ustanem ujutru u 5, nema tuširanja, pranja zuba i ostalih gluposti, brzo se oblačim u zemunsku narodnu nošnju (pošto je jutro donji i gornji deo treše može da bude rasparen npr. dole Nike , gore Umbro) i onda kreće sprint od zgrade na 200-250m. Ovaj sprint ima dve funkcije: 1. da se nacrtam za prvu turu tačno u pola 6 ispred pekare, a 2. da zauzmem sto bolje mesto u redu (nikad me možes biti prvi jer Cale i Kiza nisu ni spavali i čekaju na taj burek kao Japanci na PlayStation5. Al` dobro, ne mora prva tepsija da bude. A onda dolazi finale: Ooo, `de si komsija! Kol`ko cemo? A ja onda već opijen mirisom one prve i druge tepsije ponosno: CELU komšo!
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
hm