Jedan od mnostva,divnih casopisa,koji se bave parapsihologijom,okultnim i slicnim naukama.Pocetkom devedesetih je uocena ,jedna krajnje zanimljiva pojava,a to je da nas narod veruje u svakakve gluposti i sto je ta glupost neverovatnija,prosecni srbin ce vise biti uveren u njenu istinitost.Tako smo postali"nebeski narod".....Posto je ta pojava bila zgodna za eksploataciju,javili su se razni vidovnjaci i proroci,vestice i magovi.Oni su kao i svako ko drzi do sebe ,izabrali televiziju za medij ,preko koga ce se reklamirati,ali da bi stvorili iluziju o njihovom kredibilitetu,bilo im je potrebno da osvoje stampu.Zato su se stvorili razni casopisi koji su ih velicali i pomagali im u varanju naroda.E,tu dolazimo i do "Treceg oka"!
Od svih idiotskih casopisa koji su obradjivali slicne teme ,"Trece oko" je bilo najgore.Najgori su bili i ostali zato sto ,za razliku od drugih casopisa,oni su pokusali da sebi obezbede kredibilitet pisanjem tekstova koji imaju "naucnu" osnovu.Stil pisanja je ugladjeniji,manje bombastican,ali jednako sugestivan .Dovoljno govori to sto se autori ne potpisuju ,nego ostavljaju inicijale,kao da su zasticeni svedoci.
Licno mislim da sve sto oni pisu,jesu najobicnije gluposti,ali mislim da su jednu stvar ipak ,empirijski ,uspeli da dokazu,a to je da smo mi srbi,veoma lakoveran i glupav narod,koji pusta gotovo svakog da ga vara i guli mu kozu sa ledja.
Reč kojom se u Srbiji ozvaničava rodjačko - prijateljsko - drugarski dogovor.
- Komšo, jel' možemo ovo moje dete da uvalimo negde kod vas u preduzeću?
- Završićemo.- E pišu mi neku kaznu za parkiranje, aj zovi Rašu inspektora da to sredimo.
- Završićemo.- Kad stignu oslići preko sindikata ostavi mi jedno 10 kg, treba mi za slavu.
- Završićemo.
bosanski ili bosanskohercegovački novinski portal i ujedno naposječenija web stranica u Bosni i Hercegovini
portal gdje glavnu pažnju privlače komentari, dok su vijesti manje važne
mogu se naći hrpe komentara, uvreda, netrepeljivosti, banovanja, čak i vijesti o uhapšenim komentatorima ili dopisnicima vijesti
doživjeli su zapljenu kompjuterske opreme i sukob sa vlasti 2014-te godine
čita se kao "kliks" za one koji ne znaju kako se izgovara slovo x tj oni koji misle da se latinica i čirilica mogu miješati, pa da je to čirilično slovo "h"
Ovi klixovci su bolesnici, samo vrijeđaju u komentarima.
Klix novinari pišu o zdravlju, kao da su doktori.
Može se naći i pokoja nebitna vijest, kao što je starleta ili zvijezda koja je slomila noge ili zaboravila lakirati nokte.
Tvrdnja na koju će se posprdno nasmejati mnogi: bahati vozači za koje su saobraćajni propisi tek nešto više od dosadne muve oko glave, jer imaju vezu u muriji ili dovoljno keša da im veza i ne treba; žestoki momci kojima neće tamo neki miševi da ometaju kombinacije (jer imaju vezu u muriji ili dovoljno keša i vatrene moći da im veza i ne treba); političari, jer, zaboga, oni pišu zakone, oni naređuju i muriji i sudu, a ne obratno, i mnogi slični njima.
Ali...
Dobra veza u muriji te neće spasiti ako se u svojoj ljutoj mašini pri 200 na sat zakucaš u betonski stub, niti će ti korumpirani načelnik policije pomoći kada te neki razgoropađeni miš na prepad spuca macolom u glavu ili ti poslovni partner pošalje par grama olova u telo...
Jer, zakon fizike je isti za sve, tu povlašćenih nema.
Samo što su to neki naučili u školi a neki to nauče na teži način.
To su devojke, očigledno iz Zemuna. Uh, počećemo od glave. Prvo, po čemu se prepoznaju, jesu šiške. Boja kose može biti samo CRNA ili samo PLAVA. To je propisano negde, to ni one ne znaju. Bitno je samo da se po tome prepoznaju. Šuškavac im je, skoro kao zaštitni znak, pošto to obavezno ide uz fensi trešu i Ejr Maks. Postoje više faktora po kome ih možete prepoznati, a jedan od najčešćih je taj, da su šarene k'o ruska salata. Stavljamo po 3 do 4 kile šminke, ali 'ajde, nećemo im zameriti, ipak su to devojke. Al' ipak najgore, jeste to, da su, fizički, strašno jake pošto im je dečko jak. Nema veze što je visoka 1.50m, ona je jaka, zato što joj je dečko jak. Lol, pa kako i da ne bude jaka kad je iz Zemuna. Ima ih dosta, polako, zauzimaju Beograd. Zemun je samo jedan deo grada, i dat je čisto kao primer(molim normalne Zemunce da se ne uvrede). Ne smeju da izostave svoju ''psajho'' muziku( i ove koji slušaju psajho, a normalni su, molim da se ne uvrede) uz koju se one tresu k'o napaljeni vibrator. Fejsbuk. Strašno bitan deo njihovog života pošto je odatle sve počelo. Na slikama improvizuju prostitutke, i imaju veoma opasna imena na Fejsu.
Mica Zemun
Joka Mawa Zemun
( mala pauza, moram na fejs da vidim neka opasna imena)Opasna Mawa Zemunka
Samo Bahata Mawa - Zemun
Jebi-Me-U-Guzu-Zemun
TATA-PROBALA-SAM-PISU-NBGD
CALE-POJEBI-ME-VZDVC
PRODAJEM-SE-ZA-20-DINARA-POVOLJNO-Zemun
Najiskrenije, jesam.
Ispocekta nisam uopste lupao minuse. Nikad. Kad vidim sranje definiciju samo je preskocim. Sta me bole tuki sto je neka dileja umislila da treba nesto da napise? Sta mi piste jajca sto je neko okacio status sa fejsa i milsi da je vrh?
Onda sam povremeno lupao minuse. Bas na veliku glupost. Na njesra enormnih razmera, tako jedno 48 kurika. A bilo ih je. Bez komentara, bez zelje da mu kazem "tebra, ovo ti je sranje".
Posle sam polako poceo da stavljam komentare, dobronamerne, drugarske, skoro roditeljske. Uporedo sa komentarima poceo je da raste i broj minusa. Otprilike na svaki plus jedno tri minusa. Mislio sam "to je neki talas, nemoguce da ovoliko sranja iznedri jedna zemlja".
Padalo mi i na pamet da su sve to dupli nalozi od 5, 6 osoba. Napravila degeni da lajkuju sebe, napravili po 10, 15 naloga i sa svih naloga pisu i glasaju. Iste ili slicne definicije, plitke, glupe, fejsbukovske. Ili to ili su svi klonirani, svi isti, svi na isti glupi kalup.
I svakog dana sve ih je vise, sve jadnije definicije i sve mi mucnije da se objasnjavam s njima. Lepo im drugarski kazem "njesra ti je ovo, skor ti kaze, razum ti kaze, komentari ti kazu, obrisi ovo...
Nista,pas laje karavani prolaze.
Onda sam uhvatio sebe da samo lupam minuse. Citam torima, citam, mojne da mislis da ne citam, citam i ne verujem. Na 100 definicija mozda 1 do 10 plusova.
Ovo ostalo "minus, minus, minus, kakvo sranje, mora ostavim komentar, alo magarce skidaj ovo govno, minus, kakav konj, sta je ovo, maloumnik, da ostavim komentar, Carooo vrati se, minus bre, minus na kub, golo govno, aman sta rade modovi, ovo cek da procitam jos jednom, minus, sto sam citao jos jednom, ocu kuci, aman sta je ovima....
Razvojni put Srba u Srbiji pod uticajem političke samoproklavane (a on naroda odabrane) političke elite.
Svaka elita ima svoj kamen temeljac koji postavlja na zgarištu svega što je urađeno pre nego što su oni zajašili. Narod je zapaljiv na svim temperaturama i poseduje rušilačke manire. Hajka je omiljen oblik izražavanja jer stoka (narod) ne misli nego se tera.
Elita smatra da je napredak ako popljuješ svoje prethodnike. U novije vreme je to nedovoljno pa ih treba utamničiti i kasnije diskretno pustiti jer se uredno ispostavlja da su optužbe neosnovane.
Elita ne bi bila to što veruje da jeste, da ne veruje u sopstvenu superiornost. Brate, pevaju, plešu, sviraju, pišu pesme, recituju na svim TV kanalima...i samo fali neki porno snimak pa da se uverimo da su bogomdani da nas karaju.
Elita uvek ima jedan zajednički imenitelj. Hobi. Kradu.
I mi, neelitni stanovnici ove države imamo zajednički imenitelj.
Baš smo budale.
I kome još znači što su se u Srbiji ljudi opismenjavali još u 8. veku?
I kome da se kaže da su do 18. veka u Srbiji ljudi bili slobodni (osim kuluka koji se Turcima uredno odrađivao)?
To ni sami sebi ne spominjemo, makar samo zbog toga da se podsetimo da nismo nikli "na demoktaskim izborima" i uz Vladu koja će da šljaka kao Bajern (ili već kako je rečeno).
Vreme kada se skoro sve radilo bolje nego sad i koje verovatno mnogima nedostaje. To se vidi i umetnosti. Muzika, filmovi, knjige i ostalo danas ne moze ni da prismrdi tim stvarima u proslosti. Nove pesme se slusaju 2 meseca dok se neke pesme iz proslosti slusaju preko 50 godina, filmovi takodje( i pornici su pre bili bolji, imali su bar neku radnju ). Knjizevnost bih izdvojio jer ce to za koju godinu i umreti(jebiga niko nece cita knjige). To je i zato sto je pre svako radio ono sto je najbolje znao a sada svako radi sta oce, pevacice iz granda koje imaju samo osnovnu skolu (dakle one malo pametnije) glume u filmovima, svaka kontroverzna licnost pise knjigu tj drugi im pisu jer pola njih i ne zna pravopis. Najveci krivac tome je glup narod jer npr grand postoji zato sto ih 80% stanovnistva Srbije slusa i sve dok je tako ostaje nam da zalimo za prosloscu
Qrac
F word je u engleskom isto što Kurac ili U kurac u srpskkom. Upotreba koja označava revolt i nezadovoljstvo je skoro identična. Qrac je zgodan ortografski eufemizam koji je stvoren za pisani oblik te reči kao što i ameri ili englezi kažu i pišu f word.
Gledanje u tuđu 'rabotu' prilikom vršenja male nužde u pisoarima.
Posle dobre pijanke, dva lika završe u wc-u diskoteke na redovno pola-časovno pražnjenje bešike. I dok se bešike prazne, jednom od njih pada mamurni pogled na pišu ovog drugog, na šta će ovaj:
-"E brate... nemoj da prepišuješ! Ako ne znaš kako se radi, pitaj učiteljicu."
Dragi Branko,
Obraćam ti se sa "dragi Branko" jer si nas ti tako učio, ali bih ti radije uputio par komplimenata koje pristojna deca ne koriste.
Još mnogo toga si me ti naučio. Verovao sam ti, Branko, više nego Titu. Tebi i Dejvidu Belamiju. I danas mi je sreda omiljeni dan, ušlo mi pod kožu zbog "Kockice" i "Opstanka". Životna želja mi je bila da učestvujem u "Kockici" i da izdominiram znanjem. Sve sam se nadao da će mi se pružiti prilika iako ni u vrtić nisam išao. Pane i Goca nisu ti bili ni do kolena, na bednog plagijatora Acu Poštara neću da trošim reči.
Kad sam prvi put čuo "Ob-la-di Ob-la-da" hteo sam celom svetu da kažem kako su Bitlsi ukrali muziku iz tvoje emisije.
A onda sam saznao da ti zapravo ne živiš u vrtiću. Pa čak i ne radiš tamo već da si glumac. To sam prihvatio. Nekako. Ali sam barem verovao da si mnogo pametan i da sve znaš i da su te zbog toga pozvali da sa nama podeliš svoje znanje. A o tvojim drugarima tatatatircima sam, uz neskrivenu zavist, mislio da su , sem što su najsrećnija deca na svetu (em žive u Jugoslaviji em učestvuju u "Kockici") istovremeno i najpametniji i najvredniji cvet naše omladine. Dok nisam saznao da postoji i nešto što se zove scenario i da postoje ljudi koji taj scenario pišu a koji se ne zovu Branko Milićević. Pa jebem mu miša, mogao si bar neko pitanje da im postaviš onako, na suvo, da čuješ šta deca stvarno misle. Makar bi se smejali. Čekaj bre, pa još će da ispadne da ni one pesme nisi ti smislio?
Sazreo sam, Branko. Ne možeš više da me foliraš. Čuo sam sve. I da si narkoman. I da si počeo da radiš sa decom jer ti je to bila jedina ponuđena tezga u pauzi snimanja partizanskih filmova. I da ti se osladilo jer je to bilo neiskorišćeno tržište. I da si maltretirao decu na snimanju. Da zapravo uopšte ne voliš decu. Nisam hteo da verujem.
Ali morao sam da poverujem u ono što sam video svojim očima, kada sam ćerku dovodio u tvoje pozorištance i kada sam pola prosečne plate morao da prospem na kineske đinđuve čija nabavna cena teži ka "nula dinala". O ulaznicama da i ne govorim.
I na kraju, još ovo: Kažu da je dobro što je Džim Morison umro mlad jer da je dočekao starost, verovatno bi se pretvorio u cirkusku atrakciju u vidu masnokosog matorog rokera, mozga pretvorenog u kašu od narko-koktela, koji bulazni reciklirane stihove i tezgari za bednu siću. Ali, Morison je bio roker narkoman koji je prodavao svoju priču takvima kakav je i sam bio, a ti si bre, bio dečiji heroj! Ne kažem da bi bilo bolje da si umro mlad, daleko bilo, ali bre, nisi morao da prsneš s mozgom na tako bizaran način. Raša Popov je to barem uradio sa stilom, a ne kao ti.
Kako si smeo da dozvoliš da ti se to dogodi? Ako je heroj mog detinjstva sada izlapeli matori namćor, kako da sebe u četrdesetoj godini ubedim da u meni još živi ono dete sa početka?
Tatatatira i tebi,
Tvoj drugar
Definicija je napisana za Mizantrophy II
Istorijat: one su odrastale uz skut svoje mame. Bile mamine princeze. Mama im je oblačila haljinice i mašnice. Mama ih je naučila kako se dobre devojčice ponašaju. Dobre devojčice se ne kaljaju po blatu kao dečaci, ne igraju fudbal, one se druže sa drugim devojčicama i paze da im se haljinica ne izgužva. Kad malo porastu, mame im dozvole da zajedno gledaju španske serije i tu nauče kako da se prenemažu i pišu ljubavne smsove.
Danas: one su nafircane ribe sa ravnim šiškama, jedu samo sveže voće i povrće, neku kockicu čokolade dnevno, ali to je izuzetak, sede samo sa prekrštenim nogama(ZATO ŠTO SU ŽENSTVENE), piju vino, ponekad liker, pivo ni po koju cenu (TO JE MUŠKO PIĆE), ne izlaze iz kuće bez štikli (ZATO ŠTO JE TO ŽENSTVENO), patike su za muškarce, burek je za prostakuše.
Time one ispunjavaju svoju svrhu,postaju mamin ideal srednjovekovne ženstvenosti.Muškarci ih vole jer se sa njima uvek zna ko vozi traktor, a ko otvara kapiju.
Utjelovljenje savršenstva u ljetnim danima, okrijepljenje za dušu. Poslužuje se u boci od 1 litra, ali tako da se puši iz nje kada je radnica iz seoske zadruge otvori. Naravno, riječ je dalekopoznatom napitku skrojenog od ječma i vode, u narodu poznatom kao tečnost za ohrabrivanje i skupljanje gaća pri prilasku djevojkama na igrankama, odnosno - pivo.
- Konobar, daj jedno ledeno, nemoj da ovaj šank u triješće pretvaram!
......- Zamire, trk po jedno ledeno, evo babo se baildisao na Kalemiku. Nemoj da mi doneseš vruće, pa da ga pijem k'o pišu. Ja kad pijem šljive se tresu, žile se suše!
Novi val srpskoga repa predvode velika imena poput Raste, Cvije, Elitnih Odreda, Dragona, Nigrutina etc. Pored njih postoje i oni manje poznati reperi, koji snimaju (ili ne..) isto tako kvalitetnu muziku, samo ne uspevaju da se probiju na trziste i domacu scenu. Oni su retki u ovoj zemlji koji govore istinu drugima u lice putem svojih pesama: novi beograd je postao geto, kao i zvezdara, kumodraz, dorcol, zemun i tako dalje, policija je korumpirana mafija (ma sve su to kerovi! kerovi! kerovi!)... Ali okrecu se i baladama, pevaju o neostvarenoj ljubavi, pisu pesme voljenim devojkama, tuguju za protracenim godinama i slomljenim srcima... Da rezimiramo - to su sve deca koja, u sustini, nemaju pojma o cemu pricaju. Pokusavaju da postanu muskarci (neuspesno) putem muzike (da li je to muzika), ubacuju sve vise elektronskih efekata umesto dobre, stare matrice (vecina pesama pocinje nekim sajber-turcizmom), a kada, majko moja, krenu u pisanje balada, to zvuci kao da hardkor emo recituje svoju pesmu... Svaki kraj ima jednog ili vise kretena koji pevaju o tome kako ce da polome pi*ku svakome ko udje na njihovu teritoriju i tako dalje.
Prvo, koliko sam puta cuo ono "Marcelo, ma on je ku*ac, liricar medju reperima" (da li ti znas sta je liricar...?).
Drugo, mislim da se Beogradski sindikat jos drzi, inteligentniji su od vecine, i vecina pesama su im realne, a ne bacaju se u patetisanje, o Marcelu da ne govorimo, ostali mogu samo da mu se sagnu.
Trece, moje misljenje je subjektivno, ali isto tako mislim da ce biti ljudi koji ce se sa mnom sloziti...
Dosadni ljudi koji su do najsitnijeg detalja upuceni u svaku temu a bez one "seres,a nisi jeo go*na"
A(kompjuter jedini socijalni zivot): Ne treba koristiti steroide imaces zdravstvenih problema i malog pisu itd itd
B(iskusna ulicna bitanga): ' E si ti probao steroide
A: Nisam
B: Ne seri onda!!
I mnoigi drugi (taj mi pao na pamet) tj naleteh na njega na sajtu (bez uvrede ali tako je)
Predmeti zbog kojih nije uspelo prskanje komaraca u Beogradu!!!
"Večernje novosti" od pre neki dan:
Za neuspešno prskanje komaraca gradska skupština krivi nepravovremeno otpočinjanje istog , ALI I NESAVESNE GRADJANE KOJI DRŽE U ČAŠAMA I LAVORIMA USTAJALU VODU, u kojoj se uspešno komarci razmnožavaju...Ko je ovde lud i za koji nivo inteligencije se pišu novine u ovoj državi ja stvarno ne razumem...
Setite se bombardovanja 1999. i svih muka koje nam je donelo, a koje i danas zivimo. U ta teska vremena koja bi rado da zaboravimo, drzala nas je zelja za zivotom, volja za boljim sutra koje jos cekamo, ali bez ikakve sumnje i jedna doza mrznje, prema ljudima koji nam to priredjuju. Ipak, koliko god oni bili zli, daleko vise od njih samih mrzeli smo nase prodane duse koje su nas cinkarile, postavljale nam lokatore, smicalice, sirile mrznju medju nama, koji samo cekamo varnicu da buknemo, jer nam je dogorelo- tzv. domace izdajnike.
Zar nemamo danas istu sliku i ovde na Vuki, ljude koji cackaju po tudjim definicijama, traze dlaku u jajetu, ostavljaju "lokatore" u vidu komentara, zive u fazonu "nek crkne i moja krava, al komsiji bar dve", dolivaju ulje na vatru kad god i gde god mogu, izvor su definicija ovog tipa kojima se vecina gadi, umesto da sami pisu, citaju i zezaju se... Zar to nisu "domaci izdajnici"?
Pored skidanja gaca,otvaranja mantila pred drugima,iskakanje iz zbunja,banzidzampinga zanimljivo je i to sto postoji deciji egzibicionizam.
Postoji ulicni oblik,kucni i onaj najtezi koji nema ime.
Ulicni je kada grupa dece igra corave bake nasred ulice gde prolaze automobili ko da je trka formule 1,i njihovi roditelji sede u dvoristu i gledaju ih nasmejani od uva do uva.
Kucni oblik je kada deca iako su im roditelji rekli da se misomor ne guta,progutaju ga ili namerno u inat ili pod pritiskom drustva koje ga naziva pickom kukavickom.
Najtezi oblik je kada grupa dece uhvati neko dete i bije ga i tera na razne sulude stvari i snima sve to i onda postavljaju to na YuTube i novine pisu o tome.
Sve je to proizvod ovog propalog drustva i nevaspitanja dece i zelja za popularnoscu po bilokoju cenu.voga
Takav egzibicionista junior izrasce u izopacenog i bolesnog coveka koji ce raditi sve gore i gore stvari ako se ne prevaspita na vreme.
Spodoba sa jeftinom perikom i pokradenim šeširima, odnosno nekakva vrsta "zvezde". Posebna sorta ljudi u Srbiji. Nešto kao Miki Perić. Multi umetnici. Da te pita čo'ek čime se bave i šta su po profesiji, nemaš pojma, a verovatno ni oni. Pišu, kuvaju, slikaju, i gostuju u kojekakvim emisijama. Rade sve nekako napamet, jer nisu školovali. Samo da je fancy. Možemo tu da svrstamo i Mirjanu Bobić-Mojsilović, Biljanu Cincarević i mnoge druge multiće. Kad kuvaju, bitno da je egzotično. Plodovi mora, štapići vanile, avokado, samo da se smulja i da se prospe, a uštipak ne znaju da naprave. Konstantne priče o sexu, a ponašaju se kao da im upravo to fali. U svim mogućim emisijama na pinku se obavezno pojave, uz višečasovno palamuđenje o stvarima za koje, opet, nisu školovali. Ljudi koji su proputovali ceo svet, verovatno novcem koji dobiju za svoje pojavljivanje kojekuda i pametovanje. Svi su oni nekako Isidora, poznati bez zasluge, ljudi sa, nazovimo to, slavom.
Da li i koliko je teško nositi se sa slavom koju imate, budući da se svakodnevno, hteli vi to ili ne, nalazite u žiži javnosti?
- Ponekad je to divno, jer neprestano dobijate dobru energiju ljudi oko vas, koji vas vole i podržavaju i raduju se kad vas vide. Ponekad i ja imam loš dan i PMS, te želim da se izgubim u šoping molu ili prosto da sedim i piljim u daljinu u kafani. Međutim, onda moram da odgovaram na pitanja što nemam danas šešir ili zašto nosim naočare kad imam plave oči. Kao i sve stvari na ovom svetu i slava, čak i ova balkanska ima svoje divne i loše strane i jedno prati drugo.
Pod ovim podrazumevam silnu marketinsku famu oko fudbalske reprezentacije Srbije i njenog ucesca na Svetskom prvenstvu 2010.Njihov uspeh samog ucestvovanja u ovom takmicenju se koristi za reklamiranje pojedinih proizvoda i stvaranje atmosfere kao da reprezentacija ide tamo da sigurno osvoji zlatnu medalju(iako to cini mi se nismo nikad ucinili u nasoj istoriji)...Naravno,pisu se i razni hvalospevi po novinama koji lice na komunisticku propagandu "Najbolji smo u svemu" i tako se stvara jedan odredjen pritisak i na narod a i na same momke koji ce tamo igrati...Ista prica je bila 2006,kada smo zbog velikih i nerealnih ocekivanja stvorenih kampanjom kompanija koje su reklamirale svoje proizvode na racun sporta doziveli ogromno razocarenje,kada su najgori laici i amateri pokusavali da naprave bolju formaciju od Petkovica i primorali ga da menja svoj koncept zbog cega smo i pukli od Argentine kao saksija.Pustimo momke da igraju fudbal i selektora da vodi kako zna i ume,ne baksuzirajmo nista,navijajmo za njih kada budu igrali i nadajmo se dobrom.
