Najgora moguća roditeljska ucjena ( po principu Quid pro quo), svima nama dobro poznata iz perioda djetinjstva . Obično je roditelj izgovarao nakon što bi od njega tražili odobrenje da radite nešto mnogo zanimljivo (fudbal sa ekipom iz susjednog kvarta, turnir CS-a u obližnjoj igraonici, grudvanje slučajnih prolaznika i slične dječije zanimacije).

Sledeća omiljena varijacija ove fraze je bila: 'Spremi sobu pa onda' , koja je padala daleko lakše, jer nevjerovatno mnogo stvari za kratko vrijeme možes ugurati ispod kreveta i zamaskirati situaciju .

to kazemo kad dijete nece da pojede ono sto mu majka spremi (ne zna ono sta je recesija) pa mu ovo kazemo.kao da culo okusa prestaje momentalnim zatvaranjem ociju...nesto najgluplje sto mora da radi..jede ono sto mu se ne svidja i nista ne vidi...

Koliko god neko bio lukav i prepreden, pre ili kasnije će ga neko provaliti, a tada je najebao. Jer, ne možeš sve da vučeš za nos večito. Pročuće se kakav si pa će ili narod izbegavati bilo kakva posla sa tobom ili će te neko zajebati kad ne očekuješ, a ubeđen si da ćeš ti njega.

Jeftini domaćini! Prilika da za 200-250 eura letujete kao carevi!

Uzrečica koju koriste osobe koje su malo sumnjičave u ono što im sagovornik tog trenutka objašnjava. Obično su malo konfuznije i rečenicu ovako počinju ne bi li imali dovoljno vremena da smisle nebulozno pitanje, ali u isto vreme i bili brži od sagovornika.

Opaska upućena osobi koja nije zadovoljna sobom, iliti svojim učinkom na nekom polju rada. Suptilan način poprckivanja dotične persone, i stavljanje do znanja da su njena, kako akademska, tako i životna dostignuća na njenom pragu, i da samo treba da se malo potrudi da ih prisvoji.

Ovaj staronarodski izraz koristi se kada nekoj prilicno naivnoj osobi treba da objasnimo da nije sve baš onako kao što izgleda ili kao što piše tj. da ne veruje u sve što pročita.

Univerzalno dečje obrazloženje za svaku vašu grešku.

Stari, dobri muško-šovinistički izraz za osobu najčešće ženskog pola, koja ne može da se pomiri sa činjenicom da izgleda kao što izgleda i da šminkom taj izgled može samo da se naglasi, da se pojedini detalji, crte i odlike istaknu, a neke druge opet malo prikriju. U ovom slučaju - celo se lice pretvara u kompleks koji treba potpuno sakriti iza kozmetičke višeslojne proteze; kriza identiteta je uporediva sa trandžama, pa obično i izgled nacrtanog lica najviše podseća na njih.
Kada se upoznajete sa ovakvim ženama, ustvari se ne upoznajete sa njima, nego sa njihovim predstavnicama.

Fraza koju roditelji koriste kada im deca traže za pare za nešto što nije osnovna potreba.

izraz kojim se pokazuje da mozes nekog da potkradaš mnogo puta po malo ali ako jednom preteraš to ti je kraj.

Floskula, preuzeta iz filma “Mali svet”, a koristi se kao uvod ili zaključak, za svoje uglavnom neduhovite komentare.

Pitanje kojim neko pokazuje zabezeknutost vasim "nepoznavanjem" neke bezvezne stvari. Moze da razbesni do te mere da vam dodje da tresnete tu osobu iz sve snage.

Krajnji argument svakog muskarca u dokazivanju ispravnosti postupka.

Godina 1984, još nam visi Titova slika u predsoblju, a ja već postao gimnazijalac!
U džepu imam 20 dinara, i već dva sata razmišljam kako da usnulog ćaleta(sada pokojnog) opljačkam za još dvadeset dinara, pa da imam dovoljno za dva čaja(sa limunom!) u "Korani".
Posle munjevite akcije privlačenja tatinom buđelaru (tu moju akciju i danas izučavaju na fakultetima za nindže), dolazim do drugih 20 dinara, tako neophodnih za moju kompletnu sreću u životu.
Tragove tog svog zločina sam uklonio tako dobro da ni svi holivudski forenzičari zajedno ne bi mogli da snime o tome ni 15 sekundi u nekoj epizodi, toliko je to malo dokaza bilo ostalo!

Izlazim napolje sa dilemom kako da to najpametnije utrošim...
Dva su puta predamnom. Jedan je do naselja Aerodrom(4km), a drugi do Stanova(6km). Kola naravno nemam, a ni pare za autobus, samo za ta dva čaja(i to ako nisu poskupeli!). Na kraju one dalje destinacije me čeka ONA, ne tako lepa, da zajedno idemo u grad, a deluje kao da bi rado zastala u nekom od usputnih parkića. Možda se budemo i po'vatali!

Na kraju one druge i bliže destinacije je prelepo i prepametno žensko stvorenje u koje sam pomalo zaljubljen, ali sve deluje da će pre bilo čega morati makar 3-4 kanistra čaja da se popije sa njom, i to u dužem vremenskom razdoblju.

Namaknem kapuljaču, kiša je lila k'o iz kabla, pa odlučnim korakom krenem prema ružnijoj koju ne volim!

......

Godina 2010, živim u Luxembourg-u, jednoj od tri najbogatije zemlje na svetu.
Tita nema, u predsoblju mi visi kalendar uplata "Paribas" banke. U novčaniku par EURO novčanica i pregršt kartica sa četvorocifrenim limitima. Ispred kuće dva auta i džip.
Živim sam samcit u ogromnoj kući, najbliža familija je 2100km daleko, a čak i kiša ne pada.

Skoro je 7 sati i za nekoliko minuta će prelepo stvorenje koje se otvoreno loži na mene ("senzibilna skandinavska ženstvenost") da me zove da idemo zajedno na neki heavy-metal fest u jedno obližnje seoce.
Tamo nema čaja, samo Paulaner i Bofferding pivo...Neće ni da poskupi, a i da poskupi, niko to neće ni da primeti.
Sigurno će da me spopadne i to ne po parkovima, nego u mom ili njenom krevetu. I ona živi sama...ima i ona dva auta.

Jbg...samo što sam došao i istuširao se, a na Sky TV počinje Eddie Izzard da priča fazone...a ona ionako mnogo priča gluposti, stvarno nemam volje da nju slušam.

Gasim telefon na minut pre poziva.

Ironični krik koji bi bio adekvatan pri pomenu nečije plate. Tačnije, jedina gora sorta od ljudi koji besomučno cvile nad svojim životom i nemaštinom, pritom ne čineću ništa da to promene, jesu upravo oni drugi koji se svojom basnoslovnom kvaziplatom kurče.

Da li je i jedne i druge iko ikada naučio da je alfa i omega nekulture pitati nekoga o visini primanja, kao i pričati o svojim? Ali nažalost, onomad pre desetak godina, pristigoše strane banke i ostale firme i firmice, zaposliše lepe devojčurke i simpatične mladiće u roze košuljama, podeliše im službenog Punta i solidnu platu. Počeše majke širom čaršije da se prave važne. Svakog dana, same su u svojoj glavi pravile povišicu svom detetu, da bi cifra bila što zvučnija. Deca mahom počeše da kupuju automobil, nameštaj, televizore, telefone, garderobu, da bi ta šarada uspeha bila još verodostojnija. Srećom, pa ih kao roba banke, niko nije proveravao na kreditnom birou. Mama je konačno mogla komšinici Stani, čiji je sin lekar, da kaže "In jor fejs, sakr!"

Postao je i u okolini opšti sram, greh i blam da se radi za sitne pare. Jebeš to što na televiziji kažu da je prosečna plata trista evra, kada se svuda okolo nabijaju na nos zarade čuvenih Neltova, Delti za ovo i ono, ejč ar menadžera, kontroling asistanta i sličnih zanimanja za koje ni profesor na ekonomskom fakultetu ne bi mogao da razazna čemu služe. Od nemoći da budu konkurencija ovom top menadžmentu, počeše tako svoju platu da naduvavaju i obične kasirke, prodavačice u buticima, čuvari parkinga i domari. Sa strane posmatrano, porast siromaštva u Srbiji proporcionalan je porastu primanja. Nešto ne štima? Kada pa jeste kod nas?

Način da nekoga 'spustite na zemlju' iz euforije ili iz čista mira iznervirate.
Svrha je da ravnodušnim, lenjim izgovorom 'P' šta?', stavite nekom do znanja da to što vam je saopštio i nije nešto naročito interesantnom koliko god on penio o tome.

U prevodu- jebem ti mater ja u pičku. Prevršio si svaku meru.
Samo je malo društveno neprihvatljivo da ti otvoreno jebem mater u određenim situacijama, da li zbog toga što te poznajem ili mi je od tebe nešto potrebno. Ali svakako ti jebem mater. Znaš ti zbog čega.

Baka je osoba koju svi mnogo volimo i poštujemo. Divna je, kuva nam omiljena jela, pravi bakin kolač, daje nam pare kada roditelji neće, pokriva nas kod istih. Međutim, čak i ona, tako blagog glasa, zna da nas izbaci iz koloseka, i to više nego bilo ko. Pogotovo kada nas non stop zove zbog svakakvih gluposti. Kao baba iz Alo Alo, kada zove Edit, Ivet i Mariju.

Zove nas kada ne može da nađe protezu, koja joj je u ustima, kada ne može da nađe daljinski koji joj je u ruci, kada ne može da nađe prsluk koji je upravo obukla na sebe...

Reakcija kada te vidi tetka,strinka ili neka baba posle desetak godina.Sledi ljubljenje,grljenje i kukanje ko da si iz rata došao,i prepričavanje tvojih nevolja iz detinjstva.Odlično vreme da se naširoko rasprede priča o tvom detinjstvu i dogadjajima za koje si taman pomislio da ih se skoro niko ne seća.