- Direktore, hoće li danas leći plata?
- Neće moći; ostaje za ponedeljak.
- Šta ću sad, nemam ni dinara...
- Rasitni evre.
- ?!?

-Je l' napisa tu knjigu više? Čekam te pola sata.
-Jesam, staviću tost-salamu, kupus-salatu i majonez. Još samo da ih ukoričim.

Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето

- Mile nahvatao ženu sa Laletom!
- I, šta bilo?!
- Ništa. Preš'o preko svega.
- E, jeste površan, jbg, nikad nije znao da se udubi u suštinu!

-Komšo, daj mi dva hleba, jogurt, vinston i piši me.

-Čujem da si preko štele dobio posao?

primeri su narodne pripovetke:

- Sveti Sava, Ciganin i čobanin (večno je prokleo cigane na siromaštvo i nemaštinu zato što jedan ciganin nije hteo da mu da da jede, a posle je čobane "blagosiljao" večnim životom na livadi, zato što su bili dovoljno dobri da mu daju malo da jede)

- Sveti Sava i žena tkalja (neka žene imala tri draga kamena da joj svetle dok tka, ali je S.S. došao, probušio joj krov da se smrzava i da joj ulaze razne životinje unutra, i uzeo drago kamenje)

- Ne valja ležeći jesti (pretvorio čobana u psa, zato što je jeo i ležao, iz čista mira. narod kaže da su tako nastali psi)

- Sveti Sava i tica kos (bahanališe po šumi, kos voleo da diže glavu gore pa je S.S. rešio da ga natera da je spusti tako što je pozvao mraz i sneg u šumu, ubio kosu ženu mrazom, i onda kada je konačno uspeo da skroz sjebe kosa, kao, sažalio se i ukinuo sneg, i sada je kao sve u redu)

- Sveti Sava i slijepac(slepac muči ženu, tera je da traži krave po šumi, da radi ovo, radi ono, a on sve vreme divani sa S.S.-om i pije, a onda kada S.S. reši da ide kaže ženi da spakuje malo hrane da ima na putu te se to S.S.-u jako dopalo pa je rešio da mu vrati vid)

- Sveti Sava uči ljude(Sveti Sava se ponaša prema ljudima kao da su svi debili. Ide po nekim umobolničkim kućama gde ih uči da prvo zakolju vola pa da ga nose na tavan, i još neke druge careve koji su bili na drogama pa volovima unosili svetlost u kuću, e njih je naučio da naprave prozore. I onda je uzeo da priča kako je produhovio narod)

- Sveti Sava i kaluđeri (pretovrio kaluđere u magarce zato što su brinuli za njega)

- Sveti Sava blagoslovio pčelu(Đavo rekao da S.S. pojede govno od pčele, a S.S. je to govno pretvorio u med i rekao da to govno treba svi ljudi da jedu)

- Sveti Sava u prosjacima(prosjak dao S.S.-u neke crve a on ih pretvorio u zlato, a da mu ih prosjak nije dao pretvorio bi ga u džinovskog crva iz Dune-a)

- Sveti Sava i neradne žene(citat:"Bila je jedna zena mnogo lenja, pa je pomalo radila, a pomalo spavala" kako je samo smela da spava... dovoljno je)

- Sveti Savo prokleo čoveka(bacao raznu mladunčad u vazduh preko crkve i kad je uzeo bebu, majka nije dala da padne pa se zato Sava naljutio i prokleo ljude da tek sa godinu dana prohodaju. Onaj mladunac koji ne padne na noge je proklet)

Sveti Sava i vuk (kada vuk nije hteo da prestane da kolje ovce, Sveti Sava rekao da ga umlate. Koji je on majstor metodike...)

itd. itd.

- Jeco, onaj matori opet korodira.. Daj mu sad jučerašnji, ko ga jebe!

- Tango je tužna misao koja se pleše.
- Kolo je vesela igra koja sise trese.

- E ne bi ti ja pojeo puža ni za šaku čvaraka!

''.....i u nastavku vesti Zapad poručuje da se zbog ratifikacije SSP-a moraju napraviti neke promene u Ustavu Srbije i iste usaglasiti sa standardima EU inače Svetska banka neće odobriti novu tranšu kredita u iznosu od trista miliona evra za Koridor OSAM. Istok, s druge strane , kritikuje poteze pro-zapadne Vlade i nudi nove kontigente i rasade svog stanovništva sa kojima naprosto ne znaju više šta će, da nasele opustela sela i posade pirinač u poplavljenim područjima. Garantuju da na njihovim porodičnim biznisima neće više pisati KINESKA PRODAVNICA što je ocenjeno kao diskriminatorno, jer u agenciji za privredne registre nije upisana ni jedna prodavnica ovdašnjeg vlasnika a da se zove SRPSKA PRODAVNICA.U nastavku vesti saznaćete....''

A onda ti samo dođe da ko šutnuto kuče pustiš jedan :skavli skavli skavliiii: urlik, podviješ rep i razmišljaš kako li će tvoje praunuče da vraća dugove zaraćenim stranama i živi u ovom Međuzemlju.

Naivna k'o francuska ministarka pravde.

"Hleba hleba gospodaru ne vidosmo davno hleba!