-I ondak ja kažem, Bela, vidićemo ko će pobedit ove godine. Stao moj Graor nasuprot onog njegovog sranjceta, a ne zna da Baba njemu krišom ubrizgala sedativ, jel ona je nečujna kao ninđa, ona ima takav hod. I samo se izvrnuo i pao. Tek posle on sazno za to, tražio revanš. Kažem idi bre Bela, kakav revanš, oćeš moj, pobedio sam te i to je to.E, a kad se setim, kada sam ja mogao pre trideset godina, kada sam bio neko i nešto u mojoj firmi, kada sam bio neko mudo, po trista kila piletina po duplo većim cenama da valjam preko sindikata pa ondak uzmem pare, odem u Čad, Egipat, Kina, Sovjetski Savez, svugdi me bilo... Dam Živanu deset dinara, nek ima za deset dana rakije, babi kupim obavezno Mocart kugle i Frau Šilovički kez...

06:00- 1doza weight gainera(30g weight gainera u 500ml mleka)
*ne pijem ga u 06:00 zato sto tada ustajem nego zbog nezgodnih termina uzimanja,posle se vracam da spavam*

09:00- dorucak-2hleba,5przenih jaja,10virshli,snicla,500g sira,1litar mleka

11:30- 1doza weight gainera

12:00 – 1 proteinski sejk

12:00-14:00- teretana 1 proteiski sejk

14:30- 1 doza weight gainera

15:30- rucak-3hleba,5przenih jaja,1kg mesa(piletina)1kg mesa(junetina),2litra mleka

18:00- obrok- 2pljeskavice sa kioska,2velika chipsa,stapici,grisini,ostale grickalice izajebancije,cokoladice,sladoled(sad kad je leto),cokoladno mleko 1litar.

20:00- vecera-10sirovih jaja umucenih u 1litar mleka,snicla

21:15- 1proteinski sejk

21:30-23:00 teretana-1proteinski sejk

01:00- 1doza weigh gainera

pa sve ispocetka sledeceg dana............

i DA daje rezultate,imo sam 84kg,posle 30dana ovog programa,94kg-misica.............

Ber: I sada nailazimo na slonov izmet,njega ću iscediti i osušiti,a kasnije od toga napraviti vatru. O,i evo malo trave,a malo i kore drveta. Treba napraviti zaklon večeras,jer u pustinji često zmije vrebaju sa tla,tako da ćemo krevet napraviti na vrhu ovog Jablana. Jablan je jako zgodno drvo za koješta.
U PAUZI SE GASI KAMERA...IDU REKLAME...
Ber ( dok idu reklame) : Matori,vadi tu prasetinu i vino,žedan sam ko ker !
NASTAVLJA SE PROGRAM :
Ber: I sada smo našli padobran koji je jednom čoveku djubar,a drugome blago ! Spakovaću padobran,za kasnije,trebaće mi. Prethodno sam našao onu školjku dvokrilca (aviončića) ,i onaj motor od mlaznjaka. I evo je zmija ! I da ,to je zvečarka ! ali njen otrov sadrži toksine koji za pola minuta ubiju mamuta,a kamoli čoveka. Sada ću uhvatiti zvečarku pomoću ovog štapa i malo je baciti na žar. Ovu zvečku ću poneti sinu,da se igra jedničak. JEDE ZMIJU... I daaaa,zmija ima ukus kao piletina,ovo je delikates pustinje !

- Je l’ ste spremni da poručite?
- Uf stvarno ne znamo. Sve ovo smo jeli mnogo puta. Ništa novo. Jel možete vi nešto da nam preporučite?
- Svakako. Evo za gospođu bih preporučio Quesadilla Avokado, a za Vas Saragosa medaljoni u sosu od gorgonzole ili zelenog bibera.
- Ma ne. To sam čini mi se jeo već. Sećaš se draga kada smo bili u Španiji letos. Nije mi se nešto dopalo.
- Ni meni se ne dopada. Više ću da eksplodiram od avokada. Preporučite nam nešto drugo, ali da ne bude neka piletina, teletina, pasta, bifteci ili bilo šta tako standardno. Znate, mi smo proputovali skoro ceo svet i svašta probali, pa smo uvek u potrazi za nekim novim ukusima.
- Svakako. Mogu li onda da vam predložim oboma specijalitet kuće samo za odabrane goste. Neprcani losos. Sveže ulovljen tu u Dunavu, odmah pored restorana. Čuven je po posebnoj mekoći i punom ukusu mesa, upravo zato što mrestom nije narušena tekstura njegovog mišićnog tkiva.
- U draga, ovo baš zvuči savršeno. Donesite nam dva neprcana lososa i flašu najboljeg belog vina koje imate.
- Svakako. Odličan izbor.
.
.
.
- Mile, podgrej ona dva lososa od sinoć, a mačkama ćemo da damo nešto drugo. Naš’o sam nove žrtve za neprcanog.

Vi : I kako je bilo u Americi ?
Prijatelj koji je bio u Americi : Ma ono lepo je krasno, ali brate ne možeš pošteno da se najedeš. Jedino sam u onim njihovim avionima najeo, al' kad su mi spremili one njihove sendviče koji imaju više salame i neku tanku krišku hleba. Ni po jada, a ono tamo u Americi sve spremaju neke salate u kojima cede litre majoneza, ono da nije da je to problem al' nigde ne možeš naći pošteno sirće, mislim čoveče njihova salata je najobičniji dodatak majonezu koji ti nasipaju u činiju. E, a oni njihovi Mekdonaldsi, tu bre brate idu samo narkomani, više sam para potošio da ima dajem pare nego što sam platio one njihove proklete šake jada koje nazivaju hamburgerima, od kojih se ne možeš najesti. A onda se tu i neke njihove krofne, mislim brate, oni dobru krofnu u životu videli nisu, kod njih je krofna samo grumuljasta skupina masti i šećera, ne znam bre kako svu tu mast oni to jedu. A jedinu domaćinsku pljeskavicu koju sam uspeo da nađem su mi ispekli kao neku poluživu stvarčicu, koju sam morao da žvaćem pola sata da bih je mogao pošteno svariti. Probao sam neku kinesku piletinu, al' samo što to nije uopšte piletina već najobičnija pohovana gomila masti koju lažno serviraju kao neku piletinu. Nije ni čudo što su svi tako debeli i gojazni tamo, kad samo žderu neke masne krofne bez ukusa ili piletinu bez mesa...

- Brate dođi odmah. Došli neki likovi ispred picerije. Požuri.
- Evo me, da ponesem nešto.
- Ma jok, šištavci ali ih je mnogo.
- Stižem! Da zovem još nekog usput?
- Dođi sam.
.
.
.
- Ej brate pa nema nikoga ispred.
- Ma znam nego gore su neki lik i dve ribe, pa ih nešto ložimo. Samo da te uputim na brzaka. Završavali su džidžu kod nekih momaka na Zvezdari. I tu im oni uvalili čaj. Onda kada su izvalili i vratili se nazad, likovi sve troje prebili i još im uzeli telefone. Nemam pojma kako su ovde završili, a dole su negde iz Bloka.
- Pa šta ih ložimo uopšte?
- Za sada ne znam, videćemo u kom pravcu će da ode. Smišljaj usput.
- Ok.
.
.
.
- Ovo je taj moj drugar Urke o kom sam vam pričao. On će da vidi i to da reguliše.
- Ćao, ja sam Urke.
- Ćao ja sam Goran, ovo je Maja, a ovo Slavica.
- Ispričao mi je drugar sada šta je bilo. Kakvi seljaci, nevera. Jedino možemo, ako se slažete da ih izujemo iz đonova i pouzimamo im sve što imaju tog trenutka kod sebe.
- Pa može to.
- Ali moramo da vidimo sa Šefom prvo. Ne smemo da akcijamo bez njegovog pristanka. Dođite vas troje večeras ovde, pa ćemo da mu izložimo situaciju. Ako kaže da može, stupamo u akciju.
- Joj, ja se bojim. Nemojte, nema veze.
- Ma čega se bojiš Majo? Jel Maja ono beše?
- Da.
- Šef je kul lik. Onako pravi mangup. Ne brini. Aj sada idite i vidimo se uveče.
- Idemo, hvala ljudi.
- Ništa, ništa.
.
.
.
- Što si im rekao da dođu uveče? I ko je jebeni šef? I šta ćemo da ih ložimo?
- Pa pazi. Ne znam još sve, ali Šef će biti Miladin matori alkos, a pristaće za vinjak jer on sve radi za vinjak. Moramo da ga nateramo da se okupa, da mu obučemo neke fensi stvari i na šišanje da ga vodimo. Dalje ćemo da vidimo. Kao on sedi sam u separeu. Pored njega će da stoji Đole jer je ogroman i ćelav. Pa videćemo šta ćemo da ih ložimo.
- Hoćemo da izjebemo one dve.
- Ma jok. Deluju ok, onako kurvinski, ali tripujem da su novopečene navučene pajdomanke.
- Možda bi mogao Miladin da ih jebe?
- E to ti je već dobra ideja. Taman kod Saleta gajbi. Kuća mu je vrh, a matorci na moru.
- A dal će dati Sale gajbu?
- Ma naravno da hoće. Za to zezanje da Miladin opali dve guske, daće sto posto. Pa sa ovim potezom ulazimo u legendu.
- Ajde. Vidimo se uveče.
.
.
.
- Đole, zovi Saleta i još par njih, dođite u piceriju pa da podelimo uloge.
- Kakve uloge, učim čoveče ispit mi je za dva dana?
- Nećeš verovati kada ti kažem.
- Dobro, evo me.
.
.
.
- Ćao Majo, ćao Slavice. Gde vam je onaj momak?
- Nije mogao da dođe. Znate, mislile smo same da svratimo.
- Odlično. Ono tamo u ćošku je Šef. Zapamtite, kada vas pozove morate da iskažete poštovanje i obraćate mu se sa Vi. Onaj krupni momak pored njega Đole Kasapin. On priča umesto njega. Znači Šef mu šapne, on ispriča šta je Šef šapnuo, pa nemojte da vas iznenadi to.
- Dobro. A jel moramo i mi prsten da mu ljubimo kao vi?
- To ne. To samo pripadnici familije rade. Dovoljno je da on vidi da ste pune poštovanja.
- Dobro, razumele smo.
- Idem ja sada do njega da ga pitam. Da garantujem za vas.
.
.
.
- Miladine kakav si mi lep k’o slika tako. Hoćeš da jebeš one pičoke tamo?
- Čuj ’oću jebat’. Pa naravno da ’oću. Još mlada piletina, dvaes godina. Pičić k’o kolačić. Znaš kako kod nas na Romaniji kažu....
- Dobro, dobro, dobro. Samo s vremena na vreme šapni Đoletu nešto kao na uvo, a on će da odradi ostalo. Đole, ti si i kao vozač, odvezi ih posle kod Saleta na gajbu nek ih Miladin oplodi.
- Hoću matori. Koji si ti bolesnik nevera. Al vrh je fora. Vidi kako tripuju da će da budu konkubine mafijaškog bosa hehehehe
- Ma pajdomanke ko ih jebe hehehe
.
.
.
- Tebra vidi kako ih Đole obrađuje.
- Aha. Vidi kako se smeškaju. A vidi ga Miladin kralj podzemlja ehehehehe
- Surovo. Au ja ne verujem. Još će ih stvarno opaliti. Posle ću morati gajbu da dezinfikujem, ali ova priča će nas nadživeti.
- Stvarno. Ultimejt loženje. To je to. Nema dalje.
- Evo ih ustaju. Priđi Miladinu da ti šapne na uvo kao da idemo na Zvezdaru u akciju, a ti onda pokaži na nas par rukama da krenemo sa tobom. Mi izlazimo, Miladin ih privodi i to je to.
- Krećem.
.
.
.
- E brate jesi čuo da je Miladin pazario triper od one dve hahahaha
- Au kakvo finale. Nisam mogao bolje da očekujem. Jel ljut na nas?
- Ma jok. On je starog kova. Kaže da ko nije imao u životu triper, nije ni jeb’o. A još plus, Đole kako kaže, izuo ih je matori iz đonova. Onaj cijalis je isto bio dobra ideja.
- Ja i dalje ne verujem da smo namestili Miladinu da jebe one dve guske i to na kakvu priču samo. Shvataš da nam je ovo vrhunac ložačke karijere, da smo ušli u legendu. Već se pojavio grafit u kraju "Miladin je jeb'o i to jeb'o k'o gazda"
- Da, već se zna. Odlazimo u istoriju kao najbolji.
- Najbolji.