Onaj "selebriti" koji se gura svuda, ili ga guraju svuda. Što bi se reklo – iskače iz frižidera. Njegova iritantna faca se pojavljuje i u reklami za paštetu i deterdzent, na dobrotvornoj manifestaciji, u najpopularnijoj srpskoj sapunici, kod Lee Kiš, a potom i u televizijskim trač rubrikama, a naravno on je među prvima kada je potrebno bodriti naše sportiste uz koju baladicu, ili, pak, dati stručno mišljenje o politici ili ekonomskoj situaciji u zemlji, koja je najnepogodnija za umetnike. On subotom uveče izlazi na splav gde biva "uhvaćen u akciji" od strane paparaca, ali već u nedelju ujutru on čita poeziju na kulturnom događaju. Neizostavno, on je na svakom otvaranju – kluba, pekare, butika. U pauzama poziranja daje kvazi šmekerske intervjue, na šta se lože pubertetlije.

bilo koji tržni centar otvoren ikada u Beogradu. imitacije odavno odbačenih ideja sa zapada, prepune gomile neinventivnih prodavnica bofla sa ružnim mesingano-mermernim kafićima u kojima bleji dobar deo srpske omladine nepoznatog izdržavaoca, koji zapošljava suvopičaste napičene prodavačice i nadrndane tipove na efedrinu kao obezbeđenje.
kao da ima nešto interesantno u razgledanju izloga koji su musavi i svaki kao jaje jajetu sličan i fascinaciji inostranim verzijama konfekcije Beko ili Kluz, prevedenim u pseudofensi brendove.
ipak, otvaranje svakog od njih izazivalo je malograđanska stampeda i brojnost kao da se po povoljnoj ceni dobijao prefiks hadži bez hadžiluka.

Iako je u ostalim zemljama svijeta kriterijum za postajanje haker-a znatno veći, ovde, kod nas se to svodi na neki minimum. Da bi postao haker moraš biti stariji od 4 godine. Moraš znati upaliti računar i konektovati se na internet. Sledeći korak jeste najteži a to je otvaranje neke stranice, najcesce su to Youtube, Facebook, Twitter, MySpace ili neke slicne. Nakon toga otvaraju se razni politicko-socijalni linkovi u ciji se komentar mora napisati neka mnogo profesionalna hakeristicna recenica. Kada se pritisne ENTER, napad je gotov a vi ste postali Srbijanski haker. Licencu nikada necete dobiti...

Najomrazeniji kolektiv ljudi u srednjoj skoli i na fakultetu .
Drustvo koje nikad nema i nemaju pojma zasto nemaju .
Zickaju se uglavnom za cigare ili pare :
Puse zato sto ostali puse duze od godinu dana .
Puse zato sto drugima dobro stoji cigara , pa su se i oni utripovali .
Puse namerno da mi drugima otimali
Traze pare zato sto im nije dovoljno sto su pojeli pola pekare , pa moraju da se zasite da bi posle mogli da zickaju cigaru .
Trazi pare iz nepoznatog razloga ,uz izgovor da ce vratiti pare za par (nikada) dana uz (nikada) kamatu .
Trazi pare za cigare jer je dovoljno glup da nazovi ostalim pusacima podeli cigare .

Random praline su najčešći stanovnik cirkulacionih bombonjera.
Ove bombonjere su čuvene po tome što kruže od slave do slave,
vraćaju vam se iz godine u godinu.
Kada ih dobijete ne pada vam na pamet da ih pojedete , već čekate prvu žrtvu kojoj ćete ih pokloniti, a žrtva , ni malo naivna vam ih vrati za sledeću slavu.
Uzrok ovakvog transfera bombonjera je nepoznato punjenje , sadržaj njihovih pralina.
Otvaranje kutije ovog slatkiša donosi neslogu u kuću , jer ukusi variraju, pa tako jedan ukućanin dobije pralinu sa ukusom kivija , dok oni manje srećni dobiju ukus špinovanog šećera.

u 90% slučajeva svadbeni pokloni od strane bezobzirne polu-bliže rodbine i prijatelja. Uglavnom od onih kompleksaša koji su hteli da se prokurče među svatovima, kako oni nisu od onih koji nose koverte sa nekom sićom, već daruju mladence sa ogromnim kutijentinama uvijenim u ukrasni papir(a Boga pitaj šta je unutra). Sve to lepo prođe, završi se veselje, isprate se pijani kumovi i stari svat, a onda se krene u otvaranje poklona. Najcrnje od svega je to što niko od darodavaca nije bio kreativniji u odabiru poklona, već se sve svelo na 3-4 standardna artikla (koje "ruku na srce" ima svaka baraka ispod Gazele).

Ili još bolje selski programer, je onaj jedan baja u selu koga uvek drugi seljani zovu kada im ''iskoči ono nešto'' na ekran. Kune se u Windows Xp (Windows 7 je sranje), monitore Hansol, Genius, a svoje programerske poslove završava sa 3 diska. Ta tri diska su za njega sveto trojstvo, a sadržaj je samo njemu poznat. Tu su obavezni programi kao Winamp, Skype ali i cela diskografija Jašara Ahmedovskog. Nije ni nalik ostalim programerima, suvonjav i sa naočarima. Naprotiv, kao od planine da je odvaljen, te mu šrafcigeri za otvaranje kućišta ne trebaju. Omiljeni antivirus mu je Kaspersky.

ustanem ujutru u 5, nema tuširanja, pranja zuba i ostalih gluposti, brzo se oblačim u zemunsku narodnu nošnju (pošto je jutro donji i gornji deo treše može da bude rasparen npr. dole Nike , gore Umbro) i onda kreće sprint od zgrade na 200-250m. Ovaj sprint ima dve funkcije: 1. da se nacrtam za prvu turu tačno u pola 6 ispred pekare, a 2. da zauzmem sto bolje mesto u redu (nikad me možes biti prvi jer Cale i Kiza nisu ni spavali i čekaju na taj burek kao Japanci na PlayStation5. Al` dobro, ne mora prva tepsija da bude. A onda dolazi finale: Ooo, `de si komsija! Kol`ko cemo? A ja onda već opijen mirisom one prve i druge tepsije ponosno: CELU komšo!

Lepo, šta više odlično i epski je sve počelo sa ''Stani Neo'' i ''Kita u Bila'' ali onda je sve krenulo nizbrdo. Ogromni talas vulgarizma i psovanja prilikom amaterskog sinhronizovanja stranih filmova se pojavio.
Pregršt nekih čudnih glasova koji bi na svako obicno otvaranje usta glumaca izgovorili neku psovku. Rambo Amadeus da ih je učio osnovnim elementima (kurac, pička, govno, sisa) Bilo bi bar blaže! Da ne zaboravim da je pušenje neizostavni deo svakog tog klipa.

Gospodo anonimni autori onih klipova, probajte da malo promenite stil sinhronizovanja, postoje mnogi smešniji klipovi od vaših u kojima je najveća psovka ''bestraga''.

Ne, nije greška u pisanju. Ovo je veoma česta pojava u mnogim burekdžinicama i pekarama. Naime, taj divan, vruć, mastan i slastan burek sa sirom, čiji miris iz pekare osetite na kilometar, baš fino izgleda. Debeo je, gornji i donje deo (korice) su blago zagoreli i onako fenomenalno hrskavi usled toga, na isečenom delu se vidi toliko sira pa ste srećni kao miš Džeri. Ali, ne lezi vraže, kakva je to samo nameštaljka - sira ima samu u sredini bureka (u tepsiji). Tako ispada da je vaš burek sa sirom samo jednom svojom četvrtinom upravo to. Sira ima za možda dve pune supene kašike, samo onoliko koliko ga vidite kada ste već dali kintu za njega. Eh, živote - lutalico.

Situacija koja se obavezno desava kada se vratimo vikendom iz grada i pritom ne zelimo da probudimo nikog od ukucana.

Akrobatski potez kojem je naprosto nemoguće odoleti, onda kada majstor otvori vrata par sekundi pre nego što se zaustavi na stanici. Sjajan način da skočite pred neku damu koja čeka bus, uz izgovor da je inercija kriva za sve.

Poziranje su svi oni netipični/nepotrebni pokreti, koji se izvode tokom nekog uobičajenog čina.

Sezona takmičenja u prejedanju i prepijanju na nivou cele Srbije.

Surova TV-pojava koja ozbiljno preti da metastazira u sleng za mirođiju.

Rečenica koja je modifikovana od strane grebatora koji (dinar po dinar) dnevno zarade nečiju mesečnu platu!
Prvo što čuješ čim priđeš nekom mestu gde je abnormalan protok prolaznika (pekara, na primer), tako da je "Imaš li koji dinar?" moralo da se skrati na gorepomenutu frazu jer su grebatori skontali da je vreme novac, a skraćena verzija im daje znatnu prednost u odnosu na one koji idu sa kojekakvim natpisima ili se kulturno i izražajno obraćaju ciljnoj grupi. Brz i lak način da se "pretresu" prolaznici na ulici, mušterije pekare ili nekog marketa.
Pomenuta fraza sadrži sve potrebne informacije o tome šta se očekuje od onog kome je upućena. Bilo šta da kaže onaj kome je namenjena- nije ni važno.

Možemo ih dozvati iz uspomena.
Ponekad nam se iznenada jave i vrate nas u bezbrižno vreme kad nam je jedini problem bio gde ćemo i sa kim da se igramo.

Stipsa je osoba koja najviše voli da sama uživa u plodovima svog rada ili kockanja.
Karakteristične osobine stipse su:
- nikada ne bi častio društvo pivom,
- nikada ti ne bi dao da pozoveš sa njegovog telefona,
- nikada ti ne bi dao žvaku (pa makar ih imao još 14 u džepu).
Postoje i posebni momenti koji retko nastupe kod stipse, a to je da se jedva nekako otvori da kupi društvu pivo, ali to otvaranje stipsinog novčanika izaziva posledice svetskih razmera ili čak nešto što nikada ne bi očekivali, jer se istog dana dogodi razoran zemljotres i cunami u Japanu, tornado u SAD i ulazak Srbije u Evropsku uniju.

Srpski poliičar. Decenijama unazad.

Osoba potpuno zavisna od primanja informacija, to jest tračeva.

Naravno, kod Infomanki se zavisno od njihovih godina razlikuju interesovanja i izvori informacija.

Kada je jako mlada, na početku tinejdžerskog doba pa sve do neke tridesete godine, Infomanka sakuplja i širi informacije uglavnom o čuvenim zvezdama srpskog i svetskog džet-seta, glumcima neke njihove tinejdž serije, drugovima i drugaricama iz razreda, a kasnije kada se zaposli uglavnom o kolegama s posla gde radi i o ljudima koji rade u firmama oko njene.
Informacije skuplja po trač-partijama sa drugim Infomankama ali i iz čuvenih trač-magazina tipa svet i skandal a neretko informacije pristižu i sa svetski rasprostranjene društvene mreže fejsglup.

Kada dođe u neko srednje doba Infomanka menja interesovanja. I dalje stremi ka informacijama o poznatima, ali to su sada već glumci u zrelijim godinama, političari i čuveni glumci iz latino-seldžučko-hrvatskih serija.
Menjaju se i izvori informacija i prelazi se na dnevne novine sa žutim sekcijama, kao i nove trač partije ali uglavnom na pijaci, u prodavnici i skupovima Infomanki u okolini zgrade u kojoj živi. Naravno, i dalje radi i skuplja informacije o ljudima sa posla, ali slabije jer je već godinama izlizala tu temu a ne menjaju se ljudi u firmi toliko često.

Pred sam kraj života Infomanka postaje Sauron, džudži na prozoru po ceo dan i skuplja informacije striktno o ljudima iz zgrade u kojoj živi i to metodom izmišljanja, preuveličavanja i režiranja u svovj glavi svih stvari koje vidi. Zanimaju je stvari tipa ko se s' kim švaleriše, koju devojku kada i čime dovozi njen novi dečko, koji klinac diluje drogu u ulazu, a koji se drogira i tako neke potpuno lokalne stvari. Više ne sarađuje sa ostalim Infomankama jer su i one na svojim prozorima, nego ima jednu poverljivu babu kojoj sve ispriča ujutru u nadi da će ona proširiti vest.

Totalno različita od nimfomanke. Nimfomanka samo želi Bobana.