''Ljubav preko žice'' ili telefonski seks je dosta siguran stil alternativnog seksualnog kontakta, jer ne postoji nikakav fizički rizik, osim onoga što sami sebi činite.
Nazoveš osobu na koju ti se diže, legneš u krevet i trljaš se kroz gaće. Super stvar ako ti je cura dobila stipendiju na Aljasci, ali ipak malo glupo ako živite u istoj ulici. Posebna sorta su ljudi koji zovu specijalne telefone za pružanje govornog zadovoljstva tzv. hot lajnove. Na taj način su vrlo promoćurni ljudi zaradili brdo love naplaćujući skupe impulse dokonim onaničarima, da bi se roditelji dotičnih totalno smrznuli kad bi dobili račun za telefon.
A tek firme koje imaju noćne čuvare...
- Gde je telefon?
- Kod Marka u sobi. Priča već pet sati!
- Sad li je naš'o da lomoti kad treba da zovem ujnu iz Knjaževca!
- Mora da baraba vodi ljubav preko žice.
- Kukuuuuu!
Traziti leba preko pogace.
sin: Ćale će mi kupis li ovaj Bmw?
otac: Ajde be sinko nemoj se isprdjujes samo, imas si traktor pa ga teraj tu po dvoriste!!!
Verovatno najgora laž odkad je izmišljen internet...Niko se još nije zaposlio preko interneta,niti će.
-Ne zaposleni ste?
-Na pravom ste putu!
-Samo jedan klik Vas deli od posla iz snova!
Ljubav kada durneš loptu preko ograde u dvorište pored školskog terena tokom časa fizičkog.
- MARKO BRATE EVO ME!
.
.
- Nisi morao kod ludog Miće da durneš lotpu jebote, sad će da je izbuši.
- DOBRO DECO MATER VAM JEBEM KO JE BACIO LOPTU U DVORIŠTE.
- Čika Mićo izvinite nisam hteo, slučajno sam šutnuo tako jako možete li nam vratiti loptu?
- Dovedi ti sine majku da ja popričam sa njom, pa ćete dobiti loptu nazad!
Ono sto urade roditelji mladom japancu ukoliko se ne zaposli 3 dana po zavrsetku fakulteta jer je odricanje preko novina u Japanu jako zastarelo.
Iako rasprostranjen nacin sticanja posla,diplome,raznih dozvola,ipak ne zavrsava se sve preko veze,nesto mora i da se plati
Muftara, čovek koji bi se i u punom Domu zdravlja umuvao preko reda.
Dok se u normalnom svijetu glavna briga prilikom prelaska preko ulice usmjerava na automobile kod Srba je to sasvim druga stvar.
- Ajmo prelazi!
- Pa kevo, eno ide automobil.
- Ma ko mu jebe mater on mora stati, bitno je da nema policije.
Kad neko "završi" privatni fax za 3 mjeseca i zaposli se na neku visoku poziciju(preko partije, navravno).
A: Desi brate, šta ima? Nismo se vidjeli pola godine..
B: Ma evo, radim kao menadzer za stočni razvoj, u opštini..
A: Ček, ček, šta? Pa ti si do pre pola godine radio kao pomoćni bagerista u CG!
B: Ma ja, brate dosadilo mi više, pa sam odlucio da upišem fax..
A: Jeli, jeli..i kako napreduje?
B: Evo, jos 2 rate do kraja..
Stepen lakoće neke radnje.
-Si vido kako Zantei ukliza onom paceru sinoć.
-Šta bate, digo ga ko mladu preko praga.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Sine esi preno drva u šupu?
-Ko mladu preko praga, sve gotovo.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Kako ćemo bre ovolko tozla da prenesemo preko grane?
-Ma ko mladu preko praga. Ne brini znam čoveka.
Dešava se da na nekoj proslavi, ispraćaju, krštenju, rođendanu, sednete preko puta porodice koja broji dva debela klinca, kevu od sto kila i ćaleta od sto pedeset, pa prilikom posluženja ne stignete da uzmete ni parče pogače, a kamoli sarmu. Čim jelo stigne, oni počiste.
- Sine, kako je bilo na rođendanu?
- Eh, kako. Seo sam preko puta Bambalića. Pet tabli su upisali, pa sam morao u pekaru na burek kad sam krenuo kući.
Ni sam ne znam zašto, ali priroda je odredila da je ženama inat glavni adut. Napravila ih je nekako savršeno inatljivim, jeb'o ih ćaća. Mislim, možeš ti da budeš i kastriran, pa poput kućnog mačka da ugađaš svojoj dragani (ne Mirković, naravno), ali ako imaš i malo testosterona u sebi, ako te i malo đedina slika sa zida opominje da budeš muško i odrediš jasne granice šta može, a šta ne, rođeni moj, pa poteraj vodu na svoju vodenicu, 'leb ga jeb'o. Ukoliko dopustiš, ovo će biti rečenica kojom će ona, kao i svaki naredni put, započinjati i završavati svoj monolog, pošto jelte, dijaloga neće biti, jer ćeš ti morati da ćutiš, a pokojni đedo da izigrava propeler na onom svetu, jer je okretanjem u grobu nabio znatno veći broj obrtaja od proseka.
...Tebi je vreme za ljubav, ja neću naslednike, bolje u manastir idiiii, ne rađaj...
-Šta je ovo, Marko?!
-Uuu, sa vrata me zove po imenu, jebaće mi majku večeras. 'Ajd, daj tu buksnu 'vamo, to ide kroz prozor, a limenke bacaj na terasu... Kizo, džojstike štekuj u gaće da ih slučajno ne vidi...
-Marko!!
-Bež'te preko simsa, kod komšije na terasu, pa na parking, ovde će biti jedan leš, verovatno moj... Eee, macooo... evo me u sobi, nego te ne čujem...
-Naravno da me ne čuješ... čuje se Lukas do ulaza u zgradu, a ne ovde kod nas... šta se ovo oseća?
-Ma, mirišljavi štapići... doneo Deki sa Tajlanda... ono, prva ruka... haos!
-Šta bre prva ruka?
-Ma, bre... prva klasa... ehehhehe, koji sam mentol...
-Markooo, vidi ovako... idem da se istuširam, radila sam k'o konj ceo dan. Ti razmisli o nama i našem životu, a posle ćemo...
-Razmislio... 'ajd da te opletem jednom na brzaka ovde u hodniku... a?
-Mislim da neće to ići više ovako... ja ne mogu preko...
-Ma, mislim ja na tebe, ljubavi... nisam ni razmišljao da te teram da se naginješ preko cipelarnika... 'ajd, otrešću te u kuhinji... tamo ima ona foteljica, lepo, mekano...
-Bože...
Praktično uputstvo za mlađe zenske osobe kako da osvoje muškarca. Nekada se u istu svrhu koristilo: "Put do muškog srca vodi preko stomaka".
Stari običaj koji datira iz perioda kada je šaka soli vredela brdo zlata. Naime tada su ljudi verovali da ako se tako dragocena i važna bogom dana stvar slučajno prospe, tada đavo dolazi nesrećniku koji je to uradio da mu nanosi nesreću preko levog ramena. Jedini način na koji je mogao da se đavo otera bilo je da se ta ista životna i sveta stvar baci preko levog ramena tri puta da bi se đavo oterao. Danas je postao još jedna od sujevernih običaja kod baba i ljudi koji naravno ne veruju u te gluposti, al' bolje da se ne petljaju sa zlom sudbinom.
Kad se neko najede pasulja i luka i jos drmne po tri rakijice,onda to toliko smrdi, da neces da mu se javis ni preko SMS a ,a kamoli uzivo.
Odgovor potencijalne sponzoruše na pitanje kako će da dodje do zimovanja na Kopaoniku.
"Šveco šta mi to kaže keva, ideš na Kop? Kako, majke ti?"
"Preko brusa."
"Dobro jebote naravno da ćeš preko Brusa, nećeš preko Male Krsne, nego od kojih para kad ćale nije primio platu 4 meseca a keva ide da čisti po kućama?"
"Braco, dodji seka mazi po glavi."
Nova merna jedinica za stepen ruznoce kod ljudi..Priznata u SI sistemu..
ne bih ga ni preko slamcice
ne bih ga ni preko lenjira
Ne bih je ni preko motke
ne bih ga ni preko Ibarske magistrale...
pipnuo..Budite slikoviti.
Napomena: od duzine objekta zavisi stepen ruznoce.
Dokaz da je sneg vazan deo njihove kulture.
Mi na primer, imamo preko 100 izraza za drkanje.
1. Drkati
2. Masturbirati
3. Onanisati
4. Guliti bananu
5. Samarati klovna
6. Srafiti
7. Daviti popa
8. Sapunjati macora
9. Pustiti ruci na volju
10. Vezbati podlakticu
11. Svirati kurcu
12. Vezbati seks
13. Uzeti stvar u svoje ruke
14. Bacati majmuna u nesvest
15. Bambusati
16. Drljati
17. Guliti mrkvu
18. Samozadovoljavati se
19. Samarati pitona
20. Maltletirati bobana
21. Rukoblud
22. Igrati dzepni bilijar
23. Setati pitona
24. Daviti pevca
24. Rukovati se sa patkom
25. Povecati vodostaj na Djerdapu
26. Voleti se
27. Izvrsavati naizmenicno kretanje gore-dole nad seksualnim organom koji se nalazi u donjem abdomenalnom podrucju
28. Bosti papriku,...
A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:
Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju.
Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje!
Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne?
Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi.
Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko!
Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.
Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.
A zemaljski dani teku...
