Pokazatelj raznih fizioloskih stanja.

Ako želimo biti deo Evrope i ostlog sveta moramo se ponašati po njihovim pravilima, a evo kako to izgleda:
DESET GLUPIH ENGLESKIH ZAKONA

1. Zabranjeno je umreti u Vestminsterskoj palati

2. Lepljenje poštanske marke sa slikom kraljevske porodice na kovertu naopačke jeste izdaja

3. U Liverpulu je zabranjen toples svim ženama, osim prodavačicama u radnjama sa tropskim ribama

4. U Škotskoj je zabranjeno odbiti stranca ako zamoli da koristi vaš WC

5. Trudnica malu nuždu može da obavi bilo gde, pa i u policijskoj kacigi

6. Na Božić je zabranjeno jesti pite s mesom

7. Glava bilo kog mrtvog kita pronađenog na britanskoj obali vlasništvo je kralja

8. Porezniku je zabranjeno uskratiti informacije koje ne želite da zna, ali dozvoljeno je da mu prećutite informacije do kojih vam nije stalo

9.U Vestminstersku palatu zabranjeno je ulaziti u oklopu

10.U Jorku je zakonom dozvoljeno ubiti Škota, ali samo ako je naouružan lukom i strelom

NAJGLUPLJI ZAKONI ŠIROM SVETA

1. U američkoj državi Ohajo zabranjeno je napiti ribu

2. U Indoneziji se masturbacija kažnjava odsecanjem glave

3. U Bahreinu ginekolog sme da pregleda ženu samo gledajući odraz njenog polnog organa u ogledalu

4. U Švajcarskoj muškarac posle 22 sata ne sme da obavlja malu nuždu stojeći

5. U Alabami je zabrenjeno voziti vezanih očiju

6. Na Floridi neudate žene koje nedeljom skaču sa padobranom mogu da završe u zatvoru

7. Ako žene u Vermontu žele zubnu protezu, za to moraju da dobiju muževljevu pismenu dozvolu

8. U Milanu je legalno zahtevati da se čovek neprestano smeje, osim na sahranama i u bolničkim posteljama

9. U Japanu ne postoji zakonska granica starosti u kojoj su mladić ili devojka spremni sami da pristanu na seks

10. Francuskoj niko ne sme svinju da nazove Napoleon

U pravu si, ispravno razmišljaš, ali nemoj, tako ti svega. Ono kako bi trebao istjerati stvari na čistac završi time što postaneš nastradamus u stvarnosti.

U narodu poznata kao Pita Levača(Ljevača),ali pošto je običaj da dete u Srbiji od trenutka kad propriča učis razne zanimljive reči,ova pita dobija gore pomenuti naziv.

"-Juče sam uhvatio veeeliku ribu...( i odruči rukama koliko god može...) Drug sa kojim sam bio, morao je da ode do kuće i donese motornu testeru da napravimo četiri dijela, kako bi je utovarili.
- Daj, ne mlati!
- Ozbiljno - ovolikooo oko je imala!
- E... Bio ja juče u lovu i na nišan mi izađe jelen - kapitalac sa ogromnim rogovima u rasponu od 2 metra... BAM i jelen pade, a na liniju gađanja, odnekud ispade medvjed. Ja nanišanim i otresem ga. Kad iz žbuna iskoči dijete...
- Nećeš valjda i dijete?!?
- Smanjuj ribu, pobiću ih autobus!!!"

Vic! MINUS!!!

Čekaj, rođače, polako, vic je od kurcijalnog značaja za definiciju! Da, dobro si pročitao! Kurcijanog - jer bez njega defka ne jebe.

Čudni neki ljudi. Kako vrijeme prolazi, sve su skloniji hiperbolisanju svojih doživljaja iz mladosti. Dok ne prođe trideset godina niste ni svjesni da je s vama u klupi sjedio Zidan, u klupi ispred - Kazanova lično, a u redu pored - vila Raviojla.

Pričaju vam laži, kao da niste bili tu u trenutku dešavanja. Zapitate se kako je moguće da toliko baronišu, zar ih nije bar malo sramota? Nije - evo i zašto. U svom egocentričnom mozgu, sa slabljenjem sjećanja nadograđuju nedostajuće dijelove slagalice kojih sve više fali kako vrijeme prolazi, da bi na kraju ispala sasvim drugačija slika za koju oni duboko vjeruju da je prava. Od sardine, preko skuše, do velike bijele ajkule.

Takvih likova nikad neće nestati iz jednog prostog razloga. Zato što su u jebenoj većini. I to dvotrećinskoj!

Stolice koje ti greju dupe. Početak kraja odlaska na stadion, barem u onoj formi u kojoj smo do sada išli.
Stadion se pretvara u pozorište. Nema ograda, teren je odmah tu, na dohvat ruke, a na stadionu su Keba elegantniji nego ikada, Brena sa novim plastičnim spojlerima na sebi, Đogani sa novom pičkom, Sladža sa novim trsiteljem, Ivan Zeljković teži za tonu, Onaj pobednik poslednjeg Velikog Brata, Ivan Bosiljčić i još mnogi drugi likovi srpskog džet seta sa svilenim šalovima omiljenog im kluba u koji se kunu još od vremena kada su bili fetusi.
Čak su i krov stavili pa se više ne kisne, a WC je blistavo čist i prosto ti dođe žao da pomokriš šolju, čiji senzori na prvi znak tvog piša odmah puštaju vodu da to spere.
Tu su i neki kontraverzni biznismeni sa nekim pevaljkama koje menjaju pred početak svake utakmice.
Nema ispred onih matoraca što valjaju stare novine za sedenje, suncokret, kikiriki i semenke. Niko i ne jede to da ne prljaju tribinu. I pušenje je zabranjeno. Baklje. Niko se i više ne seća šta je to, ali se i ne seća više one ludačke atmosfere koju smo pravili, kada smo kisnuli, smrzavali se, stajali. Kada smo srcem bodrili svoj klub i kada je karta koštala 200 kinti. Biće onda 30 jevreja. Košta grejanje dupeta.

Izraz koji zapravo znači isprazniti bešiku, ali kod stoprocentnih okorelih pijandura nema ama baš nikakvo drugo značenje.

Uriniranje, usled kontakta ljudske jedinke sa vodom čija je temperatura znatno niža od telesne temperature čoveka.
Najčešći oblik je kada osoba muškog pola ode u ćošak bazena, nasloni ruke na ivice bazena, blago povije glavu prema vodenoj površini i po Default Meditaciji vrši malu nuždu. Oni koji su pak malo emotivniji i ne mogu da se kontrolišu, zatvore oči uz blago otvorena usta i uz ispuštanje zvuka negde oko granice čujnosti. Ovaj oblik poznatiji je kao Blind Ifrazvuk Meditacija.
Neki pak to rade na sredini bazena. Otežavajuća okolnost je ako ta osoba nema dna, pa je potrebno da vrši određene pokrete nogama. U tom slučaju ruke ne vrše ama baš nikakvu radnju i plutaju po površini vode, dok dolazi do učestalih treptaja oka i stoga se ovaj oblik naziva Blink Meditacija. Ako se desi da ima dna, biće teško uočiti ga jer mu često samo lice viri iz vode i stoji tako 2-3 minuta. Tu je jedino vremenski faktor pouzdan pokazatelj ovog oblika meditacija, koji se naziva Poor man barely standing.

Ako bi se neki kulturniji meditator odlučio da napusti bazen i izvrši malu nuždu na mestu fizički i fiziološki predviđenom za to, lako ćete ga prepoznati jer će ga društvo ocrniti rečima:"Aaaaaa, ide da piša u WC-u, aaaaaaa".
Ako je taj isti u malo kulturnijem društvu, prepoznaćete ga jedino ako ga vidite gde ulazi. Ova dva oblika nazivaju se I'll be right back A i B Meditacija.

Električar koji uvodi strujna kola u vašu novoizgrađenu kuću.

Stanje crne rupe. Stanje u kojem vrijeme gotovo da ne teče. Dozvoljava ti da u 3-4 minuta odradiš gomilu poslova.

Ovo je vrsta WC solje(?!) koja nema klasican pad na kome nastaju tragovi kocenja, vec ima malo udubljeno dno i rupu za odvod koja se, iz muske poze za mokrenje, gotovo i ne vidi. Konstruisana je bez logike (ili je ja ne vidim). Tacka najmanjeg odbijanja ne postoji jer kada musko pisa, prska na sve strane, gde god da ste usmerili mlaz. Jedini nacin je da sednete ili, ako ste macho, da pokusate neku gimnasticku figuru nad ovim izvitoperenim parcetom keramike i potrefite onaj sakriveni odvod. A to nije ni pola problema! Sa velikom nuzdom je jos zabavnije! Dok, kod klasicnih WC solja, govno, gotovo odmah, upadne u vodu i, odatle, relativno manje smrdi, ovde ono ostaje na dnu piksle koje nema pad i tu stoji i smrdi sve dok ne pustite vodu (odatle analogija sa pikslom) kao da cete da gatate u njega. Ali ni tu nije kraj! Kada pustite vodu posle velikog olaksavanja, voda iz vodokotlica na putu do kanalizacije nailazi na prepreku u vidu vaseg govneta, odbija se o njega i opet prska naokolo. Ne moze covek ni da povraca posteno, a da se ne uprska. Nikad nisam gutao pare i ne radim nigde gde je sanitarni pregled redovna stvar pa da mi govno bude potrebno posle trenutka kad me napusti, ali i u tim slucajevima bih se snasao, tako da zaista ne razumem ljude koji ovo kupuju i stavljaju u svoje kuce.

Ovaj izraz se upotrebljava onog trenutka kada Vam se pripiša i želite u WC.

Znate onaj izraz: "Jebem radoznale pa pakujem na kamaru."?
E to su te lobanje.
Apokaliptična scena gomile mrtvih radoznalih paćenika do smrti lujmovanih od strane Godoa. A Godo stoji na na vrhu brda i piša po njima. Bukvalno. I Vergelije je tu, sedi na tronošcu sa šajkačom i gricka slamku, boli ga kurac.
E to ja zamišljam kad me neko pita: "A šta radiš?". Svakome se desilo da nosi gps lajka sistem 1200 i snima pun kurac hektara i da ga startuje poslednja ekskurzija 4 i krenu sa Ekremima; "El to prskaš?", "Ne, vidiš da meri radijaciju.", "Traži zlato.". I onda pobednik: "Šta snimaš, ću izađem na televizor?".
Će ti izađe moj kurac na potiljak pička ti materina neobrazovana! Stvarno je Big brather za nas 2084, farma, to smo mi, čast izuzecima, koje takođe nabijem na kurac, čisto da se kotimo.
Ova retorika je pase?!
Pa napasete mi se muda k'o magare boce! Je l' treba satelit da vam padne na glavu da bi ste znali šta je gps. Kaže pesma "Amerika i Engleska, biće zemlja proleterska", oće al' o tojč!
Preleterijatu moj nasušni vi ste jedna radoznala gomila, robovi jednoumlja. Zidate piramide robovi! Zidate ih svojim zakržljalim mozgovima, od vas nastaje ćele-kula, robovi!
A Godo će sve da vas popiša odozgo. Samo se vi pitajue bez da "znate".

Izraz se koristi da bi se opisala izuzetno marljiva osoba, koja je u stanju da neprestano radi ceo dan, svaki dan.

Vrhunski odjeb vozača autobusa na dužim relacijama.
Neće ti stati kada si tražio, a izbegao je dalju raspravu.

Opšta odrednica za fudbalere portugalske reprezentacije sredinom devedesetih godina. Naime, negdje oko pola reprezentativaca pomenute države imalo je Pinto u prezimenu (ili imenu -jebem li ga) samo je varirao prefiks (Žoao, SA, Pinto bez priloga, Pinto sa celerom, Pinto sa slatkom pavlakom, Pinto na razne načine...).

Moj biciš. Mislim da niko na svetu više nema takav. I neće nikad imati.

Nije to neki od onih, steroidnih, vrsta koje imaju po sto brzina, i isto toliko dodataka. Ma kakvi. Ni blizu. Moj biciš je od dodataka imao samo dva blatobrana i zvonce, koje nije radilo ni kad smo ga uzeli. Imao je i kočnicu, ali samo zadnju, nožnu.

Sećam se da je u početku bio ljubičaste boje, ali posle toga je farban još sto puta, tako da nisam sasvim siguran. Sećam se da naš prvi susret nije bio onako lep kako bi mnogi pomislili. Kada su sva deca imala nekog BMX-a, ja sam morao da zaglavim njega. Jedna brzina, koju moje tada male noge još nisu mogle da dovoljno isforsiraju. Bio je to veliki ženski biciš koji sam vozio stojeći. Nije bilo vremena da se sedne, jer trebalo je okretati te pedale sa rotacijom prečnika dva metra. Ali, malo po malo navikavali smo jedno na drugo. Kad treba da odem do drugara, a ja na moj biciš i stižem sa sekund. Nisam vam rekao, ali moj biciš je imao prilično tanke gume, i u vreme kad sam malo ojačao niko nije mogao da prestigne moju furiju. Cepao sam cestu na dve pole.

Vremenom je počeo da tandrče prednji blatobran, pa sam ga skinuo, " da ne smeta". Isto tako je ono zvonce otpalo. Kao i zadnji blatobran. Vremenom. Ali on je išao. Čuj išao, leteo. I sećam se da nikad nisam morao da ga nosim kod majstora, kao moji drugari svoje BMX i steroidne biciklove. Padne lanac, s vremena na vreme, ali sam se toliko ispraktikovao, da sam ga namešto u punoj brzini. Nogom. Levom.

Sećam se da je uvek imao neki svoj zvuk prilikom pedaljenja. Međutim, to mi je ubrzo postalo interesantno, čak i neophodno. Jednom sam se uplašio da se pokvarilo nešto jer ga nisam čuo kroz celu jednu ulicu. A onda sam skrenuo, i bilo je sve po starom.

Mnoge godine smo izvojevali on i ja. Moram priznati da nisam nijednu devojčicu vozio na njemu, ali mogu se pohvaliti da sam jednom prilikom vukao četiri džaka kukuruza na njemu. Nije se ni zaljuljao.

Sve je to bilo lepo dok jednog dana nisam video da ga tata rasklapa. Kaže vozio ga i u jednom trenutku mu pukli prednji rogovi. Nije mu bilo spasa. Uzeo je sic i još par stvari i spojio sa još jednim koje je tu dugo stajalo pokvareno, i od njih napravio jedan bicikl.

Setio sam se kako sam plakao kad sam ga prvi put dobio, a sad mi je bilo krivo što nisam ja bio taj koji je sedeo na njemu kad je pukao.

Da se bar drugarski oprostimo.

simptom moždanog udara
poznat i pod nazivom hiperseksualnost u medicinskoj literaturi
postoji samo uz ostale simptome kao: obavljanje nužde u gače, nesposobnost dizanja ruku iznad ramena, djelimično sljepilo i gluhilo, nepokretnost, zaborav

Videti primere

Šta je trenutak? Ništavni deo vremena, u kom se skoro ništa bitno ne može dogoditi. Ako si na oprezu.
Ako se odlučiš na prepuštanje kompletne pažnje nečemu što i treba da ti odvrati pažnju, e onda si, prike, u smrtnoj opasnosti...