Način da nekoga 'spustite na zemlju' iz euforije ili iz čista mira iznervirate.
Svrha je da ravnodušnim, lenjim izgovorom 'P' šta?', stavite nekom do znanja da to što vam je saopštio i nije nešto naročito interesantnom koliko god on penio o tome.
Primer prvi:
Sreću se dva drugara i jedan sav uzbuđen, bez pozdrava krene da priča:
- Uh, sine, što je bio sinoć koncert, jebo te! Da si vid'o koja rulja je bila....
- P' šta?
- Kako pa šta? Ovo još nije bilo kod nas, došli bre, ljudi sa svih strana, a efekti...
- P' šta?
- Koji ti je moj? Jel' ti čuješ šta ti pričam?
- P' šta?
- Jedi go..a!
- P' šta?Primer drugi:
Muva bila opsednuta Mesecom. Odluči jednom da odleti do njega, pa šta bude.
Letela ona danima i noćima, i konačno dođe do Meseca. Mesec je ovlaš pogleda, i nastavi da pilji u Zemlju. Muva, ushićena što je uspela da doleti tako daleko, poče da obleće oko Meseca:
- Znaš li ti ko sam ja? Doletela sam čak tamo sa Zemlje, to još niko nije uspeo? Ja sam prvo biće koje je to učinilo, razumeš? Ej, čak sa Zemlje, znaš li ti šta to znači?
Mesec i dalje netremice pilji u Zemlju i kaže:
- P' šta?
Nenadjebiv odgovor za sve u svakoj mogućoj situaciji.
- Alo, budalo! Zašto voziš toliko brzo? Hoćeš da svi izginemo!?
- Pa šta?
- Pa poginučeš i ti!
- Pa šta?
- Kako pa šta? Jel' hoćes da pogineš, da umreš, da te nema?
- Pa šta?
- Da ne možeš da se krećeš, dišeš, voziš?
- Pa šta?
- Da ne možeš ništa da radiš.
- Pa šta?
- Da završiš u sanduku, u raki.
- Pa šta?
- Pa svi će da kukaju za tobom.
- Pa šta?
- Možda odes i u pakao!
- Pa šta?
- Ma jedi govna!
Savet osrednje starih ljudi na životu i prilikama naučenih, upućen mladom entuzijasti sa taze dobijenom diplomom i velikim planovima za novu etapu života u koju stupa. Ovo se može često čuti kada si u prilici da razgovaraš sa ljudima od 40 - 50 godina i izlažeš im nadanja i planove, a oni te slušaju i upute ovom rečenicom. Inače obično su kul ljudi, generacija uhvaćena u raskoraku, koji su stigli da uživaju i u prednostima stare Jugoslavije i u surovim vremenima koja su kasnije došla, a danas se krpe i kotrljaju u ovoj tranziciji, na putu od crvene do žute petokrake.
- I tako kažeš sine, grafički dizajn?
- Aha, pre dva meseca završio, solidan sam i prosek imao.
- I šta planiraš? Imaš neke veze preko ćaleta, stričeva, tetki..
- Pa gledaću da odradim pripravnički pa ću onda videti za dlje. Slab sam sa vezama, iskrsnuće valda nešto.
- Da ti ja kažem nešto, od srca - imaš kola?
- Imam.
- Pasoš?
- Imam i pasoš.
- E - uzmi pasoš, sipaj goriva za to para što imaš, i kreni na sever. Tamo gde ostaneš bez goriva traži sebi posao. Ovde leba nema.
Neostvarena zelja vecine mladih, koji su ili jedinci, ili pak imaju dosta starijeg/u ili mladjeg/u brata/sestru. Cak ni oni koji imaju brata/sestru pribliznih godina nisu zadovoljni time, i zeleli bi neku drugu kombinaciju.
-Jaooo, sta bi ja dao da imam tolikog burazera ko ti...
-Pa sta ti fali, imas mladju svecu...
-Ma smara me stalno, a ti mozes da se peglas sa svojim burazerom... aaa milinaaa..!
-Ma brate cini ti se, veruj mi ja bi ga menj'o za sestru...
Čest izraz kojim se završava rečenica u kojoj izjavljuješ da ćeš uraditi nešto baš jako nepromišljeno i glupo. Mozgao si malo. Nema drugog vidljivog rešenja i jednostavno ti je pun kurac. Prelomio si da ćeš nešto napraviti, pa kako ispadne, ispalo je.
- Au čoveče, ko te tako lepo naplavi? K’o štrumpf izgledaš.
- Ma upali nam panduri na tribinu i u onom opštem krkljancu meni nekako spadne patika i ostane okružena sa deset pandura.
- E jebiga. Pa šta si uradio?
- Gledam ja njih i patiku, gledaju oni mene. Jedan mi se smeška i pokazuje ono "dođi, dođi", a ja stojim koji sekund, razmišljam i kontam, ma ko ga jebe, idem po patiku pa šta bude.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Opaaaa ko nam se to skockao? Mora da ideš u neko pičarenje.
- Ma jok. Idem da otrsim Maju Kobaju, za nju i ne treba neko spremanje.
- Ej matori, pazi se bre. Priča se da ima trišu.
- Slušaj, nisam jeb'o pola godine. Idem nju da zveknem pa šta bude.
Odgovor ćaleta zajebanta na pitanje sina "šta da radim sa dvesto dinara"?
-Ćale, daj mi za izlazak!
-Evo sine...
-Ma daj bre, šta da radim sa dvesto dinara?!
-Sve spičkaj, pa nek' ide život!
Ultimativni odjeb iskusne milfare na nasrtaje napaljenog poletarca.
Kafana na periferiji...
Za šankom golobradi adolescent pilji u pozamašan dekolte sredovečne kršne krčmarice i osokoljen sa 2 piva kreće u napad.
-Znaš teto, ovo ono kad bi ja, tojest kad bi vi, ovaj, mi... ovaaaj kad bi vi...
-Šta sinko? Šta kad bi mi?
-Pa znate ono što kažu, ja mogu vi umete i tako... pa sam mislio...
-Sinko(blagim glasom), pa i da si sav kurac šta bi sa mnom?
Retoričko pitanje, može se reći i tradicionalno, koje se već dugi niz godina prenosi sa kolena na koleno, a izgovaraju ga iskuljučivo oni stariji, iskusni, koji su prošli sito i rešeto i samim tim upoznati su sa svim čarima i mukama koje dolaze u životu.
Sledi nakon seka persinog prenemaganja u vezi pomeranja guzice, u situaciji gde je često potrebno uložiti svega par posto svojih mogućnosti i truda, gde se kao opravdanja koriste strah, gađenje i najčešće mrzovolja pa se na praznu liniju upisuje mesto ili profesija koja je karakteristična određenim radnjama.
Naravno, smisao svega toga je neretko ravan nuli jer ako nemaš muda da zakolješ jagnje, prostom logikom svako može zaključiti da nećeš nikada biti kasapin, ali pitanje predstavlja mit i tu polemike nema.
- Ćero tatina, 'ajde uzmi grickalicu za nokte i dođi da izvadiš tati trn iz prsta, evo krenulo je i da krvari.
- Joj tata, pa ja se plašim krvi, znaš da ni na filmu ne mogu da gledam, zovi mamu.
- E moja ti, šta bi da si medicinska sestra?
---------------
- Stefane, dođi ovamo da uradimo nešto.
- Šta?
- Pukla nam je cev za vodu pa ću ja da otvorim šahtu, a ti ćeš da uđeš unutra da zatvoriš ovu drugu da nam voda ne bi curila za bambadava. Ja sam debeo, neću moći posle da izađem.
- E, to jeste da nije velika rupa, ali ja sam malo klaustrofobičan.
- Majku mu, pitam se šta bi ti da radiš u rudniku?
Uobičajeni početak objašnjenja funkcionisanja obaveštajnih službi. Način da se prostom narodu objasni da ono što su gledali u filmovima baš-i-nije ono što se u realnom životu događa - mnogo je gore.
Nastao iz filma "Profesionalac" i dijaloga penzionisanog obaveštajca sa nekadašnjom metom "obaveštajne obrade".
Teja Kralj: Mogu nešto da vas pitam …
Luka Laban: Da.
Teja: Da me je slučajno ubio – da li bi odgovarao ?
Luka: Zašto ?
Teja: Za ubistvo.
Luka: Pa … ne bi to bilo ubistvo …
Teja: Nego šta bi bilo ?
Luka: Hm … verovatno samoubistvo.
Teja: Ja bih pucao sam na sebe – jel’to ?
Luka: Da, ti bi se samoubio.
Teja: Ja bih se samoubio - a Marta bila prisutna ! Pa ona bi svedočila !
Luka: Kako može mrtva žena da svedoči ?
Teja: I nju bi ubio ?
Luka: Neee, ne bi ON ubio Martu TI bi je ubio i onda izvršio samoubistvo.
Teja: Ja bih ubio Martu i onda izvršio samoubistvo.
Luka: DA, novine su prepune tragičnih ljubavi. Ti si je voleo, ona te je varala, ti si je ubio – pa si sebi presudio. Tako to ide … Jovan bi verovatno bio svedok vaše tragedije.
Teja: A vi ?
Luka: Šta ja ?
Teja: Pa i vi ste bili prisutni ?
Luka: Vas dvoje mrtvih bi svedočili – da sam ja bio prisutan.
Teja: BOŽE GOSPODE.
Upitna rečenica pogodna za zadirkivanje osoba koje su jako dobre u onome što rade, ali su osetljive ( sujeta je gruba reč u ovom slučaju ) i imaju "kratak fitilj".
- Uuuuu, kevo, ne da si skuvala supuuuu... Bolju nisam jeo u životu.
- ( razdragano ) A, je l' da je dobra?!
- Dobra?! Ma, odlična! Šta ti bi?!
- I-ju, što si bezobrazan!!! Kako šta mi bi, stoko jedna? Kao, nikad nisam skuv...
- 'Alo, kevo, šta se primaš...? Znaš valjda da te ložim ( kez ).- Šta si dobio na pismenom?
- ( samouvereno ) Peticu, naravno, šta drugo.
- Lepo, lepo, šta ti bi?!
- ( počinje da ključa ) Kako šta mi bi?!?!? Kakvo ti je to pitanje?!?!?! Nisam dobio četvorku od trećeg razreda, a i tad sam bio bolestan mesec dana, pa nisam znao da ćemo imati...
- 'Alo, mali, zezam te... Šta si poludeo ( kez ).
Rečenica koju izgovoriš kada gledaš onu kanadsku skrivenu kameru u kojoj šta god uradili ljudima oni će se samo nasmejati i produžiti dalje svojim putem kao da su potpuno ludi. Pretpostavljam da im je život toliko dobar i srećan da verovatno pomisle u sebi ,, Hahahaha upravo me ovaj potpuno nepoznati čovek poprskao tečnošću koja miriše na fekalije i smeje mi se u facu, ako je njemu smešno onda je i meni".
Malopre sam gledao tu skrivenu kameru, Just for laughs mislim da se zove, probaću da je što kraće opišem pa procenite ko je lud, mi ili oni.
Lik sedi u kafiću u tržnom centru, pored njega prolaze ljudi sa kesama i torbama, a ispred njega stoji 4-5 čaša tobože ispijenog piva. On glumi da je pijan i drži strelice za pikado bez igle na vrhu i kada neko prođe pored njega, on baci strelicu na njega i pretvara se da gadja metu koja stoji iza leđa prolaznika. E sad, on baca strelice na ljude, gadja ih u glavu, a nekim čupavijima se čak zaplete strelica u kosu. A oni ništa!!! Samo mu se nasmeju, vrate mu strelicu i prođu dalje!
300% sam siguran da bi ovde neko dohvatio stolicu i razbio mu njušku pijanu.
Ona odmah prizna. Splela je dve kikice, kao devojčica, obukla mini suknjicu, vrti kosu prstima i priča. Nisam ja kao neke, ja to samo dečku. Svaki je potencijalni dečko, potencijalni sponzor, samo ga treba zainteresovati, motivisati. Ima i to svoje čari. Uostalom, šta briga mačku, šta miševi misle o njoj? Onako Iskreno...
Prelomni trenutak kada prosečan Srbin pomisli da neki posao uradi na nekonvencionalan način, ili da neki predmet upotrebi na način ili u svrhu koju proizvođač nije predvideo.
Improvizovani poligon za streličarstvo...
Zoki: Bole, znaš šta mi pade na pamet? Šta misliš, kako bi bilo da odapnemo jednu strelu pravo u vis i da merimo vreme leta? I onda, v=g•t, možemo da izračunamo početnu brzinu strele.
Bole: 'ajde, i mene zanima. Sačekaj da startujem štopericu... OK, spreman, gađaj.
.
.
Zoki: Jebote!
Bole: Ćuti kad ne izgibosmo!
Zoki: Čoveče, 'ladno sam izgubio strelu iz vida; kad se pojavila mislio sam da ide pravo na mene.
Bole: Ja isto, a bio sam 10 metara od tebe. Gledaj kako se tresem! Je l' ostalo šta od onog štoka da se smirim malo?
Zoki: Nema, stukli smo sve. Jedino ako 'oćeš antifriza?
Bole: Daj, ne zajebavaj, nego pakuj opremu i vozi u prvu kafanu.
.
.
kafanaZoki: E, da smo mi živi i zdravi; imaćemo šta da pričamo unucima.
Bole: Da smo živi i zdravi. Jebote, ja tek sad kontam koliku smo glupost napravili. A da, usput sam izračunao: početna brzina strele je oko 172 km/h, a maksimalna visina leta je 117 metara.
Zoki: Daj, ne pominji mi više.
.
.
Pola sata kasnije...
Zoki: 117 kažeš? Moći će to i bolje.
Kvalitetan način da dokusurite nekog,ko kasno shvati koliko je sam sebe zagasio .
-Uff bate,stiglo leto . Odo` na jezero ,nisam se kupo`, pa ima sigurno godinu dana .
-Pa valjalo bi, bate.
Kada vam nešto baš baš treba, kada nešto želite toliko, da vas ne zanima koliko košta i da ste spremni sve da uradite kako bi se do toga domogli.
-Uff čedo dedino, samo mi se ti oženi, a ja ću celu svadbu da platim i Lepu Brenu da ti dovedem na uvce da peva, pa nek košta šta košta!
Pitanje koje resava sve nesuglasice o izgledu neke devojke. (u razgovoru dve muske osobe)
Pera: brate vidi onu malu tamo!!
Mika: pa ono, malo je punija...
Pera: sta lupas, vidi kakvu guzu ima!!
Mika: ja volim mrsavije.
Pera: A sta kao ne bi je kar'o?!
Mika: ...
Pitanje- odgovor na pitanje "Jesi li?". Ovo je tako zajebana konstrukcija, da i posle serije od 33 pokušaja saznanja jeste li ili nije, i dalje tapkaš u mestu.
- Dobro, 'aj mi sad lepo priznaj- jesi li ti u noći između subote i nedelje bila kod Grge na gajbi i saftala mu džamutku, m?
- Ja? Kod Grge? Džamutka? Ne. Nisam.
- Sigurna si?
- Naravno. Pa šta i da jesam, šta to tebe zanima?
- Mene šta zanima? Alo, bre, ja sam ti zaova! Hm, znači, jesi?
- Pa ŠTA i da jesam, alo? Al' nisam!
- Dobro, onda nisi, je l' tako?
- Pa lepo ti kažem, šta i da jesam...
- Čekaj, hoćeš da kažeš.................................
( ovo je jedna sedamnaestina razgovora dotične zaove i njene šurnjaje)
Dve najtuznije reci na svetu:
-Kad bi stedeli po malo, pa mozda bi i skupili...
-Kad bi samo dobio jednu sansu...
-Kad bi mogla da me shvati...
Uzmemo neku malu oronulu kucicu na selu i jedan improvizovani razgovor:
-Eto kad bi nas Mile zavrsio skole, pa kad bi mu i mi mogli pomoci malo, da se dete osamostali... ali uvek to *kad bi*
Šta Vam nije jasno? Kada bi ja sad dohvatio prvi tramvaj i rokno, rokati vam ga u glavu. Jel' može to tako? Pa ne može! E pa i to što ste Vi rekli pošto Vam je neko rekao ovaj izraz ima isto toliko logike koliko i gadjanje tramvajima. Stvarno, šta Vam sve pada napamet?
Kad bi se gadjali tramvajima u sred centra grada D'n'D su prodale 300 000 komada!
