Radnja koja se priziva nad objektom , predmetom , koji te izneveri baš kad ne nije trebao .
Piš 'o se đavo i u kola , šta sad neće da upale , lomim se tri meseca oko male Maje i sad kad konačno treba da pokupim plodove svog truda i rada , ono govno neće pa neće ! Piš 'o se đavo i u fabriku što ga sastavi i u onog što ga je napravio ! A kad me vozio tri meseca da rintam , tad je palio krv mu jebem !
Točenje,pišanje,blagi neseinhronizovani zvuk presipanja tečnosti..
"jesi piš'o"??
-"jašta sam"
"čujem ja čokori"..
Ako postoji sport koji je omrazen sportskim komentatorima onda je to snuker. Jasno je zbog cega.
Roni je pogodio crvenu kuglu, a bela je stala uz matinelu.
pauza od 45 sekundi
Roni razmislja da li da gadja plavu ili pink kuglu.
pauza of 60 sekundi
odlucio se za plavu i ubacio je srdnji dzep
pauza od 2 minuta
Roni razmislja da li da ubaci laksu crvenu u zuti dzep ili tezu crvenu u zeleni dzep i izvuce belu za pink kuglu
Fenomen koji izaziva prokisnjavanje televizora.
donja marija:huan hoze zasto?!
huan hoze:zato sto volim rakelu,a ne tebe..
(dramska pauza) plakanje
*
huanita:je li to istina?!
donja marija:da.ti si moja davno izgubljena,vanbracna cerka za koju sam mislila da je umrla na rodjenju.
(dramska pauza) plakanje (opet :))
Ideja da ce te vise uciti ako ucite sa streberima i da se ukopcate u njihov sistem zivota,vi se iz sve snage borite da zadrzite koncentraciiju i da razumete to sto citate borite se sa rastrzanim mislima koje lutaju,kada ce pauza,da li da zapalim pljugu,ima li neka zurka veceras...u pocetku je malo cudno i u neku ruku zanimljivo,ali se ubrzo smorite i zapalite kod ekipe ispred dragstora na po "jednu" koji vas sa osmehom docekuju i postavljaju pitane.."jesi li bar dobro sparingovao nisi nas valjda obrukao...aj ziveli"
Razgovor koji se odvija između dve osobe koje nemaju ni o čemu da pričaju, pa pričaju kako se ne bi osećale nelagodno. Karakterišu ga više ćutanja nego pričanja i ogromna ravnodušnost učesnika razgovora.
Dva dečaka sede na klupici.
Dečak 1: Šta ima novo kod tebe?
Dečak 2: Ništa! Kod tebe?
Dečak 1: Takođe!(pauza jedan minut)
Dečak 2: Jesi gledao Partizan juče?
Dečak 1: Nisam!(pauza dva minuta)
Dečak 1: Jel ima napretka s ribom?
Dečak 2: Biće.(posle 10 minuta)
Dečak 2: E, jebeš ti to, odoh ja kući!
Uvek aktuelna tema. Možete sa bilo kim, bilo kada, bilo gde započeti priču od vremenu. Obično se to dešava kada se osobe ne poznaju dovoljno, kada nemaju zajedničkih tema za priču ili kada je situacija neprijatna pa se jedino razgovor o vremenu tada čini prikladnim. Nakon ovog "vremenskog razgovora" obično sledi pauza tokom koje razmišljaju šta sledeće reći, ako im ništa ne padne na pamet, jedno od njih će sigurno kazati: "Pa dobro... Vidimo se, ćao!", a u sebi će razmišljati koji ga je đavo uopšte terao da stane i popriča sa tom osobom.
- Hej!
- Ej, ćao.
- Šta se radi?
- Evo ništa, šta ima novo kod tebe?
- Ništa.
(Mrtva tišina)
- Za'ladnelo jebote!
- Jes, vala, a juče bilo dva'es' stepeni!
- Kako se sjebalo ovo vreme.
- Ma jeste, svake godine sve gore!
- Ne znaš kako da se obučeš. Kad izađeš iz kuće natrontaš se jer je ladno, a posle prokuvaš!
- Ma da.
(Mrtva tišina)
- Žurim nešto.
- E i ja, matori, aj pa se vidimo nekad!
- Obavezno! Čućemo se. (U sebi: "Malo sutra ću te zvati, odavno sam obrisao broj.")
- Važi, ćao! (U sebi: "Nadam se da nema moj broj!")
Gde je?????
Imam osecaj da uvek kad okrenem taj kanal da vidim rezultat ili je:
1)slobodno bacanje ili 2)time out ili 3)usporeni snimak ili 4)pauza izmedju cetvrtina ili 5)su vešti tehničari u režiji stavili znak svoje televizije preko rezultata.
Ako kojim slucajem gledate kosarkasku utakmicu na jednom kanalu i nesto vama zanimljivo na drugom kanalu pa morate mnogo da koristite daljinski cekacete bar 5 minuta da vidite ono najbitnije...rezultat!
Zadnja kap u prepunoj casi koja me je totalno oterala od daljeg gledanja nase kosarke.
Prvi je bio: Svedska 2003., a drugi: Zvezda u zadnjih 9 godina.
Zato sam i digo ruke od gledanja kosarke.
Baciti procenu dobijenu sa ulaganjem snage dve i po moždane ćelije i jednog mišićnog vlakna, ali na način koji u sagovorniku budi veliku dozu poverenja u vaše iskusno, izvežbano oko. Procena se daje posle obaveznog uvoda sa tačno utvrđenim redosledom radnji koji pokazuje veštinu vašeg savršenog, skoro pa kompjuterskog mozga.
1. Ruke staviti u džepove i nonšalantno prebaciti težinu tela na jedan kuk
(Preparing to analyse…)
2. Pogled odozdo na gore sa dignutom desnom obrvom
(Analysing…)
3. Muževno-iskusno-namazani šmrk-pljuc u stranu
(Comparing results…)
4. Dramska pauza
(Loading…)
5. Procena izrečena lakonski, upotrebljavajući obično ne više od dve reči
A: Je li, kumašine, kol’ko bi me izašlo gletovanje, a?
B: (savesno prelazi korak 1, 2, 3, 4) Dva somića.
A: Ijuuu, mnogo, mnogo…al’ kad ti kako kažeš, valjda je tako.A: U jeee, kakva ribica, sta kažeš?
B: (korak 1, 2, 3, 4) Jebe.
Par-Nepar je dečija igra sa pomoću koje se, na ispadanje, bira onaj koji će da: žmuri, juri, brani, (ne)igra i sl.
Igra se izvodi tako što prvo najmanje njih troje mašu šakama gore, dole, levo, desno i pritom govore "par nepar raspar diš cica maca run dobro run do pis, ras pis diš" gde se na "diš" mahanje šaka zaustavlja, okretanjem dlana na gore ili dole. Onaj koji je okrenuo dlan drugačije od ostalih ispada, a onda ulazi sledeći ili ovaj koji je ispao igra pomoćnika ukoliko je u pitanju samo troje ljudi.
Kaže se za osobu koja često vrši malu nuždu.
-Idem da pišam.
-Au brate malo pre si piš'o, imaš bešiku k'o gršak.
Trava/vutra/dzidza najlosijeg kvaliteta. Ponekad se srece i pod nazivom "Prskana". Takvu travu odgajivac oplemenjuje svim i svacim, "prska" je. Konzumenti se uglavnom trude da ne razmisljaju kakvog su porekla ti dodaci. Albanka se od domacice razlikuje najvise po mirisu, a i po dejstvu.
-Uf brate (pauza da se nakaslje) 'de nadje ovu albanku?
piiis,prepoznatljiv znak misica (mir u svetu + ozonske rupe svakako) ,hipika,nevladinih organizacija, i nešto malo preostalih stvarnih mirotvoraca
duva mačka vutru na prozoru,i dolazi baba.
B : pis mačko!
M : piiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiis baba
Gledanje filma u autobusu, kada put traje 10ak sati ima sasvim drugačiju namenu od bioskopskog ili kućnog gledanja. Film se uglavnom ne gleda radi kulturnog uzdizanja ili oplemenjavanja duše putnika. Projektuje se mahom uveče/noću, kada su se svi toliko smorili od živopisnog razgledanja predela, putokaza i procena koliko do sledeće piš/puš pauze, da bi manje dosađivali vozaču (aka "majstoru") ili vođi puta (aka "skupljaču harača za carinu").
Obično počinje gašenjem bogatog muzičkog repertoara, baziranog na čuvenim i nečuvenim zabavnjacima i narodnjacima. Aktivira se uređaj (mahom marke "Blaupunkt"- pre će Lukas razdvojiti C3PO-a od R2D2, nego neko bus od "Blaupunkt"-a). Prvo se ubacuje jedan pilot DVD koji uređaj po pravilu neće učitati. Potom se ubacuje onaj pravi.
Nadalje, putnike možemo podeliti prema: položaju u autobusu, stepenu zainteresovanosti za film, kao i načinu praćenja filma.
Prema položaju u autobusu, prepoznajemo dobrosedeoce, lošesredince, pozadince bez nade, visoke i niske. Dobrosedeoci su oni koji sede u prvih 3-4 reda ispred ekrana, pa odlično vide sve, a naročito titl, ako je nekim čudom strani film. Lošesredinci su oni koji sede dosta iza prednjeg monitora, a tik iza, ili čak ispod zadnjeg. Ipak, ukoliko se potrude, mogu nekako ispratiti film. Pozadinci bez nade su (vesela) ekipa iz poslednjih par redova s kraja autobusa, kojima je i zadnji monitor daleko, pa su im mali izgledi da prate film. O odnosu visokih i niskih, te njihovom položaju prema ekranu ne vredi trošiti reči.
Prema zainteresovanosti za film razlikujemo zainteresovane i nezainteresovane. Na zainteresovanost uglavnom utiče stepen smorenosti, pospanosti, položaj u autobusu, ali i izbor filma. Još jedan bitan faktor je i ozvučenje: upravo zbog onih putnika koji spavaju, vozač stiša ton, pa ako je film domaći, slaba im je vajda, naročito ukoliko monitor nije blizu: od motora i klime se ne čuje ništa. Što se tiče repertoara, do pre nekoliko godina, on nije mogao da prođe bez klasika kao što su "Tesna koža", "Sekula se ženi", "Tajna porodičnog blaga", "Seljaci" i "Kursadžije", ali sada su tu i "Montevideo...", "Čitulja za Eskobara",... Strani film se gleda jedino ako neko od putnika ili vođa puta donese od kuće.
Prema načinu praćenja filma, razlikujemo one koji površno prate film (bilo iz razloga zainteresovanosti, bilo iz razloga nemogućnosti da prate), one koji budno prate film (uglavnom jer su se prethodno jako smorili), ali i one koji imaju širok, gotovo metafizički pogled na film, jer im se mešaju motivi više filmova, viđenih pejzaža, putokaza, kao i motivi sopstvenih snova.
Govor u trenutku isčuđivanja.
Naime, prometa ritma i tona pričanja u trenutku kada se iznenadite, ali krajnje neprijatno. Ponekad i groteskna situacija, previše je glupo da sad već postaje smešno, te psole gorepomenutog pričanja izaziva ironičan osmeh i nervozu kod subjekta.
-O ćao.
-Zdravo Marko, hajde upadaj, svi smo već tu.
-Ćao svima
-'Vako Marko, znamo da se ponašaš mnogo čudno u poslednje vreme, a devojku nisi imao još od kad te je... Da nemaš problem sa homoseksualizmom?
-Čekaaaj. :sporo priča: Štaaa jee ovooo? :pauza: Neka šala? :pauza: Što, što, što ste svi muškarci obučeni u boje duga?
Izraz za džok. Onako, lagana varijanta napušavanja.
Nećeš viđati roze prasiće, leteti na zmaju, niti ćeš ćaskati sa Homerom Simpsonom.
Dijetalni džokavac. Za usput, čisto koliko da ispoštuješ red, u medicinske svrhe.
Deder daj da smrvimo nešto, u piš. Pravi lajtericu neam snage da jurcam.
