Wc šolja dizajnirana tako da nema pad koji bi govno odvukao u vodu već ima platformu na kojoj ono stoji dok se ne pusti voda kako bi mogli da se sa njim oprostite.
Ova "ubojita" statistika krasi nekog ko voli da igra fudbal, al ne zna ništa ko ovan. Srce oće, al se noge svađaju. Blizu je da satrese mrežu, al opet daleko. Narod pripoveda da će ikona zaplakati kada isti postigne zgoditak.
-Esi čuo da se FK. Globoder pojačao?
-Koga doveli?
-Nekog Krlju iz Pečenjevca.
-Au pa super ima da poboljšaju gol razliku, znatno...
-Stvarno?
-Pa da bre, za čitavu polovinu gola! Kakav bre Krlja?! Pa on kad je šutiro penal na turniru u Krčinu pogodio korner zastavicu, si blesav?!
-...
Da bi nekoj srpskoj devojci, čiji su profil videli na nekom sajtu za druženje, skrenuli pažnju na sebe i pokazali da su se potrudili oko nje, koriste prevod ( verovatno Krstaricin) i obraćaju joj se porukom na indijanskom srpskom i to ćirilicom. Pošto se teže nalazi tursko-srpski prevod, onda prevode sa engleskog na srpski. Problem je to što je njihovo znanje engleskog i gramatike katastrofalno, pa prevod bude još gori.
Hello na najljepšoj srpskoj devojka, mы prilično seksi anđeo.
vi ste kao najslađa san ja ne želim da se probudim.
Da li vi poput ueb kamera seks? možete dodati moj msn? Čekam vas. Longdick_23@hotmail.com je moj msn ...
Da li želite da bude moj sectretarы, sam platiti 30000 evra mesečno ? doći do moja kuće i razmatra da se osećate kao princeza srećan . Molimo Vas da ćete imati želju sa mnom.
vidimo se kasnije beba ... poljubiti vas .... Želim Vam magične dan. s ljubavlju iz Istanbul ...
Proizvod straha zatvorenika dok seda na električnu stolicu.
Situacija koja nastaje, kada pored razgalamljene ekipe koja bleji u kraju, prođe:
- Nepoznata osoba "Br'te, nije iz kraja"
- Dobra riba "Brate, kako bi je kar'o/Kar'o sam je"
- Stariji, zajeban lik "Ćuti debilu, eno ga Ecke"
- Murija "Baci u žbunje/Uvali Kneži"
Gotovo automatizovan, trenutni prekid emitovanja bilo kakvih tonova, k'o kada neko od gledalaca uključenih u program, krene sa psovanjem keve Olji Bećković, podržan zveranjem bez upotrebe mimike, u pravcu osobe koja prolazi. Apsolutno svi razgovori o vožnji skutera, spojlerima za jugića, dobroj ribi sa "Blejvoča", Peconijevom prebijanju devetogodišnjeg cigana "Si vid'o kako ga zab'o?", i dopisivanju sa petnestogodišnjom devojčicom iz obližnje gimnazije, se potpuno prekidaju. Dalje se kuju planovi tipa:"Brate, ovaj nije iz kraja, ae ga isevamo!", ali ipak nećemo jer "Brte, iskuliraj. Lik ima nož ispod šulje, u najavi."
Ukoliko je ipak to neko od starijih, poštuje se hijerarhija, i onog trenutka kada matori Don, na svom putu do diskonta pića izađe iz videokruga blejača, prepričava se njegov egzibicioni bokserski meč od prošlog utorka u kafani "Malo Kijevo", gde je klinac koji peva dobio batine, jer nije znao Cecin "Beograd". Posle isteka magičnih trideset sekundi, najdebilniji primerak iz družine se na sav glas razdere: "Koji je ovaj?", odgovor ne dobija, a družina nastavlja diskusiju na temu "Br'te, si vid'o kako se Jugina šveca, sinoć popela na šank?".
B1: Maaatori, vozim ja skuter, ono vetar mi kroz kosu, prolazi mala Mica sa ortakinjama, nju sam kar'o, ovu jednu sam kar'o, ovu drugu nisam. Eee! 'Naš ta druga, mala ima bradaju k'o točak za rulet. Nju ću karam dao mi Pera broj...
Klepet štikli odzvanja od pločnik. Priča se prekide, nastade mrtva tišina, koju je narušavao samo Bidža sa četvrtog sprata, jer se opet napio, pa bije ženu...
trideset sekundi kasnije:
B2: Brate, kako bi je kar'o!
B1: Si normalan? To riba od Bišketa, što je dobar sa Ecketom. Nego, ste videli š'o je Deki kupio pita?B2, B3, B4... B14: Jesam...Do jaja...Ekstra je...Vrh...Pitčina je gala...SMRT FAŠIZMU, SLOBODA NARODU...METALIKAAAA... Ful je ker...
Ono šta će sa razvojem planete Zemlje, genetike i Vukajlije, uskoro biti omogućeno ktitorima u budućnosti.
Zub, jebem li mu mamu njegovu i familiju na obe vilice.
Da onako mali kalcijumsko fosfatni izrastak iz desnih sa nervom u središnjem delu, pravi jako burnu reakciju sa hladnim vazduhom? Da pralina sa jagodama može biti smrtonosna?
Nažalost, tako je.
Drevni lek, udaranje glavom u zid ne daje rezultate. Čak i pogoršava. Naučnici iz Masačusetsa su to i dokazali. Udarni longitidunalni talas se vraća i pobuđuje čvor nerva i samim tim oscilatorno kretanje se pretvara u energiju koja je dovoljna za ekscitaciju molekula bola. Pošto se javlja višak pozitivnog i negativnog naelektrisanja, dolazi do pada napona na neuronima i nastanka struje koja se širi sve do kore velikog mozga.
I uvek zaboli uveče oko 02h-04h kad dežurnog stomatologa nema i kad je praznik. I kad je nedelja.
Ne defovati pojmove poput "glancanja šlema", "raporta", "omaža, "cock sucking-a" već se orijentisati na pojmove kao što su "poljubac na kiši", "moj prvi poljubac", "moj prvi pravi poljubac", "moj prvi pravi poljubac sa jezikom", "kada sam prvi put zavolela", "kada sam prvi put zavolela i to doživela", "kada sam prvi put to uradila iz ljubavi", "kada sam prvi put to stvarno uradila iz ljubavi", a može da se piše i o pojmu "moji plišani medvedići".
Moto modernog doba, u kom se bilo kakav fizički rad više ne ceni uopšte i potpuno je u podređenom položaju kancelarijama, sastancima, fakturama, fenserajem, korporacijskom zonfa i tako tim stvarima, što je dovelo do toga da danas neko može deset sati u rudniku da kopa ugalj i kada izađe iz okna, sav prljav i umoran, uzeće manje para nego neko ko je zavaljao jedan mobilni telefon.
Pobeda trgovine nad industrijom.
Doduše, da bi se nešto prodavalo, potrebno je to i napraviti, pa su time trgovci i proizvođači međusobno povezani i zavisni jedni od drugih, ali prilično je jasno ko tu koga jebe i ko više zarađuje.
- Ej Đole, odakle ti tako prljav?
- Sa građevine. Moram da skupim neku dodatnu kintu za kirije, u zaostatku sam debelom. Šta ima kod tebe?
- Ma evo krenuo do Delte da uzmem neke tike i trešu. Zavaljao sam juče nekom liku par kompova pa reko da se častim malo.
- Bole tebe kurac, samo troškariš a kurcem skoro da ne mrdaš.
- Matori znaš kako se kaže, isplativije je prodati pola malog prsta, nego raditi sa svih deset. Aj ćao šljakeru, kupiću ti kosmodisk kad ti riknu leđa.
Kada ćerka saopšti ocu da je crkao bojler, na šta joj on odgovori da sad samo mogu da se slikaju sa njim.
Devojka koja deli reklamni materijal na ulici.
Posao kojim se bavi je u svaku ruku nezahvalan. Ma koliko nam isli na živce "ovi što smaraju sa flajerima", pokušajmo da se stavimo u njihovu poziciju.
Sedam do osam sati na ulici, izloženi prekim pogledima i guranju od strane užurbane mase.
Nakon svega toga odlaze do nekog nadrkanog privatnika koji im tutne šugavih 500 dinara, gledajući ih kao poslednje govno.
Uži centar Beograda, hladan i tmuran dan. Na ćošku devojka, oko 18 godina. Sva u crnom, tamna kosa, bledo lice na kojem se samo nos crveni od hladnoće. Nosi smešne džombaste slušalice iz kojih krlja neki komercijalni metalcore. Fasciniran vizuelnim aspektom njenog bića, morao sam da sprovedem kvazi pokušaj udvaranja...
Nakon pet do šest konfuznih rečenica, prilikom kojih se govornik pošteno najeo govana, a pritom je i zamuckivao, usledio je Flajerušin odgovor:
- E, je l' znaš šta?! Ovde sam već pet sati, pokisla sam i hladno mi je. Ako možeš, MOLIM TE, bar ti da mi se skineš s kurca.
Salveta, pikavac, pakla cigara, flaša, kesa i govno.
Ono što ćeš uvek naći u izobilju kako pluta oko tebe, ako se usudiš da tamo kročiš u more.
Davanje do znanja nekome da je ispao budala u vašim očima na vrlo fin način.
-Ono što si uradio/la je dno dna, jadnije ne može biti, ali ja i dalje mislim da si ti divna osoba.
Želje su poput zvezda, na početku noći puno ih nebo, a kako se bliži jutro samo jedna ostane. Da se makar na trenutak ne osetiš sam. Takva ti je sudbina i meni dopala. Nema ti mene na fotografijama, nit se moje reči nešto pamte. Čudak u očima drugih, neshvaćen čovek u najmanju ruku. A onda sretoh tebe. Nisam ti ja tada znao mnoge važne stvari o životu ljubavi ili smrti, samo eto, činilo mi se da znam taj osmeh odnekud. Beše to za mene ovakvog osmeh spasa. Još sam tada bio od onih koji veruju da jedan susret nikako ne može biti slučajnost i da jedan pogled poput tvog, može me naučiti više od svih knjiga. I tada je krenuo početak kraja jednog života. U početku te sretah slučajno, a posle bila si poput zraka. Mislim da bih se počinjao gušiti na samu misao da te nema. Jutrom bih bio rasut u komade i nije bilo te sile koja bi me mogla sastaviti, sem eto da te kao slučajno sretnem. Onda ti se omaklo da pričamo nešto nevažno. Beše to bitan dan za mene. Tada sam shvatio da čovek koji nema ništa, može mnogo izgubiti. Tako je išlo neko vreme. Kao u Dostojevskim Belim noćima, unapred bih se radovao našim susretima i pričao ti kao iz knjiga. Ponekad tek zastajkujući da oslušnem tvoju šutnju. I to je bio jedini smisao mog života. Živeti da neko ćuti pokraj tebe. Bilo je tako ukupno devet večeri, ne računam ono predvečeje, kada je kiša sprečila susret. A onda, umorile su te reči. Jedan sivi grad i jedan sivi kaput. Jednostavno si otišla. Od tada poput izbeglice pokušavam pričati sa ljudima, ponekad želim da ih slušam samo, ali često mi kažu, da nemaju sada baš vremena za čoveka. I gledaju me čudno, kao da nisam odavde, već sa Jupitera.
Kad sam bio mali kažu dobar bijah drug i u svakoj krađi uvijek bijah tu, kad sam bio mali kradoh tuđe grožđe, kradoh plavo grodzje, kradoh tuđe dunje, tuđi jorgovan. I mislio sam više nikad krasti ne, rekao sam više nikad krasti ne, dok ne sretoh te ... I evo kradem ljubav tvoju, kradem osmijeh tvoj, kradem nježnosti tvoje jer mi ih ne daš ti...
Miladin Šobić
Vremenski interval koji se drastično razlikuje u zavisnosti od toga da li vi čekate nekog ili neko čeka vas
Prvo što pomisliš kad ti padne kap vode na vugla dok se šetaš.
Ritualno se izbacuje posle burne noći, smrdi na sva moguća zla koja smo sinoć popili.
U današnje vrijeme najčešći način ophođenja prema iskrenim (prim. aut: ili bolje reći naivnim) osobama.
A: Znači, misliš da sam lijepa?
B: Pa, da. Stvarno jesi.
A: Bježi bre tamo, našao si na rođenu sestru da drkaš!
Debelo tvrdo govno, zaglavljeno na pola puta od bulje do WC šolje.
- Uf, majku mu jebem, aj' probam još jednom. Moram! HIIIIIIII! A? To kralju!!!!
Dečko koji je više od običnog Šmekera.
On iz kuće nikad ne izlazi ako na se na njegovoj glavi ne nalazi bar pola tube gela za kosu. Njegova frizura je uvek sveže podšišana, i njegovi zulufi uvek idu na špic. On redovono ide na depilaciju, ili koristi Vit kremu, "da ga ne bi cupali kostobrani ili maseri". Obično ne izlazi ( iz kuće, naravno) ako nije obučen u Nike ili Sweet Years garderobu, ili ako nema dobre Paciotti, Gucci ili Lacoste patikice ( Nike Air Max je nosio pre godinu dana, sad je odrastao). Uvek nosi torbicu preko jednog ramena ili torbicu za kopačke preko celih leđa (po mogućstvu od Mercurial kopački). Na Facebook kači samo najnoviju house muziku, da njegovih 1540 prijatelja (obično plavuša, a devojčica) ne bi pomislili da je on seljak. Na plaži nikad ne skida ćore, pa čak ni ako je u vodi. Obično je stalni član kladionica, a sve češće i kazina. Tetovira se svuda gde može da se vidi, i tetovira sve za šta moze da kaže da je u vezi sa njegovom rodbinom. Njegov idol je Cristiano Ronaldo, možda i po igri, al obično po izgledu i po količini devojaka kojima kreće Suza niz butinu kad ga vide na TV-u.
Na fudbalerčića se lepe samo devojčice do 18 godina koje su obično ofarbane, u šorcevima koji jedva prekrivaju pozadinu i koje žele da budu u njegovom društvu, jer on je fudbalerčić. On ne juri devojke za vezu. On devojke juri samo za jednu stvar, jer njemu veza ne treba, jer je još mlad. Ako se nekad kojim slučajem zaljubi, to nikad ne priznaje, jer on je fudbalerčić.
On obično školu završava vanredno ili nikako, jer njega škola ne zanima. On je pametan i bez toga.
Bitno se razlikuje od fudbalera!!!
