Gluvo doba noći, stojadin u poslednjim fazama korozije jezdi drumom sa makiške strane jezera. Pored glasnih protesta motora i amortizera jedva se čuje opus Mileta Kitića sa vremešnog "Blaupunkta" i škripanje sedišta pod zamašnim pozadinama dvoje zaverenika. Njihova smrknuta lica u tom trenutku odraz su hrabrosti i odlučnosti slavnih predaka, kuda su se samo uputili?
Uskoro, muškarac gasi farove na pustom drumu. Gasi i muziku. Odabravši neupadljiv prolaz kroz gustiš, vešto provlači stojadina kuda naizgled ni tenk ne bi prošao. Vidi se da je ovo radio i ranije ali i dalje oseća uzbuđenje i napetost junferaša, ruke mu blago drhte pod navalom adrenalina a masivna telesina poskakuje sa svakom rupom neobeleženog puta. Domaćica pored njega je naizgled mirnija, a možda samo u umu još preživljava napete trenutke poslednje epizode omiljene turske serije ili preraspodeljuje kućni budžet za predstojeći kvartal, svejedno, i na njoj je kao odraz u vodi mirnog jezera primetan eho euforije njenog bračnog druga.
Uskoro, stojadin se zaustavlja, ovaj put uz očajnički vapaj kočionog sistema za novom dozom WD40, narkoman. Domaćina to ne brine preterano te oprezno izlazi iz vozila praćen svojom diskutabilno lepšom polovinom. Nakon što je pomno oslušnuo u svim pravcima, zaključi da osim obližnjeg hora kreketuša nikog drugog nema u blizini, a u sezoni zaprašivanja komaraca kojima se hrane one svakako nisu prijatelji gradske vlasti. Znači, bezbedno.
Udruženim snagama, bračni drugovi iz prtljažnika vade stari frižider "Obodin" koji im je još njena majka poklonila u miraz. Osim produvalog kompresora verna starina beše u iznenađujuće dobrom stanju ali sve što je lepo, nažalost ima i svoj kraj. Ipak je vreme da se palica preda nekom mlađem i uglađenijem, po mogućnosti sa sistemom automatskog odmrzavanja. Upućen je poslednji oproštajni pogled i prijateljski dodir po emajliranim vratima, nakon čega se plemeniti starac vinuo u svoju plavu grobnicu i polako nestao u njenim vodama rasteravši pomenute žabe koje nakratko razmisliše o tome da čitavu stvar ipak prijave nadležnima.
Olakšan za deo svog tereta, ponos jugoslovenske auto industrije živahno se vratio na drum. Sada kad su napokon mogli da odahnu, domaćica se dublje zavali u sedište i ćutke zagleda kroz prozor u mastiljavu tamu a ruke domaćina na volanu primetno se opustiše. Bilo je teško reći u odsjaja farova po putu da li su mu u uglovima očiju suze ili rosa, muziku nije palio.

: Jao, pada kiša napolju? Pa kako ću sad? Kako da izađem, hajde, objasni mi?
: Kišobran neki, nešto, m?
: Ne mogu, garant ću ugaziti u baru, i biće mi mokre noge i prehladiću jajnike.
: Svilo, ne razvijaj film, očiju ti! I IZLAZI JEBENO NAPOLJE, OBESIĆE NAS MARE NA TRGU ZA PRIMER AKO ZAKASNIMO JOŠ KOJI MINUT.

Njaka obično podrazumeva odlazak u prirodu sa društvom, gde daleko od očiju civilizovanog sveta, gomila mladih daje sebi oduška uz neograničene količine alkohola, mezetluk i muziku do panja. Njaka počinje sa prvomajskim urankom i traje do septembra.
More ionako smara...

-Matori, ideš li na more ovog leta?
-Ma, kakvo bre more, brate. Palimo u vikendaju na Dunav, ima da bude njaka samo tako!

- Srećo, a da ipak legneš na leđa? Mislim, možda ti se dopada ovaj dabl-penetrejšn simulator, moguće čak i da bi volela da sam Sirano ili Pinokio. I nije da mi ne predstavlja zadovoljstvo da tebi činim zadovoljstvo, ali nos ispašta, gušim se, a ni miomirisi nisu baš božanstveni.
- Ćuti tu i klimaj glavom k'o Nodi! Nisam ja kriva što te više ima između očiju nego između nogu!

- Dobar dan, ja sam došao u vezi razgovora za posao.
- Aha, uđite, uđite. Sedite tu. Vidim tačni ste? To veoma cenim.
- Da, naravno. Mislim da je jako bitno poštovati kako svoje, tako i tuđe vreme.
- Tako je. Recite mi, imate li nekog radnog iskustva?
- Da. Radio sam na viljuškaru dve godine, a nakon toga u salonu nameštaja - vozio kamion, istovarao nameštaj i tako.
- Hm, da. Znate, nama treba neko ko će raditi sa ljudima. Nisam siguran da li tu imate iskustva?
- Šta hoćeš da kažeš bre?
- Ovaj, samo ne znam kakvi ste u komunikaciji...
- More nemoj ti mene da zajebavaš, znaš! Radio sam ja sa ljudima, više od šalteruša u bankama. Ti misliš da kad radiš na viljuškaru ne pričaš sa ljudima? Pa imam ja tamo šefa, moram viknuti stoci da se skloni s puta. Nemam iskustva s ljudima? Kakvo je to pitanje uopšte?
(posle pet minuta psovanja na kontu stranačkog zapošljavanja, krize, saobraćaja, i drugih svetskih nepravdi)
- Da, ovaj smirite se. Sedite. To je samo pitanje. Ne sumnjam ja u vaše kvalitete.
- Inače sam otvoren za saradnju i smiren, nego me neki kreten na Slaviji iznervirao. Šta vozi kad ne zna? Iseče me budala. Nego, zanima me jesam primljen ja?
- Hm, ostavite broj telefona, javiću vam se ovih dana. Ima puno kandidata, ali vi ste u vrhu zasad.

A: Jel si odradio posao u banci?
B: Jesam, sve što nude je solidno, nema laži, nema prevare.
A: A, sinak, jesi li čitao ti ona najsitnija slova u tom ugovoru pre nego što si potpisao?
B: Teško meni, nisam ni registrovao.
A: E šunto šuntava, ta najsitnija slova su ti jedina i prava istina, sve ostalo je mazanje očiju.

-Ajd' napiši mi sastav.
-Neću, mani me!
-Aaaajde, mooolim te!
-Ama neću, nemoj si dosadan! Ja sam svoju školu završila!
-Ali, maaammaaaa, napiši mi, napiši mi, napiši mi, mooooliiim teeee...
...posle sat vremena...
-Evo ti sastav, smlatino mala! Je l' ti sad srce na mestu?! Beži mi s očiju! Crta!

Sedi gospodin je sedio za šankom. Ispred njega je bila čašica vinjaka, rubinovog! Glatke sveže obrijane brade, ali naboranog lica, sa tamnosivim perfektno čistim odelom ispod kojeg se nazirala blistavo bela košulja, očiju uperenih u ugao šanka, oštrim pogledom je cenio da li se ivica oštetila tamo u ćošku - juče nije bilo tako.

- Piće od gospodina za vas.
- Kog gospodina?
- Onog tamo za stolom.

Uzeo je svoj vinjak i nazdravio. Čovek je ustao od svog stola i zauzeo mesto pored sedog gospodina.

- Izvinite, već par dana dolazim ovde i svaki dan ste tu. Da niste možda vlasnik?
- Ha, ha...ne, ali upoznao sam ih nekoliko u zadnje četiri decenije.
- Dugo dolazite ovde.
- Prilično.
- Mora da ste štošta doživeli ovde.
- Kad bih ti pričao, ne bi mi verovao.
- Imam predavanja tek za tri sata.
- Znaš li ti da je ovde, u ovoj kafani, tamo kod onog stola, počela priča o svrgavanju Miloševićevog režima?
- Svašta? Stvarno?
- A je l' ti iko rekao da je ovde za ovim šankom dogovorena titula prvaka one godine kad je Obilić osvojio?...

Priče su se smenjivale jedna za drugom. Student je pažljivo slušao i naručivao vinjak za vinjakom. Tri sata su stala u minut.

- Jao, moram da idem.
- Samo idi, i ja ću brzo. Ni zdravlje me ne služi k'o nekad.
- Šta je?
- Ko će ga znati?

Razgovor je završio. Student je došao i sutradan, ali sedog gospodina nije bilo. Dolazio je par dana, ali gospodin se nije pojavljivao. I konobarima je bilo čudo zašto ga nema. Posle mesec dana, toplog majskog jutra ušao je u bar i seo na ono mesto gde je sedio sedi gospodin.

- Jedan vinjak molim vas!

Barska mušica je rođena.

"Cuva je k'o oci u glavi."
"Bacio sam oko na onu malu."
"Umoran sam.Idem samo oko da prelomi na 5min."
"Odmah mi se oko zalepilo na to."
"Oci su mi iskocile kad sam je ugledao."
"Svima sam trn u oku."
"Oci su ogledalo duse."
"Ima sarene oci,mutan je to tip."
"Oko mu se crveni.Mozek mu je na rezervi."
"Nisam,ociju mi!"

- Ko će da rola ?
- Daj meni ja ću...
- Nemoj, brate, previše si razvaljen!
- Ne seri,bre,znaš da ja mogu da motam na promaji zatvorenih očiju...
(nakon pola sata mukotrpnog isčekivanja)
- E,brate, evo je zapaljena....
- Pa dobro,bre na šta to liči? Na sarmu...Pogledaj tu žigu,komotno dva ćevapa na njoj mož' da ispečeš!!

Otac: Sine, što i ti nisi otišao sa majkom kao tvoj brat Dušan?
Sin: Neću ćale da izdam, nek' se ona kurvala, daj da ja i ti popijemo po jednu...
Otac: Nema sine ništa, znaš da i "jučerašnji" hleb kupujemo.
Sin: Jebiga ćale, ništa onda, laku noć.
Otac(suznih očiju pomiluje sina po glavi): Neka si ti meni živ i zdrav, a i onaj naš janjičar, nek ga bog čuva.
Sin: Amin.

- E tako, srednja poljoprivredna, trinaest godina i osam meseci staža, B i C kategorija, informatički kurs u trajanju od tri i kurs slovačkog u trajanju od šest meseci. Još samo da dodam i boju očiju smeđu i to je to...
- Šta to pišeš?
- Uslovi konkursa, upražnjeno mesto poreskog savetnika pa pakujem za onog mog Mareta.
- Hm... ovo ti sve isto kao i debeli Bole, još on ima i dvogodišnju za bolničara.
- E jebiga. Ček' da dodam i BMI 19.

Mikica: (u kratkom šorčiću, japankama i peškirom preko ramena i rukama u dzepovima ide na bazene i sa desne strane puta vidi Ristu u dvoristu kako kosi travu) Ooo Ristoo Hocel to?!

Risto: (Zamazan do ociju na +40 kosi travu, kosačica ko za inat nece da upali pa mjenja ulje! Trava se zalepila za znojavo tijelo ruke zelenenije od Teletabisa Dipsija , podize glavu i oduhuje) Evo hoce po malo, mora se.

Gej drug: Vidi kako sam počupao obrve...
Kozmetičarka: Jao supeerrr... Hvala bogu ionako su ličile na požarne stepenice.
Gej drug: Molim?
Kozmetičarka: Al' i dalje su loše... Sad da ih neko u kolima vidi krenuo bi da pretiče na njima...
Gej drug: Znači, o čemu pričaš ti kučko? C, idem ja glupačo...
Kozmetičarka: Možda sam glupača, ali makar nemam transibirsku železnicu iznad očiju!!

Smatram da će ovi memoari u određenoj meri pomoći da se neki događaji više nikada ne zaborave ma koliko se davno dogodili, i da će skinuti koprenu sa očiju mnogih.

Kao što bi moj narod rekao:
Leta gospodnjeg, 173.85.9389.

Definicija pisana za takmičenje ''Bolje rob nego...''

G: Halo da li imamo nekoga na vezi ?
N: Dobro veče gospođo Gavranka, evo zovem celu noć jedva sam vas dobila, čekala sam 15 minuta da se uključim...
G: Verujem gospođo da je gužva, jer večeras znate Jupiter ulazi u Saturn, a to se dešava svakih 1254879365 godina, tako da trebate biti srećni što ste u programu, a to što ste čekali to ne brinite, to će vam se uračunati u cenu...(za sebe) znači 15 min * 4 e...znači 60 e..bravo Gavranka majstore.....recite gospođo, šta vas muči...
N: Vidite gospođo Gavranka, imam problem... problem je moj sin...znate on je rođen 1980. i pre dve godine se oženio sa jednom malom, lepo čeljade ima imanje dobro, međutim još ne može da rodi...i ja i moj Milorad noćima ne možemo da spavamo, sanjamo to unuče, a kad bi dao Bog da bude muško..jaooo pa uff...no da se vratim...i sačekala sam ja godinu dana al jok nema ništa, i onda krenem ja kod ovih mojih žena i sa njima malo sam neke travke dzarala, vatali smo po šumi prepelice i krila stavljala snaji pod jastuk, pa sam papak od svinje metala u dvorište komšinici da na nju pređe ta nesreća...mislim njoj trčkaraju unučići po avliji...ne može da izbroji kolko ih ima...a ja ni ćoravo...i sada vi mene ako možete da kažete kuj tu nešto mrsi, el može ona uopšte da rodi, el do ovog mog , el nam možda neko baco mađije, il nisam dobro bacila papak komšinici..ja ne znam..
G: Sačekajte sekund...pa da znala sam...evo gospođo baš mi je žao što ne možete da vidite na ovom mom lap topu, da vam sad ne okrećem..ali ovde Saturn ulazi pod tačno 60 stepeni i 78 minuta...i ovde se tako lepo vidi da vam je bacala magiju komšinica ali ne sa leve nego sa desne strane...tako da vi taj papak od svinje bacite kod nje u dvorište ili još bolje kopito od konja ako imate i ima snaja da rađa čopor dece, ali čopor kad vam kažem...
N: Pa to sam ja pričala i ovom mom šunti Miloradu, sigurno je ova leva komšinica nešto mrsila, al on jok...uff kako bi mu jednu preko usta...jaoo hvala vam Gavranka, spasiteljice moja, svetice moja...pa vidim ja nešto mi mutno sve...kad je ona to bacala, jeste da je već 5 godina u postelji, udario je šlog..al zna oće ona to..zmija jedna.. ...pa bre ima da joj bacim nogu od slona ako treba samo da mi se snaja porodi...jaoo pa ovaj moj sin, on lepotan na majku...muškarčina..jeste da mu je ona prva devojka i da ga nisu primili u vojsku al bre on zdrav ko čelik...a snaja, a snaja moja...ma to lepotica kakve nema...to ima sada da rađa pa da se koti ko ništa, jeste da je starija od ovog mog jedno petnaest godine...al ima da doji ko ništa...
G: Ma naravno gospođo, postaćete vi baka uskoro..ništa vi ne brinite...i ako možete bacite joj nogu od mamuta ako imate...Puno pozdrava...sledeći...koga imamo na vezi...

Ćale: "Ne mogu da verujem kako mi vraćaš, svega smo se odrekli da bi ti završio taj fakultet, a sad mi kažeš da drugi put obnavljaš prvu godinu! Jesi ti normalan bre? Šta radiš ti tamo? "

Sin: "Pa..."

Ćale: "Šta je, postao si kratkorečiv, maca ti pojela jezik? Sram te bilo! Sklanjaj mi se sa očiju dok ti glavu nisam polomio!"

-Milorade odider ovamo!
-Šta je ćaća?
-Šta ti meni šta je, jebem li ti sunce bogovo! Đe je rakija iz onog malog bureta?!
-Ne znam, očiju mi.
-Lažeš mrcino, to si ti pošljokao sa onima tvojima ajvanima sinoć!
-Sapela me današnja neđelja ako jesam! Ma to je ono bukovo bure popilo, meni je bilo odma sumljivo.
-Jebem li ti sunce krvavo ako te još jednom vidim blizu podruma, ima da te nema!

Stric gastarbajter: Evo sinko, uzmi sebi čokoladu. (pruža 100€)
Učtivo čeljade: Jao čiko, zaista nisi trebao. (uprkos medenim i nesebičnim rečima koje je izrekao, ruka sama polazi za čarobnom, zelenom devizom)
Stric gastarbajter: Dobro ako ti ne treba, razumeću te. (vraća 100€ u svoj, već prepun novčanik)
-Učtivo čeljade trči do svoje majke, plačnih očiju i nesrećnog pogleda da je upita šta nije dobro uradio.