Ono u šta se pretvori stavljanje maskare za 2 minuta. Ima neopozivo mesto jedne od ženskih stvari koje nikada neću naučiti uz stavljanje kreona, kuvanje, održavanje prostorija u nekom pristojnom redu.

Slicno kao dobri duh iz lampe.Trudi se da ispuni zelje svim mafijasima,oko sastava reprezentacije.

Na prefinjen način odgovoriti nekom i pritom mu ukazati u čemu greši, srušiti argumente i ostaviti ga bez reči.

Danas, retko ko ume da zaista spusti nekog i većina ljudi su dali potpuno novo značenje spuštanju, ponasajući se kao da je prost verbalan način da se ponizi sagovornik, a ustvari sebe spuštaju i niže nego što su drugu osobu hteli da spuste.

Neelegantno popunjena izraslina odrpanog, predratnog kauča, obraslog njegovom mašću, na koju autorska prava potpisuju Matijević i Koka kola. Alava svinja koja guta sve pred sobom. Jede ko na potpis. Kao da sutra ne postoji. Dane u nedelji deli prema hrani koju nekontrolisano trpa. Čini se da u svom tom salu negde krije grbu koju puni užinom između užina. Njegovim teleskopima, iza kojih se kriju dva urokljiva oka, od kojih jednim gleda gde ide, a drugim odakle je došao, prosto proždire pogledom i duboko analizira sve što može da se natovari u stomačnu duplju. Jednom je pošao na dijetu, ali nikada nije stigao. Tako je i kosu pustio. Pa je otišla i nije se više vraćala.

Završiti u krevetu, ovom sledbeniku Venea T. Bogoslavova, čiju sliku drži iznad kreveta, ne znači zbariti neku sisatu, jedva punoletnu učenicu frizerske sa tri sise, ne. To je za njega, doručak, ručak i večera u krevetu. I još po koja užina. Pošto se vuče kao ženi pijani muž , koji je ostavio platu u kafani, ako mu neko donese jelo, doživljava orgazam. Višestruki. Poslednji put se prošetao kad su mu se ruke slepile od preteranog gledanja šimejl pornića albanske produkcije i turskih serija. Pošto, jelte, ne jebe, ima žuljeve na obe strane šake. Inovativan čovek.

Najveći životni problem ovog džangrizavog matorca, ljubitelja Minele, i đuskanja uz njene pesme u znojavoj potkošulji do pupka, je šta raditi kada mu se komšija zbog toga načestitita nove godine i kada vreme ne provodi u kujni. Tako je nabasao na Vukajliju. I uzeo da piše sleng. Pitanje je odakle poznaje sleng, jer je poslednji put izašao iz stana kad je komšija otišao na letovanje i ugasio net pa je pao u depresiju i pravio pizdarije u pošti sa omladincima prve proleterske brigade. Ali piskara, čisto da ubije vreme i dobro raspoloženje drugih, Iako ne kapira ono đe huči, tu je i plitko ili to primenjuje samo na frižider, sa kojim provodi besane dane i noći. Diskutujući šta ujutru doručkovati, pre i posle užine.

Rok koji nikad neće biti ispoštovan. Ako je naglašeno 24 sata, biće najmanje 48. Ako je 7 dana, biće 14. Ako je mjesec - pozdravi se sa isporukom.
Kažu da se u februaru desio nevjerovatan slučaj.
Jedna pošiljka je stigla u dogovoreno vrijeme.

Sutradan je tresnula takva snješčina...

Situacija koja ti nakon rendom neprospavane noći sutradan izmami gorak osmeh na licu. I posle znaš da će na kraju nekako sve biti okej...

U raznoraznim kafićima, kafanama, pozorištima i bioskopima, koncertnim dvoranama ili pak, kao u ovom slušaju, na parkovskoj klupici, možete ponekad uočiti čovekoliku figuru koja, okrenuta vam leđima, nepomično sedi. Nešto vas na njoj zaintrigira te vi napregnete svoju pažnju i primetite da je u pitanju žensko biće bujne duge kose. Kako je to samo divna kosa, bez imalo potrebe da baca pare na šaumu, njeni krajevi su nerascvetani, ona je tako ravna kao da je večnost provela pod peglom i tako se obuzdano preliva preko ramena u nekoliko nijansi smeđe boje. Već stvarate u glavi skicu lica koje se krije na drugoj strani medalje. To lice je zasigurno podjednako negovano i očaravajuće kao i njena kosa. Odvažite se da hrabro nastupite i zakoračite ka toj lepoti. Dok joj se približavate osećate kako na svežem povetarcu ka vama dopire dah kamilice sa tihom nijansom jorgovana sa te božanstvene frizure, kao da vas mami, kao da vas poziva da joj priđete i tihim anđeoskim šapatom vam govori "Priđi moj prinče na belom monte-bajku. Želim te! Čekam te!" Ah... Nebo se otvara, zvezde poskakuju od radosti... ekstaza... Prilaziš, nežno polažeš ruku na njeno rame, ona se u slou-moušenu okreće ka tebi radosnom iiiiiiiiiiii.... zvezde prestaju da skakuću, oblaci se vraćaju na svoja mesta, tebe zapljuskuje talas "drina bez filtera" daha i počinje da ti se vrti u glavi. Dva oka iz kojih emanira Mile Petroza-pogled, vidno andr d influens nepoznatih supstanci, gledaju te upitnički. Neobrijano lice, dogorela bezfilterka u uglu usta, u drugom uglu kez kroz koj se nazire karijes u poodmakloj fazi na dvojci - Hičkok situacija...

Promukao deaht metal glas: Brate, el ti dobro?
Ti se vraćaš u telo: Da, da, da, da, da, da... Ok sam, dobro sam, sve je u redu, ok sam, dobro je. Teo sam da te pitam je li imaš upaljač?
Dugokosi: Evo ti.
Ti: Samo... jebemliga, ja ne pušim...
Dugokosi: Pa šta će ti onda upaljač. Da nisi ti neki piroman, nemoj posle da me optuže za saučesništvo.
Ti: Ma ne bre... Šalio sam se bre... Evo ti upaljač, aj zdravo...
Dugokosi: Oooooo bože-Lucifere, svakakvih budala ima...

"Svima je dobro samo tebi ne valja" je izreka koja pokazuje da je neko suviše različit u društvu.

Mrak pred očima, bol u rebrima, ukočenost u nogama. Padam na bok. Leb ti jebem šta ovo 'vol'ko boli? Napipavam kvaku, otvaram vrata. Bela svetlost svuda oko mene, osećam se kao vampir dok rukama pokrivam oči. Napustio sam svoju jazbinu, i sada pred sobom vidim siluetu. Otvaram oči vidim poznato mi nešto. Hej, pa to je keva.

Ni umio se nisam, pravac kuhinja. Na stolu me čeka spremljen obrok, kajgana i šolja toplog mleka. Dok ispijam mleko, gledam datum na novinama. Raspust čoveče, jun mesec. Haos, pičke, ludilo, mojoj sreći nema kraja.

Uprkos planovima ceo dan sam proveo u krevetu, umoran k'o pseto. Neko zvoni, keva trči da otvori vrata.
Mile, Marko, Jovana, Jeca, ma pola razreda mi visi na gajbi sa sve nekim čokolada i sokovima. Ništa mi nije bilo jasno al' kultura je kultura. Sa svima sam se pozdravio i pokazao im da sednu. Svi me pitaju kako sam, da li me nešto boli. Pa kad ih već zanima rebra me povremeno zabole, a umoran sam ceo dan, oči ne mogu da otvorim. Kaže mi Mile da sam prekosinoć uzvik ,,Haos, pičke, ludilo" uleteo u lokalni kafić, i krenuo da muvam neke dve prepičke. Prvo su mi one lupile po šamar, pa su me njihovi momci izgazili, a još me ona gorila iz obezbeđenja ispendrečila. Redaljka brate, HAOS je bio. Nisam se ničega sećao, ali su mi dva naprsla rebra i masnice na oba oka bili dovoljna uspomena. Tokom raspusta PIČKE video nisam, ali sam po pički dobio. Jedino LUDILO ovog leta bilo je kod komšije Pera kome su navukli košulju i poslali ga u Lazu.

Nakon što su mi se rebra zalečila, pomag'o sam ćaletu na njivi. Što kaže stari moj : ,,Traktor da voziš, kockice da bacaš, drva bre da cepaš, pa neće da te ugaze ko pičku!" I tako bejaše. Drva za zimu su već spremna, sena i deteline ima za narednih par meseci, a i ja sam malo ojač'o. Na more nisam iš'o, jebiga nije se imalo para.

Septembar je mesec, raspust je proleteo, sve što je ostalo od njega su lekarski nalazi, par preldžijskih saveta od strane oca i nada da ću u ponovnom deulu sa profesorima proći što je bolje moguće.

Prolazi kroz moj sistem, tako je hladno ali ta hladnoća mi stvara osjećaj kakav nisam doživio. Sve je dobro, osjećam kako vene struje kroz moje tijelo. Kako je dobra ta tečnost, ne gruša se, glatka je, a moje vene su glatke kao bebina guza, ne osjećam kako se krv sapliće, kako bi to bilo dobro kad bi sve tako bilo podmazano. Milioni podmazanih atoma prolaze mojim tijelom, protoni, elektroni i neutroni su kao braća, sve je to dobro, stvaraju bratstvo i jedinstvo u mom tjelu, oformiće mnogo molekula. Molekule će da nadvladaju svakojake viruse i antigene, sve će biti u redu, ništa više neće moći da mi naškodi. Živjet ću u blagostanju do kraja svog života, zahvaljujući molekulama. Opasnost će dolaziti samo sa vanjske strane, molekule će da se ujedine u kristale. Kristali će biti ozbiljan igrač, čuvat će me kao zjenicu oka svoga. Organizovat će samite sa drugim kristalima, pravit će veselja i svi će biti radosni, stvori će raj u meni. Hranit ću ih prijateljstvom sa drugim kristalima, pomagat ću im. Njihovi mitinzi će biti primjer za svijet, slat će poruku mira, iz mene će izlaziti samo dobro, predstavnik kristala će dobiti nobelovu nagradu za mir, svi će željeti da ga vide, oni koji ga dodirnu bit će prosvjetljeni, i ja ću ga dirati. Dodir kristala me umiruje, sad ću dirati svaki kristalni objekat. Osjećam spoj kristala na mojim prstima, oni se prenose na mene, preko moje krvi. Formira se nova krv, svakim trenutkom moje tijelo dobija sve više i više nove krvi, kristalne krvi. Osjećam neku neravninu na prstima, kakvi su ovo kristali, oni su razbijeni u dijelove, iz mojih prstiju izlazi krv, šta se to dogodilo, kako je neko mogao da uništi takav savršen sklad kristala. Da li se moja kristalna krv slomila na prstima, zašto je neko morao da pokvari takav sklad? Kada će da se zalijeći, hoće li prestati ovo šikljanje, kakva me ovo pospanost obuzima, vjerovatno sam se umorio, neka sve isteće iz mene, sutra ću obnoviti sve ovo, zaspat ću, odlazim. Shvatio sam kristalna krv se lomi pod prstima.

Pojava koja je direktna posledica globalnih događaja i masovnih medija. Naime, pojedinci širom sveta (uglavnom adolescenti) pokušavaju da se bore protiv jednoličnosti ne prihvatajući glavne društvene norme i tokove. U svojoj borbi pokušavaju da se razlikuju od drugih po svaku cenu a ishod je paradoksalan, što ih više ima - sve više liče jedni na druge i sve manje se razlikuju od onoga od čega su hteli da pobegnu.

Neopevana svađa između više ljudi pri kojoj normalan mozak ne može na brzinu da obradi ko je tu sa kim u konfliktu i zbog čega, ko se na koga dere iz mozga niti kakve su sve vrste i podvrste psovki i ostalih 'čašćavanja' izgovorene u rekordno kratkom vremenskom periodu.

Likovi koji za nikakve pare pred kamerama hvale kapi protiv proširenih vena, cipele, sijalice, tiganje i sl.

Gunđanje, trtljanje, palamuđenje, priča u prazno, neretko i lamentiranje nad svojom sudbinom.

Izraz koji se govori devojci koja bi prečicom da dođe do uspeha, bez adekvatnog znanja (i po potrebi bez donjeg rublja).

Spajanje 2 ili više reči u cilju dobijanja nove reči.

Publika nas je obožavala.
Nisam bio siguran, da li zbog toga što nam je bubnjar medved ili što smo prvi folk metal bend koji se prijavio na "Ja imam talenat", tu sam se lomio.
Nakon nekoliko sekundi tišine oglasio se ćelavac iz žirija, mislim da ga zovu Kilogram: "Virtuozno! Vi deco ste virtuozi! Budući pioniri pravca "animal folk metal", pa već vidim naslove..."
Tu ga izgubih. Nastavio je o tome kako uz pravu reprezentaciju možemo komotno da rasprodamo turneje po dijaspori, bar mi je tako Mićko basista prepričao nešto nakon izlaska iz studija.
Budući da je zebra, imao je bolji sluh od mene, pa je valjano propratio situaciju.

Nakon što nam je ćelavi dao zeleno svetlo, počela je neka žena o ambicijama. Ni nju nisam imao strpljenja da slušam do kraja, gazda je ionako rekao da uđemo, obavimo svoje, klimamo glavama, smeškamo se (ovo je najbolje išlo za rukom Žaretu, severnoameričkom aligatoru, čije su usne već bile razjapljene u osmeh). Gazda je izričito napomenuo da ako išta pođe po zlu, Dare koji je na perkusijama skoči ispred nas i izvede svoju tačku žongliranja instrumentima, koju je naučio u rumunskom cirkusu.
Žena završi o ambicijama i o tome kako mnogi ne razumeju, da ovo što mi radimo je zapravo "ta" prava umetnost koja je godinama zanemarivana na našim prostorima.
Još jedno zeleno svetlo.

Čekala se odluka još samo ovog čupavog, što voda orkestar po Strahinjića Bana.
On nas je od samog početka gledao ispod oka. Možda je u neku ruku posumnjao da naše namere imaju manje veze sa muzikom, a više sa gazda Zokijevom namerom da sponzorišući prvi srpski animal folk metal bend, u saradnji sa Kilogramom iz žirija, probije svoje stajno đubrivo na udarni termin reklama javnog servisa.
Ja kao svinja sam se jako malo pitao u celoj stvari. Imao sam ja svoje ambicije, razume se, čitao sam "Životinjsku Farmu" i maštao o revoluciji i boljem vremenu za sebe i svoju porodicu. Moj deda, koji je bio najmudrija svinja koju sam poznavao, rekao mi je jednom prilikom, da dođe vreme kada svaka svinja mora da postane realista onog trenutka kad se nađe ispred odluke: da bude pas ili da bude pečenje.
Ja sam odabrao da budem majmun.

Legnes u "sitne" sate, jer si imao parti (naravno, LAN parti); buduci da su ti roditelji otisli na more prije par dana te da je kuca prazna (ako izuzmemo sestru).
Budite te sestra oko 6 h u jutro (kisa pocinje da pada) kako biste zajedno izneli smece na ulicu, jer kako kaze sestra: "Necu ga ja iznositi kad kisa pocne da pljusti!"
Vracas se u dvoriste i ugledas dzukca koji ti se obradovao, trci prema tebi kao lud, hop, skocio je na mene, pidzama (jbg, morao sam - zazimilo nocas) na sebi sad sadrzi motive sapa.
Sestra odlazi da nastavi spavanje, kisa prestaje.
Kontas, ajde kad sam vec budan da budem od neke koristi, odlazim po hleb - naravno biciklom, jer su roditelji otisli autom.
Na pola puta kisa pocinje da pada, ulazis u pekaru, ulazi baba u pekaru - dum tras - skoro ostanes bez levog oka, izlazis besan i psujes (naravno, u sebi) babu i kisobran.
Sedas na bicikli i kreces, nailazi sleper, rekao bih da mu je promer guma 400; dum tras fljus - mokar sam.
Nastavljam voznju, kontam da me valjda nece niko videti, jes vraga, pola sela po pljusku vuce smece na ulicu (da, po kisi).
Dolazim kuci, odlazim obici prasice (blizi se kirbaj pa smo pazarili :)); i oni su na moru, voda im do clanaka. Posto sam vec "prljav" ulazim u svinjac... dum tras oskliznuo se (pogadjate na sta?), prilazi veselo prase.
Smrdim!
Vadim vodu iz svinjca, ocistio sam ga, izlazim van, kokoska upada u onu malu sahticu - mase krilima da izadje, ja je vadim (da, rukama).
Ulazim u kucu, idem da se tusiram, palim tus, kvasim kosu, dum tras - nestaje struje => plinski bojler ne radi => nema tople vode. Izlazim polu smrdljiv polu mokar, brisem se (:S).
Odlazim u sobu, sedam za laptop (puna baterija :)) palim COD, sad cu da vam j.... kevu!

Sestra se budi.
9 h, ulazi sestra u sobu, "Ti nisi normalan oci su ti crvene a gledas u tu kutiju, mogao si doneti hleb, a i da si obisao prasice ne bi ti nista bilo, sigurno si celu noc sedio za kutijom, a ne bi ti ni skodilo da se otusiras, a jesi ti radio nesto uopste?"
Odgovaram, "Ne, celu noc sam tu!".
Okrece se i odlazi da nastavi spavanje.

PS, postao bih i prije, ali je grmilo :).

Maloletnice uzrasta od 10 do 15 godina. Još nisu provalile prave parfeme pa mirišu na šećerne žvake fabrike iz Paraćina. Utegnute, nasmejane, u raznim bojama, slatke kao šampita. Spremne za defloraciju i seksualnu eksplotaciju. Samo ima jedna stvar u vezi ovih žvakica...*kad je stavite u usta, mozete da dobijete napad secera u momentu ili zapaljenje leve komore srca od istog. Idealne su i kao plombovadi, jer kad taj secer udje u zube, kad vas krne u zivac, ima da jebete milosnu majku i samom sebi....ili da se konciznije izrazim...zbog konzuma ovih žvakica se krivučno odgovara.....

*(deo teksta preuzet sa ove definicije, nadam se da mi autor neće zameriti).

Od ružnog pačeta postati prelepi labud, dobra ženska, jednostavno-riba. Karakteristično za devojku koju u srednjoj školi niko nije primećivao, da bi na desetogodišnjici mature svi pripadnici muškog pola balavili za njom i utrkivali se u donošenju pića, paljenju cigarete i primicanju stolice.
Za razliku od popularnih srednjoškolki, koje su parale oblake nosnom metodom, ovaj primerak je zadržao prizemnost, lepo vaspitanje i manire, što je čini još savršenijom i poželjnijom.