
Finalni argument. Kec u rukavu svih ljubitelja rasprava čije priče počinju od kritikovanja Adilovog ponašanja preko umetnosti sušenja pršute do Miloševićeve politike devedesetih, tako da se oslanjaju na njega ako su pobeđeni i saterani u ugao. Di Maria.
-Ajde sine ako uradiš dobro taj domaći i kontrolni idemo ovaj vikend u Jerusalim. Taman malo da izađemo iz Tel Aviva.
-Ali tata ja ne znam da uradim ovaj domaći, teško je.
-Daj da vidim, šta ne znaš?
-Ovo drugi pitanje.
-Šta kaže. Kako je crvenkapa stigla do bake? Sine šta smo rekli, kad se izgubiš onda...
-Prati tokove novca!
-Bravo sine, vidiš kako znaš, ajde šta još ne znaš?
-Ovo peto pitanje. Mileva ima jednu ideju i Ajnštajn joj ukrade tu ideju, koliko na kraju Ajnštajn ima ideja?
-Pa šta smo rekli, kad ti nije jasan i očigledan ogovor, šta onda treba da kažeš.
-Neko je uzeo pare!
-Bravo, pokidaćeš ovaj kontrolni, bićeš ti bankar ljubi ga tata.
Moto svih egzibicionista.
Тренутак када се све сазнаје, све завршава, кад даље нема. Договор пао. То је то.
Ма бре договорили смо се, немој ништа да бринеш. Крај приче. Иди кући одмори мало, зваћу те кад све буде готово.
Hladno izgovorena rečenica "pa šta" uz bled izraz lica. Zgodan način da drugoj strani u diskusiji oborimo sve argumente. Koristi se u svrhu spuštanja sagovornika na zemlju, ili provociranja istog.
Ali najlepše pristaje us prethodno postavljeno pitanje.
-Šta misliš ko će da osvoji ligu šampiona ove godine?
-Mislim da će ove sezone Murinjo sa Real Madridom da osvoji ligu šampiona.
....
..
....
-Pa šta?
-Ništa, pitao si me.
-Pa šta?
-Odgovaram na pitanje..
-Pa šta?
-Ma goni se!
-Što si nervozan?
..
-Ti me provociraš.
.......
....
.......
-Pa šta?
-!)#@!2@*&^%$%#@!**(!@$&*(!@&!(
Као што нам ловачке приче говоре о стварима које се никад нису десиле нит' су прошле поред истине, такве су и момачке приче, само фабулу радње премештају у будућност.
Момак и девојка причају телефоном.
-Да ли ти знаш, животе мој, колико ја тебе волим? Да ли уопште имаш представу? Па ти не знаш, нити ћеш икада знати, медена моја, шта сам ја спреман да урадим за тебе ! За тебе бих скинуо звезде са неба, угасио Сунце, пресушио мора, поравнао планине, натерао Толета и Лукића да се помире ако треба.
-Мммм...
-Само да нађем посао, прве паре дајем за твој прстен. Да, прстен! Бићеш мајка моје деце кунем ти се! Не желим лепшу, не желим другу! Ако се неко икада дрзне да те увреди одбранићу твоју част или ћу умрети покушавајући! За тебе бих се голорук залетео на кордон милиције, ходао на рукама до краја света, за тебе...
-Мммм, истопила сам се, ајде дођи до мене мало..
-Само секунд..(баца поглед кроз прозор) Јел' си ти бре нормална, видиш да пада киша а кола ми нису ту...
Jedini mogući odgovor budali koja poredi bilo šta iz današnjeg sistema vrednosti sa nekim prethodnim.
'Naš li ti da moj đed nije smeo slavu da proslavi jer je bio član partije? Bojao se, e kakav je to mrak bio. A danas jedemo prasetinu tri dana.
Moj je slavio, krio se doduše. To sakrivanje mu je bio jedini problem, nije morao da ganja vezu da zaposli decu, kad je bio u bolnici zbog tripera nije sa sobom morao da nosi lekove, zavoje i 500 maraka, a nije da nije imao para. I previše za završenu osmoletku usta ga kurvarska. Ako je ono bio mrak, crko onaj ko upali svetlo.
Ne znam.
Beše to pre jedno godinu ili dve dana. Dobih neki poziv da idem na neki safari u Čad. A tamo nigde 'lad. Vruće u pičku materinu. Vozimo se mi tako onim džipom, šta je već, slikamo one životinjke, žirafe, slonove, tigrove...... A da zajeb'o sam se nema tigrova u Africi. Onda neke konje, moguće da su bili nilski, jer tol'ko debele u životu nisam video i još neke ptičurine. I tako onaj Čađavi (stanovnik Čada) vozi, ja slikam, kad ono...... Crk'o džip. Kud će, šta će, Čađavi, nema goriva u gepeku, nema kredita na fonu, a i da ima tamo u vukojebini nema domet, poč'o da paniči, da skače, da urla, da se moli Alahu i šta još sve ne. A ja ga gledam i ne verujem. Kažem mu ja: Opušteno, nećemo umreti. A on ne konstatuje, nastavlja sa jadikovanjem. I k'o da nas neke sile prokleše (Joda jebem ti mamu) pa eto na nekih 50 metara od nas nailazi lav. Ja se usr'o, Čađavi još više. Stojimo, ne znamo šta ćemo. Gleda lav nas, gledamo mi lava, ispadam cava, Čađavi se onesvestio. Ulazimo u džip, da se bar malo osiguramo, al kurac.... lav za nama. Počeo da skače po džipu, lupa, grebe ona stakla, samo što nas nije prvrnuo. I tako jedno 15 minuta.... Kad odjednom MUK! Ništa se ne čuje. Provirim kroz prozor džipa kad ono lav juri za nekim crnjom tamo. Čađavi se za to vreme već osvestio, al mu još nije bilo sasvim dobro. I šta ću, sad gledam kako da pomognem ovom crnji. Pogledam u gepek džipa kad ono tamo one strelice za uspavljivanje životinja. Psujem sve redom Čađavom jer mi ranije nije rekao za to. Krenem sa tim na lava. Prvu gađam, omašim. Približim se malo, drugu gađam, omašim. E jebiga nisam vam ja Robin Hud. Treću gađam, IDEMO, TREĆA SREĆA! Lav pada, crnjo skače od sreće. Prilazim crnji, kad ono se ispostavilo, on neki Etiopljanin, atletičar, vežba, trči i dotrč'o iz Etiopije do Čada. Nađe nam on benzina, imao neke prijatelje tu blizu i poželi nam srećan put.
Čađavi bio presrećan što nas lav nije ubio, mene boleo kurac, i za lava i za Čađavog i za Etiopljanina i za njegove prijatelje, samo sam čekao da dođem kući nešt' da jedem. Dobar safari bio mogu reći, dobra avantura, još da se Čađavi nije onesvestio bilo bi još bolje.
Ili jesi ili nisi, LAV!
Definicija napisana za Lovačke priče.
Jedna fraza koja se najčešće može čuti kod starih šmekera, klošara, boema ima tu ljudi sa i bez škole (u ovoj priči to nije poenta), ali poenta je šta si u stvari ti doživeo, osetio na svojoj koži, šta si ti prolazio i kroz šta prolaziš kroz školu života. Navodno, što si više proživeo sve češće ti ove reči naviru na usta. Jednostavno, ima...
Pa kako ti to sve znaš?
-Eee, ima nešto što se ne uči u školi...
Izraz tipa:
Koji ti je kurac?
Šta se gubiš ko nevinost na ekskurziji?
Koristi se u razgovoru sa nekom sludjenom osobom.
- E, jel znaš onog Caneta što ima dobru seku, onog bre što smo mu bili brata od tetke pa njegov teča hteo da nas osoli kad smo...
- Alo, Gonzales! Šta trokiraš koj kurac?
Jeste taktika, ruku na srce najčešće krajnje bezuspešna, koja se zasniva na tome da vaš odgovor na pitanje zadato na kontrolnom, pismenom i sl. sadrži u sebi ceo tekst pitanja, po mogućstvu sa neznatno izmenjenim radosledom reči, sa dodatkom jedne do maksimalno dve vaše samostalno napisane reči. Pritom te dve reči koje ste dodali verovatno nemaju veze s mozgom.
Pitanje: Napišite na koje je podvrste Carls Darvin podelio sisare, uzimajuci u obzir njegovu teoriju evolucije objavljenu 1859. godine pod nazivom “O poreklu vrsta”, po kriterijumu razvijenosti prednjih udova?
Odgovor: Po kriterijumu razvijenosti prednjih udova, s osvrtom na teoriju evolucije koja je inače objavljena 1859. godine pod nazivom “O poreklu vrsta”, Carls Darvin je podelio sisare na sledeće podvrste: skrivenosemenice i zimzelene.
To mmmalo, mmmmedeno, mmmmmmazno slovo m. Najseksipilnije slovo azbuke i abecede. Bregovito, slikovito m. Oblo m. Otme se iznenadno, opisujući našu nemoć i želju.
Svježi čvarci mmmmmmmm...
Domaće pihtije mmmmmmmm...
Dimljena vješalica, pršuta, butkice, kobasice...mmmmmmmmm!
To je ono kad sednes na trosed,upalis televizor i imas potrebu da ti se jednostavno nista ne desi,da nista ne vidis i ne cujes...Saltas kanale i naidjes na sportski program na kome tenis igraju dve poznatije teniserke.Sasvim ti je svejedno na sta koja lici,i sta je obukla dok se na mesto komentatora ne ukljuci tvoja majka,baba,komsinka(stvar licnog izbora).Sada stvar je u tome sto se tenis igrao u zatvorenoj hali i devojke su obukle helanke i bodi maice,sto je meni savsim nebitan momenat.Ali mojoj bliskoj osobi zenskog pola je to potpuno neshvatljivo na sta ce sokantno prokomentarisati-Sta su obukle ove dzempere?!
Dojave kladioničara.
"Matori imam dojavu, Luton-Jork ulazi iz 2 u 1 javio mi Steva istina".
Лажи. Углавном их причају искусни лажови из друштва. Током причања ловачких прича мора да се окупи више слушалаца и сви морају да слушају као да их занима, јер ако неко почне да се смеје углавном бива одбачен из круга од сране осталих. Иако сви знају да то није истина, удубе се у причу као да су они исто доживели. После ловачких прича, говорник углавном бива називан ловац и остали препричавају ту причу како би и они, који нису чули вриштали од смеха.
-Људи имам нешто да вам причам!
(истог тренутка, око њега се окупља пар ликова и гледају га радознало)
-Причај брате!
-Идем ти ја јуче низ улицу, кад видим како нека три типа шибају неког малог. Приђем ти ја, шутнем једног, другог набодем на колено и трећег испрангијам к'о дебила. Ту ме одједном нападну сва тројица у исто време, баце ме доле ишутају ме окрену се и оду. Ја устанем и питам малог ''како си?'' Мали ми онако уплакан каже да је добро и одвео ме код његовог ћалета, ћале ми брате дао црвену и то је то.
-Ауу, па брате где ти је црвена?!
-Ма синоћ сам се напио к'о буља!
-Брате синоћ смо били код Шомија на Пес-у!
...мук...
Можда су Петпарачке приче звучније име, али ратари су Богови у људском телу, савремени Радети Лацковићи. Сви зависите од ратара ко коњеви. Дијалози између ратара су посебна подврста у изражавању, за њих се може рећи да причају ратарским сленгом. Два рандом ратара:
Допија: Ес покосијо шеницу бјелицу? Није ваљда град све убијо, Раде га не убијо?
Френки: Ђе да нисам, покосијо и балирао одмах. Сад ћу за који дан и курузе окопати.
Допија: Ах, какав си ти ратар. Просто из тебе избија ратарски дух.
Френки: Оћемо до мене да пребирамо пасуљ? :намиг:
Приче нашег живота. Приче које су нам причали као мали, које смо доживљавали и које ћемо да причамо нашој деци. Приче које су једнако популарне као и Црвенкапа и остали курци.
Радње ових прича најчешће се одвијају испред неких биртија, кафаница или клубова. Најчешће симболизују опис неког пијанства, смува или пегле. У свакој причи учествује минимум 2 лика - сопствени и пар рандом ликова.
-Седи сине, да ти тата прича кад је био код Руже у биртији шесетосме. Прича каже следеће: Једне суботе ја отиш'о тамо, попио пар рубина, смуво три пичоке (паз' да не чује Радојка па да нам јебе обојици мајку) и знаш како сам се зајебо! Ова једна била цава од Бакија Марлија, а он тад био опасан. И ми ту изађемо испред, ја леву - он чорба, он десну - ја кизами блок, он пада на под!
- И добро тата, шта је поента?
- Ма ништа, ја га послао у ургентни и отиш'о ћику.
(сви ликови су измишљени!)
Научно-фантастична разглабања која се по својој природи и скривеним порукама мирне душе могу сврстати у епове. Омиљена тема наших родитеља када причају о својем школовању, одмах после трновитог путешествија до три километра удаљене школе.
Приче се тичу пре свега људи из унутрашњости, који игром случаја студирају нешто даље од своје породице. Ево једне од најчешћих:
Младић се спрема за одлазак на факултет, који је у најближем граду, те је приморан да многе дане проведе без своје фамилије. Знајући природу свога сина и његову вољу за учењем, мудри отац прибегава тајни која се вековима преноси са колена на колено. Сину је неопходан новац, а како би од тог ударца по џепу осетио макар мало користи, он ставља двеста марака (евра, франака...зависи од локације и времена) на сам крај књиге, надајући да ће их син наћи никако друкчије до учењем и окретањем страница.
Видевши да је за леп живот новац потребнији од књиге, бруцош се окреће свом једином извору новца. Тако настаје права заврзлама између њихових односа.
- Хало ћале, јављам се са говорнице. Кад ће оних двеста марака што си ми обећао?
- Учи, сине, учи! Биће пара. (циља на проверу синовљевих радних навика)
- Ма учим ја! Али знаш да ми требају паре!
- Знам, верујем ти. Не брини се ти ништа, само учи, биће пара, слушај ти мене.
Епилог догодовштине никада није утврђен. Постоји неколико верзија. Једна каже да је син загрејао столицу и нашао паре (крај је превише нестваран и чини ову причу бајком), друга да је нашао случајно, тачније локални студент који има искуства му је испричао све фазоне (реалан крај), а трећа да је отац, видевши да нема вајде, диг'о руке, посл'о паре и заклео се да их више неће слати, а син или да долази са дипломом или да тамо у граду тражи посао.
Узалудна обећања, ствари о којима само причамо, а никад се не би сетили да нешто од тога стварно и реализујемо.
Ма када ти то причаш тако то све лепо звучи, али и ti i ja знамо да су то празне приче, да не кажем пусти снови.
Црни бисер. Јединствен и посебан примерак мушке врсте који доминира, увек је први у свему, бирају га за доживотног вођу и називају алфа мужијаком. Пoгледом те тера да се смрзнеш, додиром да се истопиш, а опет успе да се огради и ништа га не дотиче. Он има нешто што други немају и по томе је препознатљив. Да ли је у питању блистав ум или дуг паламар, то је мање битно, код њега све пролази. Романтичан и поетичан као Иван Босиљчић, он стварно јебе (трололо), a кува још боље. Џејми Оливер? Пичкин дим. Женке се за њега лепе из непознатог разлога и по дифолту: ако се залепи једна, обавезно ће бар још 10 таквих да нагрне. Прича се да му је Тап 011 посветио песму Жене.
- Ћао, ја сам Игор.
- Ја сам Тамара, драго ми је.
- Лепо име, хе хе хе.
- Није ни твоје лоше. Излазиш често овде?
- Јок, није ово моје место.
- А је л’? А чиме се бавиш?
- Правом.
- Зар и ти? Баш је много студената права у последње време...
- Много је веверица, али само је један Ципирипи.
- А?!
- Ја сам дипломирао, положио правосудни, а отворио сам и фирму скоро.
- :вилењачки сјај у очима и пар набрзину скованих планова: Јеси за неко пиће? Ја частим...
__________________________________________________________________________
- Ана, ја знам да смо ми другови и све то, али стварно ми се свиђаш, а и секс с тобом је б...
- Опусти се бре. Све сам ја испланирала.
- Па бре, како?! Има још момака, а ја бих да се осигурам!
- Много је веверица, али само је један Ципирипи.
- Сад те тек ништа не разумем!
- Пуно је другова, али само један има повластице. Само настави добро да јебеш и нема зиме за тебе.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.