Kada ti se smuči što moraš jebat svaki dan, kada ne možeš da prođeš ulicom a da te ne zaustavi šurnaes oćnih ziljavuša, kada ne smiješ da upališ mobilni ujutru jer znaš da te čeka milion poruka u kojima te mole da im daš kitu barem na dvajes minuta, kada ne smiješ da se javiš na telefon jer znaš da ćeš sa druge strane čuti ''OPLODI MEEEE!!!!'', kada na fejsu ne možeš da budeš onlajn ni dva minuta a da ti se ne javi riba sa pričom ''Ćao, baš si fensi, možemo da se upoznamo? ;)'', kada čak i profesorke na faksu počnu da luče vlagu na tebe, ti izmoren staneš pred ogledalo i kažeš: ''Pa jebem mu mater, moraću počet govnima da se mažem!!!''

Korišćenje programa On-Screen Keyboard odnosno virtualne tastature spada u vrhunac lenjosti. Kada se lap top koristi ležeći u krevetu nije lako naći položaj da monitor bude na odgovarajućoj udaljenosti od očiju, a da istovremeno prsti budu na tastaturi. Kada se leži na leđima, lap top je tu negde, miš je pod rukom i sve lepo funkcioniše dok ne stigne neka poruka na skajpu ili fejsu. Onda se treba pomeriti i dohvatiti nekako tastaturu. Ali ne. Prava lenština zna za virtuelnu tastaturu odnosno On-Screen Keyboard. Jeste da je malo sporije, ali lenština i tako nikad nigde ne žuri.

Veličanstvena, tragična i duboko elegična ikona savremene (balkanske) kulture.
Mnogi su njen album "Mamba crna", posebno naslovnu numeru osporavali i davali negativne komentare na you tube-u, a da se nisu ni na jedan trenutak posvetili analizi njenog djela.
Arvina Šabić, mlada i perspektivna umetnica iz Cazina (varošice poznate zbog Elvisa Mujanovića, to je Jovanin sadašnji a moj bivši prijatelj), predstavlja nam se u spotu "Crna mamba" kao idealni spoj modernog i tradicionalnog. S jedne strane ona je rečna nimfa koja se pojavljuje gotovo naga pored slapova Une, a sa druge strane vidimo je u moderno opremljenoj vili gde opet, samo u jednom detalju, otkrivamo da je ona ipak žena iz naroda. Taj detalj je, naravno figura crne pantere koju je kupila kod Kineza za 30 konvertibilnih maraka. Primetićete i da ona nosi sat, što je potpuno anahrono i za ruku aprijatno ali onda otkrivamo da je to D&G, znači ona ne samo da nije demode već je i napredna! Arvina nam se nameće kao biće suprotnosti, ona je rastrzana između Bosne i Evropske Unije, između Muslimana i Srba (vidi se da je mladić sa džipom Srbin), između Made in China i D&G...
Neki prosti ljudi, prostačine, bi ovu pesmu čitali kao ljubavnu ali je svakome sa osnovnom školom jasno da se radi o rodoljubivoj pesmi. Ovde Bosna poručuje da će se prikloniti evro i evro-atlantskim integracijama ali i upozorava taj zapadni svet da je opasna i da će ga izludeti baš kao prava mala pantera, kao crna mamba. To je prava poruka Zapadu - hoćemo sa vama ali znajte da smo jači od vas, poruka koju moraju poslati i Bosna i Srbija!
Uzevši u obzir kakvu plemenitu poruku ova pesma nosi, komentarisati glas i stas umetnice prosto je neukusno!

Višetonska gvožđurija koju koristi vojska, topčine sa cevima dužine prosečnog dalekovoda i sa promerom cevi (kalibrom) tolikim da možete i čoveka unutra ugurati. Ispaljuju granate sa eksplozivnim punjenjem težine automobila niže srednje kategorije. Gde to zvizne, ostaje krater od koga naredne generacije zaziru iz straha da će odatle jednog dana pokuljati lava. Koristi se za razbijanje bunkera od armiranog betona i slično. Naravno, dešava se da se tako nešto upotrebi i kada je protivnik šačica odrpanaca sa kineskim Kalašnjikovima. Razlog takvog preterivanja je ili urođeni sadizam ili namera da se pošalje poruka "Ne zajebavaj se sa mnom"!

Otkako pamti za sebe, život mu je zadavao udarce. Od zla oca alkoholičara i još gore majke nije mogao da živi niti je znao kako je to imati porodicu. Doduše, rano je bez oboje i ostao. Ali nije dozvoljavao da ga to slomi niti obori na dno. Naprotiv. Uvek se borio da se uzdigne. Ponekad bi pokleknuo, ali nikada pao. Završio je škole, nekako našao i posao i krenuo sa pokušajima da živi. Bilo mu je teško, ali na težak život je i navikao.
Onda je upoznao nju i sve je nekako bilo lepše. Venčali su se, krenuli da se polako kuće. Polako jer nije bilo posla za nju, a teško je sa jednom platom. Posao državni, nema šanse da napreduje, ali redovna plata, malo iznad proseka pa se gura. Nekako, ipak, ide. Nije dozvoljavao da ona pomisli kako je on ne primećuje ili, ne daj Bože, ne voli. Bila je centar njegovog sveta, porodica za kojom je celog života patio. Umalo se i on razboleo kada je čuo da je bolesna i da joj je hitno potrebna operacija. Doktor je tražio poveću sumu kako bi „ubrzao“ datum operacije. Naravno da razmišljanja nije bilo oko toga da li da iskešira lovu iako je znao da će krvavo to vratiti. I prođe sve dobro, bitno samo da je ona OK.
Tada su živeli još teže zbog tih pustih para. Nije ga bilo briga, navikao je da teško živi. Odrekao se skoro svega kako bi ona imala. Nije tako loša ni ona jakna koju je pre neke tri godine sebi kupio kod Kineza, nije toliko odrpana, njoj će nešto kupiti umesto sebi. Jebeš i obuću, sve su to krpe koje mu ništa ne znače. Batali i kuću i stvari u njoj, to su samo zidovi.
Polako, ona se nekako udaljavala od njega. Po dolasku sa posla bi ga dočekala drekom i uvredama umesto „Dobar dan“ i poljupca kao ranije. Žali se da je ne razume, da imaju različita interesovanja, ne može da shvati kako on može sebi da dopusti da ide u narod tako očajno obučen, da samo kuka kako nema para... I onda je rešila da su previše različiti i da mora da ode. Upitao ju je zašto, da li je prema njoj loš i ima li to slučajno veze sa njenim maratonskim četovima na fejsbuku koje gasi kad on uđe u sobu. Odgovorila mu je kako je on paranoik, drekom i galamom, uvredama. A mogla je prosto da kaže „da“. Seća se on i kada je otišao do nje da proba da je poslednji put urazumi kako ga je panično dočekala galamom i psovkama pokušavajući da ga otera kao psa. Tada je došla u sobu njena sestra da je smiri, stala između njih i njoj okrenuta rekla „Da li je u redu tako da gaziš čoveka zbog nove odeće, obuće, nakita? Vredi li?“. A seća se i skupocenog auta koji je stao ispred kuće pre nego li je on sam stigao da zamakne za ugao. Posle toliko godina, ekspresno se razvela i, naravno, alimentaciju je uzela.
Ovog puta, život mu je zadao težak udarac zbog koga je pao na oba kolena i dugo bauljao.
Vratio se samotnjačkom životu. Iznajmio je neku udžericu jer za bolje nije imao. Trpeo je kao pas, ali to je samo bio povratak na staro. Povremeno bi svratio na pivce pred prodavnicu i zezao se sa Ratkom alkosom i drugom ekipom, imao je i vremena za pecanje. Boravak pored vode ga smiruje. Kod kuće mu se i ne sedi, nije nikada bio preterano uredan. I tako su prošle dve godine. A malo se i sam izmenio; mršaviji je, sa kojom sedom u kosi više i sa većom tugom u očima.
Žena nije bilo u njegovom životu. Nije da nije imao prilike. Znao je sve te fore i cake, kako da ih uvuče u razgovor, šta kad da kaže... Ali nešto bi ga uvek sprečilo da to i izgovori i puštao bi ih da odu. Klinci u kraju su ga obožavali jer ih je učio prvim koracima u ljubavi, rešavao im rasprave sa devojkama... Ali ostao je sam. Sa njom nije imao nikakav kontakt, nisu razmenili ni reč u bilo kom obliku. Nisu ni prijatelji na fejsbuku, mada joj povremeno klikne na profil, ne znajući ni sam zašto jer po prirodi nije mazohista. Viđao bi je tu u novoj lepoj odeći, skupocenim cipelicama, nakitom... Njega jedva da je primećivao, nije mu se dopadao izraz lica i pogled tog lika. Ali ipak mu je bilo drago što na njenim usnama ponovo vidi onaj divni osmeh koji ga je svojevremeno očarao. Ipak nisu težili istim vrednostima u životu, a šta će, na silu ne možeš nikoga da zadržiš.
Vremenom je primetio da joj taj osmeh nestaje. Zamenile su ga slike nadrndane žene, pa slike nje sa pojačanom šminkom i širokim tamnim naočarama čak i u zatvorenoj prostoriji što sebi ona nikad nije dozvoljavala. Setio se reči jednog svog prijatelja koji mu je tada tešeći ga rekao: "Neka im. Najgora kazna koju možeš njima takvima da prirediš je da ih prepustiš jedno drugome". A pre izvesnog vremena je primetio i da je status veze promenila u "razvedena". Slegao je samo ramenima i uzeo pribor da ode do reke. Dani teku, kao što je i navikao.

Direktna, maštovito koncipirana i seljački zdrava srpska narodna poslovica koja na svoju ciljnu grupu tj. SRPSKU DECU deluje neuporedivo bolje nego li Ezopove basne na grčku, Lafontenove na francusku, odnosno Krilovljeve na rusku. Razlog za to je više nego jednostavan : mudrost naroda serbskog oduvek je bila perverznog prizvuka, fekalno jasna i neizmerno duhovita. Izreka iz naslova je samo još jedan od brojnih dokaza koji idu u prilog toj tvrdnji. Naravno, moralna poruka iste je, iako empirijski bukvalna u svojoj biti, vaspitno efikasna na više nivoa i uzrasta i izvanredno inspirativna ne samo među mazohistima i zoofilima. NORMALNA, doduše, nije. Jebiga. Mogli su samo da kažu 'NE KRADI'...

To je osoba koju obican narod naziva promoterom, njegovi sefovi mu dodaju epitet sezonski ispred titule a on sam to naziva odlicnim nacinom da zaradi pare (u sustini skida proviziju sebi za kartu). Krasi ga ogroman broj statusa, slika u kojima vas taguje, enormna kolicina poruka koju vam posalje u inbox ili na telefon, bespotrebne upadice na Vas status (gde ces za novu?... najjeftinije karte...). U sustini on prlja promotere koji rade iz vikenda u vikend i to je osoba zbog koje su promoteri i osobe koje se bave promociom ismevane... Vrhunac je sto se najvise trudi, najvise spamuje, najvise smara a NAJMANJE proda karata i ima NAJMANJE rezervacija...

Veoma cesta pojava kod prenosa fudbalskih utakmica da komentatorima misli odlutaju i da se izgube

Poznata pesma Bitlsa, u prevodu "Žuta podmornica", gde se u sredini pesme čuje glas koji viče: "Otvaraj jebem ti mater!"

Za razliku od ro(a)minga koji nam nude mobilni operateri, za ovaj nam nije potreban čak ni mobilni telefon, litra bilo kakve brlje ce biti "džast fajn". A možete i jednostavno da probavate svako piće koje vidite - dokle god vidite, i počinje roming - tumaranje masom celo veče i razgovori sa nekim random ljudima. Sledećeg dana se občino budite sa nekim novim kontaktima u telefonu, 5 sms-ova "Jesi živ/a?" i par poruka od nepoznatih brojeva "I jel idemo mi na tu kafu danas?" i naravno neizostavni zahtevi za prijateljstva na fejsu, a u slučajevima veće alkoholisanosti, tu su i zahtevi za vezu, po pravilu, od nekih gabora/ki.

Kada se toliko ubiješ na Beerfestu da ti ljudi naprave 2 metra slobodno da igraš irski ples uz Celte uz samu binu.
Kada taj ples samo tebi izgleda kao irski ples.
Kad ti crna majica ujutru bude više bela nego crna od znoja
Kada te izvlači random devojka iz mase da sa tobom igra twirl dance.
kada od te devojke i njenog društva nađeš u draftovim poruka na tvom telefonu "Brljiva" i "Slon Popović".
Dotičnoj kažeš da ti je devojka isto iz Smedereva kao i ona, ali ne možeš da se setiš ulice koliko si pijan.
Posle pola sata se setiš imena ulice.
Posle sat vremena se zapitaš koj' si kupac spominjao devojku.

Tužni Smajli.
Mada, to bi mogao da bude i simbol tzv.afektivno-mimičke disocijacije kada u pojedinim psihičkim bolestima postoji nesaglasje emocija sa mimikom lica ('Smejem se, a plakao bih').
S druge strane, mogao bi da predstavlja entitet poznat kao 'dupla poruka' za koji se pretpostavlja da je jedan od sredinskih činilaca koji dovode do ispoljavanja šizofrenije. 'Duple poruke' su one tipa kada roditelj mršteći se i praveći facu gađenja kaže detetu 'Dođi da te zagrlim milo moje!'
Ipak, može se reći da je pojava svojstvena i psihički zdravim ljudima koji se ponašaju neprihvatljivo određenoj situaciji tipa pričanje viceva i smejanje na sahranama, mada im je oprošteno ukoliko se radi o mehanizmu odbrane od stresa.

Izraz nastao kombinacijom "dotične drugarice" (u smislu, uvek dostupne drugarice) i "dopisne devojke" (u smislu, ženske osobe, sa kojom je muška samo u "otvorenoj vezi").
Naime, reč je o ženskoj osobi, sa kojom muškarac nema sasvim definisane odnose: načelno, ona mu je nerazdvojiva drugarica, ali u nedostatku prave devojke, povremeno može da mu posluži za kres-šemu, pri čemu im to ne kvari odnose, jer se ona (najčešće) loži na njega.

Pored podataka o vremenu i mestu održavanje pomenute manifestacije, glavna karakteristika ovog sredstva informisanja je stilizovani prikaz motiva koji će zaintrigirati potencijalne interesente muškog pola i navesti ih da odluče da prisustvuju dotičnoj.
Tu najčešće spadaju slike sa oskudno odevenim ženama u izazovnim pozama, kako poznatim tako i nepoznatim. U poslednje vreme je postalo popularno stavljati i razne devojke u anime/manga fazonu kojima su primetno istaknuti glavni atributi (crte lica, kosa, oči i sl.).

Osnovna poruka koja se šalje je da će se na žurci sigurno dešavati nešto slično i da to nikako ne sme da se propusti, što i nije daleko od istine jer su kvalitet pića i njegova cena više nego dovoljni da vidite ne samo razgolićenu Pamelu, već i Godzilu i Zupermena kako igraju viktorije...

1. "Ko radi ne boji se gladi." - Prepun svet gladnih radnika.
2. "Pametniji popušta." - Da bi se glupost istakla !? (idiotska)
3. "Ko peva, zlo ne misli." - A pesme koje propagiraju mržnju i komercijalne koje su dokazano štetne po omladinu...
4. "Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani." - Poruka glasi: "bolje je raditi stvari na najlakši način, nego imati ambicije u životu, tapkanje u mestu je preporučljivo."
5. "Na mladima svet ostaje." - Na bogatima svet ostaje.
6. "Svako je kovač svoje sreće." - Kad bi zaista sve samo od nas zavisilo.
7. "Ko traži veće, izgubi iz vreće." - Ponovo, ne trebaju vam ambicije u životu.
8. "Lepa reč i gvozdena vrata otvara." - U većini slučajeva poštovanje i kulturu ljudi kod vas posmatraju kao slabost.
9. "Dobro se dobrim vraća." - Da je to tačno izdaja ne bi postojala.
10. "Ko tebe kamenom, ti njega pogačom." - Sve nas naziva mazohistima.

Magični zvuk. Proizvodi se skupljanjem usana i ostavljanjem malog otvora za strujanje vazduha i pljuvačke. Para uši i najčešće je korišćen u glasovnim porukama, kada ih sagovornici najmanje očekuju.

Navlakuša, oni vam u reklami koja se obrće po 1000 puta na dan kažu kakve sve pogodnosti dobijate, ali vam ne kažu koji je rok da te pogodnosti iskoristite. Slična fora kao i sa sitnim slovima u ugovorima.

Engleski fudbaler Adam Džonson osuđen je na 6 godina zatvora zbog čega? Smarala ga neka klinka od 15 godina, slala mu stotine poruka i na kraju kad ju je dovatio ona ga tužila i dobila.

Mi samo tražimo pravdu za brata, jer je ovo klasična nameštaljka.

Ovo je samo još jedan dokaz da pravde nema i da su žene govna. 6 godina zbog ljubljenja i možda lakšeg petinga sa malom, pa alo nije nikog tukao ni ubio, samo preljubazan bio, mazio je i dirao. A pre svega, sama je to tražila.

Na kraju krajeva, besmisleno je raspravljati o tome jer je u pitanju čista nameštaljka za otimanje para, a brat ni kriv ni dužan završio na mardelju.

Večita potraga za normalnom, ona koja te razume, koja nije laka, koja ne laže. Ona koja neće da ti kaže nakon tvog pokušaja skretanja pažnje na stvari koje ti smetaju da nađeš drugu. Ona Normalna. Da je ovo NORMALNO vreme, potraga za normalnom devojkom verovatno ne bi bio problem, tada bi tražili onu pravu devojku, ali na žalost, sada je odlicno naći normalnu devojku, onu sa kojom ćeš da budeš više srećan u vezi nego nervozan. Čast onima koji je imaju. Čast onim devojkama koje to jesu. Ali da je tih normalnih malo, jeste, i niko ne može to da mi ospori. Sam sistem vrednosti je poremećen, samim tim i devojke su se promenile i misleći da je nama potrebno da nam devojka nosi naočare koje joj zaklanjaju polovinu lica, stavlja ih bez da nas pita da li mi ipak želimo da joj gledamo oči.

Poseban vid fatamorgane. Taman mislite da je nazirete kad ono....izvire 4 okrenuta ćirilična "S".