- Ne, ćale, ne kevo, nećemo se venčati u crkvi.
- Šta!? – g-din infarkt je već skočio budućem tastu za vrat – Kako to, Cico? Zar smo te tako vaspitali? Pa brak pred Bogom je jedini pravi brak! Kuku, ćero, to te je ovaj bezbožnik nagovorio!
- A jel? Vidi ti to... Možda je baš zbog toga toliko skup crkveni razvod, zbog kvaliteta zajednice koji "obećava". Možda baš zbog toga što je jedini pravi, imaš mogućnost da se dva puta venčavaš u istoj, pod devizom "Pogreši čo'ek", dok već treći put ne primaju reklamacije. Možda je baš pravi, jer mi pruža komfor mirnog sna, ako mi se muž bude češće zabadao po kafanama, jer, pobogu, venčani smo u crkvi i to je jedini i najjači razlog zbog čega on neće trsiti druge sojke. A ja budala, sve do ovog trenutka, verovala da je brak nešto sveto između nas dvoje, i očekivala apsolutno istu ozbiljnost i pre tog ozvaničenja. Kad ono, bitna je forma...
- Šta pričaš to dete? – molećiv pogled ka lusteru, da se uveri da Bog nije ništa čuo - Kuku, ovaj njen dripac ju je i na drogu navuk'o...

Bata Zivojinovic, Vesna Trivalic, Srecni ljudi etc.

-Svratim jednog dana u dom kod kolege na kafu;ubrzo se okupi raznoliko društvo studenata iz susednih soba.Dvoje od njih sa istorije umetnosti,jedan sa istorije i jedan student književnosti.
-Počesmo opušteno da ćaskamo,zapodenusmo priču ko je odakle;svi iz različitih krajeva.Nekako dodjosmo do toga da smo u valjevskom kraju svi bili,podelismo utiske o gradu,mestima za izlaske i dr.
-Neko spomenu famoznu vodenicu u kojoj se pojavljivao Sava Savanović.Nekih desetak godina unazad u njoj su se održavale tehno žurke za prvomajski uranak.
S obzirom na to da sam dobar deo detinjstva provela u tom kraju i da sam često slušala priče kako su neki moji preci poznavali Savinu familiju,i da su nam se svojevremeno imanja graničila,reših da se našalim sa društvom.
-Poznajem ja tu vodenicu kao svoj džep,rekoh.Jedno vreme je bila u vlasništvu nekih mojih rodjaka,pa su me zarad starih vremena često vodili tamo.
Ostaviše ljudi kafu na pola i počeše da se stiskaju jedni uz druge.Prekide se svaki razgovor,poče da se oseća napetost u vazduhu.
-Ljudi ma šalila sam se,šta vam je,pogledom potražih pomoć kolege kod koga sam došla,ali on je bio već toliko napušen da ne bi primetio ni da mi se tu pred njim šilje zubi i uši i ubrzano rastu nokti.
-Ama ljudi,pa ne verujete valjda stvarno u to,pokušah da se obratim racionalnom delu onih ljudi.To su samo priče iz kraja,a i sami dovoljno poznajete legende i priče iz mitologije i književnosti...
Uzalud,napustiše sobu pod izgovorom da je već kasno.U isto vreme zaglaviše svi na vrata.Moj kolega tek tad skonta situaciju i poče grohotno da se smeje.

Posle par meseci svratila sam ponovo u taj dom.Isti oni ljudi sa različitim izgovorima ne htedoše da piju kafu sa nama.Dodjoše neki iz drugih soba.Ovaj put mi slična šala nije pala na pamet.Šta više,preskočih priču da uopšte poznajem taj kraj.

Ладно ме Дебели кулира за паре! Позајмио сам му 100 евра и сад се прави луд!
---
Јури ме војска не знам шта да радим?!
-Ма немој да си глуп! Иди ти се лепо сам се пријави, прави се луд, нек те пошаљу код психијатра, лепо му објасни и средиће ти да ти одложе рок!

- Pu, jebem ti, pa ovo li je brzina? Dva'es prvi vek, adsl, a na telefon pre brže išlo, pogle' samo kako trokira ovaj internet! Jebem ga, komšijo, tol'ka li si cicija da nisi 'teo veću brzinu da uplatiš, pa se sad ja zlopatim! Da mrdnem malo, možda ako u'vatim jači signal ovo kinesko govno i poradi kako treba...