Realnost u Srbiji. Česta pojava kod nas, kad usled krize radimo šta nam padne pod ruku a da to ima veze sa školom u koju smo isli koliko magarac sa astrologijom.
Gradilište negde u Šumadiji.
- Majstor: Jebo ga ker treći put skidam merteke sa krova i na kraju nema druge no da pozovem Trišu da mi izračuna i ukroji jebeni krov. Ne ide ovo ovako više.
- Radnik na mešalici: Evo bre majstore mogu ja to. Prosto je, čak znam formulu napamet za izračunavanje oštrih uglova i to, sad će to rajebemo za čas...
- Majstor nakon dvaes minuta: Jesi ga sklepo svaka ti dala, dobro ti ide ova matematika kapa dole nema šta...
- Radnik na mešalici kome preti unapređenje: Pa dabome da ide kad sam išao u matematičku gimnaziju... U stvari ne... Šta sam ja ono beše završio?! A da, ekonomsku, ova mešalica me poludela načisto al svejedno i tamo sam imao matematiku ako me razumeš...
Kad Crnogorac ne prođe fudbalske testove u Partizanu ili Zvezdi, pa se vrati u podgoričku Budućnost.
Mitski paternalistički savet svačijeg odrastanja. (Očinski: "Bolje bi ti bilo da si vodio računa koga si ženio, nego što sada gajiš dete-stonogu, pa čitav život ima da rmbaš samo za patike." ili opšte: "Bolje bi bilo da su gradove pravili na selu, bio bi čistiji vazduh, nego što su ih pravili u Beogradu, Užicu, Boru, Novom Pazaru... bla, bla, bla."
Međutim, postoji verzija i "za odrasle".
Bolje bi ti bilo da ideš kući da naučiš onu tvoju ženu kako se jebe, da te više ne bruka po komšiluku, nego što tu po ceo dan blejačiš po kafani!
Izraz , pogodan za ulančavanje (do trećeg stepena maksimalno), koji klinci koriste pri verbalnim okršajima. Vrlo rijetko dolazi do fizičkog obračuna a onaj čije "Šta je?" bude zadnje preuzima ulogu alfa mužijaka u tom društvu.
A:"Šta je ?"
O:"Šta, šta je ?"
( Nakon toga, ako se sakupi dovoljno hrabrosti, slijedi šah-mat)
A:"Šta, šta, šta je ? "
O(Poraženo):"Pa ništa, ovaj, samo s..."
A(Samouvjereno počinje da mrcvari protivnika ):"ŠTA si samo?"
"i šta kažeš, ja"
izgovor za dosadu, umor, pospanost, i kad nemamo šta drugo reći, i da izbjegnemo neugodnost tišine
ovo govore stari ljudi kad prime nekog u goste i ne znaju šta dalje, jer su već proživili sav život
ponavlja se svakih 5 minuta, toliko da se može primjetiti i mlađe osobe se nasmiju
Ljeposava: "ma ja, šta ćeš, tako je kako je"
Radimir: "i šta veliš ja"
Sretan: "Ma ja, polahko"
Gotovina: "eeee ja"
Zora: "ahaaaaa jeeeste"
Kilometar i po ispod dna. Kada bi bilo gore, obrnulo bi krug i ponovo bilo dobro.
-I posle šest meseci držanja za ruke, konačno je namolim da dodje na film...
-Aaaa i je l' si jeb'o?
-Pa krene akcija, skine se ona i...
-Ma je l' si jeb'o bre?!
-Pa... Mogao sam. Al' mogla je i ona mene. Bukvalno.
-Auuuu... Reci!
Uzaludno bačen genetski materijal. Pravljenje jedinke koja osim trošenja dragocenog kiseonika, nije sposobna ništa drugo da uradi u životu, a svaki njen pokušaj prosto vrišti ''Vidite koliko glup mogu da budem''.
Ovakvim ljudima generalno nema pomoći, a roditelji zabezeknuti počinju da se pitaju šta im je trebalo da donesu tu odluku o pravljenju deteta, jer da su znali šta će ostaviti čovečanstvu u amanet zaustavili bi se na vreme.
- Marko, šta se to dogodilo sinoć? Nikola je jutros došao kući sav plav, to što je bio pijan manje-više.
- Ma teta Radojka, zapenio je sinoć na neku devojku u klubu. Zauzeta, sedi sa dečkom i nekim društvom, ali ovaj vaš zapeo kao dete na krušku da joj plati piće. Ubismo se objašnjavajući mu da ne radi to, ali nije vredelo. Još kako je popio, nije bilo šanse da ga umirimo. Rešio je da istera svoje, a onda je dečko te devojke rešio da istera bubice iz njega.
- Čuješ li Stevane, kako ti je sin dobio preko pičke? Kreten na tebe, odmah se videlo.
- Jebaću mu sve po spisku, kada se konačno probudi. Vidi ga na šta liči, toliko su ga odrobijali da ima dugu po leđima. Čitav život je glup do neviđenih granica. Koliko sam mu puta samo rekao, ali ne vredi. Ma bolje da sam ga u koprive izdrkao tada kad smo ga pravili. Pekao bi me kurac, ali makar ne bi savest.
- A lepo sam ti rekla tada, ali nisi hteo da me slušaš.
Mnogo dobra pička.
Nekada,kad nije bilo homosexualaca,tako se hvalila mnogo dobra ženska.
Danas,pedera na sve strane,pa vas neko može pogrešno protumačiti i vaše oduševljenje nekom dobrom pičkom shvatiti kao nabacivanje.
Zato pamet u glavu i dupe uza zid!
Malo, planinsko selo koje ima veliku stopu nepismenosti, što je i logično, s obzirom da prosečno godište populacije varira između dva svetska rata.
Tada škola nije bila obavezna kao danas (ali na isti kurac mu to dođe), naročito za žensku decu, dok bi se od celog čopora muškaraca našao jedan koji sa lakoćom ume da razlikuje malo ćirilično 'b' od latiničnog 'k', pa je radio kao poštar na području mesne zajednice.
S druge strane, Vuk Karadžić je podučavao ljude pismenosti i jedino je želeo da budu bar za nijansu umno razvijeniji od japanskog prepeličara koji na aport kreće da maše repom u suprotnom smeru kazaljke na satu. Ipak, postoje indikacije da se ne bi zadržao duže od prosečne minutaže Nemanje Nedovića u Golden Stejtu (čitaj: nula minuta) i da bi odatle pobegao glavom bez obzira.
Kafić u Valjevu. Lik prilazi devojci u nameri da "pokupi kajmak".
-Ćao. Ja sam Kristijan. Može ćepi?
-A? Nemo' da izigravaš, 'bo te mačak. Može česmovača.
-Konobar! Dve vode. Česmovače. Duple. Nego, ne reče mi kako se zoveš?
-Maksimilijana.
-Kako lepo ime!
-Slušaj. Vidim da me muvariš al' ja sam ti zatucana ka kurac.
-Nemoj tako. Odakle si? Iz Valjeva?
-Jok, more. Ja sam ti podno Maljena. Odatle je Vuk Karadžić pobeg'o pre 150 godina.
-E?
-Familije mi. Vid'o čovek koliko je sati i tutanj! A odakle si ti?
-Verovatno nisi čula za to mesto. Ja sam iz Feketića.
-Jebote, mislim da bi i odatle Vuk pobegao.
-Hehe, kad bi mog'o?
-Pa što ne može?
-Smetovi, ćero, smetovi.
Daj,više, kaži šta te muči, nemoj da uvijaš!
A: Konobar, daj još jednu turu na moj račun!
B: Nemoj, nismo ni ovo još popili.
C: Ma, još jednu turu od mene, u pičku materinu, jesmo li došli da pijemo ili šta?
B: Pa, ja ne bih, došao sam kolima, ne bi' da me na'vata murija!
A i C: Daj, jebo te, šta si stis'o k'o nova mlada!
Pitanje koje može izazvati mnoge nesporazume i čak i sukobe.
Uviđaju se tri različita značenja istog pitanja.
- Šta si to pojeo?
- Šta si to pojao?
- Šta si to koristio po i jo?
Za ovo treće možemo zahvaliti samo jedinstvenom spletu okolnosti na ovom mjestu i u onom vremenu i programskoj šemi tadašnjih televizija. Nije da nas nijesu zanimala haška suđenja, ali kakav su djeca imala izbor nego da nauče značenje te dvije riječi i da ih koriste kroz sprdnju. A šta su mogli stari bez da odma to sasijecaju u korijenu iz straha od jezičke, kulturološke i svake druge rumenizacije dječijih lica.
Štrajk glađu u jednom od rudnika. Svi koji smo takve štrajkove prošli, znamo da su disciplina i istrajnost ključni. Niko ne želi da bude onaj koji je krijući jeo. Uostalom, svak se sjeća one priče ''Kašika'' i onog momka što umrije od gladi. A bolje i to nego da jedeš krijući, pa da poslije sramota pojede tebe.
Ljuboslav čuje pjevušenje u jednom ćošku. Muzika pomaže. Skrene misao i odvede na neko ljepše mjesto, svima različito, svima isto prijatno. Osim onom liku što spava. Dinamit mu onomad nakrnjio sluh. Ljuboslavu i ime govori da voli slavuje, pa i ne čudi što onako mršav i izgladnio prilazi izvoru zvuka:
'' Šta s' to pojo? ''
'' Ko to jede tamo, dogovor je dogovor?! ''
'' Šta ti ja albanac, majkuti?! ''
Rudokop se urušava. Kineski scenario. Uslovi vlasnika zadovoljeni.
Krajnje nepouzdan lik koji ne može da obavi najprostiju radnju, šta god pokušao da uradi zasrace.
- Idi u prodavnicu uzmi 2 piva, baterije i kupi nešto sebi.
Deset minuta kasnije vraća se samo sa sladoledom u ruci.
- Šta bi, gde je pivo.
-Pukla mi kesa i polupalo se.
-A baterije?
-Jaoj baterije sam zaboravio, znao sam da mi nešto fali.
-A uter'o materi pa ti ne bi sačuvao dve glista na betonu
izraz za baksuza nad baksuzima.Ajd što je baksuz sebi,nego što donosi maler i drugima.
Marko : Još 20 sekundi i prolazi tiket ako ovako ostane,10 hiljadarki je u džepu..
Stefan : Daj da ja vidim tiket.
Igor : Ne daj mu tiket on ti je baksuz.
Marko : Ne seri,evo tiket pa vidi Stefo
"1:1 zadnja sekunda Ronaldo strelac"
Marko : Pu jebem ti sve ti jebem i baksuzluk i tebi jebem mater Stefane.
Igor : Jesam ti rekao Marko,ovaj Stefan kakav je baksuz kad bi mu pao kamen sa srca u bubregu bi mu ga našli...
Izraz za ljude koji večito kasne.
'De je Miro? Kad dolazi?
-Poslao je poruku da stiže za sat vremena.
-On kad kaže sat, znaj da je bar dva.
-Znam, znam. Taj kad bi delio smrt niko ne bi umro.
Ovo recenica kojom se opisuje krajnji stadijum dosade,kada toliko nemas pojma sta ces sa sobom,nego sedis i blejis u plafon,cekajuci da vidis kada ce srbi u kosmos!
To je stanje kada ti se ne citaju knjige,ne gleda tv,do racunara je tesko doci,zato sto bi morao da se pomeris,a javljanje na mobilni predstavlja tezak fizicki posao.
U ovakva stanja se zapada obicno leti,kada su velike vrucine i kada si na raspustu ili na odmoru i nemas nikakvih bitnih obaveza u toku dana.
"Matori ,hoces da odemo na Adu na kupanje"?
"Ma jok,mrzi me da zivim"
"Pa,sta radis tu u kuci na 40 stepeni"?
"Ma ,ne pitaj me...hvatam zjale ,pa im cupam krila"!
Kurčenje ultimativnih razmera. Onaj koji govori pritom želi da se vazne na nebesa i da učini slušaoca uvređenim. U suštini - česta uzrečica onih koji brbljaju da su svašta radili, da su proživeli Tantalove muke i vruću Petrovu kajganu na ćelavoj glavi i onih kod kojih je hvalisanje desna ruka. Često je ispraćena ogromnom količinom hiperbole.
-Juče sam dao gol sa 40 metara!
-Pa i ja sam dao preko celog pa nikom ništa!
-Ne kenjaj bre...
_______________________________________________________________________
-Dobio sam danas 100 dinara za školu, jupii! :dečije skakutanje:
-Pa i ja dobijem krvavu svaki dan, pa nikom ništa, kad budeš ti poneo soma, javi se...
Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.
U srpskom jeziku konjunktiv II ume (ne sasvim slučajno) da se preseli u perfekt, pa umesto "hajde, mogao BI još jesti", rezultira varirano kroz "mogao SI još jesti" dok gledaš šerpu kako napušta domen stola.
- Pa, mog'o si još ostati, 'ebemu miša...
- Neka, sad kad sam se već obuo...
Rečenica koja odražava klinačku potrebu da budu svrstani u neku fioku, neku grupu ljudi sa kojom će imati nešto zajedničko, da ih prepoznaju na ulici, jer su obučeni u skladu sa svojom deklaracijom, pa čak i da se dele unutar svojih podela na sitnije grupe, sve misleći da podstiču zajedništvo. Zapravo, potpuno suprotno - produbljuju jaz među svojim vršnjacima koji je i ovako preveliki usled preteranog otuđivanja kraj tv-a i kompjutera. Pokušavaju na ovaj način da izgrade svoj identitet,ali nisu svesni da se stapanjem u masu sličnih svaki identitet gubi,ostaje samo masa. Tada je sve jedno da li je u pitanju punk, rock, pop ili turbo folk kultura, masa je masa i nikada nije dobra za individuu. Svako stariji od 20 godina ko izgovori ovakvu ili sličnu rečenicu treba da poseti psihijatra.
