Osnovni način odobravanja različitih komentara na youtube-u, isti efekat se postiže klikanjem na onaj mali zeleni palac podignut ka gore. Uglavnom to možemo videti kod rokenrol pesama bivše Jugoslavije, kada se svako komentarisanje naglo pretvara u svađu po nacionalnim osnovama, ponekad dovodi na razmišljanje da se Srbi prave Hrvati, a Hrvati Srbima samo da bi imali s kime da se svađaju. Onda se pojavi jedan lik koji napiše ja sam Hrvat, ali volim ovu pesmu Riblje Čorbe, što ga direkto plasira u odeljak visokoocenjenih komentara.

Krajnji stepen pogođenosti određenom pesmom na nekom veselju, jači čak i od onog dobro poznatog "gde me nađe". U ovom stadijumu javlja se želja za velikim količinama alkohola, razbijanjem flaša i čaša, pa čak i samopovređivanjem usled jakih osećanja koje u nama izaziva pesma.

Necu da pricam o njegovom muzickom talentu, jer licno nikad nisam cuo nijednu njegovu pesmu.Ali, ipak moram da skrenem paznju da su vicevi na racun njegovog(bilo cijeg, uostalom), hendikepa krajnje neumesni i vrhunac bezobrazluka.Uvek sam mrzeo osobe(imao sam priliku da vidjam takve), koje ismevaju tudj hendikep.Da li bi bilo toj osobi smesno kada bi neko od njegovih bliznjih, ne daj Boze, bio na neki nacin hendikepiran?Oni koji vole da ismevaju bolesne, neka razmisle malo o tome.

Ah, pečeni detlić, to je nešto što se ne jede svaki dan, ustvari jede se toliko retko da bi se većina zaklela kako se uopšte ne jede. Samim tim, pečeni detlić je san svakog gurmana koji drži do sebe. Egzotičnost tog jela načinila ga je svojevrsnim statusnim simbolom, tako da će svako ko na bilo koji način dođe do ma kakvog retkog zalogaja, srca prepunog milja zapevati pesmu o pečenom detliću i zamišljati kako, eto, baš njega jede.

Banjavaš u gajbu oko ponoći, besan jer si popio par korpi te večeri. Ma uostalom, ima još riba u moru, pališ komp da overiš kumov novi dramenbejs. Govno se startuje malo duže šta će. Pališ winamp, opsuješ mu dedinu tetku par puta, onako za dušu.
Sad najveći čelindž pada - kakvu plejlistu da sastaviš?
Evo malo Ajs Kjub, samo prva albuma. Nađeš neku kompilaciju od Vutenga što ti je ortak iz osnovne metno na cede pre par godina, pa si zabo. To je već dvedesetak, id'mo dalje.
Malo onih zajebanih psaj-trens goa kvazi albuma metneš, čisto da ponoviš gradivo.
Malo Mejdeni, haha, flešbek u srednju. Može i Sepultura.
Misli onako lete, redom, dal' si kupio poklon Gruji za rođ, gde je broj od one Maje juče - nema ga nigde u kontaktima, a upisao si ga, kol'ko si para uštekao za Egzit pošto si spičkao pola na rakiju u januaru, da li vredi ići na Egzit, ko sve uostalom trambulja na egzit, sve osim japanskog popa dolazi u obzir i tako..
Zasp'o si na ruci i sve računajući to razmišljanje spičkao si recimo sat vremena. Nalaziš prvi album od Vejlersa, klikćeš na onu pesmu o kojoj ti je Dare pričao da zna da svirao.
Kad iznenada izvališ da si slučajno dabl klikovao na pesmu i izbrisala ti se cela pažljivo sastavljana plejlista od 500 pesama.

Čuvena pesma najvećeg pesnika među muzičarima Dilana Boba. Još se ne zna šta je tačno pravo značenje ali se najviše sumnja na "smisao i prolaznost života" i "Dilanovo poimanje Biblije". Inače pesmu je maestralno obradio najveći inovator među gitaristima Džimi Hendriks. Kad je gorepomenuti Bob čuo obradu, više nije izvodio svoju verziju već Hendriksovu (tačnije, neku simbiozu dve verzije). Pesma muzički (u obe verzije) i tekstualno odaje tako epski osećaj da vam se pojavi vetar u kosi. Čak i ako ste ćelavi.

Veoma uspesno preduzece iz 90tih godina ovog veka koje je svoju slavu steklo radeci sirom prostora ex Jugoslavije.
Proisteklo iz Genex-a i danas postoje njegove aktivne frakcije koje mutirajuci prevazilaze sve nedace surove politike savremenog poslovanja kao sto su Finansijska inspekcija,UBOPOK,Specijalni sud i sl...
Ovencanu slavu istog neretko potvrdjuju zurke na otvorenom koje se obicno priredjuju ispred Vlade Srbije kao i na trgovima sirom zemlje,gde veliki broj ucesnika slavi uz pesmu (Lopovi,Lopovi) i mezetluk (npr. svoje prste)

DJ Winap je lik koji nema nikakvih dodirnih tačaka sa osnovnom biti DJ-eisanja. Stalno vrti iste pesme, istim redosledom. Jedino što može razbiti njegovu večernju muzičku harmoniju jeste naručivanje pesme od nekog lokalnog baje. U stanju je da, ponesen novim hitom (JK i sličnih) jednu pesmu pusti i po 10 puta na veče. Dakle, kao i sam program Winamp, mogućnosti ovog DJ-a su samom njegovom kreativnošću svedene na: play, repeat i shuffle, a kod iskusnijih DJ-eva ovog tipa postoji i mogućnost podešavanja jačine zvuka pesme.

Kružne poruke savremenog doba. Za razliku od kružnih sms-ova zbog kojih su operateri trljali ruke, ne znam koja je svrha poruka koje kruže po Fejsbuku i ostalim društvenim mrežama. Šansa da će neka kružna poruka zaživeti proporcijalna je količini gluposti i naučne fantastike sadržane u njoj. Mislim, čovek sa inteligencijom malo većom od babunove je u stanju da shvati da su šanse da Fejsbuk prepoznaje ovakve poruke (a još ako su na ćirilici) ravne tome da Đurić i Pižon održe uspešnu konferenciju za štampu ili da Dačić izgovori polovinu proste rečenice bez pet "znači".

Za razliku od drvne ili metalne industrije gde je obrada nezaobilazna faza proizvodnje, u muzičkoj industriji je obrada krajnje nepopularna i uglavnom neželjena faza među iole normalnim poklonicima muzike, ali zadnjih godina izgleda jedini pravac nemaštovitih izvođača. Više se niko ne seća kad se pojavila neka originalna stvar, samo iskaču hiljadite verzije Elvisovih hitova, Bitlsa itd, a kao nus pojava pojavljuju se čak i 'tribute' bendovi koji se afirmišu i reklamiraju upravo time što nemaju nijednu svoju pesmu.
Gde god se okreneš, svud neki copy/paste...

Mp3 na srpski način.

U početku korišćen samo kao zez ili pučki naziv za mp3 diskmen, kasnije kao univerzalno ime za sve i-podove, apple, mp4 i ostale plejere, čak i za "kVima uVeđaje" i belu tehniku koja očitava pesme u MRZ formatu, a kojih svaki bogogugodni Sebar ima u izobilju na "cedejima".

Takođe, u nekim perifernim urbanim govorima MRZ je odomaćen naziv i za USB...

Na MRZ stane čitava diskografija Stoje, 50 centa i Trik Fx'a a ima mesta i za novi album Jelene Rozge i omiljenu dodolsku pesmu baba Stamene iz Trstenika.

Serija koja je za današnju Srbiju veći science fiction od Aliena, Avatara i Predatora zajedno.

Nekada- imao sam kasete, kada bi mi se svidela pesma nekog benda trebalo je da prođe određeno vreme pre nego što bi uspeo da nabavim album ( naravno na kaseti ), a zatim bih ga preslušao celog.
Sada- čuo sam nešto na radiju pronalazim bend na netu i skidam celu diskografiju. Odlsušam tu pesmu i zatim već skidam diskografiju drugog benda i zaboravljam na prošli. Ko će sve to da sluša.
Nešto slično može se reći i za filmove uglavnom ih gledam na skip, skip, skip.... kakvo sranje.

Rečenica kojom su te kad si bio klinac stariji sokolili da izrecitujes pesmu vulgarnog sadržaja jer za matorce nije bilo ničeg sladjeg nego da slušaju malu decu kako psuju. To se obično dešavalo kada sa roditeljima odeš negde u goste, kod prijatelja ili rodjaka. Ti bi se prvo nećkao, stideo, odbijao, ali kada bi ti ponudili mito u vidu čokoladice ili neke kinte odma bi raspalio po toj poeziji bez dajeg razmišljanja. Krajnji efekat svega toga je oduševljena publika, poštena isplata gore navedenog mita za tvoj trud, ti nikad srećniji u životu zato što si u centru pažnje, a roditelji... Pa, njihova reakcija na sve to obično se dešava kada se vratite kući.

Osoba ženskog pola koja ume da peva.

Zanimanje kome se parodija zove "pevaljka", tj. osoba ženskog pola koja sve atribute koji mogu da prate njenu pesmu ima, osim naravno, glasa.

Da li sa nekom tajnom vezom,u našim krajevima je pojam pevačice devalvirao u pevaljku baš nekako u vreme početka devalviranja nacionalne valute, a pojam lepog pevanja u muzici se potpuno raspao raspadom bivše države.

Trenutno, teško da postoji na ovim našim prostorima neka pevačica koja jednostavno ume da peva, pa kakvu god vrstu muzike...

Humanoidni džuboks.

Mitološko biće za koje se verovalo i veruje se da se bavilo muzikom. No, na stranu sa tim da se bavilo muzikom, jer ono što je učinilo da kantautor uđe u legendu bila je drevna sposobnost da sam sebi napiše muziku i tekst za pesmu. I danas mu se mnogi dive, ali niko ne ide njegovim stopama. Njegovom izumiranju najviše su doprineli tekstopisci klase Marine Tucaković i Braje. Naučnici smatraju da su poslednji primerci kantautora izumrli početkom 21. veka, i da su zamenjeni estradnim 'umetnicima' kojima drugi pišu tekstove, muziku, drugi ih šminkaju i oblače, a drugi im možda brišu i dupe, dok oni samo treba da izađu na binu i zinu u ritmu plejbeka.

Jedinka čiji je moždani kapacitet, kao posledica poodmaklog nolajferizma, ispunjen ranim miksevima i plejlistama domaćih autora sa jutjuba.

Kao takav, on poseduje zavidnu sposobnost da posle svake izgovorene reči pronađe pesmu koja počinje upravo istom, sa velikom cvijom u predelu međunožja da li prisutnima prija njegovo muzikalno izlaganje, iako je često i sam svestan da svojim talentom mođe parirati čak i Jeci Karleuši, a lepotom boje glasa prehlađenoj svraki u poznom jesenjem jutru.

fantomska londonska hard-rok grupa sedamdesetih. niko nikada nije cuo nijednu njihovu pesmu, niti ih je video na televiziji ili na nastupima, ali dip parpl ostaju jedan od najpopularnijih bendova svih vremena. uocava se zapanjujuca slicnost u imenu i u radu sa nesto manje popularnim bendom deep purple (dip prpl), te se da zakljuciti da je u pitanju tribute bend velikog parpla. sami clanovi benda deep purple nikada nisu spomenuli dip parpl u svojim javnim pojavljivanjima, tako da famozni dip parpl ostaje najpopularniji underground bend svih vremena.

1. Negativac par-ekselans;

2. Kad nije on, opušteno je za vreme.