Radnja koja razdvaja neurotika od urednog čoveka.

Interesantna pojava u vremenu pre nego što je internet ušao u kompjutere i telefone. U stvari, tada su kompjuteri stajali po bankama i nije se tačno znalo čemu služe, a telefoni su se nalazili u predsoblju i služili su za ozbiljne razgovore. A trebalo je prazniti muda. Električni uređaji tipa šporet, frižider, zamrzivač, pegla, bojler... nisu bili od neke pomoći pri tome, ali je zato televizor ipak pružao nekakvu šansu. Kakvo-takvo žensko telo se najduže zadržavalo na ekranu pri prenosima ženskih teniskih mečeva. Jeste da su glave na tim telima bile prilično ružne, ali su tela bar bila relativno ženska, a svakako su bila oznojena i vrlo izložena pogledu. Teniserske su nosile kratke teniske suknje koje su otkrivale noge, a često i dupeta i pripijene majice koje nisu baš previše sakrivale grudi. A ni žestoko stenjanje ne sme da se zaboravi. Kada nema boljeg i to je dovoljno za šamaranje majmuna.

Pojava koju muška populacija primenjuje toliko često kao što to radi Ana Bekuta sa odlaganjem starosti. Koliko god bleja bila ortodoksna i isključivo za muškarce, uvek se pojavi ta originalna ideja za pozivanje ženskog društva za dobit bolje atmosfere i malo akcijanja, ruku na srce.

Liga Šampiona, gajba vopsa, ludi Aca Stojanović priča o Esijenovom ujaku, kako je njegov trening bio bežanje od lavova, ako prežive - uspešan je trening. Priče o poslu, odmor od žene i dece, koliki - toliki, ali valja i prija. Najbolji ortaci i ti, sve je savršeno, ali fali nešto... Fali...

Fali to Božansko, prelepo i preoriginalno žensko društvo! Fale sise, fale pičke, fale gole noge, onaj ženski osmeh, žensko opijanje, držanje za čelo dok pegla ajvar babin! To nedostaje da sve bude savršeno kao Bekomova frizura! I najzad, stupa na scenu neprejebivo organizovanje angažmana ženskog društva.

Klasičan izgovor zagorelog kladioničara koji je u minusu. Debelom minusu!

Osoba sa hendikepom bacanje pegle. U drustvu cesto odbačen kao i obični paraplegičari (mada se država bori da iskorijeni tu pojavu).

Znak da je protekla noć bila burna.

Vezni fudbaler Mančester Junajteda klase premium bogotac. Vrlo moguće, jedini fudbaler koji je odigrao svoj oproštajni meč, pa se posle godinu dana vratio u tim, gde je opet jedan medju najboljima, siluje iz penzije.
Čovek za koga je Zidan rekao da je najbolji protivnik ikada, a Ćavi sam priznao da nije ravan Engleskom doktoru. Jedina disciplina gde ponekad ispada ljakse su klizenjaci, jer ni za 37 godina nije naučio to kako treba.
Lasersko navodjenje lopti, neverovatna kreativnost i šut jačine bež' u pičku materinu su mu trejdmark poslednjih 20 godina.
Nikad nije imao svog agenta, samo je na početku rekao da neće nigde da ide i da ga boli tuki za novce, samo hoće da pegla oponente u Mančesteru. Jedan od retkih ljudi koji su ostali uz jedan klub, što je izuzetno retko u današnje vreme.

Трве квлт današnjeg fudbala.

Ne vjerujem ti.

Blesava pesma iz još blesavijeg crtaća "Ren i Stimpi" koju kada jednom čujete,ne možete posle da izbacite iz glave.Neki je pevaju i kada su pijani.

Ovaj izraz se obično nameće u situacijama kada porodica kolektivno odlazi na neko veselje ili sahranu, i naravno koristi peglu da bi sredila silnu odeću. Kada se pitanje postavi, obično od strane najodgovornijeg člana u porodici, dok se u automobilu svi truckaju na pola puta od destinacije, nastaje opšta panika i histerija. Prvo što sledi, umesto utvrđivanja da li je pegla uopšte ostavljena ili ne, jeste određivanje krivice. Otac optužuje majku, jer je tako normalno, zatim majka ćerku, a ćerka mladog brata, dok brat tvrdi da je on isključio peglu i da nema potrebe za svađanjem, ali on je mali i on nema pojma. Posle desetak minuta rasprave članovi porodice odlučuju da pozovu babu koja je jadna stara ostala da čuva kuću, samo da bi saznali da je babi potreban hleb i da niko nije otišao da joj kupi u prodavnicu. Posle kraće pauze prihvata se argumet malog sinčića i porodica nastavlja svoje putovanje.

Uz električno kolo NE 555, dobar unimer, i rusko izdanje logaritamskih tablica iz '59-te, pomagalo u koga se kunu inženjeri starog komunističnog kova, očeličeni u doba kad je prioritet tehnike bio da se sve pravi da TRAJE, sa faktorom sigurnosti četr'esšes' i procenjenom dugovečnošću Jovana Krkobabića da se prenosi sa generacije na generaciju, a ne kao danas - kupiš na lizing, istandrčeš 5 godina, i taman kad otplatiš ide na reciklažu.

Čile sa iskustvom u izvođenju Tejlorovog reda do 14-og člana sa tačnošću od 5 decimala samo uz pomoć drvene Toz olovke i parčeta žutog kartona, profesionalno stasao u doba kada je NPN tranzistor bio k'o omanja pegla, a paljenje televizora lampaša spuštalo napon u tri susedna domaćinstva, na moderne inženjere ogrezle u raznoraznim integrisanim grafičkim okruženjima, softverima za simulaciju električnih kola i ked alatima gleda kao na retardiranu razmaženu decu. Štaš, neka se deca igraju, on sa grafitnom olovkom radi isti posao već pola veka.

Trenutak koji retko ko doživi svesno!!!

Biću kratak...
Juriti za loptom po celi jebeni dan, ne otići na ručak na vreme jer si se sa ortacima iz kraja zadržao na basketu 200 metara od kuće, pa je k'o po običaju ćale morao da interveniše obavezno uz vaspitnu preko usta.
Svaki dan ići u igraonicu sa po 20 dingera u džepu i igrati jebeni playstation 1, kupljen prvi kompjuter tek u 8. razredu osnovne. Pitam se da li je sve to bilo gubljenje vremena i da li smo budale, videvši generaciju 21. veka, veka moderne tehnologije i napretka, a napredovali smo u pičku materinu.

Jebem mater svima koji se bogate na tudjoj nesreći na bilo kakav način, a pogotovu Zukenbergu jer je on taj koji je sve zakuvao. Igrališta su sve praznija, nadje se po koje dete sa isparanom loptom u rukama jer kako kaže roditelji nemaju para da mu priušte tu stvarčicu (čitaj kompjuter), dok ostali klinci dobiju komp čim se rode jebo ih otac i ko ih napravi. Neka dete vežba na računaru od malih nogu trebaće mu za školu. Za školu KURAC moj! Dok ste vi na poslu kako bi zaradili novac za školovanje tog malog imbecila, mala kači polugole slikice na ''Face-u'' sa komentarima ''kučka'', ''lepa sam pa šta'', itd, muka mi je bre više, i posle kad muško jelte navali, onda ''silovanje silovanje'' ma mrš u kurac bre jebem ti dan kad si se rodila.

Da stvar bude još gora, videh prošle godine na netu neki kurac ''ask.fm''. Rek'o daj da vi'm šta je, da je nešto pametno nije sigurno, al' ko će ga zna. Likuša 16 godinica hvali se kako je imala do sada nekoliko puta odnose sa muškarcima i sama sebe naziva droljom, gledam klip i neveru'em, keva mi uliće u sobu, mene bilo blam da i ona to čuje i vidi, pa stopiram klip i listam komentare, manje bi me blam bilo da me je u'vatila na delu kako se družim s' vršnjakom jer je to donekle i normalno, jebiga hormoni rade ne mož' se suzdržiš, dok je ovo boles'. Pitam se da li je to zbog bombardovanja i tog silnog osiromašenog uranijuma, ili sam ja možda lud što ne delim isto mišljenje kao većina današnjih klinaca. I kakva će majka od nje sutra biti kada već sada širokom auditorijumu prepričava svoje seksualne dogodovštine kako su je nekoliko momaka trpala u buljsona, pitam ja vas, i ko će napraviti ručak za muža kada dodje mrtav umoran s' posla, i ko će mu opeglati posteljinu kada već sada misle da je pegla za peglanje veša isto što i pegla za peglanje kose. Ko bre! Ako je ovo ono čime treba da se ponosimo, onda mi ne bi bilo žao da nas rokne nešto iz svemira i da ne ostavi apsolutno ništa za sobom jebem li im seme da im jebem, pa ponovo sve ispočetka.

Koliko puta smo čuli od naših roditelja, baka i deka ''E sinko moj, to u moje vreme nije bilo'', što je najtužnije mi ćemo našoj deci za koju godinu to isto pričati.

Definicija napisana za Mizantrophy

zajednicki naziv za nekoliko obrazovnih profila kojima se bave uglavnom žene-kuvarice,cistacice,dadilje....

Mlitav čovek.Mlitonja.
Tip koji je uvek umoran i nije mu do života.

Svima osim majci je jasno kako si ga dobio

Уобичајена радња већине особа након вишечасовног изласка у град, праћеног енормим количинама помијешаног алкохола и сумњивих пљескавица и гироса.

Pogrdan narodni naziv za devojku u godina koja se još nije uzela i okućila. Život s mačkama joj se sveo na kućno crnilo i vucaranje kesa od marketa do kuće. Radi u državnoj firmi i nezadovoljna je. Da napomenem da je još raščupana i nedojebana što pogoršava i dodatno upropašćuje njen mentalitet, koji se nikako ne može lepo okarakterisati.

Dece nema, te je svaki kontakt ili dodir s njima dodatno frustrira i pogađa jer je u takvoj situaciji kakvoj. Da je imala prilike da se uda imala je, ali je čekala princa na belom konju koji ne postoji, pa sad ispašta. Svesna je toga, ali nema leka. To jest ima, ali ga ona ne traži.

Kuva, pegla, čisti, sprema ajvar kojeg sama noću pojede, a da ne mora ni od koga da se krije. Navodno srećna, a ustvari... Ponekad je majka obiđe da vidi šta joj ćera radi, a tata je dig'o ruke od svog sina.

Ako je nekad i bila zgodna vremenom se ukrmči uživajući u hrani koju sama spremi ili pokupi u najbližoj pekari. Zlo.

Lokacija na kojoj se opasnost oseća u vazduhu. Karakteristika lokala u seoskim sredinama, rasadnicima budala, u kojoj su se našli stanovnici drugih, sukobljenih sela, koje su u pičvajzu još otkad su njihove dede bile face ako imaju bicikl sa prečagom. Sam dolazak tamo predstavalja kockanje sa životom, dok leteći tanjiri i flaše predstavljaju stalan inventar, i sam boravak na takvim mestima čine zanimljivijim. Pogled na konobaricu ili lokalnu radodajku je varnica koja pali vatru, a na takvim mestima svako voli da se igra sa istom.

Novčanica od 500 eura.