Legenda nаšeg tv novinarstva i voditeljstva Bane Vukašinović, specijalista za priloge iz zdravstva, bio toliko dobar u tome što je radio da je pola publike mislilo da je stvarno lekar. Pokojni Bane je na RTS-u izmislio jutranji program i Beogradsku Hroniku i udario temelje takvom kolažnom tipu emisije, red vesti, red zabava, red zdravstvo, grejanje,....

Prvi personalni mobilni uređaj. Funkcionisao je tako što bismo sa fiksnog telefona izdiktirali poruku operateru, a ovaj je prosledio korisniku pejdžera. Bio je džiberski simbol početkom devedesetih, sve do pojave mobilne telefonije. Nosio se na istaknutom mestu, oko vrata, ili na kaišu pantalona, kao jasan dokaz da imate posla sa seljačinom. Potezao se na prvu vibraciju, a poneko je i naručivao poruke u vreme boravka u kafiću, da bi svi mogli da vide da ga dotični poseduje.

Glavna odlika naših mladih, a i starijih gastarbajtera, tatinih sinova i uopšte imućnijih ljudi koji su skloni seljačenju, a idu po kafićima. Dolaze sa prijateljem ili devojkom, sedaju i naravno, moraju da se raskomote u vidu bacanja ključeva od kola na sto, zajedno sa novčanikom, koji je narastao kao testo jer je, razumljivo, pun evra i deviza. Svim prisutnim sponzorušama dotični zapada za oko, jer svakako da nije bitno što je glup, ružan ili žešći seljak, on ima keš i auto. Uglavnom su toliko pametni da su od pića zapamtili samo Kafu, pivo i poneku vrstu soka. Sede u stavu raširene ruke i desna noga preko leve sa izbačenom kajlom, u fazonu, da se to vidi da ja imam. Svakog drugog minuta obavezna je i upotreba najnovijeg tačskrin telefona koji se vadi iz kožne futrole.

Ne mislim na strah od prve izgovorene reči, prvog koraka, ili prve pojedene šargarepe. Ovaj strah je složeno psihološko stanje. Pribojavanje da neko neće doći po vas u vrtić na vreme je svakako najveći dečji strah. Počinje da se pojavljuje kada prvo dete krene kući. I tako dolaze roditelji, odvode svoju decu, a vi ostajete sami. Jedina dobra stvar je i što sve igračke postaju samo vaše. Ali kada ostanete u grupici od dvoje, troje dece, ova panika potiskuje želju za igranjem. Zapitate se da li su vaši roditelji zaboravili na vas, da li im je dobro, zbog čega nisu došli. Kada vas učiteljica pomazi po kosi, mislite da vas teši, i to ne može biti u redu! Kreće prva suza, dreka se širi prostorijom. Ali onda vidite mamu ili tatu i sve prođe! Odete kući, zaboravljate na ovaj strah, sve do sutrašnjeg dana i ponovnog odlaska u vrtić.

Jedna od zajebanijih kletvi modernog doba. Apgrejdovana verzija "komsijine krave".

2 reči koje će nekome dati do znanja da se debiliše, da u što kraćem vremenskom intervalu prestane sa tim i pokuša da se ponaša normalno (od osobe do osobe zavisi ta granica normalnog)

Seljačka lubenica je ona koja se prodaje na improvizovanoj tezgi pokraj puta. Mala je i za nas neinformisane jeftinija od one iz prodavnice ili sa pijace. Ipak, kako smo krenuli u rodni kraj i hteli bi da obradujemo staramajku, kupujemo, ne jednu nego 3 lubenice, manje doduše, za tričavih 100 dinara. Seljak, onako usrdno seče jednu od njih, kasnije kapiramo, površinski, i ona slatka! Zadovoljno nastavljamo put do zavičaja, keva spremila krku, bostan se u medjuvremenu oladio, kad oćeš, zajeb. Lubenica nikakva, suva, gnjila, gorka. Vidiš onda i da je peteljka suva i da je ubrana pre jebemliga kad. I majku i sestru seljaku i sve ostalo po spisku. Sečeš drugu, isto! Misliš, kolika je verovatnoća da su sve takve? Nemoguće, mora biti jedna dobra. Oćeš, ona stvar! Sve su sranje.

Izraz za laznog Rolexa.Nastalo je od reci FAUX sto na francuskom znaci "lazan" i Rolex sto znaci Rolex . faux+lex=folex.Neki cak smatraju da je to nasa rec (fol+rolex=folex).Koristi se na osobama koje poseduju rolexe made in china i ponosito ih pokazuju.

Stari mesopotamci su znali za nju još pre 4000 godina pre Hrista, Indusi 3000 godina p.H., egipćani 2000 p.H., a rimljani 1000 godina p.H. Pa ipak, u godini 2007., kompkuterskoj eri, kada čovečanstvo već počinje ozbiljno da razmišlja o teraformiranu drugih planeta, razmnožava se putem sajberseksa,sajberseks i dobija energiju cepanjem atoma, u većini krajeva moderne Srbije,srbija KANALIZACIJA je još uvek u domenu naučne fantastike.

Pošto se srati mora, a da su naši preci čekali na kanalizaciju već bi odavno pozeleneli od muke, oni iskopaše rupe u dvorištima svojim i ime joj dadoše, septička jama. Rešenje nije bilo idealno, ali u tom trenutku jedino moguće. I tako sraše i sraše i sraše.... ma nakenjali se samo tako, e a kad su im nusproizvodi prasetine i sarme počeli navirati nazad u kuću stavljeni su pred novi problem. Kuda s govnima?

Kad vam pola dvorišta plovi u bari miomirisnih telesnih fluida Vaše porodice i komšije Vam jebu mater što Vas je mrzelo da kopate dublju septičku, koga ćete da pozovete u pomoć. Poznato je da kada ste u govnima do guše, a u ovom slučaju je to bukvalno, prijatelja nema nigde na vidiku. Betmen, Supermen i Deda Mraz Vam takodje neće pomoći i uzgred budi rečeno, prestanite da verujete u njih oni NE POSTOJE. A i na Nindža Kornjače možete da zaboravite jer nemate kanalizaciju, nema kanalizacije nema Nindža Kornjača.
Ne! Jedina pomoć koju možete da dobijete su MEDENA KOLICA.

Lokalni seljak koji nema problema da se bakće s govnima (kao što ste Vi) doteraće vam traktorom primitivnu cisternu koja je više bušna nego zakrpljena, više limenka nego cisterna, više manje nego manje više i isprazniti Vam septičku. Pri odlasku, medena kolica će markirati teritoriju tako što za sobom ostavljaju trag po ulici, takozvani med po čemu su i dobila ime, a Vama će to značiti samo to da će Vam i širi komšiluk jebati mater pošto ste sad uspeli da userete ceo kraj. Bravo! Svaka čast!

Šta seljak radi sa govnima ostaje misterija, mada je potvrdjeno da oni koji se bave ovim poslom pride imaju najbolje prinose na njivi.

Seljacki nacin,da omalenom detetu,docarate da to sto dira ne valja odnosno da je prljavo...

Ogovaramo sve, samo necemo da priznamo.

Poznati književni žanr veoma zastupljen u čitavom svetu, koji se neverovatno primio kod nas, pa je po ovdašnjoj začetnici žanra i dobio ime.

Sve je počelo objavljivanjem prve knjige Mirjane Bobić-Mojisilović "Muškarac za doručak" koja je kao munja pogodila izuzetno zatupljeni balkanski region, što je otvorilo vrata drugim jako talentovanim i maštovitim spisateljicama da prenesu svoja ubeđenja, misli i maštu svima nama.

Žanr je karakterističan po tome da ga uglavnom pišu žene u "najboljim godinama" sa dva do tri prezimena, često uspešne u nečemu što ostali ne mogu da razumeju i karakteriše ga da ima više onih koji pišu od onih koji čitaju, ali to ne smeta. Nije ni poenta čitati, već je poenta da onaj ko piše, pored ostalih titula starlete, glumice u pokušaju, pevačice zabavne muzike ili voditeljke, doda sebi i titulu pisca, koja im dozvoljava da nose one ogromne, nove ultra-popularne naočare za vid koje im pomalo izoštravaju inače tup pogled. Naravno ima i muških izleta u tom pravcu, ali oni i nisu toliko zapaženi, osim nekoliko ekranizacija dela Siniše Pavića, za koga se ionako tvrdi da ima višak ženskih hormona.

Tema mirjanabobićmojisilovanje knjiga je uglavnom luksuz i 'vatanje nekog izuzetno bogatog muškarca, kao i 'vatanje muškaraca uopšte, koje mora da se dešava na nekom vrlo egzotičnom mestu i mora da bude toliko romantično, da se čak i Hju Grant rasplače, a Hju je prošao sve što je romantično na planeti.

Naravno hepiend mora da bude na kraju, pored ljubavnog i finansijski jer nije ona džaba jurila njega kroz celu knjigu i očarala ga potpuno da bi sada živeli u garniseri u Batajnici. Dobro, tu je uvek izrazito zla suparnica čije se zlo, pored toga što pokušava glavnom liku knjige da utera pušku, pojačava u nekim delovima knjige izuzetno svirepim ponašanjem kao što je gađanje saksijom dece Romulanaca koja prose ili tako nekim histeričnim napadima, na decu, umiljate životinje i sve što je malo i slatko na planeti.

Pisaca ovog žanra je sve više i smatra se da će do 2050. pola ljudi na planeti pisati knjige, a druga polovina čitati.

Koristi se tokom kenjanja u nekoj vukojebini.

Mlada osoba, ali u duhu starija od Biblije. Sve joj jebeno smeta. Ne izlazi do kasno u grad, ne pije alkohol, a i kad pije ne meša pića. Glasna muzika je bezveze, cirkulari i mešalice nedeljom ujutru joj sjebu ceo dan a ako ne svrati kod komšije na jutarnju kafu nije svoj. Kad ide na plažu, zamoči se do dupeta i vrati se pod suncobran gde ostaje da čita knjigu do zalaska sunca. Auto vozi isključivo po propisima, motor ne vozi jer je preopasan. Najviše voli da gleda Slagalicu, a raspameti se kad čuje foru iz Kursadžija ili kad Žika Seljak dođe karavanom u grad. Omiljena hrana mu je čorbas' pasulj, jer roštilj teško svari. Gotivi kiselu vodu.

Kulturniji naziv za kurvaluk.

Struja.

Mesto gde ni u ludilu ne pomisljajte da odete bez kutije kolaca, pola kila kafe, 4l Koka Kole i minimum 20 evra u dzepu ako planirate da u narednih 5 godina izvadite dokumenta po koja ste zapucali tamo. U suprotnom Bog neka vam je u pomoci!

Je sranje, upao sam jedan od onih fazona kada ti se 20min ponavlja iznova i iznova i sve što uradim ne ostavlja posledice u sledećem ponavljanju.
Šefa sam nazvao budalom neznam koliko puta.
Napušio taštu 39 puta do sad.
I ovu definiciju kucam jubilarni 100 put...smor...
A i nikad neću mći da vidim definiciju dana al bar nisam platio kiriju za ovaj mesec još :D.

Prirodna esencija sekusualizma. Mošus požude. Znak za pripadnice ženskog pola da je mužjak najjači, zanosan, alfa i romeo čopora. Od tog mirisa prokuvalih mišića, sluz curi niz butke, kako kod srednjoškolke, tako i kod časne sestre. Svi požele decu vlasnika muškog mirisa. Sve to i više od toga želi da veruje i ubedi druge lik koji se znoji kao polopac od šerpe kad se kuva čorba, a pod tuš stane čisto kad ga hvata mučnina od spostvenog smrada.

Novi hiper marketi koji liče na male gradove neki ljudi baš tako i doživljavaju.Ustvari ne neki nego svi koji idu tamo.Nije bitno šta im treba ali nikada neće otići u kupovinu, a da se ne obuku najbolje što mogu.Tako da ko hoće da se nagleda dobrih riba koje do sada nije mogao videti preko zime može da skokne do Ušća ili Delta city-ja.