Dokaz da vreme leti.
Radim u McD restoranu i tih pola sata pauze prodje kao 30 sekundi.
Prema poslovnom bon-tonu, dio dana kada bi trebali ručati, međutim, s obzirom kako se kod nas posluje, ručak se stavlja na pauzu.
Najčešće iz financijskih razloga:
- ne možeš si ga priuštiti baš svaki dan
- ideš obrnut neke pare u fušu u tih pol čuke
- sad će podne, Dragane, idemo na ručak?
- danas sam na pauzi za ručak, nemam para, pao na kladionici sinoć. Idem sad vidit kako da to vratim.
Najkreativniji deo radnog dana.
Vrijeme koje utrošiš mjerkajući frajera/ribu u kolima bočno od tebe ili ispred, na pješačkom prelazu.
Ovo drugo je uglavnom alternativa u slučaju da u kolima do tebe sjede neki matorci...
Vrsta sindroma koji nije nije kao onaj H1N1,pa da zarazuje sve redom,vec se ovaj sindrom specijalizovao samo za salterske sluzbenike
Osim kafe pauze i puš pauze, dodatno slobodno vreme u društvenim firmama određeno za razmenu najnovijih podataka o trenunim poremećajima organizma, najmodernijim načinima lečenja i visini krvnog pritiska. Sve, naravno, usko povezano sa klimatskim promenama, uticaju mesečevih mena i ozonskih rupa.
- Jaoo direktorice! Što je vama nizak pritisak!
- Ma sigurno je zbog ovih promena, nešto nisam dobro spavala...
- Uzmite slobodno pola bromazepama uveče pre spavanja, ja tako već godinama...
- Ma ne to nikako! Bromazepam nije dobar, bolje uzmite presing!
- Mhm, nije to za lekove, to vam je sve zbog solarnih pega koje preko andskih piramida utiču na klimatske promene na Balkanom. Samo nemojte da se nervirate i sve prođe...
- E, hoće ovaj AFŽ da se završi skoro? Treba neko da mi pomogne da iznesem one kolače iz auta...
- Kakve kolače?
- Rođendan mi je pa žena poslala da vam donesem...
- Evo idemo, sedi samo sa'će kafica!
Za razliku od ostatka radnog vremena,tada sa uzivanjem punog prava ne mora da se radi
Pocinje oko 8:45, zavrsava se oko 10:45h, a posto racunari ne rade do 9:00h, da spojimo to sve, jbg cekajte to 15 do 11, e sad 15 minuta tamo vamo nikome ne znaci, tako da nasi cenjeni sluzbenici na salterima ne pocinju rad pre 11h.
I onda su im klijenti krivi sto ne zavrse posao na vreme, jer ipak `` mi ovde primamo 10.000 zahteva dnevno``
Parkirana 4 autobusa, par šlepera i poneki pokvaren automobil... Prljavi restoran za svetlećom reklamom WC-a u koji idu devojčice, a pored užegla livada za oskudnim žbunastim rastinjem biva zalivena od strane muške populace.
Uglavnom, na ovoj pauzi skontate da u vašoj školi uči još 10-15 ljudi koje prvi put vidite, uverite se kako izgledaju nafurane male bez šminke, vidite ko nije obukao majicu za ekskurziju i čija keva pravi najbolje sendviče za put.
1. Izgled: Grupa se deli na one u donjem delu trenerke i otštampanom zajedničkom majicom sa nekim glupim natpisom, na one u Pantera majici koji misle da će se tamo neki oduševiti kako Srbi slušaju dobru muziku i imaju svoj pravac i na one u fantomama Delije/Grobari sa punim džepom nalepnica istih. Ređi su oni "safari" turisti u tatinim bermudama i jeftinim cipelama, naoružani aparatom sa tri metra objektivom. Torbica preko ramena krasi 90% svih.
2. Ponašanje: Shtaviš da isti onaj u Pantera majici zna sve Silvanine pesme. Nezaobilazna je grupica od njih 15ak za zastavom Srbije. Malo je onih koji se već nisu napili. Škljocanje za fejs. Oni ograničeni pričaju ko je koliko para poneo i jesu li stavili kondome, đak generacije zauzeo Bezuov stav, svi "k`o pušteni s lanca", možda nekad i primetite da ste metar od profesora pričali o najbrutalnijem japanskom porniću, ali vas briga jer ste na ekskurziji, a u školi ćete nabiti ćoroskope i sesti u prvu klupu.
3. Zvukovi, mirisi: Monotoniju vonja obližnje kenjare razbija salama iz Miloševog senviča, "Kosovo je srce Srbije" se ori livadom, blicevi sevaju dok tamo "Duva vetar malo preko jetre" iz otvorenog autobusa. Smeh na glupe fore i iritirajući glas vodiča ekskurzije dok vodi monolog propraćene žuborom mokraće, završavaju se trešenjem Đoke i kretanjem do nove pauze.
Iz nekog razloga obavezna pojava prevashodno kod maminih ćeri, pa onda polu-muškaraca i formalnih prijatelja. Kao da tom pauzom okajavaju "gaduriju" unapred izrečenu. Bežanje od realnosti, da se mene pita...
-Ah, pričaj mi, kćeri, kako je bilo na tom žuru kod Hadžipoplazićserafimovića?
-Oh, majko, dražesno beše. Sve do trenutka kada me njihov najstariji sin, vragolasti mladić, nije otpratio do toaleta, kada me je zamolio da čučnem, zažmurim i otvorim usta. Onda je otkopčao rajsferšlus i izvadio... pa znate... hihi ono...
-Hm?
-Pa otkopčao šlic i izvadio... :skupljena usta: penis...
-Denis?
-Ma, izvadio preda mnom... krc...
-Aman, kćeri, pričaj razgovetnije.
-Ma uzeo... ... ... KURČINU BRE I ZABOO MI U USTA JEBEM TE GLUPU KEVO!!!
-I DA PRIPAZIŠ NA REČNIK MALO, DRONFULJO MALA, JEBO TE... KURAC DA TE JEBO!
Vremenski period koji se po pravilu pretvara u višečasovno besmisleno blejanje. Kada krenete na petominutnu pauzu, čisto da bi odmorili svoje živce od napornog posla (npr. učenja), gotovo po pravilu prvo osjetite neizdrživu glad, i odete da jedete. Kada se vratite punoga stomaka spava vam se kao da tri dana oka niste sklopili. Obećavate sebi da nećete zaspati,da ćete samo leći da odmorite na pet minuta, i legnete-sa najboljom namjerom. Tokom buđenja možete uočiti svu ozbiljnost situacije, posao nije obavljen, boli vas kičma/vrat/glava a još ne znate ni gdje se nalazite. Kad postanete svjesni ostaje vam samo da se lupite po glavi, zasučete rukave i ubrzano prionete na posao, ili se vratite u krevet, na još pet minuta.
Ovo na svima padne na pamet posle dva sata ubitačnog muziciranja neuvežbanog orkestra koji je naš rodjak pozvao za svadbu ili ispraćaj u vojsku. Ali posle kraćeg razmišljanja odustanemo od tog nauma, jer ljudi se ipak trude a i alkohol počne da nam obuzima čula pa se pridružujemo opštenarodnom veselju. Čak posle nekog vremena počne i da nam se svidja oznojena pevaljka koju smo na početku toliko prezirali.
Ovo je do jaja brate, daj tu stolicu...
Jesi naručio ono Danas majko ženiš svoga sina.
Ma pusti to daj onu Ja nikad u ž
ivotu pijanac nisam bio....
Udriii Mile...
Rečenica koja označava kraj puš-pauze.
Jednostavan način da prepoznate fejk boema u kafani. Ukoliko dotični gospodin paljenjem cigare, lažnim zamišljenim facama, pogledima ka nebesima kupuje vrijeme dok ne počne refren - pikslom pod rebra. Pederčina raspala naložena.
U zadimljenoj prostoriji čuju se tužni taktovi uz koje imaš osjećaj da zatekneš majku kako je preko stola nateže komšija Neđeljko bilo bi ti svejedno.
Čuj zovem te ljubavi, samo da znaš ne mogu dugooo...
Naš akter, Milan (19) student menadžmenta u drvoprerađivačkoj proizvodnji pali svoj Davidof slims, zamišljeno udiše dim, izbacuje ga prema nebesima. Glumi suzu i željno iščekuje.
...
IZAĐIIIII NA PET MINUTAAAAAAAAA, I POLJUBI ONOG ŠTO LUTAAAAA
grli najbliže dvije osobe od sebe, ispušta ih, uvlači dim u sebe, diže ruke u vazduh pravi tužnu facu.
_________________________________________________
Sutradan
Mrkonjić grad: U kafanskoj tuči nastradao devetnaestogodišnji mladić. Šokantno: rane ravnomjerno raspoređene po čitavom tijelu.
Komentar: bajamaliknindža - ako, ako i treba.
Komentar2: zovedinara: Raaaaatko Mladić - dogodine u Potočarima.
Komentar3: BUREK JE SAMO SA MESOOOOOOOOM
Kada radite nešto što volite ( pijete pivo, igrate igricu i dr.), a vašoj majci, ženi, prijatelju i drugim bliskim osobama se to ne sviđa oni kažu: "Nemoj više TO da radiš." Vi da ih ne bi ljutili kažete: "Neću više" Oni odu zadovoljni, a vi se " pakosno " nasmešite i kažete sebi u bradu: " A ni manje."
Za to vrijeme mozes:
- pojest cevape
- popit dva piva
- osnovat politicku partiju
- obici grad, ili
- zavrsit fakultet
zavisno od potreba
RTS-ova verzija granda. Odlikuje ga petnaestominuta prezentacija RTS-ovih pulena, čije se pesme prekidaju bez ikakvog nagoveštaja.
Neki batica peva svoju pesmu o zavičaju kad ga u sred najvećeh sevdaha prekida dobro poznat glas:
-Prijatelji plavih: Idea, Tigar, Lasta...
Trenutak kada svi muzicari dohvate neki drugi instrument ( najveca guzva oko bubnja) ili mikrofon i onda 10ak minuta pokazuju zasto u bendu sviraju bas to sto sviraju, a ne nesto drugo!
Jedna od najzajebanijih situacija,nekom se omakne glupost/istina koju svi znaju ali niko ne zeli naglas....ostalih petoro-sestoro prvo umuknu,zakaslju,zagrcnu,trce u wc,da telefoniraju po sistemu "samo tetki da odnesem lekove" :)
Porodicni skup br 1.
Akteri baba,deda (penzioneri),ujak (etfovac koji je studirao jaaaaako dugo),mama,tata,mladji brat i ja.Raspravlja se o mom buducem pozivu...
Ujak: I sta si resila?
Ja: valjda medicinu...
Baka: Joooooj pile bakino,pa gde ces to,nezna si ti...
Tata: Mani to sto je nezna,al najduzi fakultet,6 godina bre...
Brat: Kako tajo najduzi?! Najduzi je ujin on traje 11 godina
Zagrcnuli se svi prisutni....mama pocela o vremenu :)Porodicni skup br 2.
Akteri isti. Tata pokusava da se sali sa tastom(kako to samo pandur ume,pokopaj druge,da bi ti bio bolji:)
Tata: I tako Veki (baba),ova tvoja cerka nije ni malo ekonomicna,razbacuje se brate,a ja jadan ni gace sebi nisam kupio ne pamtim.
Baba (ni sekund ne razmislivsi) : Ma pusti je,jbo joj ti mater
Baba poprimila boju ringle,tata pozeleneo,ostali gledali u plafon :)
