Vrlo bitna stvar kod naših deda i baba...naime prema nekom mitu, što je duža poruka to je skuplja...

Вицешампион. Онај небитнији брат близанац који се не истиче и тиме не потура под нос својим родитељима чињеницу да заправо вреди више него буразер. Можда га боли уво да се цима па живи живот од данас до сутра као и већина нас кичмењака. А можда је и хендикепиран на неки начин, па и да жели да уложи крајњи напор како би почупао своју лобању из живог блата, једноставно не може; јер је осакаћен у старту.

Предгрупа је Фелипе Маса док у сенци моћног Шумија покушава да се ископрца за пол-позицију, бар у свом тиму, не и укупно. Али, не вреди. Да се разумемо, једе и он нека слатка животна говна. Убоде понеко зрно, само не у оној мери у којој би желео. Као што је и Шкоцки-Британац Мареј рођен онда кад не треба, па ће због тога увек да купи мрвице, лиже послужавнике и безуспешно се труди да саплете оне који су изнад њега.

То је млада Звезда Гранда из Ћићевца којој се свидео Шапкетов трилер у песми "Дођи да остаримо заједно" па покушава да га "скине" мислећи притом да уколико је успео може да повуче Бога за курац. А уствари је подсетио на гребање шпанског зида кашиком за ципеле, јбг. Обично не оду даље од другог круга.

Термин из наслова је Крилин, мали мртвак који нашем шампиону Гôци, даје покварено јело како би био бољи и спремнији. Е нећеш га мајци, ти шестотачкасти манипулатору без носа!

Shabanisanje shaban, shabanski predstavlja pridev od povratnog glagola shabanisati se. Koren vuce od izvorno srpske rechi shaban koja nema svoju bratsku rech ni u jednom drugom svetskom jeziku. Shaban predstavlja izuzetak u poredjenju, i pored 4 srpska nivoa:
pozitiv: seljak (seljacki)
komparativ: vishe seljak (seljackiji)
superlativ: najvishe seljak (najseljackiji)
SRBelativ: seljak u pizdu materinu (seljacki u pizdu materinu)
uvodi i novi ULTRA SRPSKi peti nivo poredjenja imenice seljak, a to je imenica SHABAN
Shaban je ona osoba koju nije preterano tesko prepoznati. Medju 500 ljudi u filharmioniji u crnim smokinzima, on nosi belu Segio Tachini trenerku, dok medju 500 ljudi u trenerkama na maratonu, on nosi ljubichasto odelo da bi pokazao kako ima stila i para chak i kad se znoji.

Najboljih drugova ima ili jednog ili vishe poredjanih u vishe nivoa i klasa vrednosti. A to koliko su dobri odredjuje njihova cena i marka:

1. nivo; a klasa: Ferrari, Lambourgini, Konenigsenn, Masseratti, Maybach, i slicno
b klasa: Mercedes, Bmw, Mutsubishi, Audi, Honda i slicno + Kawasaki, Honda, Yamaha motori preko 800 kubika
c klasa: Opel, Reno, Citroen, Skoda i slicno +kroseri i ostali motori do 600 kubika
d klasa: Zastava, Dacia, Kia, Daewoo i slicno vespe i motori do 150 kubika

2. nivo; a klasa: Nokia, Samsung, Siemens, Sony Ericsson preko 600 eur.
b klasa iste firme + motorola preko 350 a do 600 eur.
c klasa sve marke mobilnih telefona cija cena je od 150 - 350 eur.
d klasa imam 3 mobilna telefona od po 800 evra, ali je prvi trenutno kod burazera, drugi je na popravci, a treci su mu bash sinoc ukrali.

3 nivo; a klasa: 200+ grama, belo/zuto zlato 18-24 karata, kraljevski rad
b klasa: 130-200 grama, zuto zlato, 18 karata, Cartier-ov rad, krst velicine dlana
c klasa 50-130 grama, zuto zlato, 12-18 karata, obican rad, krst preko pola grudi bizuterija
d klasa ne nosi zlato jer mu je to seljacki. "On u stvari mnogo vishe voli konopche i drveni krst velicine celog torzoa koji je prosvercovan iz Italije i koshta negde oko 2000 eura jer ga je dizajnirao Kavali".

u ostale, manje vazne drugare spadaju cipele od pitonove koze u narandzastoj varijanti, nike air max od 360 koje moraju biti kupljene za 19400 dinara, jer u koliko su kupljene na snizenju (cena 14000_ nije to-TO itd.

shaban dakle predstavlja jednu od onih osoba koje se po svemu isticu. I to po svacijem misljenju negativno, a samo po njihovom sopstvenom pozitivno. Kada njemu jedinom zvoni mobilni telefon u bioskopu on ne misli da je to zato shto je on nekulturan, nego zato shto svi drugi imaju toliko loshe melodije da svoj telefon iskljucuju u bioskopu, a njegova meshavina fifti centa, Lepe Lukic i Juice-a je dobitna kombinacija. To je covek koji na svoj zlatni mercedes stavlja jarko ljubicaste tribale a ispod njega lila neonke. Jedan od onih koji na pitanje i kakva je bila zurka odgovor pocinju sa cinjenicom koliko su para potrosili, shta su sve popili, koliko su "kurvi" smuvali, a koliko je6ali u wc-u (od cega je obicno 99-100% izmisljotina), a onda uzgred budi receno kazu sa kime su bili i kakva je muzika i atmosfera bila.
Shaban takodje moze da bude osoba koja se ponasha u drugom smislu neprimereno svakodnevnim normama kulturnog ponasanja, kao i za opisivanje stanja kada se neko zajebe i uradi neshto shto je loshe, ruzno ili jednostavno nenormalno i nevaspitano.
Primer:
A: ova ****** shto sad skache u bazen konstantno izvlachi kupaci iz dupeta. idem da je pitam da joj pomognem u tome.
B: Alo batice, mojne da si shaban.

(dva tipa idu ulicom i spaze ribu sa povecim stomakom)
A: POJELA SI BAMBIJA DEBELAAAA!!!!
B: (tiho) Alo shabane to je trudnica...

A: koji sam shaban sinoc ispao brate...
B: shto to?
A: smuvam se sa ribom brate janpi na nekoj zurci, krenem da se poljubim sa njom, podrignem, i krenem da povracam po njenim pantalonama....

Rec shaban se takodje koristi i u blazoj varijanti, kako bi se nekome objasnilo da njegovo ponasanje moze izazvati negodovanje okoline ili da je to vec ucinilo:

Toma: Cazo, kakvo je ovo pishanje po tebi?
Caza: Tomo shabane nemam zvuk a koljesh me...

U pojedinim slucajevima, rec shaban moze da bude upotrebljena i u ne-negativnoj konotaciji. Na primer kada zovete ortaka:

*Alo shabane silazi dole, cekamo te vecj 15 minuta.

kada vidite ortaka posle 2 nedelje:

*Desi shabane, nema te pola metra dana.

itd.

Rec shaban pored cinjenice shto opisuje pojedinca koji se ponasha po gorepomenutom shablonu, opisuje i ceo jedan drushtveni sloj koji trenutno preovladava nashom zemljom, To su silni Karici, Velimiri Ilici, "Kneletovi naslednici" i slicno.
Danashnji znak raspoznavanja je reebok klasik crni, charape dokolenice bele, trenrka sa ranflom na pola cevanice teget, majica sa cirkonima i kavali znakom roza, jakna sa Pradinim znakom i karnerima zlatna, naravno, sve to zajedno u kombinaciji, i Barberis kacket, proizvoljne kombinacije boja...
Vecinom, ovaj sloj danas sacinjavaju deca bivsih kriminalaca, ili onih koji su po nemackoj 30 godina cistili klozete, pokupovali zatim svojoj deci Porche Kayene-e, i doveli ih ovde da izigravaju klasu...
Nachin borbe protiv istih: Ignorishite ih....

Reklame su svuda oko nas pa su se tako uvukle i u knjige, jedan od najboljih primera je pisac Den Braun koji je u svoj bestseler ”Da Vinčijev kod” ubacio koka-kolu i sitroen gde god je mogao, sličnu stvar je uradio u knjizi “Izgubljeni simbol” gde je ubacio blekberi i ajfon.

Mesto gde se ispune sve tvoje želje...

Sintagma korištena usled nedostatka inspiracije ili pouzdanih informacija.

Pitanje koje sledi nakon što tetka/strina/baba/svastika/pašenog ili neko drugo totalno neobavešteno biće shvati da imate nešto jako interesantno na mobilnom telefonu, bez obzira što ne znaju kako se koristi, a ni čemu bi im služilo.

Moj tata je radio u rudniku dijamanata u Južnoj Africi i jednoč je našao dijamant od tri kile i devesta dvaes' grama. Bio je nebrušen s jedne ali obrušen s druge strane, valjda ga je dokačio svrdlom kad je kopao. Moj tata je inače pošten čovek i prepolovio je dijamant rukama i uzeo je sebi samo petsto grama. Tad je napustio rudnik i vratio se u Bosnu iako je počeo rat. Prodao je dijamant i kupio puškomitraljez, a ostalo mu je para i za dve vreće brašna koje smo dali u crveni krst pošto smo više voleli kuvane koprive da jedemo. Tata je uzeo mitraljez i pošto nije bilo dovoljno metaka istopio je eksere na vatri i od njih je pravio metke. Krenuo je tada da brani nas i ostale komšije. Jednom je popio kavu koju je skuvao Ratko Mladić, a Karadžića nije hteo ni da pozdravi. Bio je na ratištu kod Sarajeva i kaže da je jednom ušao u Sarajevo i da su svi muslimani bili pobegli, ali da niko nije hteo da zauzme zajedno s njim Sarajevo. I dan danas tvrdi da je mogao da zauzme i Mostar samo da je imao makar motor pošto su ovi baš bili pobegli. Pošto nije niko hteo da ide s njim on je ušao u prodavnicu i uzeo paket sa tristo autića s kojim sam se ja igrao kad se on vratio. Moja mama je bila dobra žena koja je je lečila komšije kad tate nije bilo. Kad se rat završio ja sam već išao u sedmi razred i imao sam sve petice osim iz matematike i srpskog pošto me nastavnici nisu voleli zato što sam znao bolje od njih. Prvi put sam se poljubio se devojkom tada u sedmom razredu. Ona je išla četvrti srednje i tražila je od mene da je jebem ali ja nisam hteo pošto nisam imao kondom jer je bila kriza za kondome posle rata. Molila me da mi popuši pošto sam joj pokazao koliki kurac imam iako još nisam bio očupavio. Znao sam da sviram klavir tada ali sam posle zaboravio. Baš sam rasturao Šopena i Mocarta, a Betovena sam svirao malo slabije ali daleko najbolje u gradu. Prvi put sam na utakmici Zvezde bio Zvezda Selta kada mi je Mihajlo Pjanović lično dao dres koji sam posle poklonio jednom drugu, ne znate ga vi. Posle sam završio faklutet i vojsku istovremeno. Ispit iz Makroekonomije sam naučioo dok sam bio na straži. Baš tada me probao napasti međed kojeg sam oterao tako što sam pustio na telefonu melodiju Nokia Tune i on se baš prepao. Kad sam došao iz vojske počeo sam da radim kao šef u jednoj firmi za preradu i prodaju. Imao sam platu dve hiljade evra, ali nisam hteo dugo da radim pošto je gazda maltretirao ostale radnike, naravno mene nije smeo, ali me pogađala nepravda. Kad sam dao otkaz odmah sam sebi kupio Mercedesa okonju 230 konja brate turbodizel, ide 280, a graviran je 260, ali sam merio na autoputu i kazaljka je prešla na nulu ponovo. Pošto nisam radio počeo sam da igram kladionicu i redovno skidam prelaze i od toga brate živim.

Obično govore ljudi koji pate od kompleksa niže/više vrednosti (ne znam šta je niže ili više, ali je definitivno kompleks.
Ekipa s kojom se druzi je srednji/niži stalež gde su standardne "aviioni-kamioni" priče. Kada se u ekipu infiltrira neko ko zapravo ima keša nastaje problem.
Ti kompleksaši po defaultu imaju strica, tetku, babu, komšiju koji su negde u inostrantstvu i koji mogu odredjene stvari da im donesu "džaba" ili za neku "sitnu lovu" telefon, bicikl, motor, odeću, auto, a zapravo su go' k***c i kada im neko kaže da je spreman da da i tu "sitnu lovu" oni ce smisliti neki razlog zbog chega ne može doci do trgovine.

Srpski endemski običaj: traženje kod korisnika greške u radu sa mobilm telefonom, makar i najmanje ili izmišljene, ne bi li se izbegla mogućnost da je krivica za grešku u radu na provajderu.

Možda i najveća šteta koja nastane gubitkom mobilnog telefona.

Naravno, svi pri gubitku istog prvo podvlače da im je najžalije to što taj mobilni košta i to prilično mnogo, što su pogubili sve kontakte, od kojih im realno 80% ne treba i što moraju brzo da zovu operatera da im neko ne napuni račun, a onda još posle moraju da se cimaju do poslovnice po novi broj. Često su i slike razlog zašto su svi smoreni, ali ni to nije najveća šteta.

Najveća šteta je gubitak svih onih idiotskih audio i video zapisa koji su skupljani po par godina i oni su najveće blago koje nestane sa izgubljenim telefonom, a ako nisu bekapovani na više telefona unutar ekipe, onda će vas pri pomenu neke od situacija sa tih snimaka drugari posebno iznapušavati svaki put.

To je kada te nesto nece i sta god da uradis da bi supeo u tome sto si naumio nesto nepredvidjeno se desi i sjebe te.

Rečenica koju ženske osobe treba da izbegaju da izgovaraju muškarcima,pogotovu ako su oni još u društvu sa još nekolicinom drugara (havarija tek onda može počne). Čak i ako je ova izjavna rečenica upućena na njegov mobilni telefon ili možda čak psića koji šeta, (muški mozak je čudna stvar) on će to odma prešaltovati nekom logikom na svoju "alatku" (vrlo je moguće i nastajanje trajnih psihičkih posledica-čitaj kompleksi, koje su teško izlečivi). Zato moje dame-OPREZ!!!

1.razred.
#Prva prava ekskurzija.Prvi put bez roditelja i mogućnosti da te oni kontrolišu.Prvi put imaš odgovornost nad svojim parama.Ustaješ oko 5 ujutru,i ako si legao oko 10 sati prošle noći,jer ipak nisi mogao da sačekaš pola 7.Proveravaš sve još jednom.Baba ti sipa u flašicu ''Hello'' soka vodu sa česme,i proverava da li kaplje,da se ne prospe po tvom novom spajdermen(ili mjau mačkice)rancu,za koji je majka izdvojila čitavih 230dinara i 2 minuta rasprave sa kinezima da li može da se vrati,u slučaju kvarenja šnira.Tata,mama,deda ili ukućanin koji je nevoljno ustao rano,trpa te u auto i vozi u školsko dvorište.Tamo stižeš medju prvima,i brineš da nisi zakasnio,jer ne vidiš autobus.Dvorište se polako puni.Dolazi autobus.Uzbudjenje raste,ali to prekida učiteljica koja djake podseća da sta u red,dva po dva.Učiteljicine mezimice se guraju prve,do učiteljice.Polako ulazimo u bus,a oni najbrži zauzimaju prvo sedište.I1 sedi desno,a I2 levo.Nemirni dečaci sede sa učiteljicama.Svi žurno iščekuju 8.00h.Čuje se paljenje motora.Mekušci plaču i lepe se po prozorima da mašu mami,a ostali,koji su imali pare da ga priušte,hvale se nokiom 3310.Jedino Marko i Steva imaju Siemens C25 sa antenicom na kojoj se nalaze kolca koja svetle kad te neko zove.I krećemo.Svi mašu roditeljima,mašu i roditelji deci,maše i prodavačica sendviča iz kioska,maše bradati vozač,svi mašu.Učiteljica upozorava decu,a najviše debele učenike,da nema jela dok ne stignu u manastir Žiču na pauzu.Oni veštiji uspevaju da izvuku žvake,poneki smokić,ili čak sok na cevčicu.Prvo odredište.Svi jedu kiflice sa sirom koje je majka pripremila ili sendviče sa salamom uvijene u foliju.Ništa nije moglo da se stavi u njih,da se ne ukvari od vrućine.Devojčice nose farmerke zvoncare ili roze trenerke od Kineza,neke majčice sa barbikama ili cvetićima.Ipak je učiteljica rekla da nema suknjica.Dečaci nose bermude i plave,zelene ili sive majce na rukave,bele ili crne duge čarape i nike patike ili oni ''fidbaleri'' izlizane kopačke sa treninga.Već na prvom stajanju,decu zasipaju ulični prodavci sa igračkama,zezalicama i brojanicama.Učiteljica viče na decu,ali oni ne slušaju.Jedini ne kupuju one učiteljicine mezimice jer su one dobre,i slušaju učiteljicu.Dečaci kupuju pištolje na metkiće ili klipse,ljigavce ili neki strašni prsten.Devojčice trpaju u ruke šnalice,gumice,prstenčiće sa cvetićima,brojanicu za mamu i baku,ikonicu za tatu,lutkicu za sestru...Dozvoljeno je samo 2 sladoleda,jedan u Vrnjačkoj Banji,a jedan na povratku kući.Oni veštiji,uspevaju da isfoliraju da su pojeli samo jedan,a ustvari to im je 3. po redu.Povretak kući je obično rezervisan za menjanje sličica,pucanje pištoljima i plašenje devojčica ljigavcima.Oko 7 uveče,mama i tata su u školskom dvorištu i čekaju dete.Većina njih se vraća bez para,a učiteljicine mezimice sa po još 200,250 dinara koje nisu uspele da potroše,pritom se hvaleći učiteljici da su sačuvale parice za poklon bolesnoj baki.Neke od njih se uživljavaju u odrasle razgovore sa učiteljicom,jer vodiču ne smeju da se obrate,jer ih je sramota.Kad stigneš kući i podeliš rodbini poklone(oni obični dočekaju poklon sa izrazom:''Pa nisi trebao,''a ustvari jedva čekaju da vide poklon.)sedaš na krevet i čekaš da ti mama raspremi ranac,pa da konačno počneš da joj prepričavaš ekskurziju.Ujutru te mama budi za školu,a ti realizuješ da si zaspao dok je mama raspremala ranac i da nisi stigao da joj sve ispričaš.U ranac pakuješ ljigavca ili stavljaš najnoviji prstenčić ili gumicu za kosu,i krećeš opet u mučilište...

Javlja se kada te mrzi, uspavaš se, zaboraviš, ili iz kog već razloga ne ispuniš obavezu prema nekome, a ispostavi se da i taj neko nije odradio svoj deo posla, pa sad javlja kako je njemu/njoj žao što te za džabe cimao/la.

Nesebičan savet brucošima pojedinih fakulteta. Kao brat bratu rodjenome.
Il' oćelaviš, il' pustiš kosu. Il' promeniš faks.

Svaka cekaonica ih ima,bilo da ste otisli po zeleni karton,zubaru ili na tajlandsku masazu u cekaonici cete naici na poveci svezanj casopisa,cekajuci cete otvoriti jedan ne sluteci da u stvari putujete kroz vreme,jer velika vecina ovih casopisa datira jos iz bukvalno proslog veka.

Muzika je nastala veoma davno, još u starom kamenom dobu, ali do dan danas se razvija i nastavlja da se mijenja, kako se mijenja muzika, tako i njena svrha i namjena. Od dana kada se koristila za privlačenje i komunikaciju, pa do danas kada se koristi za statuse, mnogo toga se promijenilo.

Staro doba – Muzika je bila lupanje u razne predmete i ispuštanje krika. Korištena je da bi čovjek privukao suprotan pol, da bi komunicirao sa drugim ljudima, i da bi oponašao zvukove iz prirode.

-(lupajući motkom o kamen) TUP TUP TUP aaaaaaaaaa TUP aaaa TUP aaaaaaaa TUP-
*Prevod* O, kako si lijepa, ka’ gorska vila, vlažna ka’ boca Nikšićkog piva.

Srednji vijek – Pojavljuje se crkvena muzika, i sam naziv govori koja joj je svrha.

-Znaju ljudi koji su u to doba išli u crkvu-
*Prevod* Slabo ko zna.

’Malo kasnije’ – Pojava klasične muzike koja je pravo uživanje za sve slušaoce, osim za one koji dolaze kasnije. Koristi se za uživanje, čemu uostalom i služi muzika.

-Kompozicija koja je stvorena za kompaniju NOKIA koju svi znaju-
*Prevod* Takođe slabo ko zna, ali taj mali broj je za poštovanje.
*Znaju pravi uživaoci muzike do dan danas

Doba Drugog Svjetskog rata – Partizanske pjesme koje su vesele i govore o tome kako oni marširaju.

-Po šumama i gorama naše zemlje ponosne, idu čete partizana, slavu borbe pronose-
* Znaju naše babe i djedovi i vjerovatno im se pojavi kez na licu kad ovo čuju. Popularnost nula prekrižana.

Doba nakon Drugog Svjetskog rata – Izvorna narodna muzika koju znaju odlično naši roditelji, pjesme uz koje su išli na igranke, uz koje su se zaljubljivali. Pjesme koje se katkad i danas mogu čuti, i veoma mali broj ljudi zna čak po neku pjesmu iz tog doba, ostali misle da je to sranje.

-Šetajući pored Ljubovića zaljubi se cura u mladića, zaljubit’ se nije mala šala, ona mu je ljubav obećala-
* Danas ovoga nema, rijetko gdje se čuje na nekoj svadbi i to je sve.

1990. godina pa na dalje – Popularne su pjesme Cece, Halida Bešlića, Tome Zdravkovića, slabi popularnost izvorne narodne muzike.
-O gde si, Jelena, da mi srce smiriš, da u ovoj noći malo dušom da’nem, neko prokletstvo, sudbina, šta li je, moram da lutam, ne mogu da stanem... -
* Kafanske pjesme, koje su kao stvorene za opijanje u kafanama, i koje znaju da dirnu u dušu, čak i stare momke (kako oni sebe nazivaju) i automatski se pojavi žeđ.

Tmurna godina – Pojava Grand Show-a, nastajanje novih zvijezda, pojavljuju se samozvani pjevači i to masovno, moja baba za malo da postane jedna od njih ali nije bila dobra pička, pa nije narod glasao, osim ja i par komšija. (Nisam ni ja, glasao sam za neku dobru ribu koja je bila na audiciji) Sve više i više pjesama, sve smornije i smornije...

-Pola dva svi su u ekstazi, samo ja u depresivnoj fazi, kažu mi, mačko glavu gore, sa drugim biće ti bolje-
*Prevod* Ko ga jebe, drugarice mi rekle da će sad jedan da dođe da me tresne.
*Muzika koja se dobro plaća, sve više se nameće narodu, narod je sve više traži i naravno da dolazi do njenog razvoja. Pretežno služi za zabave jer ima ono DUM DUM, nebitan je kvalitet i tekst, mada je tekst podoban za fejsbuk statuse.

2010. godina – Muzika je zaboravljena, sve otišlo u kurac, Grand Show nas sjeb’o, ne znamo šta prije da slušamo, gdje god se okreneš neke gaćice, ženskaroši, bunde od nerca, džipovi, džukele... Takozvana muzika se koristi isto za slavlja, tekstovi su nebitni, kvalitet isto tako, koriste se isto za statuse na fejsbuku, za citate glupih djevojčica koje pokušavaju da odgovore momku, da nije dovoljno dobar za njih, ali uglavnom ispadnu glupe....

Buducnost muzike – Nedavno se pročulo da se Grand raspada i to je bio tračak nade, međutim neće grom u koprive. Muzika će se i dalje razvijati po istom planu kom pribjegavaju i najveći svjetski bendovi i umjetnici – Muzika = Narod = Pare = još iste muzike.
Na svu sreću postoji i par drugih opcija i mogućnosti za izbjegavanje ovog sranja, jer uvijek postoji muzika koja je kvalitetna.

Muzicko razdoblje ciji primerci i dan danas uspesno pune svoje bankovne racune,a tekstopisci kao da se utrkuju ko ce da napise besmisleniji tekst.Motivi pesama su raznovrsni :

Jako zanimljivo pitanje ako se postavi u pravom trenutku i pravoj osobi, tj. onoj koja nema nikakve veze sa teretanom, i u najčešćem slučaju ni ne zna šta znači pitanje. Pitanje treba da prekine nečije preveliko proseravanje. Odgovor nas, naravno, uopšte ne zanima. Poenta je u tome da dotičnu osobu spustimo i da joj stavimo do znanja da nas to što priča ni najmanje ne zanima. Međutim nekad može da nam se obije o glavu.