Legende jugoslovenskog roka. Osnivaci ovog benda su braca Dragi (gitara/vokal) i Zika Jelic (bas/vokal). Pre toga svirali u bendovima Dzentlmeni i Siluete, odnosno prvim rok sastavima na prostorima bivse Jugoslavije. Originalnu postavu pored njih cinila su jos dvojca muzicara: Miodrag Bata Kostic (gitara) i Velibor Bogdanovic (bubnjevi). Njihov prvi singl "Nona" bio je veliki hit, inspirisan kosovskim motivima. Singl je bio veliki hit po tadasnjim diskotekama i igrankama. Ubrzo u bend dolazi legendarni bubnjar Silueta i Pop Masine Ratislav "Raša" Đelmaš, koji je zajedno sa Batom, Dragijem i Zikom cinio najpoznatiju postavu Yu Grupe.

Kroz sastav grupe je osamdesetih prolazila velika kolicina poznatih muzicara, kao na primer Dragoljub Djuricic, koji je na kratko zamenio Rasu Djelmasa.

Grupa je sredinom osamdesetih prekinula sa radom, da bi se ponovo okupila 1987.

Nakon kratkog raspada benda pocetkom devedesetih, grupu je napustio Bata Kostic i na njegovo mesto dosao Petar Jelic, Dragijev i Zikin sinovac.

Danas grupu cine Jelici: Dragi, Zika i Petar i bubnjar Slobodan Jurišić.

Najveci hitovi ovog legendarnog benda su: "Nona", "Kosovski bozuri", "U tami disko kluba", "Cudna suma", "Mornar", Odlazim, "Dunavom jos sibaju vetrovi", "Dunave", "Od zlata jabuka", "Pustinja" i dr.

Do pojave "šetnje kanarinca" dolazi obično u situaciji kada smo u nekom većem ili manjem drustvu izopšteni iz konverzacije.

Sam izraz je aluzija na besciljno zveranje u zidove, plafon i ostale predmete u prostoriji, dok ostala ekipa ne konstatuje da ste se smorili.

Kroz godine koje su iza nas, mnoge stvari su se razvijale, neke više, neke manje.
Iako se IQ klana Karleuša nije menjao još od stadijuma amebe, njihov rečnik pojmova i izraza je i te kako napredovao, a sa njime i smisleno poveznaih reči u pesmama istih.
Kako su za smišljanje svake pesme naše turbo-folk zvezde bile potrebne generacije da bi se pesma usavršila, finalnu verziju iste dobijamo tek u novom dobu.
Koliko je poznato izvorima koji su želeli da ostanu anonimni, ovaj izgovor za pesmu se pojavio još u kamenom dobu, kao jedan od prvih zvukova.
Tada još uvek mlad Krkobabić, koji nam je i ispričao ovu priču, se naglo probudio i ustanovio da bi bilo baš kul da izume budilnik, da ne bi zakasnio na lov na dinosauruse.
Kaže da je izuzetno iritirajuće kad ih pokupe svem onih oklopnih, pa moraš pola sata da čukaš po oklopu.
Nastao je tako što je prvom čovekolikom Karleuši pala kamenčuga na nogu.
Zvuk koji se tada čuo se zadržao i u današnjoj verziji pesme.

Isto sranje,drugo pakovanje!!!
Iako mi to ne priznajemo Kosovo je postalo drzava.Kakva je Kosovo drzava,to je svima jasno,pa i Evropi da je Kosovo sprdnja od drzave.Tamo se ne zna ni ko pije ni ko placa,ni da li imaju institucije vlasti i ako ih imaju ,da li one sluze icemu....
Celu vlast drze dva ili tri coveka ,koji rade sta hoce,svercuju ,ubijaju i sl.,bas kao i njihovom prvom susedu Crnoj Gori!
Crna Gora je u mnogo cemu specificna i ona je jedina feudalna drzava poznata novijoj istoriji,koja jos postoji.Ona je feud Mila Djukanovica,Brane Micunovica i poznata je kao utociste za sve kriminalce sa podrucja Balkana i sire.Bas kao i njihov sused Kosovo,nemaju privredu,turizam im je smesan i zavisi od srpskih turista(kojih se nece nagledati ove godine) i privreda zavisi od novca poteklog od droge,belog roblja i slicnih stvari,koji se na taj nacin pere.Iako za razliku od Kosova ,imaju institucije,one postoje samo kao zajebancija,posto se dobro zna da je milova uvek poslednja....
Jos jedna slicnost izmedju ove dve drzave je da imaju zajednickog neprijatelja,a to je Srbija!

Njih srećete u mimohodu. Proći će pored vas pognute glave i spuštenog pogleda prikovanog za beton. Proći će žurno, trudeći se da vas ne dotaknu. Pomislićete 'Koja mrzovoljna osoba'. Nastaviće da žive u senci svojim povučenim, pasivnim životom, kao da se plaše da zakorače u realnost, u centar događanja, u centar pažnje misleći da će biti povređeni, skrnavljeni od strane drugog živog bića. Vratiće se svom domu gde će njihova intravertna ličnost biti bezbedna dok ponovo ne budu prinuđeni da ga napuste. Neće zvati prijatelje na kafu ili čaj, jer prijatelje nemaju. Roditelji su mrtvi, ili žive na određenoj udaljenosti pa im u posetu dolaze retko. Dece nemaju jer nisu upoznali srodnu dušu, nisu imali prilike. Žive za svakodnevni trenutak povratka sa posla na jedino mesto koje im nije strano, koje im uliva osećaj samopouzdanja i odiše prijatnošću. To mesto je njihov dom, i nijedno drugo. Umreće sami, bez igde ikoga. Komšije će pričati kako su bili čudaci. Psihopate. Poremećeni. I niko nikada neće spoznati pravi uzrok njihove stopljenosti sa pozadinom života.

Postoje dve vrste komsinica i to su :
1.Mlada komsinica,koja bez obzira na izgled,gotovo ,uvek budi mastu kod bubuljicavih pubertetlija
2.Matora komsinica,koja iz poznatih razloga dobija nadimak sismis,sovuljaga,akrep....
U centru grada,sve je manje omladine,tako i mladih komsinica ima sve manje,a lepe su retke kao grcke lepotice,tako da omladina je osudjena da skida drk materijal sa neta.
Matori sismisi imaju ,takodje ,svoju funkciju.Njihov zadatak je da vas proganjaju,da vrebaju ko vam dolazi od drustva,dok vam roditelji nisu tu,da vode evidenciju ,kojim ste danima pustali glasnu muziku ,za vreme popodnevnog odmora.... i jedini nacin da joj napakostite je da joj zavrnete vodu,ako imate srece da se njen glavni ventil,nalazi u vasem kupatilu(sto je cest slucaj u starim zgradama).
Ako imate srece da imate u blizini maldu i lepu komsinicu,tesko da cete moci da cete postici nesto vise od parenja ociju,posto se one po pravilu loze na starije tipove i jedina sansa da nesto pojebete u zgradi je da opalite kevu nekod vaseg drugara.......koja se lozi na klince!

Ovo je tuzna stvar za vecinu omaldine, koja ne moz' da bira gde ce se roditi i sta ce raditi... sto kaze moj deda, " Bog je nekom dao more za prvog komsiju, a tvom deda Milosavu tri njive, pa ori Milosave za beli 'lebac od jutra do mraka".
a svi znamo koliko je porodicno nasledje posla bitno, za sve starije narastaje, da vide kako njihov potomak cedno i temeljno nastavlja porodicni biznis... nema veze ako je u pitanju snajderska radnja, i ako se potomak jezi na rec igla, naucice, ima vremena... ili jos gore, ako je u pitanju neka njiva preko pola sela, nema veze sto je drzava u kurcu, i sto seljak ne moze da istera kraj sa krajem, porodicni posao se mora nastaviti, jer sta su roditelji uradili ako su tri generacije radile jedno te isto, i onda dodje cetvrti sin, i hoce da ide u skolu ... pa zajebi to bato!
Nekad, u raznim situacijama deca i uspeju da pobegnu u skolu, ali i to jedino, ako je u pitanju neke srednja poljoprivredna, da moze da se hvali da imaju i skolovan kadar, ili mozda neki zanat, da cisto zna da razlikuje cirilicu od latinice. ali vise od toga, ni u mislima...

Jedina prava stručnost zaposlenog na visokom položaju u državnom preduzeću.

Pri pomenu mobilnog telefona ljudi obično pomislite na parče plastike i elektronike koje lako može da stane u džep. Međutim, ništa nije kao što izgleda! Kada je napravio svoje prve korake, Mobilni je jedino mogao da vrši pozive i šalje sms-ove. Kako je došao u predškolski uzrast postao je znatiželjniji i radoznalost je počela da ga odvlači. Ugradili su mu kameru koju su vremenom, kako je odrastao poboljšavali. Završio je osnovnu školu i ušao u lude tinejdžerske dane. Počeo je da se bahati: stavio je ekran u boji, postao je tanji, napravio je mesta za memorijsku karticu, počeo je da se konektuje sa ostalim telefonima, priključio se na internet, napravio nalog na fejsbuku, dodao je još jednu kameru za 3G pozive, povezao se sa satelitom radi GPS navigacije... Uglavnom, raspustio se i izvodi besne gliste i više se ne može kontrolisati. Kada postane zreo, najverovatnije se neće odvajati od ljudi. Biće organski vezan za njih. Ljudi će kuvati njime, kenjaće u njega, spavaće na mobilnom, oblačiće ga kao košuljicu i još bezbroj užasnih stvari. Ljudi neće moći da žive bez Mobilnog a on će izgubiti svoju dušu i postati njihov večiti rob.

Ili ti šapatropovapačkipi. Nastao u logorima radi lakšeg sporazumevanja tj. da okupatori ne bi čuli namere logoraša. Dobija se tako sto se posle svakog vokala doda slovo P i opet taj vokal. Danas, kad nema logora koristi se mahom u kriminalne svrhe ali i u normalnom životu.

Danas se šatrovačkim naziva jezik gde se samo zamene mesta slogova. Čizna mosa se menepro ovi govislo i štone se side i kota to.

Jedan od neizbežnih modnih detalja današnjice, u obliku psa. Koji čini skoro savršenu kombinaciju sa AiR MaX patikama.

Najduži dan, a možda i dan preko koga se brzo prošlo. Dan stvoren za nemirenje sa realnošću i povremeno tiho priznavanje sopstvene nemoći.
Nekima je žao što mnoge poslove neko drugi, a ne neko prvi, tj.neko njihov nije završio - pa kukaju"lepo smo mi govorili da je sve trebalo završiti šestog oktobra"-ne prepoznajući ni delić svoje odgovornosti "za nečinjenje".
Nekima nije bilo ni važno gde će i šta će. Završili su svoju adrenalinsku žurku još 5.-og i uopšte više ne znaju šta da rade- dosta im je što "sve je isto samo njega nema".
Neki su izgubili orijentaciju u vremenu i prostoru pa se nekim čudom vratili u četvrti oktobar-njima su krivi i prvi i drugi i treći. A oni - apsolutno nevini, medicinski dokazivo.
Trange-frangeraši su radili 24/7/365-završiće oni taj šesti oktobar kad se postigne zajednički dogovor sa 183 koaliciona partnera i centara moći (biznis se stalno razvija i usložnjava).
Već devet godina poboljevamo od ovog revolucionarnog razvoda sa prošlošću, kunjamo, kunemo i gunđamo, a tajkuni(i tajfuni)-sve jači, njima svako vreme odgovara.

Ovo je definitivno najgora vrsta devojaka koja postoji. Nigde se nećeš smoriti kao u društvu ovakvih devojaka. Otprilike, one žive u uverenju da je njihov život najinteresantniji i zbog toga daju sebi za pravo da vas smaraju kad god je to moguće o svom "burnom" provođenju vremena u društvu svog dečka. Da stvar bude gora, neće se zadovoljiti time sto će vam jednu istu stvar ispričati jedanput, pa ajde i jos jedanput, ali one će istu jebenu stvar da vam ispričaju 500 puta dok, valjda ne zapamtite to kao amin i ne pocnete da im se klanjate: " Jao kako je tebi super". Ma da, sigurno. Uglavnom pričaju o tome kako su bile sa dečkom ovamo, onamo, kupovali stvari prvo njoj, pa onda njemu, kako su išli na picu, pljeskavicu, naravno koliko puta su se kresnuli itd. A, kada ti pokušaš da se ubaciš sa nekom pričom o sebi jer, majku mu i ti si živ čovek, valjda se i tebi nešto dešava u životu, to se uvek završi tako što te one lagano iskuliraju i nastavljaju svoj monolog. Inače su nenormalno ljubomorne, ne daj boze da gospođica ne zna gde je njen dečko, sa kim je, šta radi i bla bla bla bla bla.

Zaštitni znak, jako upadljiva karakteristika koja te odvaja od mase. Ono na osnovu čega ćeš ostati upamćen do kraja života, ali i nakon isteka dozvole za boravak na planeti.
Trejdmark čini najširi mogući dijapazon osobina, postupaka ili fraza, totalno jedinstvenih i vanvremenski smešnih, glupih, ređe pametnih. Ono što je bitno kod trejdmarka je činjenica da se pamti, ne da se kvalifikuje na bilo koji način.
Osobe sa ovim atačmentom su posebne u svakom smislu i niko iz njihovog okruženja ne može biti ravnodušan prema njima. To okruženje čini bezoblična, siva masa ameba, algi i lišajeva, koje su tu samo kao scenografija. Glavni akteri života su upravo ljudi sa trejdmarkom, oni koji pokreću stvari i o kojima se priča.
Zato, pokreni se! Izađi iz učmalosti, probudi sive ćelije, projektuj se u sopstvenu starost i zamisli šta sve treba dotle da uradiš. Idi da izvadiš pasoš!
Pa kad dočekaš da pripovedaš unucima o smislu života, spomeni im i to kako je njihov deda jednom prilikom seo u avion, pa po sletanju u Njujork pravo sa aerodroma otišao do Kipa Slobode i popišao se na njega pred zabezeknutim turistima sa fotoaparatima. Pokaži im slobodno i tu naslovnu stranu " Tajmsa" na kojoj držiš kurac u jednoj ruci, a drugom pokazuješ tri prsta. Neka vide i ožiljak na vugli od pendreka pripadnika obezbeđenja.
Jebeš ga, ipak je to tvoj trejdmark.

Napeto. Ma šta napeto, ovo je premašilo "napeto" za bar pet oktava! Kakvi rezultati poslednjeg ispita, kakva finala Lige šampiona na penale, kakva dodjela Oskara, ma kakav dolazak vanzemaljaca i prvi kontakt sa njima. OVO je ono što izaziva potpunu utrnulost svih facijalnih mišića! OVO je to kad oni Ameri u filmovima kažu da mož' da se siječe nožem.

Atmosfera u studiju je nepojmljiva. Dok Saša Popović drži papir sudbine za mlade takmičarke i takmičare, papir koji će odrediti njihov put, za publiku u studiju vrijeme uspori, ma šta uspori, stane u potpunosti! Vjerni navijači mnogih takmičara ne dišu, Saša opet viče "DALJE IDE!", baba od tetke takmičarke pod rednim brojem šest uzima bensedin, tata takmičara broj dva drži prst na obaraču u slučaju da mu sin prođe, publika čeka s velikim nestrpljenjem, napetost raste... i raste... i raste! I Sale konačno vikne ko ide dalje!!!

Fanfare dočekaju tog takmičara, u publiku kreću pripadnici vojske i hitne pomoći da daju vještačko disanje onesvješćenim građanima, Saša Popović uzima neke pilule, za glas, šta li... End d šou gouz on.

Sve je cesca pojava imbecila u cipelama sa tockovima koji se gube na najneprikladnijim mestima za tako nesto, pa i ako je na sred veoma prometne ulice, i ako pri tome blokiraju saobracaj, koga boli kurac. Oni vozaci sto im sviraju i psuju ih, to su sve glupaci. Sta oni to rade da njih nerviraju...svasta Boze...
Vrte se nesto na sred raskrsnice, kao skacu nesto, pa voze unazad (valjda da mogu da uzivaju u lepotama saobracajnog kolapsa cijeg su tvorci, sta ja znam) sa sve ja-sam-sada-smeker-jel-da pogledom prema nekim klinkama koje okrecu glavu.
Ipak, donekle su uspeli u svojoj nameri. Sve oci su uprte bas u njih, smekere, pa makar i na trenutak (dok ne bace peglu). Nema veze sto ih gledaju ne sa odusevljenjem, nego sa gadjenjem, nevericom i vidi-debila pozdravima. To je samo njihov nacin da iskazu simpatije. A oni sto ga ne vole (citaj ne podnose i izbegavaju, cak i kad ga vide bez omiljenog prevoznog sredstva prelaze na drugu stranu ulice da slucajno ne moraju da mu se jave, sramota ljude) - pa svaka zvezda ima i negativne kriticare, to je cena uspeha.

Kampanja koja je nastala sredinom devedesetih godina prošlog veka kao posledica posete vanzemaljaca Srbiji tokom njihove redovne istraživačke ekspedicije i vršenja eksperimenata nad srpskim političarima. Kako je dokumentovano u, na planeti Klinžai, veoma popularnoj knjizi loD ghotvam 'ay' cha', usled već katastrofalnog stanja u srpskoj kulturi (na stranu sad da stavimo predivne guzove Branke Šovrlić u spotovima dok čekaš film na Palmi u 2 noću), došlo je do toga da eksperiment koji je uspeo na svim drugim političarima, doživi neobjašnjivu grešku kod tadašnje ministarke kulture Nade Popović Perišić i stvori neobične kontraefekte, potpuno u neskladu sa zvaničnom politikom podsticanja kiča i šunda.

Slogan koji je pomenuta ministarka promovisala je doživeo ogromnu popularnost kod mladih, uvlačeći se neprimetno u svakodnevni rečnik, tako da je i kod ciljne grupe takođe izazvao kontraefekat kontraefekta, pa svaku stvar koju bi neko učinio, a da ima bilo kakvih dodirnih tačaka sa kulturom i lepim vaspitanjem, dobio peckanje od ekipe koja odmah izgovara ovo. Baciš limenku u kantu - lepše je sa kulturom, ustaneš babi u basu - lepše je sa kulturom, pitaš ribu gde želi da svršiš - lepše je sa kulturom... i posle nekog vremena svakom normalnom postaje neprijatno i vraća se u nekulturni mod.

To ponašanje, iako bez slogana, se održalo do dan danas, te nije zabeleženo od tada da neki novi ministar kulture pokuša bilo šta što se kosi sa zvaničnom državnom politikom nekulture i ispiranja mozga. Možda su nas vanzemaljci zaboravili, možda nema nade za nas.

Izgovorite naglas ove dvije engleske riječi, pa ćete vidjeti da zvuče gotovo identično, a ta podudarnost nije samo na zvučnom nivou, već dobrim dijelom i na značenjskom.

DISTRACTIONS (Stvari koje nam odvlače pažnju, distrakcije):

TV
MOBILNI
INTERNET (Facebook, Vukajlija, portali, forumi, erotika, youtube, muzika, torrents, rapidshare, ...)

Dovode do dvije stvari: Prvo, uvijek smo nečim okupirani, tako da rijetko kad možemo na miru da se pozabavimo stvarima koje su nam zaista bitne, i uopšte imamo jako malo vremena za dublje razmišljanje, a i vrijeme u kome nam jedna stvar može držati pažnju opada. (već je mnogima problem čitati duže definicije, a kamoli knjige) Drugo, i kad se konačno usredsredimo na nešto, telefon zvrcne, pa nas prekine, padne nam na pamet na nešto "zraknemo" na internetu ili nas bilo šta od ovoga omete, i opet gubimo koncentraciju.

Distrakcije ne samo da smanjuju produktivnost (na poslu, pri učenju) već smanjuju i nivo svijesti, jer udubljivanjem u njihov sadržaj, gubimo pojam o vremenu, prostoru, realnosti, nama samima, i mnogim stvarima koje su nam važne (naročito lako zaboravljamo na filozofske, emotivne i duhovne (ne nužno religijske) stvari u našem životu)

To sve vodi u DESTRUCTION (uništenje, destrukciju).

Crtani film u produkciji Cartoon Networka, koji ima jednu sjajnu osobinu, a to je - da svakom može da ga shvati i prihvati kako god hoće, bez osude okoline. Predrasude ostavite u stalku za kišobrane i ne izuvajte se. :)
Bilo da se oduševite, prepoznate ili zgrozite onim što vidite, neku pouku ćete uvek izvući. Ako ništa drugo, da sledeći put prebacite kanal.
Radnja prati dečicu- hladnu, prizemnu, ciničnu i iznad svega neustrašivu i zlu Mendi i Bilija koji je IDIOT. Vrlo zanimljiva kombinacija. Njih dvoje su se takmičili sa Mračnim Kosačem iliti Grimom u dušu mrtvog hrčka i pobedili.
Sada je on primoran da im bude najbolji prijatelj zauvek i zaglavjen je na zemlji sa njima kao njihov kućni ljubimac, batler, rob, šaman, zabavljač, učitelj i nosač.
Urnebes koji ovaj trio izaziva gde god se pojavi nadopunjava plejada sporednih likova i likuša koji se kreću od običnih ljudi do grčkih bogova i stvorenja koja žive u alternativnim dimenzijama ili zemljinom jezgru; toliko neurotičnih da bi zbog njih vredelo otvoriti kliniku koja bi bila hibrid Laze Lazarevića i Alkatraza.
Sve je začinjeno odličnom glasovnom glumom, izuzetnim scenariom i pakleno dobrim frazama i vrcavim crnim humorom.

Delovi časopisa u kojima možete pročitati neke od najretardiranijih stvari u univerzumu, pogotovo ako su u pitanju tinejdžerski časopisi ili Grand-revija.