To je bakica, penzioner koja nekim cudom i dalje predaje u skoli. Nisi nikad nacisto koliko ima godina ali cenis da nema manje od 80. Mozes je zateci u veoma cudnim situacijama, komicnim i tragi-komicnim. Bilo da je to njen dolazak u skolu sa pravim onim kariranim cegerom za pijacu ili da ima narandzasti karmin na i oko usana. Cesto se desi i da sirota zaspi u sred casa. Moguce je da je zateknes kako hrani macice oko skole ostacima hrane koje je donela od kuce ili im brise dupeta wc papirom. Na velikom odmoru iz svog cegera vadi sveze voce ili domace kolace kojima pocasti i profesore i ucenike. Sve u svemu jedna slatka bakica cije ti prisustvo u skoli uopste nije jasno ali ti ni ne smeta.

Pitaš ortaka kada ga neko propisno udavi pričom, aludirajući na crtać u kom se Duško Dugouško i Patak Dača prepiru koga će Elmer Davež prvog da upuca.

Pomalo nesportski opis sportske situacije kad dominantniji učesnik u duelu tako prošeta svog rivala, da ovaj ne zna gde se nalazi.

Recenica koju ce vam reci svaki penzioner koji se zakacio bas za vas da mu ustanete u autobusu. "Ajde sine mene bole noge, ja sam star covek, pusti me da sednem."
Onda mu vi "kulturno" kazete kako vi sedite bas da vas ne bi bolele noge u sezdesetim, a on krene jos "kulturnije" da vam j*be sve po spisku, i zivo i mrtvo, i ono sto ce tek da se rodi...
Naravno, posto vama mozak uvek proradi najbolje u onom trenutku kada trebate da se svadjate padne vam na pamet da mu odgovorite sa: "Kad mozes toliko da j*bes, mozes i da stojis."
Ono sto sledi je verovatno da taj isti starac, koji inace ne moze da hoda, pocne da trci pri izlasku iz autobusa brze od Useina Bolta.

Drvena kulinarksa kašika. Njome možete brkati po jelu i transportovati ga sebi u tanjir. Zahvalna stvarćica.

Svaki kraj ima barem jedan basketaski teren koji je u zavisnosti od situacije ili pun ili prazan.Kada je pun teritorija se deli ovako:Porodicni likovi sa svojom decom su kod jednog kosa(koji je uobicajeno na granici da se raspadne ali njima to ne smeta)a na drugoj strani su razne vrste ljudi:Lokalni klosar koji je jedva zavrsio osnovnu skolu(u slucaju Kragujevca Bobi ciganin),porodicni lik koji je dosao bez dece(koji oce da se isprazni na terenu a ne kod kuce),propali sportista dvometras(koji je otkinuo obruc na svakom kosu u gradu),klinac sportista(koji igra najbolje na terenu ali ga stariji maltretiraju)i neizostavni deo svakog basketaskog terena na svetu lokalni penzioner sa pivom u ruci(koji klincima prepricava kako je on igrao basket sa Radivojem Koracom i ostalom ekipom)...to vam je tipicni teren za kosarku...

legendarni clanak u "Tip-u" (kladionicarske novine) gde mozete naci po 4 saveta (za petak, subotu i nedelju) legendarnog Milana Djurice (cija cak i fotografija ima)
Iako ga predstavljaju kao "saradnika redakcije" zapravo niko ne zna ko je ustvari taj Milan Djurica, neki kazu da je veliki fudbalski strucnjak, neki kazu da je bivsi Udbas, neki kazu da je iznneo gomilu drzavnih para na Kipar (pa mu je zanimanje saradnik redakcije sluzi samo kao maska) ali najverovatnije je jedan dokoni penzioner (verovatno vojni) koji vreme provodi u kladionici kako mu ne bi bilo dosadno i kako mu zena ne bi zvocala kod kuce (moguce je da tu i tamo uplati i po koji tiket).

Milan Djurica je nesto poput Milke Canic ali samo u kladionicarskim krugovima

-Fudbalski klub kako sam naslov kaže iz pitomog vojvođanskog mesta Kule. Do danas nije tačno utvrđeno koja je svrha ovog kluba u našem prvenstvu, osim što ljubitelji fudbala iz drugih gradova uzimaju ovaj klub kao razlog što njihov ne igra 1. ligu.
-Večiti rival Partizana u milenijumskoj borbi za titulu, Crvena Zvezda, redovno krivi ovaj klub i njegovog poglavicu Nikolu Džombu da nameštaju prvenstvo Partizanu, i ako za to ne postoje opipljivi dokazi, mada postoje pojedine finansijske malverzacije između FK H. i Partizana, mada ni to nije do detalja rasvetljeno.
-Klub kome bilo koj drugi klub dođe u posetu ima više navijača od njih samih.

Izraz nastao u bivšoj SFRJ, ali se održao sve do danas.

Prvobitno označavao sve one klubove u nižerazrednim takmičenjima, po provincijskim naseljima. Gradski stadion zarastao u korov, sa zarđalim tribinama. Publika lokalni besprizorni klinci, premladi da ih puste u neku ozbiljniju navijačku grupu, i poneki dokoni penzioner koji ne zna šta će sa sobom. Igrački kadar uglavnom matori konji od po 25+ godina. Niko od njih neće igrati ni u Partizanu, ni u Glazgov Rendžersu, i to znaju i sami. Igraju za hranarinu i eventualno opštinski poslić tipa trener petlića ili nastavnik fizičkog u osnovnoj školi, ako se pokažu dobro protiv ljutog rivala Železničara iz Lajkovca.

Kasnije izraz dobio i šire značenje, pa označava sve one čiji je krajnji domet u nekoj profesiji ili delatnosti daleko od vrha. I koji bi trebalo da razmisle o promeni karijere.

Drugi izraz za čoveka koji je u ranoj mladosti počeo da sedi i u četrdesetoj godini može se porediti sa Gandalfom iz prvog dela LOTR-a, a sa pedeset godina se može porediti sa Gandalfom iz ostala dva nastavka (ili Aljošom Vučkovićem iz "Boljeg Života" i Aljošom Vučkovićem iz "Jelene").

je nešto što uvek ostavi jak utisak na penzionere u Srbiji. Iako mnogi nemaju svoje vozilo i voze se autobusima, ipak burno reaguju kad čuju na vestima da je gorivo poskupelo. Ne ostavlja ih ravnodušnim ni vest o pojeftinjenju, makar bilo i 20 dinara, jer koliko god da je pojeftinjenje, njima nikad ne bude dovoljno.

U ovim člancima, svi akteri su predstavljeni kao vrhunski lingvisti koji barataju riječima k'o što je Severina baratala sa močugom onog srećnika, iako tekst nije ni približno ekvivalentan onim što stoji u novinama. Štaviše, bizaran je.

Grupa ljudi koja zna da su ovozemaljske vrednosti beznačajne u poređenju sa konačnim ciljem kojem svako čovečanstvo neumitno teži.

Devedesetih godina veoma popularan naziv za krute, neudobne i veoma lomljive dvodelne keramičke proteze. Delile su se starijim osobama po domovima zdravlja kao danas kondomi mladima, doduše uglavnom uz knjižicu na uvid. Gotovo da nije bilo domaćinstva u poodmaklim godinama u kome se ne bi moglo naći barem tuce ovakvih naparava, često rasparenih, različitih veličina, oblika, nijanse, i po pravilu uvek u deficitu s gornjim ili donjim vilicama. Proteze bi obično vrebale iz čaša, šolja, sa frižidera, ormana, radnih delova, umotane u salvete ili potpuno "gole". Spekuliše se čak da su se socijalni zubi proizvodili u samo par veličina, pa bi se neretko događalo da napaćen penzioner više vremena provede čekajući u domu zdravlja u redu za zamenu nego u nošenju istih. Kontraindikacije prilikom nošenja, kojih je bilo u gotovo sto odsto slučajeva, bile su nagnječenje, konstantan nadražaj desnih, ili pak zveckanje, klepetanje, pa i ispadanje.

Gledalac nasumično odabrane srpske televizijske mreže.

Tajni nik koji koristite na netu a za koji slučajno sazna vaš bračni drug!

Deo zida ili tarabe, obično stacioniran oko ulaznih vrata u lokalnu prodavnicu po kojem srpski nevoljnici traže posao. Bogu plakati.

Visoka (!) kineska delegacija dolazi da položi kamen temeljac za Most prijateljstva između Kine i Srbije koji povezuje Borču i Zemun.

Uglavnom penzioner, ali ne nužno. Osoba koja obožava da ti postavlja pitanje "Je si li gledao skupštinu danas/juče" i koja obavezno, ali obavezno stavlja gomilu psovki između svake druge reči koju izgovori dok objašnjava šta se sve izdogađalo. To ide otprilike ovako: "?si vid'o oni, dete mu jebem, oni lopovi, hohštapleri jedni, pizda im materina, kako..." i slične varijacije.

Sa takvim osoboma nema previše izbora kada ih sretnete i već počnete neku konverzaciju. Ne valja da kažete da pratite jer u najvećem briju slučajeva ćete imati suprotne "favorite" od komšije, a to nije zdravo po vaš mozak. Ali, ne valja ako kažete da nepratite jer onda odmah postajete lenština koja ne brine za svoju zemlju i bolje sutra, kako ste baš vi krivi što je sve tako kako je u ovoj državi. Najbolje reći da idete da odnesete tetki lek, pa kako prođete prođete.

Životariti