Prirodna reakcija svakog muškarca kad neko hoće da mu da bebu u ruke, ili nešto da radi sa njom. Generalno, manje vas je strah da se porvete recimo sa valuejvim nego da uhvatite to stvorenjce u ruke. Jebeš ga, svašta mož se desi.
Što je sigurno, sigurno je.
-Ej pridrži bebu čas, moram do wc-a.
-A neeeee! Ne smem ja to, pokvariću nešto, posle ima da bude felerično ceo život. Daj ga njoj!
Vrhunac ljudske gluposti. U nedostatku pravih reči počinje lupanje, koje slušaš dok se ta osoba ne smiluje i ućuti dok smisli prave reči.Moguće je i da se Bog smiluje i ogluvi te privremeno. Neke osobe su razvile sposobnost da svojom glupošcu izazivaju osip, mučninu i iznenadnu želju za čitanjem knjiga kod žrtve.
- I ja znaš ono, juče, breee, bila sa ovim, znaš onog brate što mi se svidjao pre šest godina, i kaže on meni... kako bešeee...? Znaš onu foru brate?
-Ne znam ono, ne znam foru, ne znam lika, i nisam ti brat, idi sad kući molim te!
46 hromozoma koji se nalaze u tijelu čovjeka izgrađuju ga u jedinstvenom i neponovljivom obliku. U obliku koji svaki čovjek treba da predstavlja, nadopunjuje i izgrađuje do sebi zacrtanog cilja.
Ti nisi kao drugi, u tebi ima nešto.
No međutim, inferiorne pičke, oni koji u društvu služe jedino kao fizičke pojave koje privlači sila gravitacije, traže način da se u tom društvu istaknu, da pokažu da vrijede. Da izvojevaju pičku. Traže put, probavaju na sve načine, i na kraju pronalaze zaobilaznicu.
Ti nisi kao drugi, u tebi ima nešto.
Ta zaobilaznica se zove naglašavanje vlastitih sposobnosti i mogućnosti koje niko ne može da primjeti. Zašto neko ne može da ih primjeti? Zato što su nevidljive. Zato što ne postoje. Zato što ih vidi samo taj koji ih naglašava.
Ti nisi kao drugi, u tebi ima nešto.
Pribjegavanje ovoj jadnoj zaobilaznici sa sobom nosi štošta dobro. Na primjer, svi ti hvalospjevi na svoj račun ustvari predstavljaju suprotnost karakteristika koje čine onoga koji ih sebi upućuje.
Ti nisi kao drugi, u tebi ima nešto.
Šest mjeseci je prošlo od moje poslednje posjete stricu, onom mlađem. Starijeg posjećujem svake nedelje. Odem na groblje, zapalim svijeću i ostavim cigaru koja gori pored njegovog groba. Malo je odmaknem, da mu dim ne grize oči.
Mlađi stric, don Vito Korleone moje porodice. Tako bar on misli. Misli da drži sve konce u svojim rukama. Caka je u tome što ispod tih konaca gori vatra koju on ne vidi. Konci su odavno popucali, ali on ih onako raskomadane i dalje čvrsto drži i ne prepušta ih nikome.
-Ooo, pa gdje si ti sinovac? Ko nas zavadi majka mu stara?
-Niko striko, nemam vremena od faksa.
-Stisni taj faks, ali stisni malo i žene hehe.
-Ma imam djevojku, Stašu, upoznao si je na slavi.
-To je taj gen nas Tenorovića! Magnet u krvi, prosto ih privlačimo sebi. Jesam li ti pričao ja kako sam osamdesetih po Splitu...-
-Jesi, jesi.
-Dođem dole, one sve padaju ko pokošene, pogotovo misice Splita. Ali eto, ja oženim Vanu. Trebala mi je žena koja će da mi dizati djecu dok ja radim, žena koja će prema meni gajiti poštovanje!
-A ne upitah te, gdje je strina? Navikao sam da bude tu za računarom kad dođem, ili da igra jamb na balkonu.
-Otišla je do prodavnice, doće uskoro.
-Aha. A Simona i Jelena? Jesu li u sobi?
-Da da, uče. Ispiti krenuli, pa povazdan bdiju nad knjigom.
-Odo da ih pozdravim. Žurim, obaveze zovu.Potapša me po leđima, i okrenu se na stranu da gleda neku indijsku seriju. Nasuo sam sebi vode, destilovane, i eto me pred vratima sobe mojih nerođenih sestara.
-A jesi mamurna brate dragi, hoćeš da ti odem kupiti kiselu, jogurt, bilo šta?
-Tiše idiote, čuće te tata.
-Varaš se, serija mu odvlači svu pažnju, jedva da je i mene primjetio. Nego, došao sam samo da te pozdravim, žurim na neke konsultacije. Aj javi se za kafu ovih dana, i pozdravi Jelenu.
-Važi, prozvaću te.Nema kašike za obuvanje cipela, pa mi se jadni palac napati ko Isus. Ispao sam dobar čovjek danas, učinio sam dobro djelo - posjetio sam porodicu. Karmo, očekujem da me ispoštuješ, kao strina koju gledam kroz mali prozor pekare kako kleči pred Krkušom, razvozačem hljeba, prvim komšijom mog strica i potencijalnim momkom moje sestre Jelene.
Ono što dokone babe kažu kad nemaju pametnija posla nego da idu da smaraju doktore po bolnicama.
X:Jao umirem...jao...gotovo..
Y:Pa šta ti je baba sad?
X:Ma boli, evo pado u nesves...kraj..
Y:Ajde oblači se vodim te kod doktora, šta te boli?
X:Kako šta me boli, umirem...
Y: Al šta da kažem doktoru šta te boli gde da gleda??
X: Ma valjda će da mi nađe nešto, doktor je to!
Ljudi često imaju potrebu da skrivaju po nešto od hiljade proždrljivih očiju koje ih okružuju.Vlasnici tih proždrljivih očiju onda govore kako se to nešto krije kao zmija noge.
dva besposlena druga u razgovoru:
X:I da nisi saznao koliku platu ima onaj Kole?Mora biti preko hiljadu evra,rmbači po čitav dan,a i ona roba na njemu marka bre.
Y:Ma šta znam,jeste sigurno toliko,a i on to krije ko zmija noge.dva očajna studenta dva dana pred kolokvijum:
X:Da nisi pitao Koleta da nema rokove za ovu matematiku sutra?
Y:Ma nisam a i ne znam kolokvijum je za dva dana koliko će nam to sada pomoći,a i Kole bre krije te rokove ko zmija noge.
Pravi biser u kolekciji srpskih narodnih umotvorina. Opisuje nestrpljive ljude koji umjesto da zasuču rukave i rade ono što trebaju, stanlo se osvrću na to koliko su do sada uradili. Može se primijeniti i na razne situacije iščekivanja koje postaju utoliko nesnosnije ukoliko se više koncentrišemo na gledanje koliko je vremena prošlo.
1. BILDERSKI PRIMJER
Ideš u teretanu, i da ti je da što prije nabaciš mišiće, pa malo-malo između serija gledaš se na ogledalo, provjeravaš jesu li se povećali mišići, opipavaš ih koliko su tvrdi i slično. Što više to radiš, to ti se napredak čini sporijim.
2. PRIMJER ČASA / ČEKAONICE
Na dosadnom času, mnogima je omiljena aktivnost gledanje na sat, što doprinosi subjektivnom zaustavljanju vremena. Još je gore kad niste spremni, a očekujete da će vas prozvati. Nešto slično se dešava u čekaonicama, pri čekanju autobusa i sl. MP3 plejeri donekle olakšavaju muke.
3. ŠTREBERSKI PRIMJER
Krenuo si štrebati za neki ispit, al te mrzi neviđeno. Zato svakih deset minuta gledaš na sat da vidiš koliko vremena već učiš, a veliku pažnju posvećujuš i broju stranica koje si prešao.
4. ČITALAČKI PRIMJER
Slično kao kod štreberskog, samo što je tu dodatni akcenat na broju stranica. Ako ti je knjiga dosadna, praćenje stranice do koje si dogurao može postati prava opsesija, tolika da ti onemogućava da se skoncentrišeš na samu materiju u knjizi.
5. ORIGINALNI (BAŠTOVANSKI) PRIMJER
Od njega je i potekla izreka. Neki ljudi su jako zainteresovani za to kako njihovo cvijeće, ili koja druga biljka raste. Zato je svaki dan, a nekad i češće obilaze, gledaju jel se pojavio neki novi izdanak ili pupoljak. U silnom iščekivanju čini im se da cvijeće ni ne raste.
Beogradske kasirke su u poslednje vreme ovo pitanje počele da izgovaraju u trećem licu ("IMA nešto sitno") umesto u drugom ("IMATE LI nešto sitno"). S obzirom da me to strašno nervira, ja počeo da ih pitam da ponove (onda pitaju lepo).
Rafiniran način mozga da sam sebi na finjaka kaže da je nešto zajebao. Obično krene nekom veoma zaobilaznom putanjom, verovatno instinktivno se pripremajući za strahotu otkrovenja koje sledi, i onda polako, mic po mic, nekako uvidi da se možda vasiona i nije baš urotila sa svim prirodnim silama kako bi mu pomogla da ostvari svoj san, kao što se navodi u nekim štivima za potpalu. Problem je kad je putanja mnogo zaobilazna, pa onda nekako utrošiš malo previše vremena tako da i ćelije već pređu iz sol u gel stanje, a strije se spoje sa celulitom. Jebiga, možda zaista ima nešto u onome: ''nikad nije kasno''. Ili je to samo drugi način mozga da se odbrani od saznanja da je trebalo da se preispita malo češće, ili, još bolje da se uopšte ne preispita. Život bez preispitivanja je super. Zaista. Veoma super. Beeeee!
-Nešto sam počeo da se preispitujem... Možda ipak nije trebalo da dozvolim ženi da se samozapali ispred dragstora kako bi dokazala da je zaista reinkarnacija Malog Princa.
-Razumem te.... Još se sećam onog dana kada se kupala gola u buretu, mmm, baš je bilo lepo, ovaj mislim žao mi je zaista. Bez obzira, znam da ti nedostaje...
-U pravu si. Nedostaje mi kuvano svaki dan, jebale me kobasice.-Nešto se preispitujem.... Možda je ipak trebalo da završim za cvećara, spakujem kofere, i skrenem levo kod Albukerkija.
Tipičan znak skrivanja istine. Stoji uz određenu informaciju o godinama, kilaži, nekim privatnim informacijama, a usled sramote da izgovorimo tačnu konstataciju, ubacujemo i nešto. To obično umanjuje lične dimenzije, i najčešće ih smanjuje za čitavu deseticu.
-Radmila, ajde da se merite, i na Vas je došao red. Svi pacijenti se moraju izmeriti.
-Dobro, doktorka, u redu.
-Koliko ste imali kila poslednji put kad ste se merili prošle nedelje?
-Pa, imala sam... osamdeset i nešto.
-Ajde, stanite na vagu. Mhm, sestro, upišite Radmila Knežević devedeset tri.
Rečenica koja se nekada davno koristila. Bila je odgovor na pitanje o neuspešno obavljenom poslu.
- Je's bio na onom razgovoru za posao?Ima li nešto od toga?
- Tja. Kad ja tamo, ono - međutim! A u stvari, premda jok! Bilo ih je mnogo, a svi imaju neke veze...
Učestala poruka u novijim reklamama, gde su marketing stručnjaci pokazali profesionalizam na zavidnom nivou, spominjući pičku na zamaskiran način i dopirući direktno do sive mase muške populacije.
Reklama:
...Ultrasonična pegla na paru sa instaliranim brisačem prašine i direktno-konektovanom keceljom sa natpisom "Papučar sam i nije me stid!"...Ono što muškarci žele...Prosečan muškarac u Srbiji:
"Ono što muškarci žele...Hmmmm, ovaj proizvod mora biti moj..."
Perverzni povici bake kad kreneš u setnju lagano obučen, a baka ide iza tebe i moli te da se obučeš jer ćeš nešto navući s nogu, da se ne razboliš...
Baka: - Sine nemoj molim te ići tako, navu'ćes nešto s nogu!
Ja: - Jao, neka, neka bako, zdrav sam ja i prav.(Odmah u sebi pomislim šta bi moglo da se desi)
Pocetak upitne recenice tvog "nacitanog" prijatelja,znaj da nikada neces pogoditi tj. pomoci mu u otkrivanju toga,posto je nemoguce da ti da ikakvu asocijaciju.
1. E znas onog lika,maaa znas sigurno,ima onu kosu,prosao je tamooo?
2. E znas ono pesmu Pampampuuuaam,slusali smo je tamo,ma znas!?
3. E znas ono mesto za bleju,ma sedeli smo tamo,znas sigurno,ajde bre seti se !?
Mantra lažljivih osoba i vrhunskih poznavalaca dobre torte.
I ptice na grani znaju da jako često (NE UVIJEK) torta koja izgleda kao umjetničko djelo kulinarstva krije u sebi sasvim prosječan ukus, prepun margarina i ostalih ubica, jer je većina vremena utrošena na sređivanje spoljašnosti, te se pažnja uopšte nije obratila na ono što je najbitnije, a to je ono što se nalazi ispod slojeva šlaga i ukrasa (kod žena je to šminka, jelte). Naivci će češće izabrati ono što im prija oku, jer je to brža, lakša i manje komplikovana opcija, jebiga, utroši se vrijeme na biranje, probavanje i ostale peripetije, čemu sve to? I eto nama uzroka 80% frustracija oženjenih/udatih ljudi, što se nisam više potrudio/la, što sam se zadovoljio/la prosjekom, eh, da mi je ona mladost i ova pamet, pa ovo pa ono.. Jebiga, odabrali ste sami, sad trpite. Da vam je bitno ono iznutra, ne biste sad namjerno ostajali duže na poslu da vas kod kuće ne bi dočekalo namrgođena rugoba koja je izgubila svaku trunku mladalačke ljepote i s njom ste samo zato što očigledno nemate više izbora, a i djeca ne mogu takav šok da trpe. Ček, zar nisam pričala o torti..
Rijetki su oni koji u mladosti shvate kakav teret nose takvi odabiri, obično oni prođu malo bolje, al' na kraju krajeva ni to nije garancija, šta sve život zna da servira i u kakva iskušenja zna da uvuče čovjeka. Jeste kliše, al' i istina je: treba poljubiti dosta žaba i pojesti dosta loših torti, ne bi li se bar tima ublažila tmurna slika budućnosti koja nas čeka odmah tu, iza ćoška.
Rečenica kojom započinjemo priču kojom znamo da ćemo potući dotadašnja verovanja sagovornika. Često je ono što sledi ovu rečenicu veoma surovo.
X: Jebem ti Švarcenegera,nabildovanog mrtvog Amera,šta on misli,naduva se steroidima i može šta hoće,tu priznaje pedere na Floridi.
Y: Da ti kažem ja nešto sinko. Prvo,Arnold je Austrijanac. Drugo,on je otac bodibildinga,veruj mi,u najmanjoj dozi je od svih koristio te suplemente,a treće on je gradonačelnik jebene Kalifornije,zato prestani da sereš.
Odgovor u 101% situacija kada neko, zbog velikog nivoa smorenosti, upita - 'hoće nekad nešto da se desi?.'
R - hoće nekad nešto da se desi?
V - Idi po piv....
R - E jebem te orginalna.
Idealan naziv za sve čemu ne znamo naziv.
-Kupi mi perecu u onoj pekari,al da ima puno onog belog na vrhu,znaš,ono slano...
Potpuna laž. Posle dva sata mučenja i pravljenja palačinaka ispadnu 10 puta gore nego one kupovne.
A: E brate ae idemo da kupimo palačinke.
B: Ma sami ćemo mi to, najukusnije je ono što sam napraviš.
(pola sata kasnije)
A: Šupičku materinu i ti i tvoje domaće palačinke, ovo ko da govna jedem. Odo ja do Mome da uzmem nešto jestivo.
Pokusaj jedne interesantne gospodjice da kupi "touch-screen" telefon u jednoj Telenor prodavnici.
-Dobar dan,izvolite?
-Dobar dan,interesuje me kupovina postpaid telefona.
-U redu,neki odredjeni model.
-Aha,pa znate onaj,ono sa prstima kad onako...Kako da objasnim,bez dugmica nego samo vuces i ono,prevlacis pa pomeras.
-Mislite "touch-screen"?
-Pa morala bih da vidim,nisam sigurna.
