Način kojim iskusne žene svjetuju mlade naraštaje da daju pičke na svakom koraku dok ih život nije prošao. Da ne bude, po onoj staroj pitaće te starost, gdje ti je bila mladost.
- Đe si mila, kako si?
- Evo, teta Marija, gura se nekako, od danas do sutra pa dokle ko doćera...
- A ima li neki mlad i jak, a? Ajde reci svojoj komšinki...
- Ma slabo, nema se vremena, radim od jutra do sutra.
- E slušaj ti mala, ne ide ta cipela na tu nogu, proći će te godine ni u čemu. Nego da se baciš ti u promet, gre'ota je nešto imati, a ne dati.
- :Zabezeknut pogled: Dobro, dobro, poslušaću Vas...
Šo reče Stankela, mesto randevuja prečke i stative. Ono, sigurno da ima neku čar kad daš evrogo u raklju na primer dropkom, a goša neverue.
Evo recimo kacam igro za Parisen Žermen protiv nekih Mađarština, misim da se zovu Videoton ( zipa slučajeve šo su dali ime klubu, mogli su ga nazovu Ulicakrov, nevera)
Nači prolazim jednog, okrećem se kažem čmokaj ga Husaru, i onda znači sigurno lomim još jednog metodom biciklica i već sam negde ispred šesesterca. E pazi sad ovo, saću vam pokažem, samo ne mogu sad u Paćotiju, tad sam nosio novu kopu - Najku, naš kaka kopa lagana ko čarapa i još blista, očetko Pantela pre meča.
I stojim ti ja na ivici šesesterca, sigurno nek to bude ivica ove Diana unikatne tapiserije, rolnem loptu Adidas Fivernova i uvatim je spoljnom - udarcem vrste efe i pravo u raklju. Goša u faznu stoji pomičnosti bez. A sutra u Lekipu naslovi tipa: “Pantela pokvario Video(ton)”, “Pantela, što opet u raklju? ” i tako, al neće Pantela da se hfališe. Evo, nek novine pokažu, slučajno pono.
A naače šo mi došo posle poslednjeg sudijskog zvižduka njihov levi bek, neki covpa mali prljavi zbrčićima smešnim nekim i kao: Pantela aj daj dres. Ja ga gledam, de da dam original od Najkea broj desetka razumeš za Homu neku il neki takav kurac. Al aj dao sam, Pantela je dobar čovek.
Aj sad Sveti otac, duhovi i braćala sigurno. Ameno!
Opšteprihvaćena narodna mudrost koju su smislili vozači Zastavinih vozila da bi se tešili.
Na Zastavinom vozilu ne može da se pokvari klima, ni ABS, ni brava za centralno zaključavanje, ni putni kompjuter, ni ........................................
Ili "Ono ćereste".
Univerzalna zamenica za bilo koji objekat čije je ime na vrh jezika, a opet nedostižno. Ono nešto što tražimo dok nešto radimo i suviše smo skoncentrisani da bi se setili pravog imena.
A može i da se koristi za imenovanje predmeta čiji pravi naziv generalno ne znamo sa sigurnošću.
Termin koji se često može čuti kada se starije generacije susretnu sa novijom terminologijom i internetima.
- Ono ćereste za ubijanje muva,
- ćereste za kompijuter,
- ono za hevtanje,
- ugradili mu ono ćereste na srce,
- ono za astmu...
Ono što će svaka domaćica pre da kaže, nego da prizna da je usrala koru za tortu.
- Auuu, bre, ženo, što je ovako smrdljiva ova torta?!
- Ali, dragi, nije do mene, do jaja je! Ja sam sve radila prema receptu.
Odjeb ljudima koji bi htjeli da im sve nacrtaš, uradiš - samo da oni ništa ne trebaju učiniti, to jest, zapamtiti.
- Reći ću ti recept za magnezijevo ulje. Nema ti puno filozofije. Dobro ti je za mišiće, a tako opušta i kralježnicu.
- Ajme nemoj, molim te. Daj mi zapiši ili pošalji link.
- Je li tebi problem kada ti se nešto kaže?
- Pa nije, mogao bi mi i napraviti, hehe.
Kada pošaljem mlađeg burazera do prodavnice po nešto slatko.
Poštarinu naplaćuje u vidu kesice sličica.
Suptilan način da kažete nekome da vas ne interesuje njegova beseda.
-I tako vam kažem, kad sam ja krenuo na učiteljski fakultet morao se znati red, iako smo svi bili ravnopravne kolege ja sam starije poštivao, radio šta mi kažu, a da ne pričam o profesorima i asistentima. To je bilo tada, takvo vreme, organizovano...
-Učitelju.
-Izvoli Milane? Ako ćeš opet u toalet, molim te centriraj svoju semenu tečnost u rupu, ipak je teta Radica stara žena, ne mora baš i vaše ejakulate da briše.
-Ne učitelju, nešto šišti...
-Ja ništa ne čujem. Možda zato što mi je na ratištu eksplodirala bomba tik pored glave?
-Jao! Sad još više šišti.
-Šta Milane, pobogu dete?
-Jaja bre, jaja. Semena mi se pobudila od vaših "verovali ili ne" zajebancija tipa "crnci su ljudi" ili "ženu ne treba tući"...
Opis škrtice, sebične osobe koja misli samo na svoje dupe. Prijatelje nije stekao, ali može da ih kupi. Uostalom, ima kuću, vikendicu, kola... Šta će mu prijatelj. Od njega ne očekujte nikakvu pomoć. Pitaće vas - "Ko je meni pa pomagao"? Ili - "Što ne priznaš sebi da nisi sposoban? Nemoj to ni da pokušavaš, nisi dorastao"!
- Evo, Evropa nam šalje milijardu bespovratne pomoći. Super.
- E moje unuče blesavo! Ta Evropa da tako poklanja ne bi bila tu gde jeste. Naplatiće oni nama to duplo, ja da ti kažem!
Jedinica za težinu, manje od kilograma.
- A tek kada sam ja uhvatio onog šarana, im`o je 4 i nešto, ne sjećam se tačno...
Uvodna rečenica za zaposedanje kompjutera na par sati.
Razlog zbog kog si ti sa njom.
Ona je grob, raspad, kurva je, jebala se sa pola tvog društva, ima samo osnovnu školu i nije bila kod zubara još otkad se njenoj pokojnoj babi slomila proteza.
Hiljadu razloga protiv nje, ali to NEŠTO ona ima.
A: Brate, ja sam ti drug, znaš kakva je, ostavi je, ne želim ti zlo.
B: Ali ona ima nešto, ne znam šta je, ali ima to nešto što druge nisu imale!
A: Ima bre picajzle pa ti toplije kad ga guraš, koji ti je kurac?
Bosanski izraz za smrad.
Borko je služio vojsku u Puli. Kao najučeniji bio je ćata kod poručnika fregate. Sedeo je u njegovoj kancelariji dok su gušteri skakali gimnasticirali prali klozete. Štaviše, ON ih je planirao za to, poručnik fregate je samo potpisivao.
Jednog dana Borku padne na pamet da od oca iz Beograda naruču gorgonzolu. Borko je računao da je to već buđav sir, da ne može da se ukvari. Borko je već kao mlad bio hedonista. Borko nije imao pojma.
I tako, stigne gorgonzola. U petak. Borko sa svojim poverljivim drugarima degustira sir, ostatak - ćale je bio izdašan, sin u JNA, nije to mala stvar - Borko i drugari gurnu pod krevet u kancelariji.
Dođe subota. Borko ima blok dozvola za izlazak u grad. Borko sam piše dozvole, jer su unapred potpisane rukom poručnika fregate. Borko i njegovi poverljivi drugari izlaze na ceo vikend. Ima u Puli lepih devojaka, ali to ne može da stane u jednu definiciju.
Borko i poverljivi drugovi vraćaju se u nedelju uveče u kasarnu, i idu pravo u krevet.
Sviće ponedeljak (I don't like mondays... oh, how I don't like mondays). Borko i poverljivi drugari spavaju duže. Borko ustaje u poslednji čas. Umiva se, otključava kancelariju pet minuta pre ulaska poručnika fregate. U čelo ga udara težak smrad pokvarene gorgonzole. Kao gasna komora u Aušvicu. Borko skače na prozor, otvara oba krila i meri sekunde do poručnikovog dolaska. Samo da se kancelarija izvetri, samo da se izvetri...
Hodnikom, pored kancelarije, prolazi Miralem, iz Trebinja. Zastane, vrati se, promoli glavu u kancelariju. Unutra, Borko maše rukama da pospeši strujanje vazduha.
- Nešto t' se ćuje ovde, kaže Miralem i nestane iz okvira vrata.
Samo da poručnik fregate danas zakasni, samo da zakasni...
Nemam pojma šta je niti mi pada na pamet šta bi moglo biti.
- Kakva je ono kućica tamo na centru, je l opet uvaljuju narodu neke Lauševe knjige?
- Meni se čini da tamo prave pljeke, bar je nacrtana jedna.
- E jebemliga, nešto jeste.- Šta je ono, brate?
- Nešto jeste.
- Nešto? Misliš da je trandža?
- Moguće.
Rečenica koja se, uz blagi osećaj krčanja u trbuhu, izgovara isključivo u sledećim trenucima (i to naročito kada se sve ove situacije dese istovremeno):
- kada nema ničeg slatkog u frižideru;
- kada nema slatkiša u fioci;
- kada nema slatkiša na tajnim mestima ta skrivanje istih od ostalih ukućana;
- kada nema ni materijala da se napravi nešto slatko;
- uveče kad su sve prodavnice već zatvorene;
- kada ste na dijeti.
Prostonarodna verzija izreke po kojoj nesreća nikad ne ide sama.
-Pa 'de si, Ćomi, jebem ti šurnjaju, Nema te k'o da si za kredenac zap'o!
-Pusti, brate, ne pitaj me ništa! Muke me spopale sa svih strana, ne znam kuda ću pre.
-Šta je bilo, nije valjda toliko gadno?
-Ma kurac nije... Otpustili me pre dve nedelje, zajeb'o sam neki ugovor sa "Lastom", pukla firma silne pare, 'teli i da me tuže, al' odustali... Posle toga saznam da mi se žena viđa sa Žikom Gembom, jebaću mu mamu mrtvu, samo da ga navatam.
-Ne seri, pa gde nađe sa njim... Pa nije valjda kar'o?
-Jok ti si!
-Ovaj... nisam, koji ti je kurac, šta lupaš, nemoj mene u to da uvlačiš!
-Ma beži, bre... Kao šlag na tortu, pošto se nisam treznio pet dana, zadnje sam pare propio, i preksinoć onako pijan kao Irac razlupam Puntom Đokarinog Audija, nemam pojma od čega ću štetu da mu platim. Na stranu to što sa vozačkom mogu da se pozdravim, ionako neću imati šta da vozim, koji će mi kurac.
-E, jebem ti život... Šta ćeš, što kaže moj Časlav, kad se natrti, ono se i naguzi. 'Ajde ne daj se, moram da idem po decu, sad će trening da im se završi.
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Jedan od načina da se izbegne razgovor ako se greškom javiš na telefon.
Zvrrrrrrrrrr.
Molim.
Ej, ćao Dejan ovde.
Zdravo Dejane.
Znaš, hteo sam te nešto pitati.
(pretpostavljajući pitanje) Samo brzo pitaj, gubi mi se signal.
Treba mi jedna mala finansijska injekcija?
Šta reče? Ne čujem te, krči mi tele krrrrrrrrrrrrr. Treba ti saksija?
Ma neeeeeee, treba mi kinta.
Kakva kanta? ne čuj krrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr
Pare, čoveče, treba mi zajam.
Ne čujem krkkkkkkkkkkkkkkkkkrrrrrrrrrr mi telefon.
Kako ne čuješ, ja tebe odlično čujem?
krrrrrrrrrrrrrrkrrrr
Da te nazovem kasnije?
Javiću ti se kada budem bio u mreži.
višenamenski izraz, rado korišćen pri skrivanju činjenica, kao i pri izbegavanju raznih situacija koje nam u datom trenutku predstavljaju smor
* u fazi ste strasnog drpanja sa atraktivnom poznanicom od sinoć, zvoni mobilni, zove vaša višegodišnja partnerka...
-Gde si dušo...
-Evo maco, radim nešto, možemo da se čujemo za sat vremena.* skroz smoreni zevate u TV i konstatujete da ne postoji ništa što bi vas sad pomerilo s mesta, kad zove ortak...
-E matori, ajde da _
1.mi pomogneš da unesem novi orman
2.idemo u grad da blejimo
3.zovi onog tvog ortaka što se razume u...
4.sviramo malo, ko nekad u dobra stara...
-E matori, ne mogu sad, radim nešto...*Zove ćale, a po glasu mu poznajete da ima neki plan koji uključuje vaše angažovanje u akcijama koje rado izbegavate
-Gde si sad?
-Evo me kod Pere (Mike, Laze, Žike...)
-Kad dolaziš kući?
-Ne znam, radimo nešto, pa kad završimo...
Ubeđivanje sagovornika da je kulinarski eksperiment koji ste izveli vredan svake pažnje, te će Vas morati ispoštovati uzevši makar jedan zalogaj.
- Dobar dan, kako ste, šta radite?
- Zdravo, zete. Evo, upravo spremila Jadranu ručak. Ti?
- Ništa, došao po Aleksu da ga vodim na utakmicu. Kako ste Vi inače, čuo sam da Vas je čika Jadran gađao sekirom, žao mi je zbog toga. Kako je on?
- Ih, ne sekiraj se, mi to tako stalno. Danas se svađamo, sutra se mirimo, to nam dođe k'o dobar dan. Dobro je, sad će on s posla za nekih dvadesetak minuta.
- Mmm, što lepo miriše, a šta je to?
- Pečurke u kari sosu. Moraš i ti da probaš!
- Hvala, ali samo što sam ručao.
- A, ne, ovako nešto se proba jednom u životu. Moraš makar malo, zete.
- U redu, ako baš moram, hehe. Mmm, baš je ukusno. A koje ste pečurke izdinstali, ako smem da pitam?
- Zelene pupavke, zete. Prijatno.
