Napravio si toliku glupost da je drugoj strani preostalo da izgovori ovu rečenicu u upitnoj formi, koja ti zapravo daje do znanja da je kasno za sve i ne možeš više ništa da uradiš.

Šta ćeš. Ne vredi ti više ništa. Kasno je. Tutto finitto.

Rečenica se izgovara u potpuno smirenoj formi, radi dramatičnijeg efekta.

Na rodjendanima/kampovanju/bleji ili slicno se uglavnom pricaju strasne price kada je strasno dosadno i nema sta drugo da se radi. Gotovo svaka od tih prica pocinje recenicom:''E,a ovo je istinita prica!'',da bi se moglo doci do reci jer svako hoce da iznese svoju pricu,a onaj ko najglasnije kaze recenicu iz naslova sledeci prica pricu.

Kraj svake rasprave sa pijanicama ispred prodavnice. Svade sa tv-om, komšijom i strancima. Tacka na i. Ende. Finita. Nema dalje. Evo-ti-kurac-mi-smo-nebeski-narod argument.

Mi smo prvi nastali. Pre Boga. Ne kaže džabe ona pesma Bog je rodom iz Srbije. Gde će da se rodi nego u Šumadiji. Ustvari big beng je bio dolazak Srba u sunčev sistem. Volimo mi teatralanost. Kao takvi, dajemo sebi za pravo da smo u svemu najbolji, prvi i nenadjebivi. Od davnina imamo potrebu da se nadmećemo, da od svih budemo bolji. Najcešće od komšija. Da više jedemo, pijemo, jebemo, pravimo rakiju, sranja i slično.

Boli nas kurac za sve. Osim za to čija je voda toplija i ciji je ajvar crveniji. Džep nam je pun argumenata. Koga briga što para nema, a ni zemlje. Mi smo izmislili struju, telefon i svet bi osvojili, ali nećemo iz inata.

Izlazimo kao pobednici iz svake price. Uvek se popišamo i iseremo na komšijino dvorište. Srbija do Plutona.

Kultna serija osamdesetih, glavni junak je automehanicar Zivota Govedarevic, koji za razliku od konkurenta koji drzi radnju preko puta njegove, druzi se sa musterijama, pomaze im.Neizbezne musterije i pratioci su: Pufka kasapin, Krofka, Glumica, dosadni Nacelnik zaljubljen u svoj automobil, Gvozdenka, segrt Mica i Bogoljub, momak koji je radio kod njega, i koji je kasnije, kada ga je Zivota otpustio, podnosio laznu prijavu protiv njega da je podmicivao poreznike, i ucenio ga je da mu plati da povuce prijavu.Od tada, Zivota se razocarava u ljude i pocinje da primenjuje iste metode kao i komsija preko puta.Serija zapravo sjajno pokazuje kako covek, ako je preterano otvoren i ako svakome naivno veruje, lako moze da nastrada .Sjajni Zoran Radmilovic.

Prvo pitanje kojim te nadmeni doktor u ordinaciji nespremnog dočekuje, iako si kod njega otišao upravo da bi saznao odgovor.

Kada ti ovo pitanje postavi devojka, koju smatrataš ružnom, a nećeš da ispadneš bezosećajni ljakse, za izbor imaš samo kosu ili sve.

Prvo pitanje koje će vam postaviti roditelji ili rodbina kad se vratite sa nekog putovanja. Ne kako vam je bilo. šta ste videli, da li je bio udoban prevoz ili jeste li umorni. To su nebitne sitnice. Bitno je utvrditi da li ste jeli neku životinju koju kod nas možete naći samo u pet-šopu, koliko je strana kuhinja lošija od naše i da li ste gladni - od najvećeg značaja kod babe koja je već spremila 6 jela da vas iznenadi.
Ovo pitanje je valjda psihička posledica gladovanja srpskog naroda kroz istoriju i iza njega stoji iskrena briga da u belom svetu nigde ništa nema da se jede, a i šta ima da ništa ne valja.

Pitanje za 10 na ETF-u.

Dokaz čiste, iskonske ljubavi prosječnog balkanca prema svojoj supruzi.

Odavno je Morgan Friman definisao smisao zivota u filmu "bekstvo iz Sho Shenka".
Radi da bi ziveo,radi da bi umro!

Реченица коју изговараш кад напокон увидиш прави разлог нечијег пренемагања, односно узрок нечијег мушења.

начин на који се људи са великим процентом самопоуздања и малим процентом културе јављају на телефон

Rečenica koju izgovaramo kada dodjemo kod nekog u goste znajući da nema kod njega šta da se popije i da ćemo dobiti neko teže sranje koje je gorko koliko i Fervex.

Postoje i ribolovacke kao podvrsta.

Једино што може да завапи особа на којој су се у врло кратком временском року емпиријски потврдили сви могући Марфијеви закони. Али овај узвик је, иако уобичајен, јако погрешан и ваља га избегавати... Никад не дај судбини идеје.

Pitanje koje će vam sasvim sigurno neko postaviti u čekaonici Doma zdravlja.

Deja vu питање оваплоћено у истоименој песми Драгана Лукића.
Сценарио: "Весели" тинејџер улази у кућу после незаборавног провода, једва откључавајући врата, пошто једва и стоји. Опажа брижног родитеља како му ускаче у видно поље и уместо пожељног "Лаку ноћ", зачује бујицу усплахирених питања и, наравно, чувено: Знаш ли ти колико је сати?!
Сутрадан се сети стихова и запита...

Svaki vojnik ih ima najmanje 1000 i kada dodju kuci na odsustvo samo se smeju tim situacijama i ne mozes ih zaustaviti, a kada ih pitas kako je u vojsci svi kazu da je odvratno

"Što" je skraćeno od zašto (engl. "why") i ono se koristi u normalnim prilikama.
"Šta" u normalnim okolnostima označava ono što englezi izražavaju sa "what"
Međutim, u stanju ekstremne nadrkanosti, "što" u značenju "why", prelazi u "šta", a značenje se ne mijenja.

Izlaz iz ćorsokaka kad protokol nalaže da se o pokojniku govori sve najlepše, a nema se šta lepo reći.