Situacija kada više odmažeš nego pomažeš ili se samo praviš da si voljan da pomogneš, a ne radiš ništa ili samo pogoršavaš stvari.
Pera: (zagrcne se, nije mu ništa)
Mikan: (odalami ga po leđima par puta)
Pera: - Dobro je, nemoj...‐--------------
Laza: Stao auto... ček' oseća se plin, curi.
Žika: Daj da otvorim haubu da vidim...
Laza: Čekaj tu, večito me po leđima udaraš... nisi haubu u životu otvorio, zapratio si dve stranice na insta o kolima i misliš znaš. Budi mi jednom od pomoći i samo sedi tu...
Ustaješ ujutru, nemaš pojma koliko je sati, mrzi te da ustaneš iz kreveta jer si još umoran zbog toga što si se pola noći premeštao tamo- vamo zbog vrućine. Konačno si ustao, umivaš se, i ponovo ležeš na dvosed da bi gledao TV. Posle nekog vremena ogladniš ali te mrzi da ideš u prodavnicu pa se najedeš bilo čega što imaš u frižideru. Sve ovo vreme klima radi, i onda počinje da te boli glava jer ti je klima sat vremena duvala u nju. Nakljukaš se lekovima i konačno bol prestaje. Onda shvatiš da moraš da odeš do grada da obaviš neke stvari (uplatiš račune,odeš u nabavku..). Posle izlaska iz kuće momentalno osetiš kako ti sunce prži oči i onda škilječi ideš do kola. Nakon prženja napolju u kolima te čeka još više prženja, zagušljivog vazduha i smrada ugrejane plastike. Tako se kuvaš u kolima 15-ak minuta dok klima ne počne da radi, pre toga si otvorio prozor i izbacivao glavu kao neki džukac. Sada , kada klima radi, prozori se zatvaraju i konačno dolazi do malo relaksacije. Nažalost, ubrzo posle toga, moraš da izadješ iz kola jer si stigao na odredište, ponovo se napolju pržiš kao svinja na ražnju i onda ideš da završiš ono zbpg čega si došao. Najčešće pre plaćanja račune,kupovine nečega čekaš u ogromnom redu dok osećaš smrad oznojenih ljudi. Sve to vreme na plafonu rade klime ili nekakvi ventilatori koji su toliko glasni da ne čuješ sebe kako misliš .Posle svega se vraćaš kući, gledaš televizor do 10,jer tek tada pada mrak,onda ležeš i u naredna 3-4 sata (koliko ti je potrebno da zaspiš) razmišljaš kako će i sutra biti još jedan jebeni vreli letnji dan.
-E ćao,ima li šta novo.
-Ništa brate,još jedan vreli letnji dan
Nagli pad raspoloženja koji potom prelazi u ogromno razočaranje. Očekivati nešto veliko i sjajno a na kraju se osećati bedno i jadno. Sličan osećaj kao kad dete otvori ogromnu bombonjeru i u njoj vidi deseteak čokoladica koje su se ubudjale od prenošenja.
Tetka iz Nemačke mi donela patike za basketa, ja vrištao kao malo dete. Kad sam ih otvorio i video da izgledaju kao ona ortopedska govna došlo mi da zaplačem.
------------
Kako je bilo na roštilju kod Simketa ?
Ko kurac. Obećo nam pičetinu, pivo i roštilj a mi kad smo došli devojaka nema a meso i pivo mu pojela rodbina što je navratila. Razočarao sam se ko dete kad otvori bombonjeru.
Kafansko-fudbalsko-menzaško ime za ribani kupus, popularni ribanac.
: Izvini, moeš li mi dopuniti činiju Riberija, ovaj prebranac mi otvorio apetit.
---------------------------------------------------------------------------------------------
: Decxko je li ti to jedeš mog Riberija? Odjeb! Stidi se! Mršći brzo u red, pa sam uzmi! Ne budi dosadan! Prekini!
Najjači argument pri hvaljenju objekta koji se bavi spravljanjem i preprodajom nekog produkta koji ulazi u definiciju brze hrane, a gde se dotični hvalitelj svakodnevno prehranjuje.
U nedostatku realnog objašnjenja zbog čega je baš to mesto najbolje u spravljanju dotičnog produkta i kakva je to mađija koju mešaju sa tim proizvodom pa je ukus tako božanstven, ljudi često koriste ovaj argument, pri kom je potrebno spomenuti nepoznate individue koje prelaze ozbiljne razdaljine da jedu baš tu, iako je mesto odakle su prepuno objektima iste namene.
- Brate, što se kod mene u Bataji otvorio neki fast fud kineski. Sabijaju ljudi.
- Pa dobro, sad ima te kineske hrane na svakom ćošku.
- Možda ima, ali ne može da se meri sa ovim kod mene.
- Što?
- Brate znači sa Dorćola se cimaju da jedu tu. Kinezi iz Sedamdesetog bloka dolaze.
- Da, da, čuo sam za to. Pre neki dan sam bio na aerodromu i iz aviona izlaze Kinezi, doputovali iz Pekinga, drže svi one štapiće u rukama i pitaju ljude gde je Batajnica. Idi bre u kurac, kučetina k'o kučetina.
Izraz koji se koristi za san čoveka kog ni top da pukne pored njega ne može da probudi, mada može da se koristi i za spavanje u kom se sanja neko ozbiljno tršenje, pa tukidid stoji čvrsto i uspravno sve do jutra.
- Dobro jutro dragi. Hoćeš sendvič, kafu, bilo šta?
- Pa ovaj, može, što da ne. Nego dušo što si mi nešto lepo nasmejana jutros. Mislim svako jutro si mi lepa, ali ovo jutro nešto posebno. Pa još kafa, sendvič, odmah čim sam oči otvorio.
- Ma lepo sam spavala noćas.
- Znači mora da nisam pričao u snu noćas pa si srećna, a čudi me da nisam jer spavao sam baš čvrsto.
- Da znaš da jesi. Napraviću ti i palačinke.
Kada na forumu ničim ne doprineseš diskusiji, ne budeš ni komični predah, a nikog čestito ni ne iznerviraš. Jednostavno, verbalna čorba, često u oooogromnom kazanu, koja ima dovoljan broj ključnih reči da bude na toj temi, a pritom je istovremeno i ništa. Šredingerova mačka foruma vukajlije, postoji, a ni ne postoji, simultano.
Neko: Šta ćete da radite ako uvedu kovid propusnice?
Melkijades: Pa svanulo bi nam jbt. Prvo što bih uradio otvorio bih kafanu samo za nevakcinisane. Organizovali bismo se, jedni druge šišali, zidali kuće, razmenjivali hranu i kartali se uveče. Uzeli bi neke vaks kurire da nam donose potrepštine i bakaluk. Svanulo bi nam bez morona, gledali bismo kako se davite u sopstvenom bezumlju i govnima. Lečili bi nas antivaks lekari...Ma milina.
Nemanje dlake na istom. Osobina koja se može okarakterisati kao mač sa dve oštrice. Dobro je ako za tim mačem posegne osoba koja raspolaže znatnim koeficijentom inteligencije i stoga se uspešno služi istom, pa pomoću nje zapušava usta omnipotentnih jedinki, maminih i tatinih sinova/ćerki koji u životu ne digoše teži alat od kašike, vraćajući ih u realnost i dokazujući im da ceo život žive u zabludi, misleći da se svet vrti oko njihove egoistične ličnosti, i da bi bez njihovog bića zemlja prestala da se vrti i nastao opšti haos. Suprotan efekat nastaje kada objekat prethodno navedenog teksta posegne za istim mačem kojem nije dorastao ni psihički ni mentalno, pa na kraju završi prepolovljen od strane istog, i krv njegova postaje dokaz njegove gluposti i daje primer ljudima u njegovoj okolini da se sa oružijem ne treba igrati.
-Čula sam da si pravi tigar u krevetu.
-Pa kako, ja sam ti curo najveći šmeker u gradu, kad me vide sve se za mnom okreću, nema kod mene trte mrte... Obožavam žene i uživam u seksu isključivo u njihovom prisustvu.
-Ti uživaš u njihovom, ali ne i ja u tvom. Bio si mi šarmantan dok nisi otvorio usta. Mani se ti Bajo filozofije, ne stoji svakome ziljavost jezika.
Pojava koja nastupa pre razarajuće , smrtonosne - promaje .
Miroslava u kujni , na šporetu u tiganju prži luka za musaku za sutrašnji ručak , u drugom tiganju pravi zaprške za čorbu a u trecem pohuje neki novi specijalitet , koji baca dim i zejtin na sve strane .
Miroslav zaduvanio " Point " , otvorio treću paklu . Draganče se vraća iz škole , ulazi ... Stavlja masku što mu zapakovali u džep da nosi u školi zbog H1N1 , zateže je na najače i dere se : " Abe magarci matori otvorite da se izluftira ... " - ne stiže da završi rečenicu , pada u komu .Miroslava & Miroslav : " Nee , će ni' utepa promaja ! "
Supstanca koja izaziva dobrotu u čoveku, pod dejstvom iste čoveku su svi dobri i pored svih mogućih mana.
(Pijani drugari)
A.Brate znaš onoga Vladu, jes da je malo pičkast al dobar lik brate jel da
B.Predobar momak.
A.Znaš onog Bojana isto masu dobar lik, pajdoman je ali brateee kako čovek voli da pomogne to je strašno.
B.Da, pomagao mi je oko auta nešto.
A.I njegov brat Marko isto dobar ortak, samo ne znam gde je on sad?
B.U Nemačkoj, čuo sam da je otvorio banku, kakav brat!
Dobro poznata fraza iz filma Lajanje na zvezde. Dovoljan je momenat nepažnje, nanosekund dekoncentracije, da otkriješ svoju slabost i omogućiš protivniku da to iskoristi protiv tebe.
- Pričaj bre Violeta, šta bi sa onim sinoć? Niste se valjda kresnuli na prvom sastanku?
- Pa ono... Spremio mi je večericu, divne lazanja sa nekim marokanskim sosom. Otvorio je bocu vina, gutljaj po gutljaj, uhvati me malo, a ti znaš da povilenim kad se ušikam. Ljubimo se, vatamo se, ne dam ja ništa više. I samo sam na trenutak spustila ruke... ka njegovom međunožju... i podigla noge ka plafonu i on je to krajnje podlo iskoristio, gurnuvši mi ga do bubrega.
- Đubre jedno muško!
Najbolji izraz pomoću kojeg možemo da nateramo nekog lika koji je odužio svoju priču da je skrati i pređe na poentu
-Znaš ti kad sam ja sa mojim ćaletom išao u šumu traktorom po drva, jedva smo izvukli živu glavu.
-A jel znaš ti kad je meni palo drvo na ursusa!
-Ne, nisi pričao.
-Moj brat od tetke, znaš ga ti onaj Nikola što je ujak onoj Tijani iz Lozovika što vozi golfa 3, išao on u grad, tamo u jedan novi kafić što se otvorio pre mesec dana, njega je otvorio onaj Stefan, znaš i njega... Tamo mu bile drugarice pa zove on i mene, dodjem ja tamo, popijemo po koje pivo, znaš da sam reko da ne pijem više al ajde da se pokažem pred njima... Dogovorimo nas dvojica da idemo sutra u šumu za drva... Odemo mi kuci tako oko 4 pola 5, kad oćeš ustajanje u 6 da idemo po drva, krenemo ti mi tako sa njegovim fergusonom i mojim ursusom... idem ja tako ursusom, a juče je moj brat sa njim radio...
-A bre barte skrati malo, ti ne znaš kad si pošo a kad došo, skrati malo, pređi na poentu nemam ceo dan, odužio si..
-Pa šta ja bar moje priče ne ponavljam po pet puta
-Ma ti tvoje priče ne možeš da zapamtiš
Pogrdan naziv za bogate momke, dodeljen od strane manje bogatih momaka koji veruju da bogati momci spavaju devojke samo zato što su bogati.
auto i staaaan, gradjanski saaan
a ja sam te, voliooooooo-Sandra pičko, ostavila si me zbog tog punišića.
-Haha dobro kažeš, punišić. Puni kao besan, svršila sam 5 puta za mesec dana.
-Kurvo, gadiš mi se, s njim si samo zbog para.
-Pa ne baš, on je nekako pravi muškarac. A pare su odraz njegove sposobnosti da ih zaradi.
-On je samo tatin sin.
-Firmu je sam otvorio, ćale mu je konobar.
-....
-....
-Kurvo! Sponzorušo!
-Poyy
Pravi domaćin se oseća ugodno samo u vlastitom WC-u. Delom što je iskeširao hrpu love za njega (vodoinstalateri gomna, a da ne pričam o keramičarima), delom što je to jedino mesto gde može imati malo mira u ovoj jebenoj kući, da ga ne ometa žena, tašta, čopor dece, Džeki i komšiluk. Ergo, jedino mesto koje muško može nazvati istinski svojim u kući je WC. Tu može sanjariti o kupovini Harlija, staviti pola plate na Čelzi protiv Dinama Zagreb (sigur brate, javio mi Ristovski) i prošetati majmuna na lik i delo Čeri DeVil. U WC-u je muž kralj. Svoga WC-a gospodar.
- Izvini kume što sam se zadržao toliko u WC-u, imao sam važan poziv za odgovoriti, znaš da sarađujem s ruskim FSB-om, a sila boga ne moli. Nego, morao bi ja lagano krenuti...
- Nema sekirancije kume, družba je družba a služba je služba. Samo da te pitam, jesi li se lepo isro, onako poštenski?
- O čemu ti kumaro, na telefon sam pričao, strogo poverljivo, naravno. Kontraofanziva, kao što to biva, biće žestoka...
- Slušaj care i kumekanjo, isro si govno kolik novorođenče. usta te jebem, pojedi ovsene pahuljice nekad. Bućnulo je i poštrapalo ti dupe i jaja. Onda si mi potrošio zadnju rolu papira, otvorio ladicu i obrisao dupe ukrasnim peškirom. Zatim si otvorio prozor i samo zavitlao taj govnjiv peškir i pogodio mog jadnog Džekija, eno ga kevće po dvorištu i oštri zube da te pozdravi kad izađeš iskuće. Posle toga si pustio vodu jedno pet puta, znaš li koliko kubik vode košta danas?
- El to imaš kameru unutra kumčino, usta te perverzna jebem, a?
- Jok, bre, kumaro. U WC-u provedem 5 sati dnevno, znam mu svaki zvuk više. Nego, oćemo još po jednu, dok se Džeki malo smiri?
- Ajde.
Najbolji covekov izum. Svakodnevno nam pruza najlepsa osecanja, bolja i od sexa.
Poteralo me, hocu da eksplodiram, dusu bih dao za WC solju a ja u busu. Jedva cekam da izadjem iz njega. Trcim do stana, ubadam kljucem u bravu, nikako da pogodim koji je (sunce li mu je*em). Napokon sam otvorio vrata, trcim u WC, skidam kais (ko ga zategnu ovoliko, je*o mu pas mater), svlacim pantalone i gace, sedam na solju i: AAAAHHHH...!!! - taj usklik koji je glasniji od urlanja pri svrsavanju. Volim te WC soljo!
Karakteristika koja krasi osobe koje uživaju u piću gustirajući, ali i one druge koje su primorane da satima mrcvare jednu čašu ili flašu usled nedostatka finansijskih sredstava.
- Ćao, izvoli?
- Jedan Lav.
- Odma' dođe.
Izvoli. Dvesta.
- Auu, baš ste jeftini! Samo da prebrojim, valjda imam. Evo dvesta i taman mi ostaje da kupim ujutru Žurnal.Dva sata kasnije
- Druže, jesam li ja tebi otvorio flašu?
- Jesi, sve je u redu.
- Šta je u redu, nemam više gde da smestim goste, sve zauzeto, a ti tu piješ kao da si na pauzi između gemova! Eksiraj to i sikter, treba neko večeras da mi ostavi i bakšiš.
Odgajiti, brinuti o detetu od samog rođenja i usmeriti ga na pravi put, sve dok ne postane formirana ličnost, iliti mator konj. Jebiga, može da se desi i da omaneš u vaspitavanju pa dobiješ samo konjinu.
Kod našeg naroda još važi pravilo da ako si kojim slučajem i podigao dotičnog konja, komotno možeš i da mu presudiš ukoliko stekneš osećaj da je to ispravno.
- Nebojša, je l' si otvorio knjigu danas?
- Ima vremena, Zorane, pusti me sad kad igram Fifu.
- Nemoj ti meni Zorane! Ja sam ti otac!
- Opusti se, jebote, šta si se primio k'o siroče na kiselo mleko. Smaraš.
- Nebojša? Sine Nebojša? Oćeš kaiš da radi?
- Bolje se obesi s' njim.
- More, podig'o sam te od kile mesa, ja ću te i ubiti. IVANAAAAAAA, DOĐI SPASI SVOG MEZIMCA DA GA NE UDAVIM OVIM KABLOVIMA OVDE!
U nekim krajevima Srbije gde stara dobra robno-robna razmena, ili bolje rečeno, trampa još uvek odoleva naletu neoliberalizma i kvazitolerantnog, pičkastog odnosa između ljudi, ovaj izraz svedoči o zaboravljenim dobro-susedskim, na prs' u dupe, punim poverenja odnosima između meštana tih zadnjih ostrva čojstva u nas a i šire.
Naime u mestima, gde ljudi za život zarađuju baveći se stočarstvom, povrtarstvom, a u konkretnom slučaju voćarstvom, poljuprivredom uopšte, i shodno tome nemaju puno slobodnog vremena da obilaze tržne
centre, hiper markete, obije, ikee, metroe, mege, tempoe, delte, kurce i palce, postoje, dve, tri a ponegde i samo jedna mesna ili seoska prodavnica opremljena svim onim što je potrebno da zadovolji godišnje životne potrebe jednog poštenog seljaka. Vlasnik ovakve prodavnice je
obično ugledniji seoski domaćin, kome se sreća osmehnula da mu se dedovina nalazi u centru sela, gde je i otvorio prodavnicu u kojoj rade naizmenično svi ukućani, mada seljani najviše vole dok ih uslužuje mlada snajka. Sva roba se dovozi iz grada starom ladom karavan, koja je svoj vek odslužila kao sanitet hitne pomoći, ali sad, prefarbana, je idealna za prevoz robe neophodne za radnju, radnju koja u selu radi punom parom, punom parom ali na poverenje i na reč, reč čiji su garant pošteni ljudi i rečenica iz naslova.
Na konto marele, znači, platiću,
2 džaka veštačkog đubriva, džak soli, džak šećera, 10 litara ulja, 2 džaka brašna, etioal za prskanje pasulja, ovo sredstvo protiv krompirovih zlatica, onaj porcelanski serviz za ručavanje koji nosim kumu na svadbu, 3 flaše sudomila, 10 sapuna, 5 šampona, boks cigara, gajbu piva za ekipu ispred i sladoled za ovog Švrću ovde(mazi po glavi goluždravo dete koje upravo utrčava u dućan),
kad oberem marele i naplatim pare.
"Piši na konto marele, komšo".
"Nema lošo komšo, kad Bog tebi ti meni."
Tvoj komšija, poznanik tvojih roditelja je otvorio igraonicu sa aparatima za igrice (devedesetih su bili popularni, danas se mogu naći na nekim vašarima ili u muzejima). Ima raznih borilačkih, vozačkih, avanturističkih igara. Ćale te svako veče vodi da igraš neku igricu. Časti te dva-tri žetona svaki dan, a komšija - vlasnik ti pokloni još jedan. I dok igraš sve te igrice, vremenom primetiš da se stariji momci zavlače i igraju na jednom aparatu koji se nalazi u samom ćošku. Vremenom, postaneš znatiželjan i pogledaš o čemu se radi. Stidljivo priđeš aparatu i baciš pogled. Uauuuuu. Igrica na foru "Air xonix", samo što, što veći deo polja zatvoriš, to veći deo slike vidiš, a na slici dražesna diva izraženih oblina, kao od majke rođena. "Moram da igram ovo, ali ne sme ćale da provali da sam igrao." I dalje svako veče dolaziš na igrice, igraš neke tuče, ali ti je u glavi "onaj" aparat. Nedelju dana moliš da ideš u prodavnicu po hleb samo kako bi skupljao kusur da bi imao pare za koje tvoji ne znaju. I nakon nedelju dana, počneš da osmatraš igraonicu da vidiš kada komšija - vlasnik - prijatelj tvog ćaleta neće biti tu, da bi odigrao igricu na "onom" aparatu. Posle jedno dve nedelje, on je otišao na službeni put i ostavio nekog blentavog radnika, roditelji ti nisu kod kuće, savršena prilika. Trčiš u igraonicu, kupuješ žeton, čekaš 10 minuta u redu za "onaj" aparat. Srce poludelo od adrenalina. Konačno, tvoj red. Vadiš žeton iz džepa, ubacuješ u "onaj" aparat, pritiskaš dugme, i opet, i opet, i opet, ništa se ne dešava. SMRDLJIVI APARAT TI JE PROGUTAO JEDINI ŽETON!!!! Ne možeš da se žališ zbog toga jer bi te odmah prijavili roditeljima da si igrao "onu" igricu, ne čeka ti se još nedelju-dve za sledeću priliku i jednostavno vidiš da si nemoćan u ovoj situaciji i batališ igricu.
Period kada vam je dovoljan i najmanji razlog da preterate u konzumiranju alkohola,,napusavanju onih koji su vas iritirali predhodnih razreda,spavanju sa ruznim devojkama,samo zato jer imaju dobro dupe ili sise...
-Brate aj se odvalimo sad na exkurziji...
-matori onaj lik pravi 18. sad za vikend,al cemo da se odvalimo!
-E otvorio se kafic tu blizu skole,aj da odemo da se odvalimo.
-Necemo ici sutra u skolu,aj da odemo da se odvalimo negde veceras.
-au sta cu da radim ovoj guzatoj na exkurziji sada,a kad se vratimo ima ovu drugaricu da joj iscimam.
-Dobio sam na kladzi danas idemo veceras da se prekinemo negde...
