Lik koji je kao što mu samo ime kaže, uvek častan i pošten.
Vrsta koja beleži ekspanziju.
Ugnjetavaju ga ortaci jer je sisica pa ne odbija da učini nikakvu uslugu.
Ugnjetavaju ga ribe jer dopušta to.
Gospodar frend zone i papučarstva.
Uglavnom je stanovnik frend zone a u retkim slučajevima uspeva da pobegne ali čak i u tim slučajevima, ne jebe skoro nikada jer ga niko od ženskog roda ne smatra ozbiljnim...
Ako uspe da pojebe i zadrži ribu, ona mu dolazi glave jer ne ume da kaže ne i ne ume da svoje mišljenje iskaže.
Ugnjetavan od strane ribe, ispaljuje društvo čak i kada ga pozovu na fudbal, vops i buksnu jer njegova riba nema lepo mišljenje o njegovim ortacima.
Tip ljudi kojima nije dovoljno da im više ljudi kaže gde su zasrali.
Oni ipak više vole da ih klepe po ušima i da sami na svojim greškama nauče neke stvari.
Posle buđenja iz sna u koji ga je uspavalo oznojano kopito ženskog šejtana, vraća se nekim osnovnim rutinama života ali ne u potpunosti jer mu njegova naivnost ne dozvoljava da do kraja uvidi ugnjetavanje koje je preživeo.
Postoje dva moguća ishoda ovakvog slučaja a to su:
Nalaženje nove ugnjetavačice i krvožedne kamile (retry)
Prestanak komunikacije sa ostatkom sveta (game over).

Tačnije, socijala na alternativno/sub-kulturni način. Radi se o priči osoba koje svoj vituelni stil (način oblačenja) i stanje svesti (moralno/nemoralni životni stavovi) dovode u totalnu konfuziju.

Naime, svaki "alternativac" "običnom" čoveku (osobi koja nije u svim tim podelama, barem ne po stilu oblačenja) deluje kao skup kontradiktornosti i to najviše zbog svog "socijala" stava i nametanja mišljenja da je on (taj neki alternativac) najjadniji među najjadnijima i da on, jadan, ne zna šta će biti sutra.

A stvari stoje ovako:
1) Hip-Hop/Rap socijalac: Osoba koja je fino obučena, tu i tamo neki deo garderobice je kupljen na pijaci ili kod Kineza, ali većinom je to markirana garderobica. Dosta konte izdvaja za dobru muzičku oremu (ako ima "bend" ili ako to radi rekreativno). To nikako nije "zločin", ali, problem nastaje kada ta persona visi u "kraju" sa svojim ortacima, puši "Drinu" (iako ima za Winston) i to da bi naglasio da je socijalno ugrožen. OK, neki vole "Drinu", ali... Priče se svode na teme "raspadanje", "smor", "socijala", "treba mi kinta", "nemam kinte" i td. Umesto da batali foliranje, da bude ono što jeste, on (ili ona) se uživi u stereotip "socijala hopera" i pokušava da bude u nekom kvazi-fazonu koji je isprazan.

2) Metal socijalac: Takve osobe možete videti na "trgu Republike" u BG-u (barem većinu njih). Od mase metalaca i metalki, ova podvrsta se izdvaja po tome što ima ganc novi kožni mantil, nove marinke, vojne pantalone iz "Army" ili "Urban" shop-a, majicu ili duks naručenu od oficijalnog merchendise online shop-a, i verovatno sa gomilom nekih metalnih lančića i ostalih džidža-bidža. Nije ni to "zločin". Promblem je u tome što je sva ta garderoba plaćena velikom količinom novca koji im sigurno ne manja (barem ne njihovim roditeljima). Oni, umesto da budu ono što jesu odlučuju da ostatak svog džeparca potroše na dvolitarke, "otpadajući" na trgu )ili gde već "otpadaju") a onda da svakog poznatog (i nepoznatog) smaraju za deset ili dva'es' dinđži sa sve pričom o nemanju para, socijali, smoru, pa opt o ocijali i tako bez prestanka.

3) Rock/Punk socijalac: Slično kao i kod prethodne dve kategorije, rockeri i punkeri su u nekom socijala/nemam para tripu. Nije Punk ono što je bio, ideja je ista ali druge su godine. Veliki broj pankera i dalje tera "odrpani" stil, "musav" stav ili kako god da se to nazove. Nije da nemaju da se obuku, ali oni namerno teraju priču koja više ne predstavlja bund već samo eho minulih vremena. OK čirokana, to i "futbaleri" nose sada kao extra modni detalj, ali svo to smaranje svega živog svojim "ja sam socijala" fazonom i čekanjem nekog dinara (kao da su najgori cigani koji prose po ulici) od poznanka i napoznanika je zaista jedno teško sranje. Rockeri nisu toliko "socijala attitude" istripovani, ali nisi socijala ako možeš da kupiš Skvajera a ne "limited edition" Fender.

Definicija nije generalizovanje pomenutih sub-kulturnih grupa. Ovo je samo pogled iz jednog ugla na određene pripadnike pomenutih grupacija. To je nešto slično onim ljudima (svako zna ponekog takvog) koji se stalno žale kako nemaju para, a inače im nikada ništa ne manjka. To su osobe koje se žale čak i kada ih ništa ne pitate.

Beograd je stomak Srbije koji je uvek gladan i nikada neće biti sit. Slično Šankmajerovom Otesánek-u.
Beograd je ruka koja bi vam i margarin s hleda skinula.
Beograd je metropola samo ako ste mrav ili liliputanac.
Beograd je glavni diler Srbije koji je navučen jedino na sebe, bez svih ostalih bi mogao. Svi drugi gradovi nisu Beograd.
Beograd je urban.
Beograd je urban.
Beograd je urban.
Beograd je urban koliko i broj kupljenih zlatnih i srebrnih patika.
Koliko i hiljade copy-paste glupača koje više ne znaju koga da kopiraju, modnih frankenštajna, pičaka koje nose skupe stvari da bi se znalo koliko koštaju.
Beograd su likovi koji podignu jednu nogavicu da bi im se videla tetovaza.
Beograd je grad u kome samo pičke daju žmigavac kada se prestrojavaju u drugu traku.
Beograd je grad u kome dvadeseti lik u koloni na semaforu trubi svima ostalima, jer je on najvažniji.
Beograd je grad gde ima dobrih ljudi, jako dobrih, ali je šabana mnogo više.
Beograd je grad koji može da bude jako lep, grad koji može da promeni mnogo toga, ali koji , na žalost, nikada neće promeniti ništa, jer je suviše opterećen sobom.
Sveko može da pronadje i lepši Beograd, kao što mi je jednom Tobić Tobić rekao: "Ja sam našao onakav Beograd kakav sam želeo." Svako ga može naći, ako je spreman da zatvori oči, na sve druge Beograde.

Особа која не пада у тешки бедак, тачније ни мало је не тангира, када је шутну или изигноришу особе из окружења. У стању је да јој буде сасвим добро и када је сама.

Много једна добра и корисна особина, за онога ко је има.

Jedan od načina da se opravda iznimno smrdljiv wc nakon obavljanja velike nužde.

Rečenica koja služi da odjebeš dosadnog komšiju na kulturan način, koji je zapeo da priča s tobom o nekim njegovim problemima, jer od viška slobodnog vremena ne zna šta će sa sobom.

Proizvod eminentne slovenačke firme poetičnog imena –Creina iz Kranja. Jasno je ko dan da je Creina u stvari staro-keltsko/romansko/jebemligačije ime za Kranj, ali su mudri Slovenci vešto izbegli da metnu sadašnje ime grada u naziv firme. Pa gde to ide da piše KRANJ na cisterni za gnojevko, kako Slovenci inače zovu cisternu govnaru ?

Srbi vole da kenjaju, bukvalno i figurativno, a čišćenje govana vole slabije, naročito svojih. No, svaki trwe Srbin, čak i onaj „urbani“, koji misli da fi 110 kanalizacionih cevi znači 110 inča, pa mu se „zaleti ruka“ da skeletne ostatke upravo pokrkanog pileta ili druge sitne marve ekspeduje u wc-šolju, zna šta znači kad septička jama preljeva i kada treba pozvati baticu što vozi drečavo crvenu cisternu prikačenu za traktor(najnovija serija cisterni za gnojevko proizvodi se u metalik sivoj boji (prim.aut.), al’ jebeš ga, što bi Srbin bac’o tol’ke pare, kad i stara još služi („sam’ zameniš gibljivo crevo i teraaaj !!!“) ... Dobro, pušta malo na spoju, al jebi ga, niko nije savršen.)

Delom zbog rečene srpske nesklonosti, ili bolje rečeno gadljivosti prema čišćenju govana, a delom zbog najteže srpske boljke – besparice, batice koje poseduju crvene cisterne su pravi raritet, te u pojedinim ruralnim sredinama imaju status polubožanstva. Taj status im čak obezbeđuje i tu privilegiju da sadržaj svojih cisterni nekažnjeno prosipaju po njivama iako je to zakonom zabranjeno, ali đubar je đubar, zar ne ? ... Ne.

I još nešto: pored toga što ćemo, ako želimo u tu Evropsku uniju, morati da menjamo zakone i navike, moraćemo menjati i nazive. Cisterna govnara – Kreina je jako ružan izraz, teško prevodiv osim ako ne konsultujemo Vuka Draškovića. Fekalni autobus je u skladu sa evropskim vrednostima. Bukvalno i figurativno.

Nastavci kojima mozes da sprdas druga koji ima problema da izgovori glas L

Uvodne riječi refrena pjesme koja je dok sam išao u osnovnu bila ultra mega hit. Hit koji je članovima tada legendarnih Osvajača omogućio da karaju najnaprednije maloljetnice dobrih deset godina od njihovog pokoravanja, a zatim i silaska sa zvjezdanog neba.
Danas su, doduše, te maloljetnice uglavnom štićenice centra za osobe ometenu u razvoju, jer niko pri čistoj svijesti i zdravoj pameti ne bi ni bicikl naslonio na članove nekada dinamičnog tria, a kamoli nešto više.
Što se tiče nas, običnih smrtnika, mozgova obogaćenih osiromašenim uranijumom, kojim su nas gruvali naši zapadni saveznici, nama je ova numera bila sve. Lijek za slomljeno srce, ultimativni dizač i izvor motivacije poput onog intra što su nekad puštali na razglasu prilikom predstavljanja igrača Čikago Bulsa. Sve.

Vaditi silikone iz sisa.

To su komentari koji uglavnom nemaju nikakve veze sa muzikom, oni koji pisu te komentare se dele na vise grupa:

- Kvazifanovi (45 posto) - ljudi koji pisu kratke komentare poput "Yeah, this is my fav song" ili "I LOVE ________", komentari im vise sluze kao reklama, da bi i drugi ljudi gledali njihove klipove.
- Hejteri (30 posto) - Oni koji u svojim komentarima pricaju kako je to najgora pesma od najgoreg izodjaca na svetu. Ostavljaju 4-5 komentara i posle se ne pojavljuju na klipu. Njihovi hejtevi su verovatno njihova teznja da ispadnu mudo.
- Predatori (10 posto) - Oni nikad ne dolaze na neki klip osim ako taj klip nije okacio neko ko se nalazi na njihovoj "listi za odstrel". Ubrzo nakon kacenja predatorovog prvog komentara, nastaje epska bitka izmedju njega i svih ostalih "fanova", koja moze da se razvuce i po 3 strane.
- Seratori (10 posto) - Ljudi koji, omesto da pisu nesto normalno oni postuju sazetu biografiju Copy/pasteovanu sa Wikipedie. Ponekad se upustaju u manje svadje koje se uglavnom svede na to ko je bio u vreme kad je izvodjac sa klipa imao vrhunac svoje karijere. Najveci seratori imaju preko 40 godina.
I na kraju ostalih pet posto pripada pravim fanovima, koji ce samo da uzivaju u muzici i nece pisati komentare.

Dobro, znamo, stipsa si. Ali, nisi sirotinja. A ako baš i jesi, onda pusti poruku. Pa može i na viber. I to je besplatno. A pri tom ne poziva na raznošenje plastičnim eksplozivom sebe, tebe, Izraela i Belorusije.
Zapitaj se, da li tih 0 dinara stvarno znači da ti je poziv besplatan. Ili ipak košta?
I to mnogo. Neprocenjivo. Jer, živci nemaju cenu. Sprženi neuroni se ne obnavljaju. Imaš pametni telefon, imaš dovoljno para da platiš megabajte na mreži, pa majku mu, mora da imaš para i za neke minute za kršten poziv. A ne ovako da mi trajno upropastiš dan.
Debilnim, nepromenljivim zvukom zvona koji je napravio neki opsesivno kompulsivni ksilofondžija sa turetovim sindromom.
Jezivim Rasta autotjun glasom.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela i koji me, sudeći po kašnjenju zove negde iza asteroidnog pojasa da mi javi kako hita ka Jupiteru.
Pa me, ako nekim čudom nisam u laboratorijski savršenoj WiFi zoni, teraš da glumim Loga 3 antenu i tražim iole podnošljiv signal kao onomad treći kanal RTS-a a onda, ako ga nađem, ukočen stojim dok ne završiš prvu rečenicu, da ti kažem da te ništa ne čujem i da ću radije doći do tebe iz Subotice na Zlatibor, brže će biti.

Potpuno ignorisanje, a u drastičnijim slučajevima i negiranje nečijeg postojanja.

Preduslov za mržnju prema ljudima izvan tvojeg kruga.

A man who get’s turned on by having other people fuck his wife.

Poprilično rasprostranjena pojava na prostorima one "evropskije" i, stoga, međ' nama Srbima omraženije Evrope, a još učestalija na meridijanima koji presecaju teritorije ništa manje omraženih SAD ( kojima ovom prilikom srdačno želimo neku prirodnu katastrofu ). Elem, jedna od onih stvari koje mi Srbi nikada nećemo razumeti jer se kosi sa svim mogućim uvidima koje smo ikada stekli o životu i življenju, a u isto vreme zvuči tako...tako...EVROPSKI, da verovatno nikada neće postati deo naših balkanskih, rudimentarnih običaja.

U pitanju je, razume se, ona bezgranična i posesivna ljubav kojom samo jedan degenerisani zapadnjačko-američki par roditelja može voleti svoje dragoceno i, najčešće, podgojeno dete. Naime, on će svaki, pa i najmanji TUĐI kontakt sa svojim porodom protumačiti kao nedvosmislen atak na baršunasti rč istog, što je uz trenutni manjak dece ali i porast manijaka i pedofila u zapadnim zemljama, priznaćete, prilično razuman potez. Jer, deca su naše najveće blago. Blago koje treba u stilu najokorelijih Ješa histerično čuvati. Ipak, ta histerična reakcija se ne oslobađa na puko verbalno obraćanje neželjenog lica plodu vaše ljubavi. Ne. Alarm u glavi je podešen da se upali i počne panično da zavija tek onda kada je ostvaren blagi kontakt po epidermu mladih naslednika vašeg prezimena a koji je, normalno, tačno interpretiran kao najava brutalnom silovanju istih.

I tako, dok se u Srbiji klinci i klinceze "razulareno" i "bez nadzora" igraju po kojekavim ulicama, parkovima i igralištima čije ljuljaške i klackalice do daljneg čekaju neke bolje dane (čitaj: "neke nove izbore"; prim.prev.), jedan roditeljski par iz Masačusetsa će svoje dete pomno držati na oku dok se igra u svom ograđenom padoku i svaku potencijalnu pretnju na teritorijalni integritet rča istog "rešavati" na tako manijankalan ali i ekspeditivan način da se wannabe dripac više nikada neće drznuti da oslovi a kamoli da dotakne malog Martina/Džona/Fila. Tojest, sve dok taj isti Martin/Džon/Fil ne odraste, do'vati poluautomatsku pušku svog brižnog oca i zbriše pola svoje "elementarne škole", đuture sa onom kučkom, Miss Jane, koja mu je dala F iz jebene "Istorije USA"...

Recenica koja se najcesce izgovara kada zalimo nekoga, ko je sam kriv za to sto mu se desilo.Izrazavamo zaljenje ali nam je u stvari svejedno sta se desilo ili sta ce se desiti.

Ništa novo.

Najbolji ratnici u istoriji. Poseduju mnogo raznih veština. Fizička snaga izuzetna, atletske sposobnosti veoma proširene, u borilačkim veštinama jebu keve, što s rukama i nogama, što s katanom. Zapravo su u Japanu pre koju hiljadu godina bili neka vrsta plaćenih ubica. Od malena su trenirani da budu nemilosrdne ubice fizički i mentalno spremne na sve. Emisija Nindža ratnik je za njih sprdanje. Inače se zavijaju u crno.

Voditi legalan posao od koga nema neke zarade, i koristiti ga kao pokriće mutnim i nelegalnim radnjama od kojih zaista živiš.