Proizvod straha zatvorenika dok seda na električnu stolicu.

Ситуација која настаје, када поред разгаламљене екипе која блеји у крају, прође:

- Непозната особа "Бр'те, није из краја"
- Добра риба "Брате, како би је кар'о/Кар'о сам је"
- Старији, зајебан лик "Ћути дебилу, ено га Ецке"
- Мурија "Баци у жбуње/Ували Кнежи"

Готово аутоматизован, тренутни прекид емитовања било каквих тонова, к'о када неко од гледалаца укључених у програм, крене са псовањем кеве Ољи Бећковић, подржан зверањем без употребе мимике, у правцу особе која пролази. Апсолутно сви разговори о вожњи скутера, спојлерима за југића, доброј риби са "Блејвоча", Пецонијевом пребијању деветогодишњег цигана "Си вид'о како га заб'о?", и дописивању са петнестогодишњом девојчицом из оближње гимназије, се потпуно прекидају. Даље се кују планови типа:"Брате, овај није из краја, ае га исевамо!", али ипак нећемо јер "Брте, искулирај. Лик има нож испод шуље, у најави."

Уколико је ипак то неко од старијих, поштује се хијерархија, и оног тренутка када матори Дон, на свом путу до дисконта пића изађе из видеокруга блејача, препричава се његов егзибициони боксерски меч од прошлог уторка у кафани "Мало Кијево", где је клинац који пева добио батине, јер није знао Цецин "Београд". После истека магичних тридесет секунди, најдебилнији примерак из дружине се на сав глас раздере: "Који је овај?", одговор не добија, а дружина наставља дискусију на тему "Бр'те, си вид'о како се Југина швеца, синоћ попела на шанк?".

Оно шта ће са развојем планете Земље, генетике и Вукајлије, ускоро бити омогућено ктиторима у будућности.

Zub, jebem li mu mamu njegovu i familiju na obe vilice.

Da onako mali kalcijumsko fosfatni izrastak iz desnih sa nervom u središnjem delu, pravi jako burnu reakciju sa hladnim vazduhom? Da pralina sa jagodama može biti smrtonosna?
Nažalost, tako je.

Drevni lek, udaranje glavom u zid ne daje rezultate. Čak i pogoršava. Naučnici iz Masačusetsa su to i dokazali. Udarni longitidunalni talas se vraća i pobuđuje čvor nerva i samim tim oscilatorno kretanje se pretvara u energiju koja je dovoljna za ekscitaciju molekula bola. Pošto se javlja višak pozitivnog i negativnog naelektrisanja, dolazi do pada napona na neuronima i nastanka struje koja se širi sve do kore velikog mozga.

I uvek zaboli uveče oko 02h-04h kad dežurnog stomatologa nema i kad je praznik. I kad je nedelja.

Ne defovati pojmove poput "glancanja šlema", "raporta", "omaža, "cock sucking-a" već se orijentisati na pojmove kao što su "poljubac na kiši", "moj prvi poljubac", "moj prvi pravi poljubac", "moj prvi pravi poljubac sa jezikom", "kada sam prvi put zavolela", "kada sam prvi put zavolela i to doživela", "kada sam prvi put to uradila iz ljubavi", "kada sam prvi put to stvarno uradila iz ljubavi", a može da se piše i o pojmu "moji plišani medvedići".

Moto modernog doba, u kom se bilo kakav fizički rad više ne ceni uopšte i potpuno je u podređenom položaju kancelarijama, sastancima, fakturama, fenserajem, korporacijskom zonfa i tako tim stvarima, što je dovelo do toga da danas neko može deset sati u rudniku da kopa ugalj i kada izađe iz okna, sav prljav i umoran, uzeće manje para nego neko ko je zavaljao jedan mobilni telefon.

Pobeda trgovine nad industrijom.

Doduše, da bi se nešto prodavalo, potrebno je to i napraviti, pa su time trgovci i proizvođači međusobno povezani i zavisni jedni od drugih, ali prilično je jasno ko tu koga jebe i ko više zarađuje.

Kada ćerka saopšti ocu da je crkao bojler, na šta joj on odgovori da sad samo mogu da se slikaju sa njim.

Devojka koja deli reklamni materijal na ulici.
Posao kojim se bavi je u svaku ruku nezahvalan. Ma koliko nam isli na živce "ovi što smaraju sa flajerima", pokušajmo da se stavimo u njihovu poziciju.
Sedam do osam sati na ulici, izloženi prekim pogledima i guranju od strane užurbane mase.
Nakon svega toga odlaze do nekog nadrkanog privatnika koji im tutne šugavih 500 dinara, gledajući ih kao poslednje govno.

Salveta, pikavac, pakla cigara, flaša, kesa i govno.
Ono što ćeš uvek naći u izobilju kako pluta oko tebe, ako se usudiš da tamo kročiš u more.

Želje su poput zvezda, na početku noći puno ih nebo, a kako se bliži jutro samo jedna ostane. Da se makar na trenutak ne osetiš sam. Takva ti je sudbina i meni dopala. Nema ti mene na fotografijama, nit se moje reči nešto pamte. Čudak u očima drugih, neshvaćen čovek u najmanju ruku. A onda sretoh tebe. Nisam ti ja tada znao mnoge važne stvari o životu ljubavi ili smrti, samo eto, činilo mi se da znam taj osmeh odnekud. Beše to za mene ovakvog osmeh spasa. Još sam tada bio od onih koji veruju da jedan susret nikako ne može biti slučajnost i da jedan pogled poput tvog, može me naučiti više od svih knjiga. I tada je krenuo početak kraja jednog života. U početku te sretah slučajno, a posle bila si poput zraka. Mislim da bih se počinjao gušiti na samu misao da te nema. Jutrom bih bio rasut u komade i nije bilo te sile koja bi me mogla sastaviti, sem eto da te kao slučajno sretnem. Onda ti se omaklo da pričamo nešto nevažno. Beše to bitan dan za mene. Tada sam shvatio da čovek koji nema ništa, može mnogo izgubiti. Tako je išlo neko vreme. Kao u Dostojevskim Belim noćima, unapred bih se radovao našim susretima i pričao ti kao iz knjiga. Ponekad tek zastajkujući da oslušnem tvoju šutnju. I to je bio jedini smisao mog života. Živeti da neko ćuti pokraj tebe. Bilo je tako ukupno devet večeri, ne računam ono predvečeje, kada je kiša sprečila susret. A onda, umorile su te reči. Jedan sivi grad i jedan sivi kaput. Jednostavno si otišla. Od tada poput izbeglice pokušavam pričati sa ljudima, ponekad želim da ih slušam samo, ali često mi kažu, da nemaju sada baš vremena za čoveka. I gledaju me čudno, kao da nisam odavde, već sa Jupitera.

Vremenski interval koji se drastično razlikuje u zavisnosti od toga da li vi čekate nekog ili neko čeka vas

Davanje do znanja nekome da je ispao budala u vašim očima na vrlo fin način.

U današnje vrijeme najčešći način ophođenja prema iskrenim (prim. aut: ili bolje reći naivnim) osobama.

Prvo što pomisliš kad ti padne kap vode na vugla dok se šetaš.

Ritualno se izbacuje posle burne noći, smrdi na sva moguća zla koja smo sinoć popili.

Debelo tvrdo govno, zaglavljeno na pola puta od bulje do WC šolje.

Dečko koji je više od običnog Šmekera.
On iz kuće nikad ne izlazi ako na se na njegovoj glavi ne nalazi bar pola tube gela za kosu. Njegova frizura je uvek sveže podšišana, i njegovi zulufi uvek idu na špic. On redovono ide na depilaciju, ili koristi Vit kremu, "da ga ne bi cupali kostobrani ili maseri". Obično ne izlazi ( iz kuće, naravno) ako nije obučen u Nike ili Sweet Years garderobu, ili ako nema dobre Paciotti, Gucci ili Lacoste patikice ( Nike Air Max je nosio pre godinu dana, sad je odrastao). Uvek nosi torbicu preko jednog ramena ili torbicu za kopačke preko celih leđa (po mogućstvu od Mercurial kopački). Na Facebook kači samo najnoviju house muziku, da njegovih 1540 prijatelja (obično plavuša, a devojčica) ne bi pomislili da je on seljak. Na plaži nikad ne skida ćore, pa čak ni ako je u vodi. Obično je stalni član kladionica, a sve češće i kazina. Tetovira se svuda gde može da se vidi, i tetovira sve za šta moze da kaže da je u vezi sa njegovom rodbinom. Njegov idol je Cristiano Ronaldo, možda i po igri, al obično po izgledu i po količini devojaka kojima kreće Suza niz butinu kad ga vide na TV-u.
Na fudbalerčića se lepe samo devojčice do 18 godina koje su obično ofarbane, u šorcevima koji jedva prekrivaju pozadinu i koje žele da budu u njegovom društvu, jer on je fudbalerčić. On ne juri devojke za vezu. On devojke juri samo za jednu stvar, jer njemu veza ne treba, jer je još mlad. Ako se nekad kojim slučajem zaljubi, to nikad ne priznaje, jer on je fudbalerčić.
On obično školu završava vanredno ili nikako, jer njega škola ne zanima. On je pametan i bez toga.

Bitno se razlikuje od fudbalera!!!

Smajli koji internet sise ostavljaju na kraju uvrede, da ne bi popili ban.

Frazetina koja dolazi neposredno posle žestokog vređanja naše kakve-takve inteligencije. A ko kaže da vas razumemo!?

Mamina reakcija na činjenicu da sam pojeo cijelu čokoladu za 4 minuta.