Kovanica od samostalno i sunećenje što vodi do samostalnog sunećenja ili skraćeno samsuna. A samsun se desi kad se nakrljaš pivčugana a kao što je dobro poznato ječmeni sok voli da protrči kroz organizam kao Usein Bolt pored ostalih pacera pa moraš malo ćešće da ideš iza tarabe da pustiš tonpija da otoči.
Posle nekoliko puta pažnja popušta a i alkohol stupa na snagu te ga ne vratiš skroz u ćega pa kad kreneš kao drvoseča da cimneš rajfešlus zakačiš parče najdragocenijeg ti organa u njemu. Ne boli toliko koliko se naježiš kad shvatiš da si se skoro pa osunetio. Ustvari lažem vas da ne boli, boli i to mnogo.

Šnicla koja se može sresti u studentskim menzama, kasarnama, zatvorima i drugim mestima masovne ishrane. Dužina i širina su joj kao kod standardne šnicle, ponekad i veći, pa dok je gledate iz ptičje perspektive, potopljenu u grašak, deluje normalno, čak obećavajuće. Međutim, kad je nabodete na viljušku i podignete, čeka vas neprijatno iznenađenje: tada shvatate da je ona toliko tanka da praktično ne poseduje treću dimenziju (debljinu). Da je imalo tanja, fizički ne bi ni mogla da postoji. Istina, ipak je bolja od pohovane krmenadle, na koju sam par puta naleteo u menzi - to je parče mesa sa koskom, pohovano (sa sve koskom), a sve to u dijaboličnoj nameri kuvarice da se nekom nesrećnom studentu/vojniku/zatvoreniku polome zubi.

Za razliku od nolajfera drugih zemalja, koji strinine pare za rođendan troše na novu GHVCB 356789 ULTRA GIGA MEGA grafičku karticu, dave štrumfa dok igraju najnoviju ekspanziju WOW-a i poseduje barem 20 malih bubuljica, 5 majonezari i 4 sloja šlaufa. Elem kod Srbina ovaj izraz dobija sasvim drugo značenje. Srpski nolajfer nema najnoviju GHVCB 356789 ULTRA GIGA MEGA grafičku karticu, ne, on nema ni kompjuter, povremeno zadavi štrumfa dok gleda stariji domaći film sa Nedom Arnerić, bubuljice dobija samo od džedženja u birou za nezaposlene, a salo se ne dobija od sava hleba, poli parizera i dobro jutro margarina.

Zaostavština prošlog vremena. U moru prohujalih doba, tiranija, ratova, događaja koji su potresli ovo parče zemlje u proteklih stotinak godina, postoje osobe koje se poput krpelja vežu za period koji ih je definisao, i ostaju u njemu. Svojim odlučnim odbijanjem da ide napred, da uradi nešto, makar da prekine da kuka, koči ostatak sveta da ide napred. Ako je prestar, neka daje moralnu podršku, umesto da bombarduje sa klupice. Uzeće onaj kratki period kada mu je bilo dobro, i čuvaće ga u svojoj glavi, pritom ne jebavši ni pet posto neizbežnu činjenicu da je neko tada pišao krv kroz bubrege. Konačno svedočanstvo o ljudskoj jednakosti. Svi su isti, bez predrasuda i favorizovanja.

Ljudi kojima su penzije toliko male da nemaju para sta da jedu i onda se na njihov racun pricaju vicevi.

Vratiš se iz pekare, kreneš da jedeš šta si već kupio, potpuno nevino, bez brige na svetu, a onda shvatiš da si dobio i više nego što si mislio kada iz hleba potpuno nevino ispadne mišija glava ili cela bubetina. Ako imaš sreće pa ne zagrizeš ko ajkula, kao što ja znam da radim.
Ne mora bonus da bude proteinske prirode, što obogaćuje ishranu, može i da poboljšava varenje uvođenjem celuloze - džak od brašna, sa ili bez konopca; da utiče pozitivno na krvnu sliku - gvozdeni ili metalni delići i opiljčići, ne želim da znam od čega; a ima i začina koji su već prošli kroz digestivni trakt drugog bića.

Vrednost nekog artikla izražena u hrvatskim kunama.

Masni deo pečenja.

Po pravilu trebalo bi da znači da pojedemo nešto malo i tako smanjimo glad, ali u većini slučajeva jedemo NORMALNO i zavaramo mozak da smo samo malo zavarali stomak...

Vrlo delikatan postupak, pogotovo ako se radi o ostacima nekog zaista skupog delikatesa
Tada nastupa na scenu domisljatost I kamuflaza, kako na komadic hleba naterati onaj ostatak srnetine ili mozda kavijarcica a da niko ne vidi, da vi ustvari patite od navike omazivanja tanjira u svim mogucim najneprikladnijim situacijama. Taj najsladji zalogaj, ako ne uspete u svom naumu, ostace da vam lebdi negde pred ocima jos dan ili dva I pitace te se … da li sam mogao bolje? Da li je zaista imalo sanse da omazem svoj tanjir?
Misterija ostaje neresena, sem… ako se pod hitno ne uputite za konobarom I zamolite da u tishini restoranske kuhinje, dobro uglancate svoju zdelicu…

Obdarenost kod muskog pola,izraz koji ukazuje na velicinu penisa u gacama srecnog muskarca, koji devojke cesto uzimaju u usta kada zele da iskomentarisu neki objekat neznajuci znacenje ove reci.

Jedna lasta možda ne čini proleće, ali tačno dve tvoje posete lokalnoj centrali ishrane nedvosmislen su pokazatelj tvog pripadanja na staležnoj lestvici razvijenog nam društva. Ne razumeš? Ni ja bracki, ali polako, nije ti ovo Zapad; U suženom izboru staleža, svaka poštena baka-komšinica, ono božanstvo mačkama iz kraja, napraviće jasnu i tačnu analizu upravo tvog stanja u novčaniku i postarati se da ne budeš nepravedno pozicioniran na gorepomenutoj lestvici. Javne informacije moraju biti tačne, baka-komšinica to zna. E sad, gde je sve počelo, tu će se i nastaviti. Pekarka te zna, i ona matora i ona slatka, ali - tebe je stid pred obe, a bez hleba ne ide.

Hrišćanski princip koji sasvim gubi na smislu u nekim gradovima Srbije.

Duvaljka je naprava koja se sastoji jedne šuplje plastične cevi od oko 60-70cm dužine i prečnika otvora do 1,5 cm u koje se stavlja višek od papira iz kojeg se uz pomoć duvanja vazduha iz pluća ispalju "projektil". Uglavnom se pravi od vodovodnih plastičnih cevi tako što se iseče određena dužina, mada su je neki pravili i od štapova za pecanje (Teleskopa).
Postoji i "mini" duvaljka koja se pravi od olovke na mine (patentare) a kao municija za nju se koristi malo parče ižvakanog papira iz sveske.
Postoji i apgrejd za veliku duvaljku u vidu nišana koji se sastoji od 7-8cm isečenog parčeta te cevi spojene na vrhu duvaljke izolirkom, kroz koju se nišani. Mada to u praksi ne služi ničemu.

Emisije koje ce naterati svakog normalnog coveka da sa dvocevkom uleti u Skupstinu i svima redom odradi zensku stranu porodice zbog ogromne doze sranja koje se nalazi na doticnim.
Emisije koje ce naterati svakog simpatizera vlasti da sa cveticem u kosi, kao svojevremeno Mira Markovic, trckara po livadi punoj cveca (ali ne punoj jeftinog hleba, mleka, mesa, ulja i ostalih zivotnih namirnica) jer znaju da ce im ''Lepi Bora'' uvek biti na raspolaganju, a da ce Mrka i njegovo rame uvek biti tu da ih utese.
Emisije koje ce naterati svakog simpatizera opozicije da s vremena na vreme organizuje neki miting a poneki ce i u duhu pravog revolucionarizma da ukrade uklete patike sa zapada.

Hrišćanska improvizacija kamena.

Je jedno stvorenje (U daljnjem ćemo to stvorenje oslovljavati sa...stvorenje) koje verovatno nije ni nastalo od božije ruke i koje se ne može nazvati ni ljudskim. Dok 2/3 ljudi sveta gladuje, ne da ne može kupiti nove patike ili platiti kredit (za nas bi čak i to bila tragedija), nego GLADUJE, ona se razbacuje sa milionima koje nije ni zaradila. Kolika gnjida možeš da budeš da ugrađuješ dijamante u masku mobilnog telefona, ili da oguliš životinju koja već izumire da bi sebi napravio čizmice po poslednjoj perverznoj modi, sa znanjem da neko tamo, čak tebi iza ćoška, umire jer nema para da sebi prijušti ni koricu hleba. E pa to stvorenje to zna i još se time diči.

Ono kad znaš da te čeka neka muka, a ti treba kao da je ignorišeš, da glumiš da te boli kurac i da ti je lijepo. Ide do te mjere da nekad poželiš i da te muka odmah snađe, samo da agonija čekanja prestane. Kad si u govnima - u govnima si. Plivaš. Ne razmišljaš. Al kad znaš da treba da plivaš u govnima, a još si na suvom, e to je muka! To je dugo gledanje i proučavanje one žabe o kojoj je pokojni Đinđić govorio. Inače, ova pojave je ime dobila po onom osjećaju kad je nedelja veče, znaš da sutra moraš ustati u 5, pojesti parče hljeba i salame, otići na posao, i trpiti da te guzi ko kako stigne za male pare. A još je vikend, i tebi je kao lijepo, odmaraš. Jest, al u kurcu!

Izraz koji koristimo kad želimo da stavimo jasno nekom do znanja da znamo da nešto krije od nas, ili laže.

Старинска јединица за најпопуларнију, насушну намирницу.
Корене вуче из митског доба када је један хлеб наводно заиста имао тих хиљаду грама. Међутим, да би векна задржала цену, а политиканти социјални мир, морала се смањити, преполовити, те данас углавном крштен 'лебац вага око 500-600 грама плафон (папрене геј осемењене скандинавске хлепчиће да не рачунам, они једва сакупе триста са све кутијом).
Сличну судбу доживели су и други јестиви артикли, па су се тако на полицама обрели ражаловани јогурт од 180мл и окраћена чоколада од 80 грама.
Ипак, израз и даље преживљава, заробљен у речнику маторих пипача хлебова.