Svi smo mi nekad pozajmili hemijsku olovku pa zaboravili posle da je vratimo, neko namerno neko slučajno ali u svakom slučaju dešava se. Kada se setimo da je nismo vratili vlasniku obično kažemo jaka stvar nece da crkne za jednu hemijsku. Nekako tolko ti se omili to pozajmljeno parče plastike da prosto nemaš srca da se rastaneš od nje i vratiš je vlasniku.

Izneseno je jelo pred tebe. Obično bude neko meso. Pečenje, izgleda prste da poližeš kako je dobro. Ti si gladan, gledaš njega, ono gleda tebe, hvataš najveće parče sa vrha, sečeš oveći komad, sve to strpaš u usta, zagriz...

Nastupa predpeglozno stanje.

Ukapiraš da si zagrizao neki deo sa neverovatnom količinom masti, ili hrskavicu, ili neku mlohavu vodenjikavu kožicu ili tako neki kurac umesto slatkog, slatkog mesa, koji ti u ustima ostavi govnjiv ukus i tebe u dilemi.

Šta raditi sad?

Ovo se uvek, naravno, dešava kad si u nekom društvu. Starijem i ozbiljnom. Nebitno dal je to slava, ili njeni roditelji, ili rodbina koju nisi vido dugo, ti sediš tu, u limbu, sa parčetom za koje nisi siguran gde je pre toga stajalo na svinji, u svojim ustima. Muljaš ga jezikom, jer si apsolutno svestan da će svaki naredni ugriz da istisne još "toga" po ustima.

Alfa ženka na večeri (zaslužna za pečenje) u tom trenutku pita: "Jel ukusno?"

Imaš nekoliko mogućnosti:
1. Da si kući... Ustaneš, harrrk pljuv to u kantu za smeće kažeš kakvo je ovo govno, izgrgoljiš usta vodom i vratiš se da jedeš ko čovek. Naravno, to ne dolazi u obzir.
2. Blaža varijanta jedinice - Da pljuneš to u maramicu i da joj odgovoriš "Jeste odlično je pečenje". Suludo.
3. Nastavljaš. Ne smeš da ugrizeš. Gutaš. Ulog nije mali, u najboljem slušaju će ti zgaditi ostatak večere, a postoji dobrana mogućnost da ćeš sa gostima podeliti i masnu supu od malopre, i burek od jutros. Organizam se buni, i počinje da vraća. Ti stiskaš zube, praviš facu ko onaj u emisiji kuvajmo srcem dok proba specijalitete svojih gostiju, zalivaš to ogromnim gutljajem piva, parče leba pa opet pivo, i zapečaćeno je negde u stomaku. Izbegnuta katastrofa. Pun olakšanja kažeš:

-Da, odlično je.

Naravno, iz predostrožnosti ovo biva poslednje parče bilo čega na toj večeri. Držiš se piva, sa njim bar imaš iskustva kad ćeš da peglaš.

1. Verski praznik, 6.maj za pravoslavne, krsna slava.
2. Himna navijača Crvene Zvezde.
3. Za Rome, najveći praznik, pokolj svih jaganjaca po zemlji Srbiji, za taj dan se živi!
4. Za grad Kragujevac, dan grada.
Manifestacija koju finansijski ne bi izdržali ni daleko bogatiji gradovi kao Beograd i Novi Sad.
Odlična prilika, kao i svake godine, da razne zvezde, poluzvezde i nabeđene zvezde sa prostora ex-YU napune džepove na trodnevnim koncertima ispred skupštine grada. Na primer ove godine Seve i Haris, Željko Joksimović i Kiki Lesandrić, a još se ne zna cena. Prošlih godina Vlado Georgiev za 60 hiljada i Brega za 100 hiljada evra.
Kao i svake godine, odlična prilika, da se pod izgovorom proslave Dana grada, grad zaduži kod banaka sa novim komercijalnim kreditima uz objašnjenje." Sve ćemo to u Fiatu da zaradimo i vratimo". Tada nije moguće videti na TV-u upravnicu Crvenog krsta koja kaže da nema para za narodne kuhinje, a oni prave koncerte. To su dani kad se niko i ne seti da se na lokalnim televizijama uvek vrte po dva-tri oglasa za decu kojoj hitno trebaju pare za lečenje u inostranstvu od slepila, invaliditeta.....
Definitivan dokaz starog rimskog pravila vladanja narodom: hleba i igara, ali kod nas bez hleba.

Ovaj izraz obicno cujemo od oca,ili bilo kog majstora,bilo kog zanata.
Medjutim svi znamo da to nikada nece biti upotrebljeno I da je to samo djubre.Od zanata do zanata zavisi sta se skuplja.Nekada parce lima,cevi,ili stara matica.Ne retko se tu nadje I lanac od ponike,polomljena motika I crevo sa vise rupa,nego odbrana nase fudbalske reprezentacije.

Dovoljno je pogledati ovaj stari ali uvek savremeni crtani i shvatiti:
keva neradnik, drvi pićku kod kuće po ceo dan, šalje decu da bosonoga hodaju po gradu i skupljaju drva (dok se ona baškari po kući u patofnama). Ali dobro, na kraju se delimično iskupila kad je dozvolila da je gengbenguju debeli pelivan, mesar Šajlok i još jedan jevrejin, sve zarad pukog preživljavanja i hleba bez motike.

Sve radi do koske, ne jebe živu silu. Ništa ne ostavlja za sutra, ma ne ostavlja ni za danas popodne, ako je nešto uzeo da radi-neće prestati dok ne završi. Pa makar! Sve radi pošteno i do kraja-k'o sebi.

Pojede i kupus sa sarme pa pomaže tanjir poslednjim komadom hleba, jebe do trećeg vezanog orgazma-ne vadi, pa cigar popuši do filtera. Popije i dnoću. Kada uči, nauči sve-ne razmišlja hoće li ga ubosti pitanja. Kada pije-iz kafane izlazi poslednji i to đumle sa konobaricom. Kada je na poslu-radi za dvojicu, ne zato što je uvlaka, već zato što je takav!

Konstatacija kojom na kulturan i fin način skrećete pažnju da u sobi, u koju ste upravo zakoračili, nešto opasno smrdi.Na taj način, pored toga što ne želite da uvredljivo zvučite, indirektno sugerišete stanarima (koji su nesvesni smrada koji svojim intenzitetom štipa za oči )sobe da momentalno otvore sve prozore,kako ne bi došlo do onesvešćivanja ili gušenja.

Snovi u kojima sedite za prazničnom trpezom, oglodanom prasećom plećkom grabite rusku salatu iz činije i trpate u usta dok slobodnom rukom, umesto hleba, salatu prismačete zapečenim sarmicama. U svem tom obilju, posle svakog zalogaja širom otvorite usta da vam lepša polovina, kao Kosovka devojka, sune gutljaj slatkog vina direktno u usta jer su vam obe ruke, dabome, zauzete.

A kod svakog otvaranja usta za gutljaj vina, vi zalijete jastuk na kome spavate pljuvačkom uzrokovanom Pavlovljevim efektom...

U osnovnoj definiciji veoma ukusan doručak-večera u slučaju da ti ostalo nešto starog hleba , a imaš i koje jaje pri sebi,malko brašna i mleka pa sve to zamešaš i umočiš hleb pa pečeš na vrelom ulju i kad na to namažeš pekmez od šljiva i zaliješ belom kafommmmm prste da poližeš.
U drugoj modernijoj da ne kažem novijoj varijanti je izraz koji se upotrebljava za nesretne devojke koje iz želje za što preplanutijim tenom , a naročito zimi "malkico pojačaju" kvarcanje i ne koriste tajmer u solarijumu...

Kako tvrde mnogi internet entuzijasti, u skoroj nam budućnosti nestaće potreba za štampanjem novina, jer, Bože moj, sve vesti i informacije možete naći na netu. E sad, imam ja par pitanja za njih:

1) Da l' mogu u internet da uviju mas'an burek?
2) Da l' mogu internetom da ubiju muvu?
3) Da l' mogu preciznim hicem interneta da zauzmu mesto u busu?
4) Da l' mogu internet da poture pod dupe na ladan beton?
5) Možete li internetom da lupite kera, tako da ga ne boli, a da se usere od zvuka?
6) Možete li u internet da umotate krhke predmete da se ne polome pri prenošenju?
7) Možete li u parce interneta da zarolate kad nestane rizli?
8) Čitate internet i krenete desnom rukom kad ono nema toal. papira, može li internet tu pomoći?
9) Da li možete internetom da prekrijete parket dok krečite?

Očajanje malih privrednika-muljaroša, kada im na vrata jednog lepog septembarskog jutra bane poreska policija, pa počne da upoređuje one obračunske knjige sa vrha tezge (na kojima je promet u najboljem slučaju oskudan, a profit tek toliki da može kora hleba nasušnog jednom nedeljno da se donese na gazdinu skromnu porodičnu trpezu; za državu - nažalost - tek pokoja para da pretekne), sa onim knjigama koje drže ispod tezge (u kojima se prihodi od makedonskog “Marlbora” koji je ispao iz kamiona pospanog Turčina TIRdžije, odbijaju o rashode za ganc-novu Mečku pe’sto-še’set esel ve dvanejs, vođenu naravno na kumovo ime, a kojom revnosni vlasnik STR-a “Cveće” voli da opčarava napupele maloletne radodajke skoro svaki put kada ode na tromesečno hodočašće u rodne mu Vreoce. I još mu pretekne za konoplju pride).

Reklame u kojima toliko nahvale odradjeni toalet papir, da vam je posle zao da ga ikada upotrebite. Inace, "njihov" toalet papir je 10 puta meksi nego ostali, viseslojni je pa vam je dosta jedno parce 10x12 cm (prava usteda novca), nije recikliran i ne grebe dupe - posekli su par baobaba da vam omoguce tu udobnost, a govna vam manje smrde od njega jer je parfimisan specijalnim mirisom koji ne nadrazuje kozu.

Nas narod je naravno naviknut da jede hleb. I to u ogromnim kolicinama. Ali ipak postoje slucajevi kad i nije potreban. Npr kad je covek toliko gladan da bi pojeo sve sto mu se ponudi i bez hleba jer je bas mnogo gladan.
Izraz se inace, koristi pri obavljanju nekog veoma lakog zadatka ili posla, naravno da bi pokazao koliko je to sto sledi lako.

U mom kraju, tako se naziva prvi čovek koji ti dodje u kuću na Božić. Posle domaćina, on pali badnjak i kući i onima koji u njoj žive želi sve najbolje ( koliko žarica - toliko hleba, koliko žarica - toliko dece, koliko žarica - toliko zdravlja )..Trudiš se da to bude neki prijatelj ili neko ko je dobar i čestit, jer se veruje da će doneti mir i radost u kuću, i njemu se poklanja nešto od garderobe.

Plitkoumno pitanje koje postavljaju svi oni koji se zaposle na nekom od gradilišta. Radi se o sledećem, radnici baš i ne mare za higijenu tako kada vam za vreme ručka nego doda hleba a znate da je taj isti radnik tri puta išao u WC od toga je jedom bila veća nužda i da nije prao ruke onda vam jedino ostaje da kažete:"Ja li sam šašav da perem ruke?"

-mocno sredstvo koje je Tom Sojer upotrebljavao na najbolji nacin,svakako najpoznatiji primer je njegovo farbanje tarabe,gde je svoje drugove ubedio da uziva u poslu koji je i izuzetno bitan(nije mala stvar taraba do ulice),a oni zeleci da malo probaju podkupljuju ga raznim sitnicama,i tako je Tom zavrsio posao neumorivsi se ,a pored toga je i postao "bogatiji" za: 12 klikera,parce drombulje,komad krede,jednog kalajnog vojnika,dva punoglavca,jedno mace coravo,kvaku mesinganu,4 kore od pomorandze i jedno staro bataljeno prozorsko cercivo...

Parče mesa karakterističnog oblika i sumnjivog porekla. Ne da se tačno utvrditi od koje živuljke potiče, a verovatno je i bolje da nesrećni konzument to nikad i ne sazna. Glavna odlika mu je neverovatna žilavost protiv koje pomaže samo motorna testera ili laserski zrak. Želudačna kiselina tu slabo šta može da uradi, jedino što možeš je da čekaš da jednostavno prođe kroz tebe. Najčešće se sreće u pojedinim studentskim menzama, gde je izraz i nastao.

Predmet koji ima višestruku primenu kod učvršćivanja i stabilnosti drugih predmeta, napravljen od raznih materijala, različitog je oblika i dimenzija: cigla: postalja se ispod točkova vozila da ne krenu, parče hartije: stavlja se ispod nogare stola da se ne ljulja, drveni štap se zabija u zemlju i oko njega keva veze cveće da ne pada, šrafciger: zabada se u lajsnu izmedju prozora i lima vrata od automobila da se prozor ne otvori.

Na prvi pogled deluju kao neugledno, rupičavo parče gume koje je ostalo vulkanizeru i od kog je ovaj pokušao da napravi obuću. No kada ih obuješ na noge, shvatiš da pljuvanje po proizvodima iz kineskih prodavnica mora negde ipak da stane - i stalo je na ovim papučama. Jeste da izgledaju kao bakandže, ali su zato za medalju udobne i lagane, i vrede 400 dinara koliko koštaju. Nije ni čudo što su izazvale pravu pomamu.

Ovo bi u današnje doba najviše moglo da se odnosi na pritajenju gojaznost mladih naraštaja....na uske pantalonice koje nose i salce koje viri iz njih, na mnogo strija i kožu koja deluje kao da je nose tridesetogodišnjakinje i tridesetogodišnjaci....sve to zbog nepravilne ishrane, fast-fudova, a zbog neimaštine gomile hleba i razno-raznih namaza, nezdrave ishrane i stava tinejdžera da će se jadni salomiti ako kojim slučajem potrče i oznoje se...