Posle par pića preći na meze. Nakon pravljenja podloge, neophodno je napraviti pregrade kako bi objekat bio upotrebljiv. Poželjno je unošenje što masnijeg pečenja, kako bi se dobro podmazali. Bukvalno da curi niz bradu. Bonus poeni za četnikušu i sapunjaru ukoliko dođu pod ruku. Nakon pregrađivanja pristupa se daljem oblokavanju do nove pregrade ili do fajronta.

Prostor koji odiše prljavštinom. Najmanje dve straćare koje glume "restorane ili grilove" se takmiče ko će da ugosti više pijandura i ko ima ružniju konobaricu. Obično se prišljamči po jedan kamion sa nameštajem "ručne izrade" i prodavcem koji nikad ne sedi na sopstvenim proizvodima. Leti gostuju kamioni sa slatkim lubenicama i svežim dinjama, kad im se priđe, oseti se smrad mokraće jer točkove zapiša ko god stigne. Zimi i s jeseni je najtužnije jer se sa krošnji drveća viore kesetine. Od rane zore se u mesarama raspaljuje roštilj i sa niskih dimnjaka se miris sleže na ogladnele potencijalne kupce. Psi lutalice razvlače đubre iz kontejnera.

Vikendom se skrcaju domaćički tipovi oba pola i mahnito pune svoje torbe, pregovaraju sa prodavcima, umišljaju da baš oni znaju da pogode ko ima sveža jaja i osobito su talentovani da provale "čiste žene". Radnim danima kidišu penzosi i nezaposleni. Prepoznaju se po praznim torbama jer očekuju da će neko da im proda skoro za džabe.

Osobit šmek daju zvuci : sirene "zatvorenih" automobila na parkingu, neprekidno treskanje vratima automobila, muzika iz "restorana i grilova", pevanje pripitog sveta (osobito je gadno ako se izvodi horski). Oko Nove godine sve dobija turbo zalet i odvrće se do daske.

Crtani junak koji postoji da bi zaglupljivao mlade narastaje. Ima tik da svaki put kad klimne glavom vrat mu se usine i neartikulisanim pokretima pokusava da ga smiri. Radi kao propali neregistrovani taxi vozac u gradu igracaka.

Zapinjati za razne stvari u hodu i krivudati levo-desno. Najčešće basaju ljudi koji su popili koju turu više. To piće što popiju im dođe kao uspavanka za njihov centar za ravnotežu. Zbog toga počinju basati i posrtati kao da su se vrtili na ringišpilu čitav dan.

Izraz, koji, i ako se to na prvi pogled ne bi moglo reći, nema nikakve veze sa selom. Može ga koristiti svaki čovek bez obzira da l' je sa sela, iz grada, iz Beograda, unutrašnjosti ili sa Kosova.
Naime, izraz služi da se izbegne korišćenje eufemizama, to jest da se stvari nazovu pravim imenom.

Imaginarni metak koji te spiči pravo u srce junačko i od njega pravi srce udovičko, rušeći temelje detinstva stvorene od čačanskog čipsa, Liu Kangovog fatalitija i Luisa Nazarija da Lime, od milošte među narodom prozvanog Ronaldo. Razjeb je uzrok onog šugavog osećaja koji ti se javi kad vidiš kako je Terminator evoluirao u Guvernera Kalifornije, oženio se grabuljom i pustio stomačinu Petra Božovića. Kad sretneš najjaču ribajlu iz srednje a ona izgleda kao da jede koncentrat i ostale komponente, samo što ne krene da rokće, ima šljivu ispod oka i pritom vuče dva plačljiva žgebeta dok u supermarketu traži najjeftiniji prašak za veš. Kad vidiš kakva je šlajmara postao Bora Čorba. Kad saznaš da onaj lik što viče 'a gde je pečat?' nije trolmaster nego obična pijandura. Kad prestaneš da pratiš voljeni klub zato što je neko cirkuskog majmuna, za kog Milija Babović tvrdi da mu je sin, ubedio da ume da igra fudbal. Kad sa roditeljima gledaš priloge o vunderkindovima na Dnevniku, Kvadraturu kruga o šesnaestoro dece koja žive sa bolesnom babom, otac im se udavio u baruštini kad se pijan vraćao iz kafane, majka im pobegla sa poštarom, a oni su svi odlični učenici dok istovremeno osećaš kako te svaki roditeljski pogled seče kao nož jer počinju da sumnjaju da će od tebe ikada biti nešto. To ti je, rođače, razjeb.

To je ona osoba koja te upozna sa celom tvojom porodicom i objasni ti ko je kakav...

Скитати стално, вуцарати се по граду. Лутати, ићи којекуда, смуцати се около без одређеног циља.

Po Zaratustri, osnova svakog uživanja sastoji se u slatkom iščekivanju, odnosno odlaganju nekog čina koji će vam doneti ekstazu. Pričao mi je, nakon jednog njegovog padanja kroz vreme, neposredno pošto je sišao sa planine,dole u pivnici, na Keju, mislim da je i Niče bio sa nama, kako mu se ne svidja točeni Jelen. Kaže da je on više za Haomu, ali, jebi ga, o ukusima ne vredi raspravljati. Elem, kaže on da nas samo nestrpljenje jebe, pa ne dočekamo pravo uživanje. Da bi Ničeu i meni to što plastičnije objasnio, ispričao nam je priču, koju ću ja pokušati da vam prepričam. Ona otprilike glasi ovako:
" Smara se vrabac jednog sunčanog popodneva, na grani, kad snimi crva
kako puzi uz drvo. Razmišlja da li da ga pojede odmah, ili da sačeka da se crv prvo najede jabuke ka kojoj je krenuo, misleći da će tada sigurno biti sočniji, i odluči se za ovo drugo. Čeka tako vrabac i zadovoljno cvrkuće. Njegov cvrkut privuče mačku,koja je lenjo ležala na krovu šupe, tik uz drvo, i ona primeti vrapca. Bio je tako zanesen pesmom da je mogla odmah da ga proguta. Međutim, videći crva kako ulazi u jabuku, sasvim pragmatično, zaključi, da je bolje da sačeka da prvo vrabac pojede crva, samim tim će i on biti sočniji, pa da ga tek tada pojede. U tom momentu vrabac se približi crvu, mačka se približi ivici krova, okliznu se i upade u bure puno vode, koje je stajalo ispod."
Da je ona pijandura, Niče, bio budan, ili malo trezniji, on bi to sigurno zapisao, pa ne bih ja morao da se patim, ali svejedno, sada znate i vi.

Ako se nadješ sam u društvu starijih ljudi, velika je verovatnoća da će oni svaku tvoju radnju, na ovaj ili onaj način povezati sa tvojim seksualnim životom. Bez obzira da li si prekaljeni bačje, ili i dalje nevini igrač vorkrafta ili kakve slične pizdarije, ego će ti porasti, jer će oni dugo vremena pričati o tvojim šatro prcačkim poduhvatima.

Redovna i, nažalost, neiskorenjiva pojava među pripadnicama lepšeg pola - kategorizacija muških jedinki na osnovu predrasuda i svrstavanje istih po principu ''svi u isti koš'' u jedinstveni skup gadova, smradova, prostaka, pijandura, siledžija, impotentnih i Bog samo zna čega još, u narodu poznatiji pod jednostavnim i odomaćenim nazivom – MUŠKI. Poznato, zar ne? Izmešanih osećanja, u afektu i pomirene sa sudbinom, žene su stavile večnu anatemu na sve što ima bradu, skrotum i voli fudbal, iako svesne nepobitne činjenice da bi život bez opisanih ''nakaza'' bio nemoguć, u najmanju ruku NEINTERESANTAN. I već ih čujem kako naoružane zaraznim refrenom ''Svi muškarci su isti'' i nadajući se životnoj mudrosti u jednoj od dužih epizoda 'Sex&City-a', po ko zna koji put grakću jednu te istu pljuvačku ariju: ''ONI lažu!'', ''ONI piju!'', ''ONI varaju!'' i tako u nedogled, kao perpetum mobile. U čitavoj stvari, međutim, najviše boli to što zbog zanemarljivo malog broja tih ''muških'' koji svojim sramotnim ponašanjem ruše još od vremena Adama građen ugled muškog roda i koji su jedini odgovorni za fenomen iz naslova, trpimo MI - pametni, lepi, vrli ( objasnih, složićete se ), verni i požrtvovani muškarci koji ne podriguju, ne prde i ne traže analno. Ipak, da ne preterujemo. Mi muškarci smo rudimentarna bića, lovci, vojnici, prehranjivači porodica i od nas se ne može očekivati poetičnost, suptilnost i oduševljenost ponudom cvetnih bruseva prilikom šopinga kod Kineza. Za to služi najbolja drugarica ili eventualni gej prijatelj. Bilo kako bilo, ovakvo stanje stvari se nikada neće promeniti. Bar ne dok postoje žene sa jedne a muškarci sa druge strane. Hajde, umuknite već jednom...

Enormno veliki stomak kod muškaraca, nastao prevelikom konzumacijom piva i manjkom fizičke aktivnosti.Inače Tabarka je veliki sud pun vode u kojem se rakija hladi pre nego što dospeva u bure.

Izraz kojim te baba ili deda upornu ubeđuju da ostaneš kod kuće jer je isuviše kasno, mračno a napolju, kako oni kažu ''vrvi od ološa''.

ogromno polje ... na polju je u zemlji zabijena bandera visine jedno 5m ... pitate se zasto? Sve u svoje vreme ...
Sa jedne strane dolazi kung fu majstor (negativac) on koristi tehnike "unezvereni tigar", "poludela bogomoljka" i "krava koja se rita dok spava". Obicno ima dugu kosu za koju bi mu svaka devojka zavidila, bradu i ogromne obrve (naravno sve vec osedelo)
Sa druge strane dolaze ucenik i njegov ucitelj. Ucitelj spazi negativca i pocinje da mozguje ... seti se da mu je ovaj pre 3 veka ubio sestru, silovao majku i caletu razbio budilnik ali posto je sad ostareo i nemocan on salje ucenika da ga razbije ...
Ucenik na pocetku borbe nema pojma o zivotu ... dobiva batine i izgubi naaaaajmanje 6-8 litra krvi, sve dok se ucitelj ne umesa i pocne da mu prica kako da najbolje primeni naucene lekcije koje su se vec 45 min provlacile kroz film do ove scene. Uz dodatne fore kao na primer ... zlikovac ima slabu tacku ... ako mu nabijes palac prst u levu rupu nosa a drugom rukom udaras po pupku, konstantno pokusavajuci da mu ne das da levom nogom dodirne tlo, on mora da izgubi.
U jednom trenutku zlikovac ne moze vise nista osim da iz cista mira napravi skok (molim lepo ... i stojeceg stava) i da stane jednom nogom na BANDERU (evo je bandera sad) i da se cinicki smeska ...
Onda dolazi druga faza gde ucenik polako shvata stos i pocinje da sklapa neke njegove tehnike. "luckasti konj" razbiva "unezverenog tigra", "pijandura sa paklenom pesnicom" je 10x efikasniji od "poludele bogomoljke" a tehnika "krave koja se rita" je i ovako i onako vez izasla iz mode.
Tako da na kraju ucitelj i ucenik nastavljaju svoj put. Prebili negativca ... a ako se film svideo publici moze da se desi da izadje i nastavak

Dodatak: zvucni efekti ... fuuuu!, tuuuu! (ova dva idu ako je oruzje u igri, cesto mecevi ili koplja), pao!, ta!, tum!, ca! (pesnice i noge), tak!, donk!, klak! (drveno oruzje)

Muškarac između majke i žene. Da moja žena sada ovo čita pitala bi me zašto nisam napisao "žene i majke" verovatno. Nema sitnica, i redosled je bitan a ne krupnije stvari. Večita borba između dve strane, čekića i nakovanja, za prevlast nad mužem ili maminim sinom. Ko je čekić a ko nakovanj je manje bitno, bitno je da udaraju jedna po drugoj lakom i teškom artiljerijom, iz zasede i frontalnom paljbom, dok između njih stoji muškarac, najviše pogođen njihovim bombama i granatama.
Koja bolje kuva? Koja pegla pantalone na crtu i koja koristi mirisniji omekšivač? Koja te je više puta tuširala ladnom vodom jer si malo preterao sa špicerom kod kuma? Zajebana pitanja, ali ne kao obična, ženska zajebana pitanja tipa "jel mi veliko dupe u ovoj ciklama suknji?". Kada pomisliš "koji moj je ciklama" pa se zajebeš i odgovoriš potvrdno sigurno ćeš apstinirati neko vreme(koje zavisi od toga koliko si sposoban da je obrlatiš) ali ako kažeš da tvoja mama bolje kuva slatki kupus sa mladom teletinom sjebao si se gadno. Ne postoji pridev da opiše koliko si se sjebao. A opet ako majci kažeš da tvoja žena bolje kuva bićeš nezahvalno govedo i pljunućeš na sve one sutlijaše koje si jeo direktno iz šerpe. I tako dan za danom, godina za godinom ko ima sreće da potraje(ili nema?) trpiš, balansiraš, opanjkavaš jednu pred drugom i moliš Boga da te ne uhvate u mašinu kada su obe prisutne.
A ako živite svi zajedno, onda sipaju u tebe kao u nerotkinju. Sve u svemu jeban si. Iako ti po pravilu ništa nisi kriv a i nebitan si u ovoj borbi. Ali...postoji nada! Ako uspeš da ih složiš oko neke stvari, ako ih nateraš da razmišljaju slično možda možeš da bos prepešačiš trnje i žar i nađeš mir da gledaš fudbal i pečeš rakiju nedeljom. E, ta stvar je muškarac sam i njihova ljubav(jebiga i to ako imaš sreće!) prema njemu, a i to da obe misle da si pijandura, kockar, ženskaroš i npr neodgovoran.

Tajna odaja koja postoji u svakoj školi, negde blizu fiskulturne sale, ali dobro sakrivena, kao ona vratanca iza kojih su se krili kralj Aleksandar i kraljica Draga.
Čega sve u toj ostavi nema: lopti, lopti, lopti, rakije, rakije, rakije: jedne pljoske ugrađene u loptu tako spretno da se može piti iz ventila samo malo posišeš loptu, onda: hoklica na rasklapanje, džezva okrnjena, stara kutija od kraš keksa a unutra šrafovi, lopta, rakija; dalje: tu je Erotski dodir iz 1991. godine, čarape sumnjivog porekla, gaće profesorke geografije, pištolj luger što je koristio Prle, Holifildovo uvo, kapa komada jedan umazana krečom, lopta, rakija, listovi starog dnevnika umašćeni od bureka a i jedan burek zaboravljeni, jogurt trouglasti, lopta, rakija, mreža za odbojku paz da vam sad ne razapinjem mrežu pa nisam ja Memedović ribolovac neki, igraj fudbal tamo, dalje: domine, sajla i kuka, bušilica i bimbalo za povremenu šljaku, lopta, rakija, šubler, mandarina, bista Josipa Broza, i još: geografska karta Afirke iscepana, plavi kamen, deo ukrasne fontane iz hola škole i tri kvake mesingane, lopta, rakija, monopol, boks formule, tranzistor i olovka koju kad okreneš naopako crno mastilo se odliva i vidi se gola žena sa figurom debeljuškastom iz 1973. godine – peščani sat njegove istekle mladosti:

Skup obrazaca ponašanja i moralnih vrednosti beznadežno neshvatljiv zapadnjacima, još gora zabuna se postiže ako zapadnjak pokuša o tome da snimi film.

On se polomio k'o nikad da sredi vaš katastrofalni kvar na kolima, jer vam je pored njega, crkla gurtna i fichafner. Uvezao je najskuplje delove iz Nemačke i obavezno bi vam to u drugoj radnji papreno naplatili. I toliko je pošten čovek i domaćin, jelte, da vas na kraju ljubazno ponudi i rakijiom.

U zadnjoj kući, u ulici, iza trošne ograde i u vreži ladoleža i mahovine, prozora starih i ispalih iz svojih ležišta punih larvi, u dnevnoj sobi, bez jednog zida, sedi Đura Jakšić u starom kaputu iscepanom, poguren i taman. Sedi i lista nešto na telefonu, gleda na fejsu slike svoje propale kuće i cokne po neki put besno i opsuje gadno.
...
Nadežda je trenutno izašla, na ona gornja vrata, koja nisu stalno tu, ali kad su ovakvi oblačni dani sa onim prozuklim suncem, pojave se bledo i ona gledajući u to južno dvorište, gore, gde raste razno bilje i pesak ostao posle davne gradnje već urasao u detelinu i neke morske trave na suvom.
U pesku Nadežda pročeprka neku školjku koja je bila davno meze mezozoika, oblutak neolita ili zarđali ekser skorijih vremena; tako nešto joj uvek treba, pa se zatetura dalje da probere malo vrednog korovja, skoro nestalih, sa sitnim cvetovima.
Promrmlja, opsova nešto, pa nastavi dalje, podiže jednu trulu jabuku i ona nesta u njenoj ruci pre nego što je ušla u kuću sada, čini se, skroz obasjanu.

Nadežda je obična baba: ima neku svetlu kosu koja viri ispod marame, lice više neprijatno nego prijatno i niko joj pravu pripadnost još ne zna: neutral good chaotic neutral, neutral evil ali to se i ne može saznati, barem dok se ne završi do kraja.

Međutim ima tu i jedna zvrčka, jedan končić koji može da krene, i da pokrene.

Majstor da sakrije nekoga ili nešto tako da ne mož' to ni detektorom da nađeš.