Najčešći savjet u vezi žena koji možemo dobiti od starih, prekaljenih osoba, jebača sa JNA tetovažom na ruci i muštiklom u ustima. Nema veze ko si i šta si, jednostavnom transformacijom u neku sasvim drugu osobu i uz par dobrih glumačkih sposobnosti, eto tebe u njenim gaćama.
Nemaš ideju kako da uletiš mladoj, jebozovnoj, ali nadasve načitanoj, umjetnički nastrojenoj i kulturnoj mladoj dami, jer si ti seljak koji je iz opanaka prešao u cipele sa krokodilskom kožom? Nema problema. Laži! Reci da si bio u Parizu, vidio svijeta, reci da imaš nekoliko slika kod kuće. Reci da imaš kolekciju knjiga, bilo šta. Samo laži! Malo pomalo razgovor će krenuti u željenom toku i bićeš joj veoma zanimljiv. Sasvim je prirodno i logično da čovjek želi da ostvari neke svoje ciljeve, a u ljubavi i ratu sve je dozvoljeno.
Ako je ona pak neka seljanka, djevojka koja grad vidi dvogledom, a ti se neki školovan frajer, onda okreni priču. Ni slučajno ne reci da si pametan. Pričaj o kosačicama, o "svojim" traktorima, velikim imanjima u Posavini... Provjereno uspijeva.

Žena poznata po svom dubokom glasu,ali i po svojim sisama koje ni slep zaobići ne može. Ona je poznata kao žena sa najvećim sisama na estradi. Njen dekolte ima veličinu 8, i grudi su joj prirodne! Njene grudi su tolike da ima problema sa kičmom zbog njih.

Po shvatanjima naših seljaka, taj se izraz odnosi na nejestivo voće i povrće.
Naime, oni proizvode dvije vrste poljoprivrednih proizvoda: "za jesti" i "za pijacu", ono što je "za pijacu" očigledno nije "za jesti".

Znak da nekome nije dobro,i da mu idete u posetu.Iz nekog razloga ljudi poistovećuju krv sa borovnicom,a čim je neko bolestan treba mu popraviti krvnu sliku.

Fraza kojom nas obicno savetuje drug kad vidi da odlazimo sa nekom devojkom. Ova fraza je metafora za stavljanje kondoma, a usput je i dokazivanje brige i paznje naseg druga prema nama.

Jako zagoreo lik. Nije skinuo zenske gaće od prošle prestupne

Nije on običan seljak. On je najbolje igrao fudbal u selu. "Kakvu špicerajku ima mali Dalibor, mog'o bi da tera loptu za Partizana", kazu lokalni alkoholičari. Prvak nadmetanja u kosidbi 3 godine za redom. Kosi ko ptičji grip.

Ovakve kvalifikacije su dale ideju njegovim roditeljima da kada njihovo "kure" završi srednju poljoprivrednu skolu u varošici blizu sela, da ga pošalju na studiranje. U GRAD. To još niko iz nji'ovo selo nije uradio. Da pocrkaju ove komšije što kradu drva, ruke im se osušile. Da ponosna majka okači sinovljevu diplomu o visokom obrazovanju odmah pored ćerkine diplome o završenom kursu za muškog frizera, i pored deda-Stavrine slike sa šmajserom iz '43.

I ne zale pare. Iznajmi se stan, kupi se nova garderoba. Obavesti se cela šira familija da mali Dalibor ide na fakultet u grad. Svako mu turi u ruke po neki evro, al' da niko ne vidi. "Samo da se pazi od ovi gradski mangupi, prevejani. I nemoj snajku neku iz grad, što ne ume da kuva da nam dovedeš u kucu", kroz smeh kaze teča Miladin, čačkajući dzem iz ušiju puštenim noktom na malom prstu desne ruke.

Oktobar dolazi, Mirko se sprema za ulazak u svet studenata, potpunu nepoznanicu kako njemu, tako i njegovoj dotadašnjoj okolini. Cuo je da u gradu nije moderno da se nosi zlatan prsten na ruci, što u njegovom zavičaju nije slučaj, pa ga skida, ali zato kupuje katoličku ogrlicu sa belim kuglicama na kanapu, da kad otkopča košulju podseća "na onoga maloga i Granda, sto čupa obrve, k'o zena, ali zato peva k'o Halid".

Tog jutra je ustao u 6, napravio sebi kajganu na svinjskoj masti, obukao novu Sweet Years jaknicu, nove farke sa "Depo"-a. Ulazi u hol pun ljudi. Do tada je toliko ljudi na jednom mestu video samo na vašaru kad je gostovala Lepa Jelena.

A onda, ulazak. "To je to, nisam više seljak." Ulazi u amfiteatar. širi ruke u prolazu kako bi izgledao krupniji nego što jeste. Počinje malo da ga svrbi glava zbog gela, ali neće da se počeše, da ne zasere "bekamku". Zastaje u sredini amfiteatra, i mrko gleda oko sebe. Gleda da bi bio gledan. Stavlja drugi orbit u usta da osigura odsustvo jutarnjeg zadaha; kozje mleko jeste zdravo, ali ima svoje posledice.

"Koleginice, jel slobodno pored vas?"

"Da, da..."

Jedan zemljoradnik manje, jedna seljačina vise.
Pazite ih se, izgledaju skoro isto kao seljačine rodjene u gradu.

Džiber...kako to džiberski zvuči.
On je završeni ili nezavršeni srednjoškolac, večiti maturant ili planira da ''nešto upiše'' ili da nešto drugo sa ortakom ''započne''.
On nit' izgleda, nit' ima, nit' se trudi. Žgoljav je, ružan, seljak, dekintiran i totalno neambiciozan.
On predstavlja nekih 96,3% srbijanskih dvadesetogodišnjaka.
Međutim, Džiber se ističe po jednoj bitnoj karakteristici - on misli da je Sve. Džiber smatra da je : najlepši, najduhovitiji, najpametniji i najbolji baja. Vrhunac njegovih dnevnih aktivnosti uključuje blejanje u kladionici, gledanje fudbala i odlazak na tehno žurku.
Čini se da u nekoj većoj gužvi potpuno dominiraju Oni - originalni srbijanski Džiberi. S obzirom na to da je Džiber - dno dna koje za se misli da je najveća faca, tražimo mu i takvu zakrpu.

Dno dna koje misli da je najveća faca u ženskoj varijanti, javlja se u vidu PPSC - iliti Pička po svaku cenu. Ima šesnaest godina i ''uči'' za metaloglodača. Ima ravnu, plavu, ispeglanu kosu, napućene roze usne i večito gole batake. PPSC svoju ''firmiranu'', tesnu odeću nabavlja iskljucivo na buvljaku, nokte stavlja kod komšinice Suze, i vodi računa da se u svakom trenutku dana i noći svi njeni fizički atributi vrlo lako uoče. Uveče, Pička po svaku cenu izlazi i izoštrava svoje čulo prepoznavanja Džibera. No, ne čeka ga dugo. I jednih i drugih ima kao pleve, i ove dve sorte u tolikoj meri vladaju našim ulicama i našim životima, da mi ozbiljno verujemo da ih nikada nećemo pobediti. Kad poludimo, možemo samo da im se pridružimo.

Pesma na jednom od žabarskih jezika (italijanski, francuski i španski) ima neverovatan potencijal da izazove mega svrš kod balkanskih devojaka, osećaj sličan onom koji ima seljak kad cena prasića skoči na 5 konvertibilnih maraka, kao kad penzioneru uplate zaostalu deviznu štednju, kao osecaj sponzoruše kad produva frulicu rezervnom beku Vojvodine u toaletu nekog fensi tuc-tuc kluba. Nije bitno što je ta pesma golo govno, i da se recimo ne može porediti sa umetničkim radovima Žareta i Gocija ili milozvučnim harmonijama Radeta Lackovića, bitno je da neki Žabar od 60 kila žive vage gistro peva o romantici, dok se utegnut uvija na sceni kao gušter na seoskoj kaldrmi nakon što ga je pregazio traktor Ferguson. Nije bitno što taj isti Žabar pevač u privatnom životu oko nosa slaže belo kao oko dimnjaka obližnje cementare, dok pijan arči straponom tajlandske šimejl patuljke.... Samo je bitno da nije Srbin, rumena i razvijena lola i bekrija, nego raspala Žabarčina - biti preldžija je tako out u očima naših cura.

To je onaj koga 20 minuta na terenu ne vidite golim okom, a kada ga vidite shvatite da je vec dao 30 poena.
Trenutno "najpojebljiviji" i "najoženjeniji" frajer medju zenskim polom na fejsbuku.

Muzicari koji nedostatak vokalnih sposobnosti kompenzuju ubacivanjem sto vise oskudno obucenih devojaka u svoje spotove cime postaju popularni u krugovima ljudi bez narocitog ukusa za muziku.

Polje. Klasje žuti. Svud se širi miris maslačaka i divljih ljubičica. Iz obližnje šume dopire cvrkut ptica i hlad stoletnih hrastova. Jutarnje sunce se već odavno popelo na nebo i sada prijatno greje po licu. Odnekud drhtavo žubori potok hladne vode. Taj mir prirode samo na trenutke prekida bat usamljenih opanaka - to je seljak Jova koji je došao da kosi. On stade nasred polja, udahnu duboko nekoliko puta i zadovoljno se osmehnu :
- E, hvala Ti Gospode Bože, hvala Ti na ovom predivnom jutru ! Ti što učiniš, učiniš dobro! Šta će čoveku više od ovoga što si mu dao : ovo polje, ovo žito, ova kosa u mojim rukama, pa uz tvoj blagoslov i pšenica i, daće dobri Bog, i hleb naš nasušni! Kad vidim sve ovo što Si stvorio, zahvalan sam što sam živ. Ptice Tvoje kad čujem da ovako pevaju... e, dođe mi da im se pridružim. Ovaj Tvoj potok kad čujem kako žubori odma' bi' se 'ladne vode sa nj' napio! Da... prelepo Božje jutro... -
On uze kosu, pređe desetak puta kremenom preko njenih oštrica i otpoče da kosi.

Milfača koja radi izuzetan hendžab.

Podjebavanje i šutiranje morbida, dok je još na zemlji. Pljuvanje lika koji bi da se pred ostalima pohvali koliko je lud i koliko je zajeban, a nije ni svestan da ga ovaj koment ni približno ne kopa, kao što je to sam sebi uspeo da uradi. Komentar koji šalje primitivca u sedmu dimenziju, jer svet još nije spreman da prihvati njegovu frigidnost i jadnost koju poseduje. Postoji i onaj nastavak: Čuo sam za tebe, ali može i bez njega, šumoglavac će i sam shvatiti koliki je tupan.

Komentar koji se najčešće koristi u dijalogu sa megaegoistom, koji je u polju sebičnosti zajebao Miškovića, glupanu koji bi mogao da daje časove Jeleni Žeželj i njenoj želji da pred šurnajes miliona ljudi govori iz sveg glasa: JA SAM JOŠ NEVINA, a da za tri bude na porn sajtovima prikazano koliko je vina. Posle ovog biće na onom Koji sam kurac ustajao, sranju, a podrška će mu pomoći ko Slavici Đukić-Dejanović botoks.

Pitanje koje se koristi da kapetanu očiglednom objasni da je bolje da je ćutao.

   Pokušaj devojaka da stimulišu muške hormone. Da napale muškarca. Nisu svesne da su muškarci uvek napaljeni i da čim je vide razmišljaju o tome u kojoj bi je pozi spavali. Eventualno, kod ređih tipova muškarca, dovoljno je da izbace sisu ili mu se samo obrate.

Razbijanje flaša o zid, pravolinijsko hodanje, pišanje u dalj i mnoge druge "napio-sam-se-jebe-mi-se" aktivnosti mogu se ubrojati u ovaj plemeniti sport. Veoma je nepopularan kod predstavnika zakona i dizelaša, koji takmičare likvidiraju bez ikakvih konsultacija sa stručnim žirijem. Kazne variraju, od prenoćenja u obližnjoj stanici, gde se takmičaru oduzimaju svi poeni zbog korišćenja dopinga na javnom mestu, do gorih situacija, gde naletite na nabildovanog bosa koji će vam polomiti pičku bezobraznu, jer ste ga zakačili izvodeći "džet-li" poteze na izlazu iz kluba. Ovakve manifestacije snimaju se uglavnom najbližom nokiom ili soni-eriksonom, gde sutradan, stream biva puštan na youtube.

Adekvatan odgovor na neadekvatnu prozivku.

Reforma "srpskog" pisma. Za sad, na sreću, reforma sa mnogo manjim posledicama od onih koje je izazvala njena starija sestra, Vukova reforma. Ili bolje rečeno Vukova deformacija srpskog pisma.Razlika ove dve reforme je u tome sto je fejsbuk reformatora mnogo u odnosu na jednog (H)romog Vuka i mnogo je konstruktivnija (ovi reformatori bar dodaju,grade) od starije sestre gde se genijalnost ogleda u oduzimenju , odsecanju i izbacivanju svega onoga sto nije odgovaralo refermatorovom primitivnom osecaju za jezik. I ko zna mozda sve ovo i ima smisla...verovatno je pre 200 i kusur godina neuki seljak,ambiciozni avanturista, nekom izgledao skoro isto kao i većini normalnih ljudi, danas, ove klinke reformatorke, a opet je taj isti i uspeo da se posere na jezik, tako da mozda i nismo daleko od fejsbuk reforme, već i previše unakaženog nam, jezika. Sasvim je blizu pameti da jedna zajednica koja se sa tolikim nemarom odnosi prema jeziku, čiji dar nas razlučuje od sveta životinja, dakle prema onom najdragocenijem, sigurno nece pokazivati mnogo skrupula ni prema ostalom...

Originalni bosanski melos koji u uhu bilo kojeg obrazovanog i za muziku stručnog slušaoca izaziva očaranost i nevjericu. Muzika koja je apsolutno potpuna (ništa joj se ne može dodati ni oduzeti), sastoji se iz virtuoznih dionica na violini i šargiji. A tekstovi... Kao da ih je napisao sam Svevišnji. Božanstveno.