Dočekao svojih 5 minuta da se obogati. Opšte je poznato da su Ukrajinke poznate kao odlične a pritom i jako jeftine prostitutke, koje su sada jedva dočekale EURO i sada kada je tražnja skočila u nebesa, rade 24 sata i ubiraju plodove.
Isto tako možemo reći i za nekog ko se obogatio u jako kratkom vremenskom intervalu i čiji je kapital nenormalno raste iz dana u dan. Uglavnom novopečeni bogataši i kontraverzni biznismeni koji setaju svoje sponzoruše u situaciji pri kojoj ameba jaše paramecijum, neizostavan su duo koji je nemoguće izbeći vikendom.
Grad u kome je važno da fontana u centru grada radi 24/7, a to što grad noću nema vode, nikog nije briga...
Dođite i uverite se...
Vremenski i prostorno dezorjentisan. Gurn'o kocku u krug. Sve radi naopako. Uvlači gaće u dupe. On ne zakasni, on uopšte ne dodje. Izgubi se u putu zato što je žurio da ne zakasni jer se uspavao. Izgubio bi se u luftu. Izgubio se u čekaonici.
Zakasni na voz koji kasni dva sata u polasku. Zato što on kasni tri sata u polasku. Jedino je na porodjaju krenuo na vreme, tu je čak i poranio.
-Gde si ti, čeka te deset ljudi?!
-Jebiga, navio sat, a on nije zvonio.
-Pa jel ti peščani sat navijaš, pizda ti materina. Kako meni uvek zvoni. Da si se nacrt'o ovde za deset minuta.
-Ne mogu. Zaglavila mi se cipela u šahti. Čekam vatrogasce diseku...
Izelica. Osoba koja će u bilo kojoj prilici, u slučaju da ima bilo kakve hrane pokušati da pojede što je više moguće. Gladnih očiju, bez ikakve moralne kočnice, poješće godišnji budžet etiopijske petočlane porodice za cirka pola sata.
Lik 1: "Vidi onog manijaka, nije prestao sa žvakanjem od kada je seo za sto."
Lik 2: "Ma, pusti ga, oči mu gladne".
Lik 3: "On je kao gladna godina, ne može da se zasiti. Izelica najobičnija".
Vrsta humora nastala u emisiji naziva ,,24 minuta sa Zoranom Kesićem,, a proširila se na mali milion sličnih antirežimskih i režimskih emisija.
Kesa: Ivica Dačić je jedini političar meću pevačima i jedini pevač meću političarima.
Dobro, jedini ako ne računamo Nebojšu Krstića.Kesa: Smeh.
Publika: Smeh.
,,Vučiću pederu,, lik: Smeh.
Kamera: Smeh.
Dnevna štampa onih koji ne stignu ni da pročitaju novine uz kafu, nego odmah trče na WC.
Konstatacije do koje dolaziš u sebi kada ti nakon dva sata čekićanja u redu za biometrijski pasoš brkata dama na šalteru zatvori prozorčić i stavi karton sa natpisom "PAUZA" na njega.
-Ali gospodjo, ja sam poslednji! Vidite da nema nikoga iza mene. Čekam vec dva sata!
Službenica (smeši joj se brk) : Mladicu, zar ne vidiš da je pauza? Molim te, odalji se i stani iza te žute linije, da ne bih zvala obezbedjenje.
Sa osmehom odlazi u pravcu ustajalog bureka koji je negde čeka, a za sobom ostavlja miris ubudjalog parizera i tebe da je mrziš zbog toga.
Opšti grabež, masovna otimačina, uz obaveznu upotrebu grube ili manje grube fizičke sile.
- Jesi li bio na mitingu podrške napaćenom japanskom narodu pogođenom katastrofalnim zemljotresom?
- Nisam. Što, jesam nešto propustio?
- Još pitaš! Da vidiš samo kakva je jagma bila za besplatnim sadnicama trešnjinog drveta, tog drevnog japanskog simbola. Intervenisala i policija, a bogami i hitna pomoć.
--------------
- Jesi mi doneo "24 sata"?
- Ma kakvi. Kako stigle novine, tako među onim penzosima nastala jagma, otimaju ko da su im poslednje...
Vremenski period u toku 24 časa kada je neprikladno raditi ono što bi bilo prikladno raditi noću.
"Ne mogu da verujem šefe,pa vi ste pijani u po' bela dana!Da ste sačekali posle posla,pa još i da prođe..."
"E matori ne mogu da idem na basket,moram da učim."
"Jel si ti normalan,učiš u po' bela dana?!Uči noću majku mu jebem!"
Dva dana, ima vremena, stici cu sve. Ma u subotu i ne moram, odo na fudbal sa ekipom. Uvece malo po ulici. Nedelja, dvanaest sati. Evo da jedem i pocinjem. Cujem cale radi nesto oko kuce, rek'o da mu pomognem, iako ga celu nedelju nisam ni pitao sta radi. Proslo cetiri sata. Ulazim u kucu. Palim komp, samo da proverim skor. Ostajem pola sata. Ima vremena. Duga je noc.
Na kraju uvek ispada da sam vise naucio tokom nedelje nego za ceo vikend.
Nekoliko ortaka, u gradu, na piće i svako od njih uzme različite novine i čitaju do iznemoglosti, pritom, ne progovarajući ni reč.
Vermiform appendix Premijer lige. Kao što se digestivni sistem sastoji iz stotinak elemenata koji imaju najrazličitije funkcije i jednog slepog creva koje nema ama baš nikakvu, tako se i Premijer Liga sastoji iz 19 igrački-kulturno/istorijski manje više značajnih ekipa i Fulhama, kojem se ne zna ni svrha ni cilj. Fulam ne gubi, ali ni ne dobija, a retko igra i nerešeno. Zapravo, bilo kog datog vikenda možete pitati nasumičnog pratioca engleske lige "Šta je uradio Fulam?" i šanse su 9/10 da neće imati pojma.
Vest Hem ima onaj film sa Frodom, Stouk ima finale kupa, Vila i Birmingem imaju derbi kao i Vulverhempton i WBA, čak i Blekburn ima relativno svežu titulu. Ostali klubovi imaju kop, naftu, muslimana, tajkuna, pedera, Roj Kina, lepe šarene dresove ili nekog crnca sa šašavom frizurom - Fulam ima najdosadnije dresove u ligi a jedini crnac kojeg imaju u ekipi je ošišan do glave.
Navijači Fulama su u dobrim odnosima sa navijačima Deportivo la Korunje, Liona i Fiorentine, sa kojima se okupljaju u aljaskanskim kolibama i pored kamina puše lule, čitaju anomalično velike novine, glasno se zakašljavaju i generalno bivaju ogromni smarači.
*nasumični susret kod Marbl Arča*
-QPR: Desi Fulame matori, nisam te video od mature jebote, au šta sve imam da ti pričam, jel znaš da sam opalio meleskinju u Nesebaru, haha zapravo bila je trojka, moja cura i ja se patosirali od nekog horsa, pričaću ti hahah.... znaš batalio sam faks inače, sad sam kao vokal u nekom rege bendu, ma nemam pojma, duvamo travu, boli nas kurac. Šta ima kod tebe?!?!
-F: Ništa...sve po starom....
-QPR: Au jebote Fulame, koji si ti smarač.
Dnevne novine izrađene od izuzetno lakog oblika drveta, čija je primarna svrha da saznate koji je datum.
Miodragoljub: E, imaš neke planove za danas?
Miodragoljubinka: Hm, ne znam, koji je datum?
Miodragoljub: Au, nemam pojma. Imaš tu pored kante Blic, pa pogledaj.
Miodragoljubinka. Aha, 21. januar je, slobodna sam danas.
to su one osobe koje pod najludjim uslovima i najneverovatnijim uglovima uspevaju da čitaju novine u gsp-u.Dok se ostali tiskaju,svadjaju oko prozora,guraju,nerviraju što su se ovi u sredini raširili ko virus po Mexiku,oni kuliraju uz novine a čak i ako stoje ''na pola noge'' uspevaju u toj opštoj gunguli i da listaju iste.
E sad,postoji i ona druga vrsta,profesionalni čitači tudjih novina,koji se ne libe da im dišu za vrat i komentarišu text (coktanjem i opštim komentarima tipa -strašno,vidite šta nam rade...) mada je za ovu veštinu često potrebno da bar jedan od aktera sedi.
Žena koja se ponaša kao da ima spravu od 24 cm izmedju nogu, a sve što joj ustvari treba je takva sprava na sat - dva...
Najrasprostranjeniji kafanski inventar u Srbiji. U gotovo svakom lokalu, kafani, kafiću pa i restoranu nalazi se po jedan i više televizora gde se 24 sata vrte anoreksične manekenke u papreno skupim beskorisnim krpicama, ili teletext sa poslednjim promenama sportskih rezultata. U slučaju da ste otišli na neku novu teritoriju možete lako zaključiti da li je mesto po vašem ukusu. Ako je na ekranu Fashion TV(koji možete uočiti i sa ulice), može se zaključiti da je mesto opušteno,da nema mnogo vama poznatih faca, i da gazda teži ka nekom vidu ekskluzivnosti. U slučaju da se na ekranu vidi teletext, to je znak da se tu skuplja lokalna ekipa, i da je više domaća atmosfera nekog homogenog društva.(pod uslovom da nije kladionica)
Fakultet.
Nemaš TV, Nekada ni internet, novine kupiš jednom u mesec dana. Ne znaš šta se dešava u spoljnom svetu.
- Brate Đoković osvojio Australian Open!
- ŠKK? Kada je počeo turnir? Koga je pobedio? Kada je osvojio? Jel još uvek drugi na listi?
- Buraz, u kakvoj ti izolaciji živiš?
Najbolji mogući odgovor na pitanje roditelja gdje si, kada vas nazovu subotom ujutro oko 4 sata!
Glavno pitanje koje bi kao klinci postavljali ponosnom vlasniku novog sata.
Izgled, cijena, marka, vrsta, sve su to bile sasvim nebitne kategorije u usporedbi sa "water resistance" kategorijom. Obično bi pisalo na poleđini sata. Ispod 80 metara pod vodom su bili "pederski" i "kineski" satovi. Iznad sto metara su bili respektabilni.
Jer tada se znalo, što ti dublje može sat pod vodu to si bolji čovek.
A: Vidi novu čuku što sam kupio. Swatch, potpis dizajnera, 400 evra na crno, nabavio mi rođak iz Švedske, nije taj model još u prodaji...
B: Koliko može pod vodu?
A: 50 metara.
B: HAHAHAHAHA, samo 50, pederski sat ti uvalili. Moj je 50 evra pa može 300.
A: Ma šta bre...---ljut i zbunjen odlazi..-
Fraza najčešće upotrebljavana kada se govori o hrani, mada nisu retki slučajevi da se kaže za stari alat, pojedine delove nameštaja ili dnevne novine od pre tridesetak godina.
Žika: Uf, ja sam gotov (odlaže tanjir).
Žikina baba: Ajde, ajde, još malo pojedi, ostao je samo batak i karabatak, pola lonca čorbe i kilo hleba, greota da se baci.
