Omiljena rečenica pojedinih profesora širom nekadašnje države. Nepisano je pravilo da skoro svako od nas pamti po nekog profesora iz osnovne ili srednje škole koji je izgovarao ovu rečenicu i gotovo uvijek je bio omražen. Veličanje Boga,uzdizanje vlastitog znanja do polubožanskog statusa i uvjeravanje učenika da njihov trud i bubanje ne vrijedi više od trice,daje čist primjer autonomije u našim školama. Ovakvi profesori su bili strah i trepet (gotovo uvijek) i ostali upamćeni samo na osnovu toga iako danas vidimo da je to jako smiješno.

-Književnik kome Srbi ne mogu da oproste to što je njihov sunarodnik katoličke veroispovesti, koji se rodio u Bosni.

-Književnik kome Hrvati ne mogu da oproste to što je katolik srpskog porekla, koji se rodio u Bosni.

-Književnik kome Bošnjaci ne mogu da oproste to što se uopšte i rodio.

Demonski konjanici iz slovenske, a samim tim i mitologije Srba koji tada još uvek nisu primili hrišćanstvo. Ne polu čovek- polu konj već polu čovek- ceo konj, tj. konj i jahač su jedno biće a taj jahač nema svoje noge nego raste konju iz leđa. Pokvareni i zli gadovi koji noću jure ljude i uživaju da ih kasape mačevima, gaze kopitima ili ih raspore i zapletu im creva zbog toga što nisu poštovali određene zabrane i običaje na koji su ih izlapele čukunbabe upozoravale. Iza njih jaše njihov ćopavi vođa na ogromnom konju, Veliki Todor, koji je danas poznatiji kao Sveti Todor i koji nosi veliku sablju i kalpak preko lica koje niko nikada nije video. Važno je i znati da su najaktivniji u toku Todorove nedelje. Nikako ih ne mešati sa onim pičkama kentaurima.

Izraz koriscen mahom od strane rodjaka (keve, caleta, babe, dede..) kada njihov klinac izvali nesto toliko glupo da je prosto zalosno...al' jbg, ipak je on njihov sin/unuk jedinac pa to tako treba.

Osoba koja do pre 5 godina (čitaj: pojavljivanja Novaka Đokovića na velikoj sceni) nije razlikovala kriket od tenisa. Doduše, koliko su veliki poznavaoci ovog sporta, reklo bi se da ne razlikuju ni danas.

Bez obzira na sve, oni sebe smatraju najvećim stručnjacima ovog sporta. Čak znaju i nazive nekih udaraca, iako uglavnom ne umeju da ih prepoznanju. Jedino što umeju da razlikuju je bacanje reketa na teren. Tada znaju da je njihov idol "ljut" i "da mu ne ide".

Njihov način da prepoznaju da li je Nole pobedio jeste da li će pre pozdravljanja tenisera na kraju meča Nole da bude srećan ili razočaran. Ako tu ne mogu da procene najbolje situaciju, definitivna potvrda pobede je kada Nole počne da baca znojnice i patike u publiku.

Taj navijač najčešće misli da je tenis nastao u Srbiji, a još malo pa će godinu kada je Novak Đoković prvi put uzeo reket u ruke početi da računa kao nultu godinu i nastanak sveta.

Izraz nastao sa prvom pojavom tinejdžerskih časopisa u tadašnjoj SFRJ i prvim počecima astroloških članaka u njima.

Naime mogao si da pošalješ pismo(ono sa markom,ne e-mail!) sa danom tvog rođenja i svojom slikom a njihov astrolog ti nađe odgovarajući par i stavi vam slike u te novine i iznad piše "Astro par".

Inače kod generacija kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih izraz za dva gabora koji se vode za ručice po ulici.

Izraz koji obično koriste roditelji, tetke, ujaci i sl. kada žele da istaknu svoje čuđenje kako je njihov, obično mlađi srodnik, ispao takav kao da ne nosi nijedan njihov gen. Suprotno od toga, svi se utrkuju da prepoznaju svoj genetski materijal u miljeniku porodice.

Merna jedinica za entuzijazam, gotovo iritantna stvorenja, ti folkloraši. Sa njihovim širokim belim osmesima i folkor stavovima, kada su ruke na struku, a glava nakrivljena na stranu potpuno izluđuju svaku iole realističnu osobu. Njihov slogan je "sve se može kad se hoće", a ja im poručujem da se teraju u pizdu materinu sa njihovim timskim duhom i vedrim raspoloženjem.

Pokušaj individue da na - u ovom slučaju pogrešan način stavi do znanja drugima da greše, i da je njihov zaključaj i njihova intervencija krajnje pogrešna. Ni malo ne pristaje datoj situaciji te dotični misli da će sarkastičnom reakcijom - time što neće negirati njihov postupak, već će da ga 'prihvati' - skinuti sumnju sa sebe.

Sasvim prosečna beogradska ulica, medjutim u njoj je nagurano više kafića nego Kineza uz Jangcekjang. U slučaju da udješ u neki od njih, pripremi se da sve oči budu uperene u tebe. Svi te gledaju i šapuću sagovorniku nešto u fazonu "znam ga bate, samo ne mog' se setim ono mis'im odakle i to", da bi pokazali kako oni stalno vise po kafićima i sve ljude poznaju. Vide te prvi put u životu - nema veze! Bitno je šta će ostali da misle... Jedni druge lažu, na obostrani užitak. Bolje je misliti da se družiš sa marketing menadžerom koji se razbija od kinte, nego sa sinom Pere stolara koji je štekao keš mesec dana za tu kafu i Sobranie, zar ne?
Isprogramirane pokrete rukom uz fabrički odredjene priče koje ometaju kašičice iz usta zasladjuju svojim eKspresom sa šlagom i vrebaju pogledom.
Novac je njihova religija, sredstvo za merilo ljudskih vrednosti i fizičkog izgleda. Račun je njihov statusni simbol, njihova ikona.

Omladina prosečnih mesečnih primanja u Srbiji,prilikom izlaska u jedan od klubova u centru Bga,gde je piće samo jedno 38 puta skuplje nego u njima omiljenom podrumu pića kod Mileta.
Njihovo mesto je u skromnom ćošku daleko od pogleda zlih konobara,njihov stav je šmekerski,njihov pogled ka devojkama nonšalantan i zavodnički,a njihovo pivo mlako...

Sintagma koja nepobitno ukazuje na manjak inteligencije SMS-TV gledalaca koji žele da se njihov SMS pojavi na malim ekranima.

Bokserice impotentnog muškarca i njihov sadržaj.

To su ona ista deca koje vidite u svim mogućim reklamama, idu na UMS i sve ostale moguće škole za talente, pa počnu da vode dečije emisije, pa se pojave u nekoj seriji koju njihov roditelj pravi, pa počnu da se bave manekenstvom, eventualno snime album, pa se školuju u inostranstvu za medije, pa dođu ovde kao odrasle poznate ličnosti pričajući kako im bogatstvo roditelja nikako nije uticalo na njihov profesionalni razvoj i boljitak u životu.

Sindrom koji se najčešće javlja kod ženskih osoba i to osobito mlađih. Ljudski primerci ženskog pola koji su uspeli da stave šape na određenog mužjaka u nekim slučajevima, usred neidentifikovanog slepila, dobijaju čudnu ideju da je njihov izabranik neviđeni šmeker, baja i planetarno neodoljiv. Rekla bi da mu sve pripadnice njene vrste, naročito željne, šalju ljubavne pozive, besomučno ga progone, vlaže na njega i, moguće, jure za njim ulicama vičući da osećaju želju da ih oplodi.

Sigurno nešto što oćeš da ti kaže vrh ortak, tipa fazon ko meni Stankela, kati s leđa prilazi riba vrste dobra.

Uzvik u reklamama koji nam daje do znanja da se upravo dogodilo sranje koje će baš njihov proizvod da ispravi.

Anglo-Saksonska verzija Vukajlije.

Njihov rečnik slenga je osnovan 1999. godine i do sad imaju nešto manje od 4 miliona definicija.

E sad, istina da je osnivač Vukajlije, kaizen, maznuo ideju od njih, ali je uspeo da napravi nešto bolje od njihovog.

Kod njih svako može da glasa. Ne moraš ni da se registruješ da bi glasao.

Pisanje definicije na njihovom sajtu je veoma glupo. Primer je obavezan, obavezno je i dodavanje tagova, moraš da im daš svoj e-mail svaki put kad napišeš definiciju. A definicija, pre nego što zvanično bude dodata na sajt, mora da prođe kroz proces pregleda što može da potraje danima. I tek kad dobiješ dovoljno palčeva na gore od moderatora sajta, tek tad može da se definicija zvanično doda.

Ovoliko maltretiranje nije potrebno na Vukajliji. Odmah se ubaci nakon što se pošalje, a ako krši uslove korišćenja onda se obriše i gotovo. Tako je jednostavno kod nas.

Sledeća stvar: urbandictionary nema nikakav forum, pa se ideje za razvitak sajta šalju preko mejla. A odgovoriće ti kad na vrbi rodi grožđe.

Na njihov čet svako može da dođe i obično bude oko 50 ljudi, što je stvarno glupo jer onda tu jebe lud zbunjenog i niko ne prati nikoga i svako lupa gluposti.

Imaju i neki blog... ali to nije važno. Njihovi komentari na definicije su slični kao oni na YouTube-u. Ako se neko ne slaže sa definicijom, jebava mu sve po spisku preko komentara.

A najbolja stvar od svih je da nema liste članova i popularnosti. Glasa se, uglavnom, bezveze. i tim glasanjem su kao najpopularniji izrazi izašle reči poput "fuck", "shit" i slične.

Definicije na Vukajliji su mnogo bolje i kvalitetnije nego na urbandictionary-ju. Na Vukajliji se možeš nasmejati nekoj definiciji, a na UD-ju nemožeš jer su sve dosadne.

I ono što najviše nedostaje na urbandictionary-ju je prijateljstvo. Prijateljstvo koje je na Vukajliji vrlo rašireno i svi članovi Vukajlije se lepo druže.

I zato: Vukajlija pwns Urbandictionary.

Okoreli ljubitelj četovanja.
Ova posebna vrsta zavisnika od interneta razvila se uspomoć programa poput Skajpa, MSN-a i Yahoo mesendžera.
Četnici ne mare za sate provedene pred kompiuterom, jer četovanje predstavlja njihov primarni način života.
Njihov socijalni život je malo reći - nikakav, jedini prijatelji koje imaju su upravo oni sa fejsa i MajSpejsa, kojih jedva većinu poznaju.
Obično su registrovani na po dvadesetak foruma.
Odlikuje ga posebna - četnička brada, koja je danak njegovom nolajferstvu, kao i nesamerljiva zagorelost.

Problem sa kojim se susreću nogatiji ljudi u Srbiji.
Nedostatak brojeva ove ljude dovodi u situaciju da prvo pitaju da li uopšte ima njihov broj u ponudi, a ako ga ima, onda iz oskudne ponude biraju one koje im se sviđaju. Ovaj problem uglavnom imaju ljudi 50+, čamdžije, a što je manja sredina oskudica brojeva udara i na 46, 47.