Kaže se za osobu u čijoj torbi nema šta nema.
- Hej daj mi fon molim te. U torbi mi je, zavuci ruku i nađi ga.
- Ok.
Sledi muljanje po torbi koje traje desetak sekundi.
- Nađe li ga?
- Ma ne mogu nikako da ga napipam, ček da virnem unutra! Jooj koliko stvari ima ovde, moraću sve da povadim da bih našao fon.
- Ma nemam toliko stvari!
- Jok i nemaš, pazi sad...
Lik zavlači ruku u torbu i vadi stvari.
- Upaljač, cigare, rajf, šnala, manja šnala, gumica za kosu, ogledalce, novčanik, fiskalni računi, žvake, ključevi, kondom, karmin, gomila još kojekakve šminke, brus, gaćice, ulošci, vibrator, konac za zube, mali kišobran, četkica za zube, lažni nokat, ljubavni roman, jebote šta je sve ovo? Ti nisi normalna majke mi, kol'ko imaš gluposti u ovom čudu, očekivao sam i Perwoll da ću naći u tvojoj torbi. Jedino telefona nema!
- Pa gde mi je onda (pipa se po pantalonama), aaa evo ga, sve vreme mi je bio u džepu, sorry!
- Sornem ti ga majci! (odlazi)
- Pa gde ćeš, što se naljutio bubili?
Hiperultranadrealizam.
Nešto zbog čega bi čitalac zaključio da se u Beogradu živi bolje nego u Monaku.
Karl je sedeo i čitao dnevnu štampu u svom koketnom stanu na Kok Hilu , kada se Helen pojavila.
-Ah! Ova pedeset devetka, pa ko će je iščekati.
On joj je na to samo uputio ljubopitiv prekorni pogled, spustivši lulu, pa je priupitao:
-Što nisi, zaboga, uzela limuzinu?
Helen samo odmahnu glavom, pa Karl nastavi:
-Kad će nam sin doći?
-Doista ne znam kada će se Robert pojaviti.
-A kći naša?
-Edit danas ima predavanja na univerzitetu...
Robert sleže ramenima, pa reče:
-Zvao me je Teodor. Idemo na rafting na Topčiderki.
-Pohitaj da te ne čeka.
(...)
Stara disciplina u kojoj Osoba A želi da ostavi dobar utisak na Osobu B koja je po pravilu čovjek na visokom položaju, šef ili jednostavno rođak neke ,,važne" osobe.
*Radnik (debelom šefu koji iz dana u dan postaje sve deblji):
-Šefe da niste to malo smršali? Mora da jeste vidi se na vama. (Sutradan dobija unapređenje)*Neki lik sa viškom para surfa po vukajliji i naiđe na Pomozi Vukajliji i unapredi svoje iskustvo na sajtu! (klik) - nakon toga mu većina definicija i postera ,,čudom" dospjeva u odabrane, dok nekima poster ostaje ne objavljen čak i nakon 24 sata iako ,,Posteri se prikazuju sat vremena nakon pravljenja kako bi moderatori imali vremena da sa liste uklone neadekvatne."
*Treća vrsta lika je onaj ko ne želi da se uvlači nekome u dupe tako da nakon što se pobuni dobije otkaz ili neki drugi oblik kazne...
Najnoviji srpski realiti šou koji se bavi problemima i dostignućima koljačke tehnike.
U emisiji se upoređuje umeće domaćina i glasovna sposobnost objekta, to jest svinje i na taj način se dobija pobednik koji osvaja put u prestonicu svinja, Jorkšir, i to put za dve osobe i tri svinje.
Učesnika je tri, a ocenjivača isto tri, s tim što svaki domaćin ocenjuje samo dva tuđa svinjokolja.
Discipline, ili kategorije su sledeće:
1) Hvatanje svinje
2) Nož
3) Pesma uz koju se kolje
4) Prskanje krvi
5) Dreka objekta
6) Brijanje, šurenje vrelom vodom i vađenje iznutrica
7) Odnos masti i mesa
8) Spravljanje čvaraka, masti i kavurme...
9) Sušenje mesa
10) Dres koji nosi svinja u trenutku klanja
Izvodi iz visokogledane emisije...(razne epizode)
Domaćin Spira: Veoma mi se sviđa dekoracija dželatnog mesta, posteri Juhora zaslužuju deset, dok je hvatanje moglo biti bolje organizovano, jurili smo to prase tri kilometra...
Domaćin Mile: Nož koji ne raseče vratnu žilu za 5 sekundi nije pravi nož, mada mi se svidelo što su izabrali pesmu Karabaja od Zabranjenog pušenja da prati klanje...
Domaćin Kosta: Čvarci su prva liga, iako se svinjče dralo na samo 50 gigadecibela, voda je bila dovoljna vrela, ja sam se i lično uverio, kuvajući čaj u njoj...
Domaćin Durmiš: Au, kurikadža, kako je letefo krv...a meso kopor tarja!
Domaćin Zvonko: Drago mi je što je svinja zaklana u dresu Augsburga, obaraju me na kladži samo tako...
Prvo pitanje psihijatra, kada mu dodje tinejdzer na pregled.
Psihijatar: imas li fb profil?
Pacijent: da, naravno!
Psihijatar: (ima jos nade za tebe) koliko imate prijatelja na fb?
Pacijent: pa oko 4856. Juce sam pobrisala 380 turaka, mnogo su me smarali. hteli su da me zene i rade nesto bezobrazno.
Psihijatar: (ipak sam pogresio, pitanje je samo koji je stepen ludila) koliko imas dece, braca i sestara na fb?
Pacijent: paa oko 40.
Psihijatar: (3 stepen ludila)otkucaj mi ovu recenicu na racunaru "ja mnogo volim svoju macku vockicu"
Pacijent: kuca "ja mnogo <3 swoju machq wotjkicu XD"
Psihijatar: (4 stepen) tvoj ljubavni status na fb?
Pacijent: udata za Mustafu Ibrahima
Psihijtar: (5 stepen) koliko dnevno vremena provedes na fb?
Pacijent: a jel na kompjuteru ili mobilnom? pa dok sam u skoli, onda idem preko mobilnog. budem nekih 3-5h, zavisi koliko imam casova. cim dodjem kuci, sedam za komp i budem 8-12h.
Psihijatar: (izgubljen slucaj, pod hitno mora na odvikavanje) zamisli na trenutak da si na fb.
Pacijent: pada u trans.
Psihijatar: odlazi po sestre. vracaju se posle 5min, zaticu devojku kako desnom rukom mlati, a levom kucka po kolenu. navlace joj ludacku kosulju i odvode u sobu.
Odvikavanje tj. ponovno uspostavljanje mentalne aktivnosti i radne sposobnosti obolelih. Važan je deo savremenog terapeutskog procesa.
Depresivno stanje. Ljudi brinu za tebe. Toplo ti preporučuju samo ljubavnu hemiju a rešenje za to je ljubavni napitak. Doneo si odluku, ponovo ćeš se zaljubiti! Pazariš u apoteci, zagledaš se u proizvod i tek onako pročitaš upozorenje- Pre upotrebe detaljno proučiti upustvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, odnosno medicinsko sredstvo, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom. Odjednom, prisetio si se svih kučki u tvom životu. Osećaš gorak ukus u ustima i knedlu u grlu. Aca Lukas ti prolazi kroz glavu.... Sa ljubavi se skidam, prestajem sa tim je gotovo.... A onda legendaran trenutak. Kao Sale Nacionale, ubacuješ otrovnu bočicu u smrdljivi kontejner. Trojka sa parkinga, usporeni snimak je odavno u toku, vidi se lepo da imaš tu veštinu. Oblačis prepoznatljivo kaubojsko odelo, stavljaš crvenu maramu i šešir. Stavljaš travku u usta, totalno si kul i polako galopiraš prema Divljem zapadu jer si jebeni Talični Tom. Na obaraču brži od svoje senke.
http://www.youtube.com/watch?v=feFZf16MOXQ&feature=related
-rodjendanski poklon kao entitet tokom zivota prolazi kroz brojne faze:
1/od prvog do treceg razreda osnovne skole glavni poklon je bio sada vec klasika "sveska i olovka" kralj svih poklona,za decake i za devojcice,koristan,praktican a povoljan
2/od treceg do sestog razreda siri se dijapazon poklona pa tu mozemo videti mega popularne ramove za slike,keramicke figurice svih boja i oblika sa saljivim ali i latentno ljubavnim porukama,ali po meni taj period su obelezili POSTERI raznih beba,majmuna,sportista,karti sveta ali i obnazenih lepotica(koje su se cesce prepricavale nego kupovale) i svega ostalog sto vam moze na pamet pasti
3/e od sestog razreda krecu dezodoransi,u moje vreme nezaobilazni su bili: brut zeleni i zuti,malizia crvena unisex a bas kad je steglo nevreme bili su neki "lion" domace radinosti sta li,s' njima komotno rdju si mogao da skidas al' tak'o vreme bilo,kasnije kada se razdanilo bilo je tu i axe pa denim pa onda neko sa tetkom preko grane donese ti parfem (original) covece pa to cela skola mirisi...
4/ova faza se deli na : 1)alkoholna pica (sad si vec stariji,ne znas sta ces drugo da uzmes,posebno popularno na 18. rodjendanima)
2)fazon pokloni (uzmes veliku kutiju,i u nju stavis sve gluposti ovog sveta,preskocis kod komsije ukrades bastenskog patuljka,iz dragstora dignes gajbu za jogurt,kevine klompe,toalet papir,jucerasnje novine lepo sve to zapakujes i eto zabave)
3)pokloni za devojku/decka (ovo su vec ozbiljne stvari gde se ako si musko obicno konsultujes sa drugaricama,sta,kako,koje boje,gde,da li rozi medved ide sa tigrastim donjim vesom,da li je alergicna na bizuteriju,muke strasne,neprospavane noci,devojkama ide lakse kupovanje poklona iako tvrde da je muskarcima teze kupiti poklon,ali sve one znaju sta mi ustvari hocemo ;-)
4)pokloni za roditelje (ako si klinac uglavnom je poklon nesto sto si u skoli napravio,nacrtao lepo i od srca,kasnije posebno kevi ako kupujes cimas caleta za ekstra kes,slusas sta prica par meseci pre rodjendana sta joj se svidja,pajas po gradu 3 dana u potrazi za unikatnom lampom od kovanog gvozdja sa tri sijalice potrosis sve pare ali vredi jedna je majka.
Danas pored svih ovih "kineza" i "sve za malo para" prodavnica olaksan je posao ljudima ogranicenog budzeta.
Poenta svega ovoga je "nije bitan poklon bitno je da si se setio"
Suvišni trošak, interpretiran ironijom.
- Ooo, da li je to naromantičniji dečko u celom gradu, hahaha? Pa kako je prošao ljubavni vikend na Zlatiboru sa budućom majkom tvoje dece, a?
- Prošao je u jebenom Beogradu, eto kako.
- Ne razumem...
- A stao mi mrtvi auto na mrtvom Bubanj-Potoku i nije 'teo dalje, pa da ga jebeš. Zovi šlep-službu, naruči jebeni taksi za Marinu - pošto je skroz popizdela na mene...uglavnom, brate, popušio sam jedan lep, veliki kurac.
- Hahaha, pa kol'ko te je koštalo to zadovoljstvo, hehehe?
- Toliko da sam na još jedan vikend mogao da odem, jebem ti Dačiu da ti jebem smrdljivu!....
- Je l' gotovo, majstore?
- Jeste, šefe, evo samo da popakujem alat...Slušaj: popravio sam ti peć, preguraćeš zimu bez većih problema, samo biće frka na duže staze, što se kaže. Cevi su ti stare, zakrčene, to mora da se menja ako misliš uopšte dimaš grejanje sledeće godine!
- Uh...A koliko bi me koštalo to zadovoljstvo?
- 2000, 2200 u vr' glave...
- Uf, bre, 'de je sledeća godina, 'prijatelju, ajde drži ovu jaknu...
Drugi naziv za mengu, skraćeno od ljuštenje materice. Koliko je meca mekan izraz, toliko je ljuštenje tvrd.
-Ipak ne mogu da dođem danas, boli me stomak, ljuštim se.
-Daj ne zajebavaj, jasan mi je taj izgovor za stomak kad krenem da navaljujem posle tri puta, pa hoćeš da otreseš uspaljenog idiota, ali nismo se videli 15 dana jeboga ja! I kakvo te ljuštenje spopalo, mart je mesec gde si uspela da izgoriš? Nisi na Maldivima bila, nego kod babe u Surdulici!
-Hahahaha, ne to budalo, i ja sam zagorela ko ona gibanica što sam pokušala da ti napravim, nego mi se ljušti materica, to ti pričam.
-Au jebote kol'ko gadan izraz, nisi normalna. Nema veze, zgutaj jedan kafetin i dođi, pravi muškarac voli ženu svakog dana u mesecu.
Danas je "in" biti "out"... sto je moguce ranije...
- nekada je msn bio cool, svi su ga imali... onda je neko provalio za skype i poceo da proziva sve koji jos uvek koriste msn, luzeri, nikad nisu culi za bolje... sada svi koriste skype i ceka se dan kada ce poceti
- ms i fb, svi se primili, svi se zarazili i to je bilo tako cool... onda je neko poceo da proziva sve koji koriste ms i fb, dobio par sledbenika, osnovao kult, i sada je postalo tako "in" pljuvati po svima koji imaju profil na doticnim sajtovima
- moja baba & Chuck Norris definicije... bile su tako cool, svi su se utrkivali da napisu sto bolju, sto originalniju... onda je neko rekao "e, smarate vise sa tim definicijama o mojoj babi/Chuck Norris-u"... jos par likova su postali "buntovnici" i poceli da pljuju po svima koji su nastavili da definisu te pojmove, tako da smo dosli do stadijuma kada je postalo "in" mrzeti sve sto je u vezi sa tim defkama
- nasi izgubili od turaka, poceli da se redjaju posteri, svi u fazonu "xaxa, xoxo, mnogo dobro brate"... sat kasnije "brate, smaras sa ovim, idi na fejs, slusaj milana stankovica, cobane!"
Balkanski osećaj za pravdu, kojim se samo povećava nepravda.
Prodekan za nastavu: Kolege, ne možemo vam nikako odobriti novembarski rok, pobogu! Ovo je već peti put da tražite izlazak na jedan ispit!
Studentkinja: Da, ali ja imam dobro opravdanje, a i nisam izlazila do sada!
PZN: Kakav problem?
Studentkinja: Bila sam trudna!
PZN: Aha! Pa dobro, koleginice, čestitam, Vi svakako možete da napišete molbu, siguran sam da će Vam veće izaći u susret...
Student 1: Aha! Ona može, a mi ne možemo!
Student 2: Ovo je čisto birokratsko izrugivanje pravdi! Znanje nije roba!
Student 3: Blokiraćemo fakultet!
PZN: DOOOBRO!!! Kolege, ako već izlazimo njoj u susret, izaći ćemo i vama!
Taktika na plačka, jedan od najinteligentnijih načina za priliv finansija.
Uđeš u kladionicu, sve kao u kazinu, šljašti, toplo, klima, posteri Barse po zidovima, znak za zabranu pušenja, zgodna šalteruša koja te šmeka od kad si ušao, kamere (radi sigurnosti, jelte), udobne stolice, HDTV, toalet iz kojeg bi mogao da jedeš.
Sedaš za sto, uzimaš liste na čijoj naslovnoj pozira devojka čije ime ne znaš, ali nije te ni briga. Ima dobru nogu.
Okrećeš na Ligu, vadiš listić i pogled ti se zaustavlja na taj večiti kontrast, na tu muku, na te zelene hemijskice... Obavija te tuga oko srca, češeš se po glavi i gledaš u tu sirotinju. Ne. Danas nećeš dati sto đunti. Bacićeš 200! Nek i ljudi imaju od čega da žive! Jer, nije ni njima lako. Daleko bilo da jeste.
Čovek koji se jednog dana budi svestan da je juče bio najvažniji dan u njegovom životu. Do juče je bio slabić, pio sedative, bio geek od IQ 140, gledao kako drugovi igraju karate, kako promiskuitetne devojke zajebavaju pola škole, pa i njega, i zapravo je to (luzer) i ostao, ali ostvario je SVOJE snove, a ne tuđe, što znači da se prilepio uz guz nekom profesoru i zamenio ga. Sada može sa ponosom da turi ono Žikino ,,Ko cvika, može da se slika'' jer se on na kraju ipak slikao, i to kao profesor na nekom konzervatorijumu ili fakultetu prirodno-matematičkog tipa, koji putuje po celoj Evropi, nema ženu i decu jer se to ne može postići radom, talentom i IQ-om. Ostvario je svoj najveći san, dokazao se, ljudi koji su bili protiv njega u prvoj fazi sada su ili i dalje neutralni, ili ga se plaše, ili su se popeli na isti ili viši stupanj kao on (only in Serbia and United States of America, respectively). Međutim, njegova majka je pasionirani ljubitelj bangladežanske kulture i san joj je da tamo ode. Ona jednog dana umire, tužni sin koga je majka vaspitala da bude malo manje štreberčić u klasičnom smislu a malo više autentični, neshvaćeni genije, sada donosi ružu na majčin grob i smišlja plan kako da se preseli u Bangladeš, da tamo predaje na Univerzitetu u Daki. Već je potegao vezu, pisao o bangladežanskom matematičaru, šansa se sama ukazala i eto rešenja i za brak- oženio je siromašnu bangladežanku kojoj je edukovani, ali malo manje siromašni stranac bio najbolja prilika, jer do lokalnih bilmeza u najgušće naseljenoj zemlji na svetu teško se dolazi preko roja ljudi. Tako se srećno završava i njegova i njena priča, sem što budu kasnije dovedeni do prosjačkog štapa kada on izgubi posao, i pita se zašto nije u Srbiji, jer sada nema ni za kartu do Nju Delhija, a kamoli do Beograda. Ostaju zajedno kao pravi ljubavni par, ali sin ili ćerka rade naporno da izdržavaju ovaj m(j)ešoviti brak. Ono što je zajebano jeste što sin ima potpuno istu ideju kao tata, a nije retkost da ćerka takođe nauči da čita sa 2-4 godine, postane matematički genije i emigrira u Srbiju...Gde će biti novog bombardovanja, i krug se neprestano vrti na relaciji Bangladeš-Srbija. Prokletstvo koje je započela majka glavnog junaka ove priče, a koje će se nastavljati daleko posle njegove smrti. Rodiš se, malo si fizikalisan, malo si Abi Linkoln+Bendžamin Frenklin, malo si ROCKY BALBOA u Rocky 4, malo si asistent, malo fizikališeš, malo si asistent, malo fizikališeš, malo emeritus, pa umreš.
Malo je stvari u životu koje toliko impliciraju na seks, kao vožnja u gradskom iliti grackom autobusu. Toliko različitih profila ljudi i toliko zanimljivih situacija na jednom mestu, može da obezbedi samo gracki autobus na nekoj dužoj liniji.
Zabava počinje od samog ulaza u bus...
Kad kavaljerski propustiš oćnu guzatu tinejdžerku da uđe pre tebe, da bi mogao da joj šmekneš kantu dok se penje na ona 2-3 stepenika. Zauzimaš odgovarajuću poziciju sa dobrim pregledom celog busa, krećeš da se igraš profajlera...
Snimiš dedu koji drži ruku u džepu i trese se. Dileme nema da je to od Parkinsona, al ne moš da ne pomisliš da je i on upiljio u sisatu Milfaru preko puta i da sapunja mačora.
Tetka jadna ne okreće glavu od prozora jer joj je neprijatno. Nije ni svesna da iza nje stoji sredovečni dobrodržeći gospodin koji sa visine, preko njenog ramena zija u raskošni dekolte i zahvaljuje se putarima na loše održavanom drumu.
Napucani bilder u bodi majici visi na rukodržačima i pogledom lovi ikog ko je primetio njegov vretenasti mišić koji je juče uz pomoć hemije uspeo da istera na videlo. Disfunkcija njegovog ljubavnog mišića je sad marginalna stvar...
Mada, kad pogleda mršavu studentkinju koja se drži za šipku i u oštrim krivinama glumi striptizetu u pokušaju, on skonta kako ona ima malu šaku u kojoj bi i njegova zakržljala ćuna izgledala moćno...
Dve drugarice sede jedna kraj druge, prepričavaju detalje sa sinoćnjeg dejta i kikoću se kad se neka pikantna činjenica iznese na videlo, a mladi napaljeni srednjoškolac čeka da čuje završnicu, šatro kuckajući poruke na telefonu. Trebao je izaći pre par stanica, al šta mari, on jednostavno mora znati jel ova riđokosa primila metak u Košutnjaku...
Na stanici utrčava buljuk balavica kojima sise nikoše pre zuba, i uz smeh i galamu zauzimaju šarage. Jedna vadi ogledalce i poravlja jarko crveni ruž. Taj gest nije ostao neprimećen od strane nekoliko klinaca u flafičastim majčicama i sa jež frizurama. Uz bockanje laktovima, kroz zube komentarišu kako bi joj nešto drugo munuli u ta polu-otvorena, napućena fejzbuklijaška usta.
Atmofera doživljava kulminaciju ulaskom jedne prepičke. Po odeći bi mogla biti i skupa rava, seksi sekretarica ili učiteljica na koju smo svi šetali kožuru. Muškarci uvlače stomake, žene isturaju grudi, podsvesno se trudeći da eliminišu konkurenciju i zadrže pažnju mužjaka na sebi... Jebi ga, atavizam često ispliva na videlo... Ona dominira rasklimatanim autobusom, u previsokim štiklama sigurno gazi kao da je oslobodila grad. Prilazi muškobanjastoj, kratko ošišanoj devojci obučenoj u kombat stajlu, a koju niko nije primetio, grli je suviše prisno i ljubi u usta sekund duže od normalnog... PU JEBEM TI ŽIVOT!
Ulazi kontrolor...
Napokon, i ja ću nekog da jebem...
-Kartu molim...
-Opalim te golim!
-Zvaću policiju gospodine...
-Dobro smirise, šala mala, imam osam!
-Čega osam?
-.......
Krajnji stadijum pogubljenosti u sistemu prostor-vreme. Nemogućnost pozicioniranja sopstvenog dupeta i glave. Otupelost usled negativnog uticaja okoline. Nesposobnost razlikovanja škarta i kvaliteta, dobra i zla, toplog i hladnog...
- Ženo, Sunce li ti kalaisano, jesam ti tražio vruću supu! VRUĆU! A šta ti je ovo?! Ovo mož' komotno beba da srče, jedva da je mlako.
- Pa, grejala sam je, nije da nisam, treba da je vruća.
-Ma, ti mi znaš... Ne bi prepoznala vruću supu ni za dupe da te ujede!- Kakva ti je ova nova riba?! Gde je nađe, jeb'o te?
- Š'o, brate, š'a joj fali? Vrh je riba.
- To vrh riba? Pa, ti, burazeru, ne bi prepoznao vrh ribu ni za dupe da te ujede!- Baš su super ovi posteri na Vukajliji, iskidala sam se od smeha.
- Možda nekad, sad su, da se tako duhovito izrazim, golo govno!
- Šta lupaš, baš su kvalitetni.
- E, ti ne bi prepoznala kvalitet ni za dupe da te ujede. M'rš u kujnu!
Živ.
Trauma psiho-fizičke prirode vrlo verovatna.
- E, komšija, dobar dan, šta se ovo dešava ovde? Što je došla policija?
- Mile Rambo ubio ženu pa se sam prijavio miliciji. Ma, upozoravam ja na njega već 15 godina i, eto, danas je konačno eksplodirao...
- Pa, dobro, bio je i moj stric na ratištu 90-ih pa je danas relativno normalan čovek, lud koliko i svako drugi u ovoj zemlji...
- Jeste, komšija, al' verovatno nije bio oženjen s onakvom aspidom od žene kakva je bila Bogdanka, Bog da joj dušu prosti. U redu i rat, i ubijanje, i zarobljeništvo...ali ta je žena bila minsko polje koje je, siromah, preskakao još od dana kada se oženio s njom. Sad kad razmislim, dobro i da je do danas izdržao u jednom komadu...
- Eh, komšija, ko da je baš toliko teško izaći na kraj sa sopstvenom ženom...Ovaj, ništa, vidimo se kasnije, treba nešto da trknem gospođi a ne voli kad se predugo zadržim napolju...N. B. Nastavak primera za cirka 15 godina. Autor.
Ma oni su elita, bajo moj! Oni znaju sve, oni vide, oni odlično zapažaju, oni imaju argumente, oni otvaraju narodu oči nakon svih ovih godina. Oni kažu da nisu primitivci, već gospoda i intelektualci iako ni po čemu nisu drugačiji od Internet huligana, tj. tastatura bojsa kad nalete na nekog ko ima suprotno mišljenje.
Oni su blogeri, uticajni tviteraši, fejsbukaši, oni ratuju postovima, lajkovima, šerovima, heštegovima, server je njihovo bojno polje. Jedni su okrenuti ka Istoku, drugi ka Zapadu, treći pozivaju na ljubljenje Istoka i Zapada prizivajući druga Tita. Oni su i konzervativci, i liberali, i komunisti. Oni citiraju Malagurskog, Teofila Pančića, Fajgelja, Marčela, Beogradski Sindikat, Kesića... Tako različiti, a tako slični jer svi zajedno poručuju da neće da odustanu od svoje borbe i da će jednog dana morati da padne ovaj sistem koji laže ljude, kada narodu pukne film i bude izašao na ulice.
Oni znaju da ovde vladaju neispravne dogme zbog kojih je država hajdučija, i kadija, i sudija, gde vladaju korupcija, teror institucija, gde su isti mafija i murija, gde je život postao Rijaliti Srbija. Oni se trude da ne gledaju ni levo, ni desno, već pucaju pravo u meso, lupaju neistomišljenicima pesnaju u vugla izuzetno jakim udarcima dižući u vazduh mrvice od hrane i gomilice prašine koje su se uvukle među tipke njihovih tastatura.
Uglavnom ne glasaju na izborima, jer su svi isti, sve lopov do lopova, ali zato posle izbora na sva zvona viču kako je narod retardiran, da nas nisu dovoljno bombardovali, da nas nije Hitler dovoljno pobio, da ko poslednji izađe, neka ugasi svetlo... Jedni, svaki put poraženi rezultatima izbora, u znak protesta, sada već ritualno, mašu pasošima, govoreći da će napustiti Srbiju jer neće više da trpe da retardi kroje njihovu sudbinu. Eno, tamo iza prvog ugla, pogledajte, već ih čekaju poređani autobusi, vozovi i avioni koji će ih odvesti u bolje sutra negde daleko od Smrdljije, tj. Srbistana.
Drugi, koji ostaju, pozivaju na izlazak na ulice jer trenutno stanje nije stvarna izborna volja retarda, ovaj građana, jer se svi izbori nameštaju, bajo moj, vreme je da se izađe na ulice. Poručuju da su spremni za borbu neprestanu do samog kraja jer oni će osvetiti i one koji zbog sistema odlaze iz majke Srbije i tako nastavljaju odliv mozgova.
Samo još da se svi oni odmaknu od tastature i izađu iz kuće već jednom. Jedni do prvog trga da demonstriraju, a drugi do prve policijske stanice da uzmu pasoš.
Hardcore teretana:
Nalazi se, tj. improvizovana je, u nekoj garaži, biciklani, kotlarnici, automehaničarskoj radionici, magacinu ili atomskom skloništu. U opticaju je i naziv "čeličana" dok je njeni verni posetioci nazivaju i "bilderana". Pravi vlasnik je ili nepoznat, ili je to neko ortačko društvo/fantomski sportski klub. Ime teretane je neko paljevinsko dok je posetioci kao po pravilu zovu "Kod Kize/Peje/Radaka". Članarina se najčešće naplaćuje po sistemu "platiš jednom i dolaziš dok te opet ne pitaju za pare". Članske karte ne postoje, a učlanjenje se najčešće vrši upisivanjem imena na spisak. Jednodnevni trening uplaćujete tako što "radniku" kupite pljeskavicu (bez pavlake i majoneza, na definiciji sam). Ceo enterijer izgleda kao zatvorske teretane, što redovnim vežbačima i ne smeta toliko, obzirom da je dosta njih obišlo CZ, Zabelu, Klisu i Mitrovicu u mlađim danima. Plafon je nizak, a zidovi su požuteli od znoja i vlage. Cevi za grejanje (ako grejanja ima) vire i sa njih je oljuštena masna farba. Po zidovima ponekad vise posteri ikona iz zlatne ere bodibildinga, ali su i oni obično požuteli i smežurani. Mašine za kardio (ako ih uopšte ima) se sastoje iz jednog ili dva zalemljena "poni" bicikla, jer je to sasvim dovoljno za zagrevanje. Sprave su ručno pravljene ili kradene. Na svim spravama i klupama je oguljena postava od skaja i viri raspali ubuđali sunđer. Tegova i šipki ima više nego dovoljno i uglavnom su zarđali. Po nekim selima se još mogu naći čeličane sa tegovima od livenog betona. U svlačionicama su ormarići sa nalepnicama iz albuma "Italia `90", a nabavljeni su uglavnom na javnoj licitaciji rasprodaje inventara neke veće državne fabrike. Tuševa nema, a i ako ima, ne rade ili nema tople vode, mada to nije problem jer u ovakve teretane obično idu oni kojima je najbliža. Ponekad se na podu od muške svlačionice (još jedan paradoks, pošto u ovakvim teretanama žena uglavnom i nema) mogu naći ampule i špricevi, i blisteri od tableta sa nekim natpisima na rumunskom ili bugarskom. Ako nekog od starijih vežbača naivno upitate "A šta je to?" dobićete jedan od moguća 3 odgovora u zavisnosti od toga koliki je čoban:
1. Ma to su vitamini, za imunitet, ovo-ono
2. Mani se toga, nije to za tebe. :prekoranpogled:
3. Ako treba nešto od toga, samo se javi, završićemo (zapisuje svoj broj mobilnog na papirić iz kladionice i daje vam)
Atmosfera u ovakvim teretanama je uglavnom radna. Par starijih redovnih vežbača su tu da zasmejavaju mlađe sa slikovitim opisima ženskih genitalija, koitusa, teških telesnih povreda i srodnih tema. Sa tog aspekta poznavanja anatomije, slučajni slušalac može na trenutak pomisliti da su dotični završili medicinu. Međutim, ako ih pitate nešto u vezi sa izvođenjem vežbi, retko će vas pravilno posavetovati.
Fensi teretana:
Najčešće ispred naziva ima prefiks "fitness klub" i neko ultra elitno ime. Vlasnik je neka veća korporacija/lanac hotela. Ponekad ovakve teretane drže ljudi koji nemaju ama baš nikakve veze sa fitnes industrijom, ali im one služe da obrnu/operu pare. Spoljašnjost je lepo sređena, sa sve parkingom itd. Prvo što primetite kada uđete u ovakvu teretanu je uglavnom "recepcija". Na njoj radi neka splavarka utegnuta u pamučnu trenericu/helanke. Ako vam je to prvi put u dotičnom klubu, rado će vam objasniti sve pojedinosti oko učlanjenja. Ako vam je pak drugi ili treći put da kročite unutra, dotična će skočiti na vas sa pitanjem "JE L` IMAŠ ČISTE PATIKE I PEŠKIR?", spremna da vam iskopa oči ako na dato pitanje odgovorite negativno. Klubovi ovog tipa su višestruko skuplji od hardkor teretana i obično im je tarifa neko proseravanje sa sve "gold membership" karticama i "premium" uslugama tipa kozmetički tretman od morskog krastavca, depilacioni tretman koji bi uklonio dlake i sa rutave sibirske krtice u sezoni parenja i solarijum "Uglješa 3000". U delu za vežbanje je dobra klimatizacija i sa zvučnika gruvaju najnoviji house/RnB/MTV hitovi, a ponekad i domaća zabavna muzika ako "menadžer" nije tu.
Kad smo već kod dotičnog, to je uglavnom osoba koja veze sa sportom i oblikovanjem tela ima otprilike isto koliko i gazda i nju je gazda tu postavio samo zato što on putuje po NJemačkama i Austrijama, pa ne može da se brine o svemu. Uloga menadžera je uglavnom da ponavlja kao papagaj da fitness centar "ispunjava sve evropske i sveCke standarde". Vrhunac uspeha i karijere mu je da dovede neku poznatu ličnost da vežba u fitnes klub, i to stavi u neke novine tipa svet/scandal. U ovakvoj teretani se mogu naći i primerci "Lepote i Zdravlja" i sličnih shit magazina, kao i katalozi od proizvođača/distributera sportskih suplemenata (menadžer se snašao, uspeo malo da se ugradi). U odeljku za vežbanje dominiraju steperi, trake za trčanje i biciklovi. Pored već pomenutog ozvučenja, po zidovima vise LCD i plazma televizori sa kojih se emituje fashion TV ili neka druga TV stanica koja može da motiviše ziljavce na vežbanje. Sprave su uglavnom kvalitetne, ali skoro ni na jednoj nema više od 100tinak kila opterećenja. Odeljak sa slobodnim tegovima ne postoji, ili su težine mizerne. Instruktor je neki klinac sa završenim trenerskim kursom koji po ceo dan sedi, čita novine i muva splavarke sa recepcije. Međutim, njega ne treba osuđivati zbog toga. Naime, prvih nekoliko dana on se upljuvao da sastavi nekolicini klijenata detaljan plan i program ishrane i treninga, da bi mu isti ti klijenti rekli "Ma ja ću držati dijetu kao moja komšinica/mamina prijateljica Jorgovanka. Ona je to negde pročitala za tu dijetu po horoskopskim znacima. Za 5 dana se gubi 4 kile". Većinu klijentele čine ziljave pičke, ziljave debele pičke, i klinci koji se učlane u aprilu da se "srede za leto". Još jedan naziv za ovakve je "oni što ne rade noge". To su oni koji dođu da vežbaju u najnovijoj nike trenerci, šetaju 3 sata po teretani i njakaju telefon, i onda uveče kad izađu pričaju kako su se danas razvalili u teretani. U okviru teretane se često nalazi i kafić u kom članovi nakon završetka treninga mogu da popiju piće, kafu sa puno šlaga, čokolade, ruma, sladoleda i keksa, ili popuše cigaretu (2-3-4).
Zlatna sredina predstavljaju tzv. "normalne teretane", u kakve većina ljudi ide. Takva mesta imaju odlike i jedne i druge vrste.
Za primer se prošetajte svojim gradom/selom i obiđite par teretana :)
Tipologija:
Alfa mužjak: U svakoj teretani postoji bar jedan takav. Dečko koji je visok oko dva metra, savršeno gradjen i ''izrezbaren'', diže gazilion kila iz benča i niko nije jači od njega. Često jako umišljen. Hodajuća enciklopedija nutricionizma. Njegova pojava u teretani izaziva zavidne poglede mužjaka i... teranje kod ženki.
Instruktor: Zaposlen je u teretani da bi navodno pomagao vežbačima i davao savete, ali uglavnom svoje ''radno'' vreme provodi sedeći u nekom ćošku i čitajući novine. Povremeno ''baci kosku'' nekom svom poznaniku i razmeni sa njim par rečenica tipa ''Deeee si, matori, gruvamo se, a?''.
Patuljasti kompleksaš: E, oni su čudna sorta. To su oniski muškarci koji svoj kompleks pokušavaju da leče vrednim radom i trudom u teretani. Ta marljivost jeste za svaku pohvalu, ali problem je u tome što jednostavno ne znaju kada je dosta. Na kraju se toliko nagruvaju da više liče na panj nego na čoveka i lakše ih je preskočiti nego zaobići.
Bucko: Najviše vremena provode na spravama za kardio. Znoje se kao goveda i već posle par minuta na traci jako porumene. Neki studenti koji pripadaju ovoj kategoriji imaju običaj da skriptu za fax stave na kontrolnu tablu trake ili bajsa i tako uče. U principu su jako simpatični.
Kriza srednjih godina: Matoran od 45 do 55 godina, koji je poludeo ''po stare dane''. Sasvim je izvesno da ima mladju ljubavnicu. Nije više vitalan kao nekada, ali se prilično trudi. ''Uniforma'' ovog tipa je atletska majica koja je tako razvučena, da se vidi ''ljubavni tepih'' prošaran sedima i neki šorc jarkih boja iz 90ih.
Stalak za infuziju: To su dečkići od oko 16-17 godina. Mršavi su, bledi, bubuljičavi. Bojažljivo ulaze u teretanu i biraju kilažu od koje im slabašne ruke neće drhturati. Boje se podsmeha iskusnih teretandžija.
Pozerčina: Najrasprostranjeniji tip ''vezbača''. Oni u teretani provode minumum dva sata dnevno. Obučeni su kao lutke u izlogu Nike-ovih prodavnica. Obavezan deo opreme su rukavice za dizanje tegova... zato što su taaaako kul. Više vremena provedu merkajući svoj odraz u ogledalu i odmeravajući se sa ostalim mužjacima nego dižući tegove. Pravi paunovi medju teretandžijama.
Miss fitnesa: Nerealno zgodna devojka koja izaziva zavist devojaka tipa ''Ružne Beti''. Ima duge noge, zategnutu oblu guzu, ravan stomak na kom se ocrtavaju bočni trbušnjaci (''uobičajen'' je i pirsing na pupku). Kosa joj je uvek isfenirana. Ne pusti ni kap znoja za vreme treninga, niti se zamara. Često nosi ''Gajić'' trenerke.
Ružna Beti: To su buckaste devojke koje opsedaju kardio sprave, naročito u kasno proleće i početkom leta, kako bi se malo ''sredile pred more''. Treniraju u debelim pamučnim trenerkama i širokim neuglednim majicama, kako bi se osećale ''komotnije''. Povremeno imaju nesvestice zbog besomučnog izgladjivanja. Kolutaju očima kada ugledaju Miss Fitnesa uz komentar ''Sta će ova ovde, kao da njoj treba teretana!''.
Klimaks: Tetkaste ženice. Često treniraju sa (mladjim) ličnim instruktorom... sa kojim bi rado otišle u krevet. To su uglavnom sveže razvedene žene, koje smatraju da uz novi život- ide i ''novo'' telo ( Krang fazon haha).
U današnje vreme za profesore je bolje da je ovo za njih samo metafora.
Više im se isplati da "pošteno" rade svoj posao, primaju platu, imaju letnji raspust, pustaju slabe đake da prolaze i da ih boli uvo za sve, što naravno nije etički al' šta je tu je.
Popustljiv profesor ( u daljem tekstu P.P.)
Perica - Profesore, ali mi ništa nismo učili. Može li neka pomoć?
P.P. - Hihihihihih, 'ajde 'ajde, zažmureću na jedno oko, al' nemoj da preterujete u prepisivanju.
Perica - Pa pobogu profesore, ne bi mi to nikad, lololololol.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Strog profesore ( S.P.)
Miki - Profesore, je l' bi mogli da zažmurite na jedno oko bar 10-ak minuta?
S.P. - Sanjaj Petroviću! Videćemo se mi u avgustu blago meni.
:2h kasnije, Miki se plačući žali ćaletu.:
Ćale - Ne plači sine, naučićeš ti to, evo ja ću ga preslišati, tj. tebe ću preslišati...šta lupam ja, hihiihihih.
Ćale - Sine, popravio sam ti ocene, nemoj ništa da brineš.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Konačan ishod:
P.P. Sunča se, pije sokić na plaži u Grčkoj.
S.P. u urgentnom kod oftamologa.
