Seoski naziv za kokošinjac.
Komšija Mirso jutros se ponovo penjao na krov i prijetio da će se baciti. Živci mu popuštaju otkako se vratio iz Hrvatske. Ratni PTSP uzima maha, a pogotova ga muči što je bio na strani HVO-a. Majka mu je uplakana, moli ga da ne počini glupost. Suprugu izgleda to i ne brine, svakako je tu došla tek prije dvije godine, sa svojih 47, bez žive rodbine u svom kraju i prethodnim brakom koji je otišao u kurac, njoj i ovo paše. Bitno je da nije sama, da ima s nekim popiti kafu i tu i tamo se nasmijati.
Avlijom se prostire visok ženski glas. Strina ponovo galami na pijanog amidžu. Matori muku muči sa svojim sinovima koji su krenuli pogrešnim putem izazivajući svakonoćne tuče, umjesto da sa svojim ženama sjede kod kuće i gledaju onu svoju jadnu čeljad koja vape za bombonom i jednim redom čokolade.
Drugi komšija izlazi malo na zrak u dvorište. Poželio je friškog zraka. Dugo je, nekih 8 mjeseci, bio iza zidina KP doma Zenica. Švercovao neke Albance, pa popušio kaznu. Dva puta se ženio, a sa njim živi i kćer iz prvog braka koju tek ponekad pusti da ode kod svoje prave majke. Dosta je jadnici gledanja u maćehu. Nije ona kriva što je njena majka prevarila oca dok je radila u seoskoj kafani.
Previše nemilih scena gledam kroz pospane oči i odlučujem se da odspavam jednu popodnevsku. Prije nego što mi san dođe na oči, pomislih u sebi: "Jebote, u kakvom kocu ja živim..."
Baja nad bajama. Čovek koji 'ladno podseća na simbiozu Silvestra Stalonea i Arnolda Švarcenejgera. Obim ruke mu je jednak obimu hrasta starog nekoliko stotina godina. Vrat mu se ne vidi od masovnih trapeza, dok umesto šaka ima lopate. Prosto da se zapitate kako neko može da hrani tolikog vola, i gde je u tome, zapravo isplativost. Ovakvi primerci koji umesto hrane žvaću gvožđe, a umesto vode piju isključivo proteinske i kreatinske šejkove, najčešće se mogu pronaći na ulazima klubova, gde rade kao redari ili u vozilima Interventne jedinice gde sprovode zakon na ulicama. Ili su možda jednostavno zaposleni od strane Galenike, koja ih koristi kao sredstvo propagande Depo testosterona kojeg proizvode.
Umesto mleka, majka im je u usta stavljala tablete Dianabola i Anadrola, a umesto dečijih vakcina u debelo meso primali su injekcije testosterona. Uglavnom ih krasi nizak nivo inteligencije, no ima i primeraka koji su od svojih tela stvorili ne samo hodajuću knjigu anatomije, već im je u glavama ostalo nešto osim besa prouzrokovanog korišćenjem steroida, pa su se zaposlili kao fitness treneri i mlate pare, drkajući se sa tegovima svaki božiji dan.
Kizo: E, brate gde ćemo večeras da se ubijemo?
Johny Kurajber: Ne znam, mislio sam da odemo do TNT-a.
Kizo: Što tamo? Pa prošli put si upao u frku sa izbacivačima. Onaj ćelavi debil, Taz te izuo od batina. Šta, malo ti bili polupani farovi i razbijen displej? Sad bi malo da se trkaš u invalidskim kolicima.
Johny Kurajber: Jeste, brate, ali ovaj put imam argumente kojima ću da ga ubedim u svoje stavove. A i kontao sam da povedemo ove naše matematičare, čisto da izvršimo obračun poslovanja ako Taz i njegovi pitbuli budu insistirali.------------------
Džimi: Nisam trebao ovoliko da se zajebavam. Brisao sam mu sve definicije i postere, rekao je da će me naći u gradu. Mislio sam da mi se sprda, a onda mi je poslao poruku sa mojom adresom i fotografijom. Rekao je da će doći da me pregazi.
Oblakmatori: Ko bre, čoveče? O čemu pričaš.
Džimi: O Skočku. Pretio mi je, najebao sam.
Oblakmatori: ZAJEBAVAO SI SKOČIMIŠA? Brate, video sam ga nedavno na okupljanju Vukajlijaša u Beogradu. Lik ima najmanje 120kg, dva metra i onu nadrkanu facu. Pa igrao je obaranje ruke sa Strajom. Čim ga je uhvatio, oborio ga je. I ne samo to. Od siline udara stol je pukao, a Straja završio sa par kopči. Bolje ti piši testament i kupi Bibliju. On kad te safata, neće ti pomoći ni činjenica da si onimpotentno biće.
Naizgled, večiti izvor inspiracije, rodoljublja i duhovnosti srpskog naroda. U stvari, najveći zajeb u našoj istoriji. Majka svih naših opsesija izdajom, zlim Turcima, svetim Pravoslavljem i, najgore od svega, filmovima Zdravka Šotre. Doneo nam je samo nesreću, političke krize i ubistvo direktnog potomka čestitog kneza Lazara. Mit je otišao predaleko onog momenta kad je neka budala zahvaljujući Gazimestanu započela svoj uspon ka vlasti, da bi i dan-danas razne varijacije na temu Koštunica mogle na tome da skupljaju jeftine političke poene.
Jedino što se zna za sigurno jeste da su se sukobile dve vojske, poginula dva vladara i da se odigrala 15. juna 1389. Sve ostalo su manje-više puka nagađanja, legende i poluistine. Nacije tada nisu postojale, a crkva je (kao i danas) bila zloupotrebljavana u političke svrhe i sve to pada u vodu.
Kako ljudi misle da je bilo:
Vuk Branković: Uf, izdaću onog šupka Lazara, Turci imaju bolje konje i brdo dukata, a i ženu bih mogao da mu teslačim.
Šta se najverovatnije dogodilo:
Vuk Branković: Šta ako oni nesretnici ubiju kneza sutra? Moram čuvati svoju ženu i svekrvu i onog malog pederčića što piše pesme. Država će propasti kad on dođe na vlast!Kako ljudi misle da je bilo:
Knez Lazar: Gospode, podari mi snagu da spasim našu svetu zemlju, Gračanicu i druge manastire! Oče, blagoslovi nas i pričesti!
Šta se najverovatnije dogodilo:
Knez Lazar: Moram da sačuvam svoj posed i glavu na ramenima, pa da prestanem da vladam u senci Nemanjića. Aj baš da vidimo je l' ova molitva radi, ili je taj pop-Milojev Bog baš nameračio da me sjebe.Kako ljudi misle da je bilo:
Miloš Obilić: Viđećemo u polju Kosovu
Ko je vjera, ko li je nevjera!
Šta se najverovatnije dogodilo:
Miloš Obilić: Ako matori pandrkne, a ja izvedem neku budalaštinu, samo treba da mu se otarasim sina, pa ću mu teslačiti i ženu i ćerku i celu Rašku. Ima da budem novi knez!Kako ljudi misle da je bilo:
Knez Lazar: Ja ne idem u boj po tome kolika mi sila preti, već koliku svetinju branim.
Šta se najverovatnije dogodilo:
Knez Lazar: Uf, što su ovi glupavi seljani divni, idu da ginu za mene i moj posed. Niko mi ne može ništaKako ljudi misle da je bilo:
Vojnik: Za Srbiju! U boj!
Šta se najverovatnije dogodilo:
Vojnik: Za ona dva jutra zemlje što imam pod Mitrovicom! U boj!Kako ljudi misle da je bilo:
Kraljević Marko: Joooj, ne smem da zakasnim na boj, moram braniti Srbiju!
Šta se najverovatnije dogodilo:
Kraljević Marko: Nadam se da će gos'n Murat razjebati one ćaletove konkurente i doći živ i zdrav, da nastavim da mu ljubim dupe.
Ukazivanje na nekoga ili nešto kroz indirektno obraćanje.
Pročitajte primer i zaključićete šta je to tačno aluzija.
Malog Miću život nikada nije mazio. Još kada je imao dve godine majka i otac su ga zlostavljali. Jednom prilikom su ga toliko nagrdili i potom misleći da je mrtav otišli za Nemačku. Mića, iako mali, zapamtio je neopisiv bol koji su mu svakodnevno nanosili roditelji, a naročito njegov otac svojim falusom. Dalji život ovog deteta činio se nemogućim. Međutim, priča ne bi bila priča da tu ja kao autor nisam umešao prste. Njega je sledećeg dana poluonesvešćenog pronašla suseda Marta koja je došla da od ove porodice zatraži malo šećera da ne silazi u prodavnicu. Rešila je da ga prisvoji i odnela ga je sa sobom u svoj stan na poslednjem spratu. Tokom par godina, Marta ga je negovala, pa mu je čak nadenula i novo ime. Nazvala ga je Dorijan. Njegov život se polako vraćao u normalu. Imao je nekoga ko bi mu svako veče pred spavanje čitao priče, ušuškavao u krevet i oblačio ga u haljine.
Jednoga dana, neka to bude recimo 14. Decembar, Marta je umrla. Sahranjena je pored svoga muža. Dorijan je tada imao 8 godina i Martina porodica nije htela da preuzme brigu o njemu. Smestili su ga u internat. Kako nije imao šta drugo da oblači osim haljina, to su pojedini profesori shvatili kao znak da krenu u akciju. Njegova bolna iskustva iz detinjstva su se ponavljala iz noći u noć na stolu zbornice. Tokom 3 godine boravka u internatu, Dorijan je usvojen od strane bogatog para koji nije štedeo ne bi li imao što više dece. Dorijan je mislio da su to dobri ljudi i da će mu pružiti dom. Ovi razvratnici su ustvari usvajali mnogo dece da bi mogli da orgijaju svakodnevno. Muž je bio lekar, a žena učiteljica. Dorijan je živeo sa njima i stoički trpeo razne stvari u svojoj guzici. Par koji ga je usvojio smatraoje da nije više seksualno zanimljiv jer je omatorio. Napunio je čak 18 godina. Dorijanu su dali karticu bez limita u znak zahvalnosti za sve što je pristao da uradi.
Rešio je da iskoristi neograničen priliv novca i da se okrene putovanjima po Evropi. Putovao je po mnogim zemljama. Došavši u Francusku naučio je da treba pažnju posvetiti modnim trendovima. Često je išao u Luvr obučen u haljine po najnovijoj modi. Bio je veoma srećan pošto su te haljine bile markirane i lepo su mu pristajale. Jedne večeri je imao zakazan sastanak sa kustosom Luvra. Zvala se Emili. Pošto je hteo da izgleda lepo, otišao je kod frizera i ofarbao se u plavo. Popevši se na vrh Ajfelove kule gde je sastanak trebao da se održi, video je Emili kako stoji uz ogradu i zove ga da priđe. Odmah ga je savatala. Primetivši da Dorijan reaguje na njene poljupce nečim između nogu, shvatila je da on nije žensko kao što je mogla pomisliti zbog haljina koje je oblačio. Ona je bila lezbijka i to joj se nimalo nije svidelo. Pobegla je kući. Zbog ovog incidenta, Dorijan je odlučio da se preseli u Milano i promeni svoj život iz korena.
U Milanu je primio katoličku veru. Primio je u svakom smislu te reči, ali o tom po tom. Kupio ogroman stan i počeo da se oblači kao muško. Išao je na razne događaje, tako da je i poziv mladog druga Đanija na fešn vik oberučke prihvatio. Gledali su nove kreacije za proleće-leto i to je Dorijana oborio s nogu. Posle revije je otišao kući i očistio prašinu sa kutije u kojoj su se nalazili karmini, tange, haljine i umetci za kosu. Ponovo je krenuo po starom. Jednom prilikom dok je bio u Vatikanu da vidi papu, puklo mu je slepo crevo. Morali su hitno da ga prevezu u bolnicu i operišu. Kada se probudio, shvatio je da je u katoličkoj bolnici gde su lečili sveštenike, pa i samog papu. Tu su ga smestili jer sa rasprsnutim slepim crevom ne bi stigao do neke dalje bolnice. Kada je se malo oporavio i došao k sebi primetio je da ga kardinali i sveštenstvo koje se tu lečilo gledaju sa oduševljenjem. Znao je da oni žele nešto što njemu nije strano. Iz tog razloga, ustao je sa kreveta i natrtio se. Pala je neviđena katolička redaljka. Na kraju je stigao papa i dok ga je odrađivao urlao je na Dorijana da se moli dok ga on guzi jer je to jedini put, put pročišćenja. Posle dva meseca Dorijan je pušten iz bolnice. Poučen ovim iskustvom i herpesom koji je dobio od sveštenstva rešio je da promeni veru. Postao je ponovo hrišćanin.
Otišao je u Makedoniju da živi. Tamo je krenuo na časove pevanja, ali je ubrzo izbačen jer nije znao da peva. Pošto je već prilično nabacio kilažu tokom boravka u bolnici, haljine mu nisu više pristajale tako dobro kao pre. Rešio je da se oproba u šou biznisu kao pevaljka. Dobio je svoj tv šou koji ga je proslavio. Ova nacija ga je prihvatila takvog kakav jeste i pružila mu šansu da postane njihov zaštitni znak. Dorijan je nastavio da se oblači kao žena i da peva izazovne pesme koje su masovno privlačile mušku, seksualno neopredeljenu publiku. Dorijan je sve to prihvatio sa uživanjem. Njegov život se konačno sredio i on je sada bio potpuno ispunjen i srećan.
Pošto je sad bio član pompezne makedonske estrade, znao je da mu pored imidža treba i umetničko ime. Sinulo mu je! Želeo je da se seća Marte koja je umrla 14-og decembra i morao je to da ubaci u svoju ličnost da je ne bi zaboravio. Ime koje mu je ona dala trebalo je da zvuči izazovnije, tj. pederskije. Posle sumiranja ovih faktora bitnih za estradnu identifikaciju, Dorijan je sebi nadenuo ime Doki 14. Sve ostalo je istorija.
Etalon neduhovitosti zabavljača u pokušaju.
(TAM TAM TAAAM, TARA RA RAM TAAM TAAM TAAM, TA RA RA, TARAA RAA RAAAAM...)
Marko Živić:"(Reci ,nešto smešno, budi smešan jednom u životu... Znam!! Ispričaj onaj vic o konju u kafani...) Dobro ovaj, sjajno je to bilo. Mlad si dečko, energičan. Sigurno ćeš upisati glumačku akademiju, imaš prolaz od mene. (Vic nisi ispričao some!!!)"
Dragan Marinković Maca:"Molim vas režija, provetrite malo studijo. Vonja nešto al nije Kalinić...(Asam ti ga šukno proćelavko, opaa!!) Šega malo, ovo-ono. Oči moje lijepe super je to. Samo napred. Bravo!"
Milan Kalinić:"(Mamicu ti bosansku) Jel to neki štos sa Baš čaršije, he he... Što se kandidata tiče, lepo si počeo. Malo si kasno poentirao, falilo je to nešto. Ali što kaže Živić, da se ne ponavaljam, mlad si, imaš potencijala. Samo hrabro, ideš dalje..."
Zabavljač:"Ali ja sam samo ispričao kako je Hitler umro zbog računa za gas. Spremio sam i Kursadžije..."
Andrija Milošević:"Ma dobro je to. (Ionako nemamo dovoljno ljudi za ovaj jebeni šou...) Potrudi se malo za finale, biće to dobro. Imam neki predosećaj u vezi tebe... E ljudi slušajte vic. Uđe konj u kafanu..."
Marko Živić:"TO JE MOJ VIC NIKŠIĆKO GOVEDO!!!!!!!!!!1"
Kulerska i kulovska verzija floskule "ništa specijalno", endemske provinijencije grada Beograda i njegovih pritoka, u kojoj se nedvosmisleno ogleda jedan od mnogih vidova nastajanja slenga u nebeskom narodu a metodom "šišanja" originalnih reči i izraza iz književno prihvaćenog vokabulara na neku dvojku, eventualno jakog keca. U svakodnevnoj interakciji sa nasumičnim sagovornicima može imati više funkcionalnih značenja...ali gotovo nikad i ono bukvalno.
Ja je, na primer, đam zato što prelepo odslikava akutni porast polnog organa kod svog ciničnog korisnika. Mislim, nije da meni lično treba, ono, moj je 20 santima u stanju mirovanja, ništa spec...
- Pa, pričaj, brate! Kako bilo?
- A kako bi bilo, tebra...
- Šta, kao, odvalio si je od kurca i te metode?
- Ma, jok, bre, otiš'o kod nje, kresnuli se pešes puta, onda došla Hitna po njeno dehidrirano telo a ja na pojačanu u "Dafu". Ništa spec, realno......
- Jaooo, kako je on diiivan mladić...
- Ko je divan mladić, kevo? Šta gledaš to, bre?
- Ma, gledam intervju sa Stefanom Milenkovićem, ide na američku turneju sa orkestrom Beogradske Filharmonije pa priča o tome kako je nekada svirao i u Beloj Kuć...
- Bla-bla-bla...i odoh ja.
- Idi, idi, bizgove jedan...a mogao si i ti tako sa klarinetom kad si bio mali, u Muzičkoj su svi profesori bili govorili da si natprirodno nadaren...eh...
- Aha, samo što je trebalo da deljem jebeni klarinet cirka šes' sati dnevno, ono, samo da se odreknem bilo kakvog normalnog detinjstva, ništa spec...
- Ma, serem se ja u tvoje detinjstvo, idiote, sad si mog'o da sviraš Obami, znaš!?...
- E pa, dragi roditelji, ovo je moj novi dečko - Vladimir!
- 'Bardan, 'bardan, 'nači, ljubim ruke i ostalo, 'nači, Marina mi je puno pričala o vama, 'nači, skroz ste simpa, ono, i te munje, hnjohnjohnjo...
- Da, da...ali nam nije previše pričala o tebi, druškane. Kako ste vas dvoje se upoznali, moliću lepo?
- Opaaa, akademik, hnjohnjo...
- TATA!
- Pobogu, Marina, kćeri, pa valjda ja imam pravo da znam gde i kako si upoznala svog novog dečka, hehe...
- E, ok je, Makili, u pravu je tvoj, 'nači, prehranitelj. Pa, ovaj, gospodine, priča je ništa spec, ono, to vam je bilo...'El znate možda 'de se nalazi klub "Sobarica"? Ma, ne'a veze i ako ne znate, 'nači, to vam je jedna rupčaga raspala u koju dolazi - što bi vi matorci rekli - "mladež", lolololo, i tu je, ono: svirka, cirka, gurka, previrka...pa tako svako veče do jutra. E. I tu vam ja jednu noć usred te drogirane gomile - a, 'nači, ja sam vama do jaja protivnik te droge, 'nači, sport, sport i samo SPORT, eventualno neka teretanica i vrh - elem, usred te gomile izvalim ja vašu, 'nači, ćeru i, ono, zateknem sebe skroz u Vidak fazonu "kako bih ja nju pooosedovao". I tu joj ja priđem, ovo-ono, dža-bu, tipa, 'el te ima na fejsu, si išla na Vajt Senzejšn i te ostale civilizovane razmene mišljenja...i posle se kresnemo u CV-u, 'nači, na šolji. Kapiram da ste vi vašu suprugu upoznali na nekoj radnoj akciji, a, hnjohnjo? E, a koja je lolčina bilo to trudbeništvo, 'nači, ludnica...
Vrhunac izdrkavanja političkih stranaka nad napaćenim narodom.Kao kad je Boris podelio boju za frabanje jaja. Što da ne !? Ofarbajte mi jaja, možda vam bude bilo lepše dok vas budem jebao u dupe naredne četiri godine .Treba smisliti neku poruku, neku elegantnu, lepu, koja će dospeti do ušiju naroda i ubediti ih da je vredno izaći na izbore i glasati baš za njih. A to nije nimalo lako, posebno jer većina ljudi tokom udarnog termina kad nagrnu sa reklamama ode da kenja. A i kome se ne bi prikenjalo.
( Štab DS , Izbori za Voždovac, Djilas u dilemi)
Djilas : U kurac bre ljud 'oćete da izgubimo te izbore, dajte neki slogan da zapalimo raju?
Balša : Da obećamo nova radna mesta, pohvatamo par huligana i obesimo ih za muda na Autokomandi?
Djilas : To otpada Vučić već 'obećo muda i huligane, nova radna mesta smo obećavali prošlih izbora, ima neko bolju ideju??
Čović: Žuti stavi Slogan neko mora i da krade.Obrnuta psihologija, ili ti daju glas jer si priznao da kradeš, ili misle da si pošten i da ovi drugi kradu.
Djilas : To Čovo u cvike te ljubim, mali piš' ovo i stavi sutra na onaj moj bilbord na Autokomandi.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(Štab Pups-a , pred Izbore)
Milan Krkobabić : Momci mora malo da se radne.Poskočite da smislimo slogan, kojim 'ćemo pobediti na izborima.
Omladina Pups-a : Obećajmo veće penzije i Dedilend na ušću samo za dedice.
Omladina Pups-a : I sisate bolničarke samo za naše dedice.
Milan Krkobabić E pa sad, neću od svojih usta da odvajam da bi te dedice lepo živele, treba mi samo njihov glas, jebe mi se posle.
Jovan Krkobabić : Da Može da mi se digne sad bih vas sve jebao u dupe, ništa bre ne znate.Podelite malo ulja, šećera, nekog mekog keksa za ove bezube.Dajte neko mizerno povećanje koje će da pojede inflacija i dobijamo podršku svih penzionera.
Milan Krkobabić : Dobro a slogan?
Jovan Krkobabić : Djilas je krao, Vučić vam ništa nije dao, Pups vas nikad nije zajebao.I stavite akcenat na ovo zajebao.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
( Štab SNS, Vučić u dilemi)
Aleksandar Vučić : Miškovića uhapsio, plate ne mogu da obećam, radna mesta obećao, a i smejaće mi se Djilas što obećavam ponovo, navijači, ništa.ZNAMMM!!!!
Aleksandar Vučić : Mali spoj me sa Milom.
Milo : Aloo, odje Mile iz Crne Gore, ak' oćeš da kupiš cigare pritisni jedan, ak' oćeš da pričaš s' mene pritisni dva, a ak me zajebavaš oca ti u vr' guzice jebem.
( Pritiska dva)Aleksandar Vučić : Djes sokole sa Lovćena?
Milo : Djes' zmijo ljuta iz Beograda?
Aleksandar Vučić : Ne,ne trebaju mi cigare.I ne znam ko bi ih ovde kupio.Znaš kolko me interesuje što ti trunu u podrumu? Nego da ne znaš gde je Šarić, treba mi, sad će izbori.
Milo : A evo ga kod mene u dnevnu sobu trči na traku. Kladili smo se u kamion cigara će da izdrži sat.
Aleksandar Vučić : Pa ovaj znaš , reci mu da moram da ga hapsim, jebiga izbori će.
Milo : Nema baš si glup ništa te nisam naučio, smisli neki slogan oca ti u vr' guzice jebem.
Aleksandar Vučić : Kakav slogan?
Milo : Sa SNS nikad neš' da doživiš stres.
Aleksandar Vučić : To Mile ljudino od Lovćena.
Milo : Aj sokole, i pozdravi Tomu.
