Još jedna u nizu nepogrešivih narodnih umotvorina koja je ušla u stalni izgovor. Koristi se za ljude koji koriste sve svoje vrline, makar i banalne, kako bi došli do koristi. Kao što najumiljatije jagnje u stadu ne odbija ni jedna ovca iako nije njeno tako i oni ljudi koji imaju u sebi to "nešto" sisaju svaku uličnu ovcu. Ili bolje rečeno ona njima sisa.
-Gledam te zadnjih godinu dana-novi auto, zimovanje, letovanje, garderoba, nakit, odakle, bre, burazeru?!
-Nije zlato sve što sija, nije ni meni lako da radim na četiri mesta...
-Verujem, sve sami teški fizički poslovi jel da? Kako si se ubacio bre tamo, daj i mene muni negde da klimam glavom?
-Eh, umiljato jagnje dve ovce sisa...
-Sisaj ti kurac, ovnu jedan nepismeni, nisi ti umiljat nego si se učlanio u SPS, ajde da platiš piće!-------------------------------------------------------------------------------------------------
-Onaj tvoj Marko...videla sam ga u subotu sa Sandrom, samo što se nisu pojebali u separeu...
-A šta ću, to je cena takvog dečka...umiljato jagnje dve ovce sisa.
-Sisate vas dve njemu i to obilato, kita mu je sterilna od vas ko hirurški skalpel, pokazao mi je klipove sinoć...
-Otkud ti sa njim sinoć?
-Pa ko nije za dve ovce nije ni za tri...
-Maaarš, kurvo!
-Nisam ja za tebe kurva nego kurva sa većim sisama od tebe, pitaj Marka!
Izraz koji označava da vam se događaju sve gore i gore stvari.
npr.Kad dobijem keca iz matematike i srpskog,a ja kažem:,,E,sve moj do mojega!!!
Ono što skonta svaki drugi Srbin nakon nekog vremena kada odluči da napravi zid od 2 metra do komšije.
-Dušo, komšija Raja me danas opet posmatrao dok sam bila u bazenu
-Dušo, komšijine mačke seru po mojim muškatlama
-Dušo, opet je zubača iz Rajinog dvorišta prešla na naš travnjak
-Dušo, Raja nam se opet nakačio dok smo imali goste
- E da mu jebem mater, sutra dižem zid, i to 2 metra, pa nek gleda u njega. Nisu ludi Šiptari.
Nešto kao savetuju da čovek treba da piše dnevnik... Da svoje misli i koliko-toliko realne događaje pretoči u neka dva tri nevešto sklepana pasusa na parčetu papira.
Sad, sve je to lepo, ali mene tu nešto malo kopka. Svuda govore kako je taj dnevnik tvoj najbolji prijatelj kome poveravaš sve tajne, i koji te nikada ni zbog čega neće osuđivati. I koji ti se neće smejati što ti je čak i debela Marija dala, ali korpu.
Sad ja tu sve razumem, razumem i da se meni ta sveska ne smeje što stojim kao izgubljeni robot koji je tek spoznao da može da misli dok prolazi neko ko spada u domen onih koji mi se sviđaju, ali to poverenje.... Nekako... Nikako baš nemam poverenja u dnevnik. Sve mislim neko će to da čita. I to ne samo neko drugi, nego i ja. Znači to mora valjda da mi i posle dvadeset godina izgleda kao da nisam baš bila toliki izgubljeni slučaj. Mora da valja ne samo ako drugi krišom uzmu da čitaju, nego mora i meni da valja. Znači li to da ja ne znam ni ko sam onda, ili da znam da neću biti ja za dvadeset godina? Pa to nekako, kao malo strašno zvuči... Hm...
Ako nam je dnevnik zaista najbolji prijatelj, da li to znači da taj najbolji prijatelj i nije tako vredna stvar kako nam se čini? Da li potpuno poverenje između dve individue stvarno postoji? Ili možda samo imam previše slobodnog vremena pa serem.
Kaže ako ti je dosadno izmisli nešto zanimljivo. Idem ja tako na tavan i naiđem na neku kutiju. Kutiju od... recimo bombona. One kao za tvrde bombone što niko normalan ni tada nije jeo. Ali lepe bile kutije, pa ljudi kupovali. A još i u nutra bombone da ponudiš nezvanom gostu da ne može da te kritikuje kako mu ništa nisi izneo. I bila kutija baš rđava, verovatno od stajanja na tavanu. Oksidacija uz prašinu i sve to. I u kutiji samo neko pisamce. Čudno nije čak ni bilo požutelo, zaštićena celuloza od sunca, a i oksidacije koliko toliko, kontam. I na papiru pisalo: ''Dragi čitaoče, ko god da si, želim samo da te obavestim da je su mafin i kapkejk najgej reči koja su ikada postojale.''
Istinit događaj, dioptrije mi.
Tenisko čudo od deteta u vidu tinejdžerke koja sa tatom i mamom putuje sa turnira na turnir i pobeđuje sve od reda.
Sve do trenutka kad prorade hormoni pa tata i mama postanu suvišni a u boksu počne sedeti neki svetski mačo tip.
Fraza koja oslikava trenutno stanje,ponašanje,izgled... nekih osoba.U najčešćem broju slučajeva potvrđuje neku radnju koja je izvršena prema toj personi koja izgovara ove famozne reči sa dodatkom na kraju u zavisnosti od situacije.
Jel ti ličim ja na budalu,pa da mozeš sa mnom tako!?
Jel ti ličim ja na one tvoje narkomane pa da pričaš sa mnom tako!?
Jel ti ličim ja na onu tvoju seljančuru pa da prođeš samo sa jednim pićem!?
Jel ti ličim ja na majmuna pa da me podjebavaš kako stigneš!?
Jel ti ličim ja na . . . . . . .
Obično to nisu lekari, nego neke patronažne sestre koje imaju višu medicinsku u najboljem slučaju. Za svaku tegobu prepisuju brufen, kao što ona keva u "Svi mrze Krisa" za sve živo daje deci baktrim. Uglavnom se prave pametne kao da su specijalizirale u Ženevi i drekenjaju se na đake ako ne poslušaju njihove stručne savete.
-Izvinite, Marko se žali da ga užasno boli stomak.
-Hmmm, sigurno je neki virus. Evo odnesi mu jedan brufen i neka miruje.-Doktorka, brzo, Ivana je uganula članak!
Doktorka trči kao u E.R. sa sve belim mantilom koji se vijori na njenim leđima.
-Pobogu, dete kako ti se to desilo? Je l' te puno boli?
(jok, ne boli!)
-Pa spotakla sam se na stepenicama. Jooooj!
-Uzmi sada popij brufen za bolove, pa ćemo videti da ti nekako previjemo.-Doktorka, meni je mukaaa.
-Pa što nisi popio one tablete za povraćanje pre polaska?!
-Vi ste mi rekli da ih ne pijem.
-(Au, majku mu, jesam)Dođi sedi napred. Ne znam šta da ti radim.
-Nemojte i meni brufen, molim vas!
Čest odgovor na pitanje "Kakvu muziku slušaš?". Jasno je da osoba koju smo pitali pod "Metalikom" podrazumeva sve pravce u kojima se čuje žešći zvuk gitare i slični drekavci, a pod operom podrazumeva sve pravce i nijanse klasične ali i spiritualne muzike koje njeno ili njegovo Grandom ili MTV-jem tretirano uho ne može da čuje niti podnese.
Zanimljiva misao mediokritetnog muškarca koju ću u veoma kratkim crtama pokušati da objasnim kroz nekoliko stadijuma u životu muškarca.
Stadijum prvi:
Ekipa od pešes momaka pije vops pod ladovinkom. Javlja se jedna prilika i zbori sa kojim bi sve ribama iz kraja bio. Nedugo zatim se javlja još jedna prilika s' replikom: "Nisu u životu najvažnije žene". To si bio ti. Dva su razloga prethodne izjave: više voliš da s' ortacima laganeze ispijaš vops uz priču, ili te jednostavno boli kurac da nekome plaćaš piće svaki drugi dan.
Stadijum drugi:
Prošlo je odredjeno vreme. Shvataš da si dugo bio aloun i da trebaš da nadješ pristojnu devojku za vezu dužu od četiri dana.
Izbio je 18-i kod druga. Atmosfera super, alkohola cisterna i, ono tebi najvažnije, lepe cure. Upoznao si nju......
Stadijum treći:
Žmarci te obuzimaju od pomisli na nju. Shvataš kakva si samo fukara bio. Životne karte su ti sve vreme otvorene samo ih ti nisi primećivao. Ponovo kontemplativno razmišljaš i shvataš kakav si pre bio "seljak". Uviđaš da nije tačna fraza: "Sve žene su kurve"....
Ti si sada jako ozbiljan tip... Zapravo ti si oduvek bio ozbiljan samo je to bilo prikriveno u tebi, a i ti drugari... Shodno svemu tome uzimaš par knjiga iz biblioteke, ljubavnih naravno. Kupiš razne mudrosti i obogaćuješ fond reči jer će ti on pomoći da se bolje sporazumeš sa lepšim polutkama.
Romantična komedija se zavšila, ispred bioskopa si joj krljnuo žvaku i svako je zapalio gajbi. Naravno da nisi zaspao kao drvenda, već ponovo razmišaš o njoj. U stvari ti nisi zaljubljen, to je ljubav!
Počinješ da slušaš Sergeja Ćetkovića, Sašu Kovačevića i ekipu i misliš se u sebi kako oni uopšte nisu tako loši, čak je Sergej kul tip...
Stadijum četvrti:
Šutnula te. Razlog je nebitan. Bitno je to da si šutnut kao poslednja fukara a voleo si je.
Stadijum peti:
Ležiš na patosu zajedno sa drugom koji je u istom stanju kao ti, alkoholisanom. Na radiju parla Georgiev: "Znaj, ljubavi svakoj dodje kraj..". Suze ti naviru, al za malo.
Okrećeš se prema drugu: "Znaš šta brate?". - "Šta?". - "Sve su žene kurve."
Strani objekti svakome ko je prvi put seo za kompjuter. Pre, kad je retko ko i imao kompjuter, u prodavnici ti objasne gde su karte i ostale igrice, šta je "My Computer", kako da pustiš muziku i filmove i to je to. Sve imaš na desktopu a te ostale ikonice ti ne trebaju i najbolje da ne ulaziš. Obični smtnici su ga za to samo i koristili tako da nikad nisu ni hteli da vide sta sve te ikonice znače. Za internet i te zajebancije se samo čulo. Vukajlija je još bila u mudima Milana Vujaklije.
1999. god. Otišli kod ortaka koji je kupio kompjuter, pa kad su nas je smorio običan a i "spajder soliter", mine, crtanje po paintu i pravljenje novih foldera, hteli smo nesto bolje.
-E brate nacrtali smo u ovom paintu sve moguće i nemoguće zastave na svetu, čak smo počeli da osmišljamo nove, ove karte ću da sanjam noćas a i napravio sam bar dvesta ovih "New fodlera", daj jel može još nešto ovde da se radi?
-Možemo da gledamo filmove neke ili da slušamo muziku.
-Odgledali smo oba filma po tri puta i odslušali svih 20 pesama 27 puta. Daj šta su sve ove ikonice?
-E nemoj da ulaziš nigde, rekli su mi da mi te ikonice ne trebaju i da ne diram da ne bih pokvario nešto.
-Ma ovo je sigurno nešto dobro, vidiš da su na ovoj ikonici (Adobe Reader) nacrtane tange! (Klik-klik) Šta je sad ovo dva prozora...
-Jao ne znam, brzo "iks" "iks" "iks"! Uh dobro je... ti kažem da ne diraš ništa!
Radnje u kojima ne možete ništa naći po toj ceni.
-Izvinite a šta je ovo ?
-Kurac od ovce, ali je jako korisno i štedi električnu energiju.
-Koliko vam je ?
-479 dinara.
-Izvinite, jel ovo radnja sve za dolar?
-Da, jeste.
-Pa koji dolar pizda ti materina?
Logicno pitanje koje cete se upitati (a po neko cak i naglas reci) kad vam se neko, za koga znate da mu nisu sve koze na broju, pohvali da je najbolji u necemu.
Moj otac nije verovao da cu da polozim prijemni. Misli da sam neradnik, covek je jednostavno realan, vidi koliko ucim a koliko se zajebavam. Kad sam mu dao papir na kome je bila radosna vest, ne samo da sam polozio nego i da sam primljen na budzet, rekao je:
-Pu u picku materinu...gde nam ide drzava i skolstvo...kakvi su tek ostali?
Vrhunac smaračine u životu svakog pravog nolajfera. Mnogo gore od nema ništa na TV-u. Trenutak kada čovek shvati da je već poskidao sve serije, igrice i filmove koji su ga zanimali, da je sve iole interesantne klipove na jutjubu odgledao već x puta, da je već prečešljao sve moguće porno sajtove i išamarao majmuna na sve moguće morbidarije od hentaia do animal pornjave. Najbolnije moguće iskustvo za sve one koji 25 sati dnevno provode čkiljeći u monitor. Nema ništa na TV-u? To te nikad nije ni zanimalo. Nemaš ribu? Zabole te, pa čemu služe porno sajtovi zaboga? Ortaci su te zaboravili? Ko ih jebe! Ali kada nema ništa na netu, eeeee, to je već pakao. Jer za "nema ništa na TV-u" uvek postoji alternativa.
Ćale: Nema ništa na TV-u, odo ja do kafane.
Sin: Nema ništa na netu, odo ja da se obesim!
Mrzovoljna, zlovoljna, psuje sve redom i proklinje roditelje ili dečka što su je dovukli u vukojebinu međ' pičkopaćenicima koji balave na jedino žensko u krugu od pet kilometra divljine.
"Čula sam bili ste Dejan i ti bili na kampovanju ? Jel' bilo romantika, zečići, leptirići ?"
"Ne, bili su komarci, perverznjaci i smarači. Ja sam bila jedina žensko u toj grupi gde me je odvukao. Smorila sam se kako me ovi zveraju, a još i insekti, a na kraju je sve spalo na moja pleća da radim jer ove njegove budale nikada nisu ni na kampovanju bile. Muškarci su najbeskorisnija bića u univerzumu...."
Porodično gnezdo većine srpskih gastarbajtera.
Što si jeb'o, jeb'o si! Došlo vreme da jebu tebe.
- Deda, šta si se zgrčio tu u ćošku kreveta, ja još mogu da dignem noge...
- I ja mogu da dignem noge, baba, nego ko će da NAS jebe?
Rečenica kojojm ljubomoran otac hoće da dokaže da njegov sin barem malo liči na njega i da nije sve povukao na majku.
Drug: E Džoni kako ti ovaj klinac sve više i više raste, sve više i više podseća na kevu.
Ćale (Džoni): Aj ne seri brate, vidiš da ima obrve na mene.
Kad upišeš fakultet pa gruneš dve tri godine pa se propiješ a stari sve finansira.
-kako ide prijatelju,guras li?
-ne pitaj me nista,sve po starom.
Savet, pretnja optuženom, ujedno i dokazivanje lošeg manipulisanja jednog ispitivača. Potez, kec iz rukava istog, nada da će time uspeti iz Vas da izvuče sve korisne, potrebne informacije koje će ga dovesti do rešavanja misterije.
Put ka izbavljenju i oslobađanju svih mogućih presuda. Jednom rečju, drukanje. Način da se iz sranja, svih govana izvučete nekažnjeno govoreći istinu.
- Vaš saučesnik je?
- Nemam saučesnika.
- Kolege su Vas videle sa još dve osobe tokom pljačke.
- Nemam pojma.
- Vidite, sve što morate je da sarađujete.
- Da?
- Želiš li da imaš normalan život?
- Da.
- Pa onda ponavljam: sve što morate je da sarađujete, i odgovarate na pitanja.
