kad pri tucanju jaja on tebi razbije "glavu" "glavom",ti njemu "dupe" "dupetom" pa mu razbijes i "glavu" "dupetom".

Takozvana moderna imena za koje ti treba fakultet da ga izgovoriš, otprilike.
Reakcija patrijarhalnog, ajd da ne kažem- normalnog, ali svakako prosečnog Balkanca nakon što čuje kakva mu imena imaju unučad posebno u situacijama tipa Tata Balkanac a sin Amerikanac.

Izraz koji se koristi kada želite da dočarate da ste usrali motku na polaganju vožnje. Naziv dobio po provereno dobrom načinu za "kidanje menjača". Motor već huči, u drugoj brzini ste polako prelazite 2000 obrtaja, pritiskate kvačilo i umesto napred-desno-napred, ni vi ne znate kako, gurnete menjač samo napred.

Stvar kojom vozači, najčešće jedine osobe u kolima, kroz sve otvorene prozore na autu pokušavaju da privuku okolinu i na osnovu koje se u nekim slučajevima mogu naslutiti njihove osobine.

Demonstracije na kojima su, kako sam zaključio iz priča starijih, postojali samo prvi redovi.

Kad je nešto odradjeno do samog savršenstva.

I baba im je živela u Beogradu. I deda. I još 12 kolena unazad. Svi su živeli u Beogradu. Oni tu nikada nisu došli. Oni su tu stvoreni i postavljeni rukom Tvorca. Svevišnjeg.
Oni su spomenici kulture. Svaka njihova reč ovaploćuje. Oni su tako čisti. Nisu onaj šljam
iz unutrašnjosti. Oni treba da budu direktori i upravnici, ali, jebiga, došao je taj šljam iz unutrašnjosti, koji je pobegao od motike i kamena, a još hoće i fakultet da završe.
Bogohulnici.
Oni ne slušaju seljačku muziku, ne nose passe garderobu i ne piju seljačka pića. Idu na mitinge, rade projekte, hendluju situacije i pravi su brend Srbije uopšte. Oni piju samo najkvalitetnija vina odabrna vrsnom rukom njihovog somelijea. Dobro, ponekad i pivo. Ali obavezno uvozno. Irsko ili nemačko, dakako.
Njima se ne dopada leskovačka kobaja, samo berlinska, iz ruke sisate konobarice sa Oktoberfesta. Jer oni putuju. Jedu samo svetske specijalitete, jer domaći to nisu. Možda su povraćali pola sata nakon pojedenog skakavca u Sečuanu, ali to je bilo nezaboravno iskustvo i to im je jedno od omiljenih jela.
Oni ne ulaze u tramvaj. Ne, tramvaj je za smrdljive seljake. Ako uđu, to je samo za jednu stanicu, a za to se ne kuca karta. Oni znaju da je GSP pred bankrotom zbog seljačina koje preplavljuju Beograd, a ne placaju dovoljno onu kartu za I i II zonu. Njima smetaju seljaci koji se ne kupaju posle svakog obroka, pa kada prolaze ulicom moraju da začepe svoj beli nos (beo od pudera, dakako) svojom belom maramicom u beloj rukavici. Jedina pozitivna stvar kod sve te žgadije su rumene radodajke koje ne mogu da odole njihovom apolonski izvajanom telu i čistom, beogradskom govoru, pa padaju u trans i dolaze im u postelju, kada nemaju volje da jure čiste, ortodoksne Beograđanke.

Kada premoren od škole ili posla, popodnevno spavanje voliš isto koliko si ga mrzeo kao dete. Kao dete, odeš u devet u krevet, naspavaš se dobrih desetak sati pa ti je spavanje poslednje našta pomisliš tokom dana. Sada, spavaš toliko da ti ni iz usta ne smrdi, pa je spavanje najveći luksuz koji trenutno možeš pružiti sebi.

Izraz koristimo kada hocemo da kazemo da je nesto proteklo lako, bez ikakvih problema.

Osoba koja je stalno u žurbi, ona osoba koja ima tako puno obaveza da ponekad zaboravi da opere ruke ili obuče pantalone.

Rečenica koju smo govorili kao klinci kada smo se svadjali sa drugarima ko je bogatiji pa kad vidis da ne mozeš više da lažeš kažes da vidiš moj ujka iz Nemačke...

Kada se naše estradne mučenice pošteno ispljuju preko žute štampe,prilikom gostovanja u nekoj živoj emisiji,brane se ovom frazom.Jer promocija je novog projekta,pa ne bi bilo lepo da se stekne "pogrešan utisak" o njima.Isto važi za političare,kojima agencije za organizaciju kampanja skrenu pažnju da su malo preterali,i da bi trebalo da ublaže svoj stav.

Loše vremenske prilike, velika kiša ili hladnoća. Sleng varijanta stare izreke - "da ne izađeš iz kuće". Može se primeniti kad te pljusak zatekne sa ortacima u kafani taman pri pomisli da se krene kući, a tebi se pije još.

Boljka koja prati svakog policajca i vojnog činovnika u Srbiji. Konkretno dva lika koje znam još iz škole gde su bili materijal za iživljavanje ostalima sad su opasni pozornici koji nikome ništa ne opraštaju. Svaki dobar psiholog malom nesrećniku još u osnovnoj školi kaže '' Ništa se ne brini sine kad porasteš i postaneš policajac svi ti mangupi ima da strahuju od tebe''

Najjači argument pri hvaljenju objekta koji se bavi spravljanjem i preprodajom nekog produkta koji ulazi u definiciju brze hrane, a gde se dotični hvalitelj svakodnevno prehranjuje.

U nedostatku realnog objašnjenja zbog čega je baš to mesto najbolje u spravljanju dotičnog produkta i kakva je to mađija koju mešaju sa tim proizvodom pa je ukus tako božanstven, ljudi često koriste ovaj argument, pri kom je potrebno spomenuti nepoznate individue koje prelaze ozbiljne razdaljine da jedu baš tu, iako je mesto odakle su prepuno objektima iste namene.

Saopštini nekome da je seljačina, na malo suptilniji način.

Eufemizam za odmah.

Jako dobra pesma.
Obavezni prateći repertoar pri lomljenju čaša i dizanju ruku u vis. Svejedno da li je u kafani ili na svadbi.
Pokazuje da u svakom od nas, koji smo na ovu pesmu sekli vene, čuči po jedan mali naivko koji se zaljubio u ženu koja nije bila njegova.
Ženu zbog koje je mogao da ostavi sve, da se ne okrene na suze svoje majke i ode za njom, nadajući se večnoj sreći.
Kad ono kurac međutim jok.
Takođe šalje spontanu poruku da smo svi mi došli iz nekog sela.
Što na kraju nije ni tako loše, jer imamo gde da se vratimo.
A naše livade, konji, volovi i majka će nas čekati.
I kafana.

Izraz koji se koristi dok se u ruci drzi sendvic ili sladoled ili vec nesto slicno sto nikako nemamo nameru prepustiti drugom koji se nameracio na to.
Moze se primeniti i na druge situacije, kreativci ce ukapirati:)

Lik koji ti vadi i poslednjih 100 dinara iz dzepa kako bi' ti otpevao pesmu, koju inače jedva čujes ili je ne čujes od galame sa strane. Prsti su mu se otegli od profi gitare dobijene od Van Halen-a , a glas naštelovan kao da je celog dana jeo prekuvani kačamak.