Stalno gurati nos gde mu nije mesto i odmagati svojim pametovanjem, kada se radi nešto što ne razumeš ili nisi vičan tome. Guziti se.

Sofisticirana taktika koju koriste pojedinci u svrhu svoga reklamiranja a koja je vešto formulisana teko da, pored sažaljenja, inspiriše i fascinaciju, zavist ili poštovanje kod slušalaca.

jutarnja mantra kad znamo da je mnogo lepse ostati u krevetu nego se suociti sa realnoscu svakodnevnice,ponedeljkom narocito....

Izjava moje keve od pre 15 minuta,posle mog podriga,izvedenog posle tanjira izvrsnog gulaša,koji je probudio i polarne Medvede iz zimskog sna.

Vrlo neugodno pitanje, koje postalvjamo sebi u jos neugodnijoj situaciji: svi oko tebe se smeju, a ti ne znas razlog i zbunjeno ih gledas, pa se onda zapitas: Je l' se to, mozda, oni meni smeju?

Kaže se za curu koju treba samo da pitaš, jer, ona se voli, puna je ljubavi, prema svima. A i voli se jebat.

"Ukačiti se" znači: popeti se, biti na nečemu.

Vrsta usisivača poznata po tome što sa njima osim što možeš da usisavaš, možeš i da pucaš, bacaš plamen i obaraš avione. Kese za njega se kupuju u prodavnici lakog naoružanja. Generalni sponzor ghostbustersa.

Sinonim za pasti, smorogati se, smandrljati se, ubiti se.

Rečenica koja se koristi za povlačenje "nema seksa / nema muvanja" granice. Uopšteno se koristi na ljudima sa kojima vam je ugodno, ali vas seksualno ne privlače.
Suptilan način da se kaže: "Nikada se ne bih mogao(la) naložiti na tebe."

U neka davna vremena pšenica se sa njiva skupljala srpom,
(bez čekića i nakovnja - to je neka druga priča).
Posečena stabla pšenice su se zatim donosila na jedno mesto- gumno,
na kome se obavljalo razdvajanje zrna iz klasa od stabla pšenice.
To se radilo mašinom koja se zvala vršalica i bila je jedna od prvih mašina
koja nije imala vojnu namenu sa kojom se u svom životu sreo srpski seljak.
Kao i svaka mašina tog doba i vršalica se tresla kao nenormalna,
kao da svakog trenutka planira da se raspadne na sastavne delove.
Odatle dolazi poređenje, trese se k'o vršalica.

Реченица која најбоље описује вечити сукоб генерација, као и савремене технологије и старинског.

Čovek kome godine ne mogu ništa.

Порука, у најбољој намери, за оне који освићу и омрчу на Вукајлији.

Мото свих Срба који летују на хрватском приморју.

Neiskreno se nećkati odn. neubedljivo se izgovarati.

Sredstvo kojim obično najmasniji i najuobraženiji dečko u gimnaziji vrti sve devojke oko malog prsta i menja ih ko čarape samo zato što zna 3 akorda, pa makar imao facu kao tektonski poremećaj. Takođe je i glavna zvezda na ekskurziji. Svako od nas zna bar jednog takvog.

Poklapati se.
Kada se stvari gađaju njihovo mesto i/ili vreme je identično mestu, odnosno, vremenu na kome bi trebalo da budu.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Ono sto pomislite kad vracate pokvareno mleko u frizider