Cela, lepa devojka.

Ne troši nepotrebno reči. Ne očekuje osmeh od kasirke, ne zaviruje u frižidere, rafove i sitnice na kasi. Ne zanimaju ga cene bombonjera i alkohola sa gornjih polica. Skroman i ćutljiv, Stoji mirno i nesigurno čekajući da dodje na red, ispred njega se otvara plastična kesa i guta pola vekne belog i malo mleko u tetrapaku. Nema za bolje. Smešta blic pod mišku, otvara izandjali novčanik...Pravi se da pretura po pregradama, iako zna da novac stoji samo u jednoj, uvek u jednoj. Zavara se na tren. Čeka tri dinara kusura i primećuje prezrive poglede nervoznih Rembrantovih silueta iza njega koje čekaju red. Iz plastificirane stranice novčanika izviruju radoznalo slike bivše žene i dece koja su sad već odrasli ljudi, koji su se sad već upoznali sa životom i čiji osmesi odavno ne blistaju kao na fotografiji. Primećuje ih nestrpljiva devojka tik iza njega i razmišlja kako je na nekoga podsećaju. Možda na nekoga iz osnovne? Čovek ispred uzima kusur i uz blago dovidjenja odlazi, i ona dolazi na red. Vadi na pokretnu traku kase šampon, dezodorans, nestle, uzima cigare...U ruci drži pola integralnog hleba koji čeka da bude zapakovan. Razmišlja kako je debela. Možda i više nego debela. Mora izbaciti ugljene hidrate, pola hleba za jedan dan je i previše... Daje karticu i čeka na njen povraćaj, iza nje stoji golobradi klinac, brucoš, pun testosterona i energije, gleda devojku ispred i misli da li bi je kresnuo ili ne, nije zgodna ali je odnegovana, ipak bi, zašto ne? Pristala bi na sve, verovatno je očajna zbog izgleda...Pazaruje paštetu, majonez, jogurt, domaćica keks i pola hleba, cimer mu je žešća pederčina i ne dele ništa. Zašto bi mu ostavio polovinu hleba kad je kreten, ko ga jebe neka kupi sam sebi. Plaća, upućuje kasirki osmeh koji ostaje da lebdi negde izmedju, neuzvraćen. Nije nešto, mada - karao bi je, što da ne. Ostavlja dva dinara kusura i odlazi. Sredovečni čovek stiže na red, ovlaš baca pogled na naslovnu stranu novina i mršti se, crna hronika ga zamara, fudbal je namešten i prestao je da ga prati, dobro zna da izbori ništa neće promeniti...Doktori ubili malu Nadju. Vreme nepogodno za meteoropate. Svakog dana osvojite blic stan...Susreće ispitivački pogled mršave kasirke koja netremice zuri u njega i u pola vekne hleba u njegovoj ruci, verovatno se pitajući šta je ovo danas i kakva je nju zla sudbina poslala na zemlju da je izrabljuju po marketima za sedamsto dinara dnevno. Rezignirano pita:

- Zar ste pola čoveka da jedete pola hleba? Nećete uzeti ceo?
- Ne. Nemam sa kim da ga podelim.

Kad te vlastita žena stavi na led zbog nekog pijanog ispada pa narednih par dana dobijate samo na parče.

To je ono parče koje poslednje ostane na tanjiru od cele Pice ili porcije ćevapa. Naravno svako se stidi da ga uzme, jer bi izgledalo kao da je željan i gladan.

Parče mesa koje posle ručka čačkajući zube izvalimo odnekud i ne ispljunemo ga nego uredno pojedemo i tako se još jednom podsetimo tog divnog ukusa.

Kupovina hleba u danasnje vreme postala je nauka.

Nutricionistička prevara od koje se nećete hleba najesti.

kad neko kopa nos,ti ga pitas hoces hleba...

Osećaj koji, bar po meni, malo šta može da prevazidje. Naročito ako se gore pomenuti ritual obavlja vikendom u ranim jutarnjim časovima. Hodate ka kući, srećni što ste napokon došli na red u pekari od silnih penzionera koji logoruju ispred pekare od 5-6 ujutru, da bi razgrabili najjeftiniji hleb. I dok razmišljate o tome kako ste oduzeli red komšiji iz zgrade preko puta, osetite kako iz kese dopire miris vrućeg, taze hleba, što je moj deda govorio. I ko može da vam zameri ako vam padne na pamet: "Ej, štrpnjuću malo sa oba kraja". Kada uz one hrskave zvuke odlomite vruće "dupiće" od hleba, pa ih okusite, to je nešto najbliže raju, u to doba dana. Dok onako lagano, zatvorenih očiju žvaćete, zaboravite na sve probleme. Zaboravite na školu, besparicu, to što vas je devojka ostavila. Zaboravite i da ćete da dobijete prekor od ćaleta zato što ste mu pojeli omiljeno parče hleba, okrajke, pa sad ne može da maže domaći sir i čvarke na nji'. A nekako vam se i čini da dok grickate hleb na putu do kuće, mnogo brže stignete kući, nego što vam je trebalo do pekare da dodjete. Tako da, možemo reći, da za ovaj ritual možemo da upotrebimo moto iz reklame za "Milka" čokoladu, malo izmenjen, naravno. "Jedan štrp, i kući ste".

Ma koliko svaki čovek bio sladokusac, šećeraš, ili šta već, ni jedan čovek ne može da pojede celo parče svadbene torte bez problema. Moguće je da je to zbog debelog šećernog omotača, koji svi prvo kane da pojedu, pa za ono "glavno" nemaju volje...

Izreka novijeg doba koja je ekvivalentna onoj Rimskoj " Hleba i igara", sa tim što reč torrent objedinjuje igru, muziku, film...

Nenamazano parce hleba, uvek ce pasti na namazanu stranu cak i ako na stolu za dorucak imas samo to jedno parce hleba .

Ono za šta svi crnčimo, a ništa da se namaže na njega.

Savremena verzija čuvene rečenice Marije Antoanete "Ako nemaju hleba, neka jedu kolače". Izvedena je iz fascinantne povezanosti nemaštine u nekoj zemlji i velikih trijumfa njenih reprezentacija u najpopularnijim sportovima.

Novajlija.

Lik ošišan na za'ebano, nularica.

Glavna stvar za popravljanje daljinskog. Turi se međ' baterije i daljinski proradi.

Koristi se u situaciji kada neko izgleda krajnje užasno, ružno, umorno, mamurno ili ošamućeno.

Izgled sisa kod starijih gospođa, 60+, gde se sise opuste silom gravitacije i poprimaju oblik vekne hleba.
Jedina prednost kad imaš ovakve grudi je što u toku zime može da se koriste kao šal, a u toku letnjih vrućina kao peškirić sa kojim se briše znoj sa čela.

Malo improvizovano predjelo koje domišljatija deca prave za vreme ručka, uz pomoć malo pokidane sredine iz dodeljene kriške hleba, koja se gnječi i greje ispod tanjira tople supe, servirane pre glavnog jela.
Bezazleno igranje sa hranom, koje kao takvo nije za prekor, već za pohvalu.