Objašnjenje devijacije u ponašanju mladog mandrila. Nedovoljnim unosom dehidriranih supstancija u organizam mladunčeta pavijana (ili bilo kog drugog pripadnika roda mladicus majmunikus) može dovesti do komplikacija u razvoju kognitivnih funkcija što jedinki otežava svakodnevno funkcionisanje.

Žargonski naziv za privatni fakultet Singidunum. Dodatak "bleja" čini ovaj naziv donekle pogrdnim, jer naglašava to koliko je "teško" gradivo koje se uči tamo.

Klimatska pojava koja je u poslednje vreme glavna tema doktorata na javnim mestima.

Imenica koja se koristi pri obraćanju znatno mlađoj osobi, ali pritom joj dajući do znanja da je u poslu koji se radi nedorasla vama. Ženska verzija sinovca je ćera.

Kroz istoriju ova pojava je imala drugačija obličija i vodila razne živote. U starom veku su ga poštovali kao božanstvo sa više lica, tako je kod Slovena bio poznat kao Svetovid, kod Hindusa kao Brama, kod Rimljana kao Janus... Od dog perioda do danas ovoj pojavi se gubi svaki trag. Legenda kaže da se on ponovo rodio u današnjem svetu, jer je po nalogu Boga na Nebu poslat da sa svojih mnogo lica posmatra Vučića na Zemlji izigravajući mu podanog i pomalo ekscentičnog i nadasve debilnog lika u vidu političara.

Čvrsta poluga koju koristimo za češanje suprotnog pola! Njima nije bitno da li je veštačka ili prirodna ali one obožavaju menjač.

Ako ste vlasnik Zastavinog nedonoščeta iz braka sa Fijatom, pogotovo ako ste vlasnik punoletnog, punokrvnog šumadinca iz Kragujevca ovo bi trebao da bude obavezan inventar vašeg prtljažnika, pored Prve pomoći i eventualno plinske boce (opciono):
- set alata za generalnu na putu (ključevi 8, 10, 13, 17, 24)
- ključ za svećice
- čekić, onaj majstorski
- flaša vode (poželjno je promeniti kad voda promeni boju)
- flaša sa antifrizom
- rezervna flaša ulja za kočnice (može se opciono držati u rezervnom točku)
- rezervna flaša ulja za motor (isto se može opciono držati u rezervnom točku)
- set raznih krpa za mnogobrojne namene
- jedna kutija sa gomilom osigurača razne amperaže, najviše od 8 i 16, buksni, dodatnih klema i ostalog elektro-materijala
- bar duplo više rezervnih sijalica svih vrsta u odnosu na broj onih trenutno u upotrebi
- uže ili sajla, često nešto što je urađeno po sistemu DIY
- par metara dvožilnog kabela kako od zvučnika, instalacije za prikolicu tako i rezervnog kabela, zlu ne trebalo
- kombinirke, špic-cangle, francuski ključ, papagajke, pajser, vojnički ašovčić i ostala oprema potrebna za preživljavanje 1. maja, izleta u prirodu, popravku traktora, vodoinstalacija, štemovanje, zidanje i sve ono što vam se usput može desiti
- izolir traka, kako za pružanje prve pomoći u saradnji sa WC papirom tako i za razne popravke
- set šrafcigera od ispitivača za struju pa do šrafcigera-držača prozora
- sprej WD 40 (moje omiljeno višenamensko sredstvo, neki kažu i da mi je to totem)
- rezervni kaiš alternatora i vodene pumpe
- rezervni zupčasti, koji stoji tu čisto jer zaboravim uvek da ga izvadim
- kašika, viljuška, nož, za raznorazne potrebe i namene
- bar 100 dinara u gvozdenjacima, kako ispod sedišta tako i na polici ili gepeku za razne namene (kusur, otključavanje vrata, gepeka, platna ...)
- ostaci raznih poljoprivrednih kultura (žito, kukuruz, krompira, lišće, granje ...) da se vidi da se vaš ljubimac "pravilno hrani"

Opciono u nekim se može naći i neki pedagoško-edukativno-pomoćni alat poput "vaspitačice" (bejzbol ili slična palica), bokser domaće izrade, poluosovina od tamića i sl

Tek kad sve ovo nabavite, spremni ste na put bez da vas bilo šta može iznenaditi na njemu.

Bi bio kada bi neko od autora vukajlije posla pismo Opri Vinfrid u kojem bi izlozio svoje stravicno bivstvovanije na gorepomenutom sajtu.Opri bi se neshvatljivo mnogo dopala ideja o coveku koji ce izneti sve svoje jade i neverovatne trenutke torture na socijalnom sajtu, da bi ga pozvala da gostuje u emisiji kod nje.
Onda bi maleni vukajlijas izneo svoju pricu o tome kako ga na pocetku niko nije voleo i da su gas vi pitali ciji je dupli nalog i kako su neki iskusniji clanovi probali da ga oteraju sa sajta.Govorili su mu da je Cak Noris odavno izasao iz mode,i da to njegovo pisanje slovima w,tj,sh,ch, i slicno nije uopste cool.Ali ne, on je istrajao u svojoj nameri da opstane i postane bolji autor,i da ima mnogo veci prosek,jer zapravo , oko toga se vrti ceo svet.Vremenom su ga ostali autori prihvatili, poceli su i dam u omiljenuju definicije,docekao je i da ima def dana.Tada je pustio prvu suzu radosnicu i doziveo veoma cudnu blagu erekciju,osecao se kao da je cela vukajlija njegova.Ali kada je uvideo koliko je zapravo meca i influentan na ostale clanove,hteo je da im podari njegovu verziju mudrosti,njegovo vidjenje sveta i drustvenih okolnosti u kojim zivimo.Nije bio shvacen,ishejtovan je do jaja.Poceli su dam u dolaze p eve teovi sa pretecim porukama tipa “odlazi anarhisto,nisi nam poterban” ili “pripazi se , moderator nema nocu oci” .Plakao je,plakao je danima.Konacno je resio da promeni nesto u svom zivotu.Pozvao je Opru i njegov zivot se promenio.
Kada je sve ovo cula Opra je u orgazmicnom raspolozenju zaplakala i rekla kako je ovo verovatno najtuznija prica koju je cula u svom zivotu.Sva publika u strudiju je plakala i pljeskala rukama.Za to vreme mali vukajlijas je samozadovoljavajuce sedeo gledajuci u pod i plakao,plakao jer je konacno skinuo ogroman kamen sa srca,izjadao se milionskom auditorijumu a uskoro ce i ceo svet znati njegovu pricu.On je uspeo,on je preziveo.

To je kad i skuter registruješ preko firme

Turcizam, prevedeno na naški "Svaka čast"
Reč je uglavnom korišćena u davno doba kad je mogao da se prati live prenos smaknuća Ferdinanda (ne mislim na bika), elem tu i tamo se još uvek koristi, mada češće u ironičnom smislu.

Zajeb'o nekog, skrenuo sa vetrom, pokupio mač i štit, priš'o Deseptikonima ili pak potpuno promenio list svojih navika i okrenuo se životu. Može da se odnosi na dvostruke agente, kojih ima u Srbiji koliko nikad ne bi poželeo.

Izbor. Iluzija izbora, jer njega nema. Promene. Kakve?

Drška se vadi, a tebe isti čekić udara. Očekuje se samo da odabereš novu dršku, dva modela su na papiru, samo da zaokružiš broj. Suštinski nema veze, jer biju te čekići svakog dana, svakog sata, svake sekunde tvog zivota. Menjaju se drške, a tebe, običnog eksera, zakucavaju još više, još dublje. Navikao si. Pre deset godina mislio si da ste bacili čekić, ali samo je drška slomljena. A onda je uglavljena nova, bela, lepa drška. Drži se deceniju celu. Nekima se sviđa, a neko hoće da je promeni za "napredniji" model, ali čemu? Čekić će ostati isti.

U redu je, tukli su i jači čekići, gvozdeni maljevi. Bilo je gore. Izvadi se jedan ekser, krene da vadi i druge, a dočeka ga čekićev dobri prijatelj, srp. Čekić i srp, zajedno biju i seku. Smrskli smo srp, jednom za svagda. Ali čekić ne. Ne može, uvek će biti tu, i tući.

A ti si samo ekser, šta ćeš da uradiš? Moras da se izvučeš, a svakog dana tones sve dublje. Teško je izvući se, a i kada se izvučeš, moraš i druge da izvadiš. Neki su već preduboko, zakucani, zatucani, nema pomoći. Ali ima i onih koje vredi izvlačiti. Jedan je krenuo da nas izvlači, ali zakucaše mu eksere u sanduk pre 9 godina. Moraš sam.

Izvučeš se, pogledas u svim pravcima, zakucani i zatucani ekseri, dokle ti pogled seže, dokle oko vidi. Kreneš da vadiš druge, ali oni to neće. Oni čekaju novu dršku. Čekaju da je izaberu. Naiđeš na neke koji žele da budu izvučeni, kreneš da ih vadiš, i onda u pozadini čuješ buku. Zupčanici se vrte, mašina melje, iz nje ispadaju ekseri, serijski proizvedeni, ne ekseri kao ti, već ovi prvi što samo čekaju čekić. Poražavajuć prizor, ti jedva izvučeš jedan ekser, a mašina proizvede na stotine. Shvataš da nije bitno. Ali ne, ne padaš samo da bi čekao da zarđaš i propadneš i budeš smrskan. Nastavljaš da vadiš.

Ipak, onima koje izvadiš, njima je bitno.

Razmažena ženetina. Kombinuje dramnjivost i nevinoću na posebno iritantan način.

Navikla da roditelji zatvaraju oči i ispunjavaju joj sve hirove. Što ne bi bilo toliko strašno da nije našla i mužjaka koji je dovoljno slep kod očiju da natakne sebi omču oko vrata u vidu prstena, desna ruka, domali prst. Jebi magare dok je u blatu, apgrejdovan sistem, jer magare ne zna da je u blatu, njemu je to kupka sa eteričnim uljima i masažom obnaženih maorskih devica.

Uostalom, ko ga jebe kad je somina pa se upecao na bućku.

Šestog dana od postanja sveta gospodin Bog je čvrsto rešio da napravi dve jedinke koje će se množiti i preplaviti svet bićima koja će prenositi njegovu poruku svima. Negde u paralelnom univerzumu, nadprosečno inteligentni majmun sticajem čudnih okolnosti je počeo da koristi palac, jednostavan alat i da se ispravlja. Kombinacijom proterivanja iz Raja, prilagođavanja na zemaljski život i iskušenja po raznoraznim pustinjama Mesopotamije, odnosno, u drugom slučaju, kombinacijom evolucije, povećanja potreba i sposobnosti nastade biće koje se po svim strukturama naziva čovek. I bi svetlost.

Šta je čovek? Ko je čovek? Jedinka puna moralno ispravnih shvatanja i emocija koja je uspela da bude povučena tradicionalnom ženskom znatiželjom i da zaradi progon iz idealnih uslova za život, bez brige i pameti? Ili je jedinka biće čije su potrebe i sposobnosti dovele do toga da se od kreiranja pisma i točka stigne do hemijskog naoružanja i abortusa? Sagledavši današnje činjenice nemoguće je oteti se utisku da je čovek ovo drugo, biće koje je shvativiši svoje moći i mogućnosti uspelo da čitavu planetu prilagodi sebi, dok mali broj pojedinaca prilagođava čitav svet.

Od ulaska u prodavnicu, preko kafića i šalterskih službi, pa sve do slučajnih prolaznika je nemoguće izbeći utisak da iznad svakog čoveka stoji mali crni oblačak pun crnih misli, briga i mrštenja. Dete ti je bolesno? Izvini što sam danas došao da platim račun. Brine te hoće li tvoj favorit biti izbačen iz Farme? Nemaš pravo da se ponašaš tako. Ne želiš da mi pomogneš? Tražiš nešto zauzvrat? Pa gde je ono biće puno kvalitetnih ljudskih osobina? A da, nekada davno ga je pobedila druga vrsta, vrsta koja kao savremene životne potrebe navodi kreditnu karticu, kamatu i kupovinu nepotrebnih stvari sa parama koje nemamo, kako bi nam se divili ljudi koje mrzimo.

Osećaj za ispravno je toliko iskočio iz balansa da je danas gordost vrlina koja pokazuje moć. Nekada se znalo šta pokazuje ljudsku moć - mudrost i osmeh. Ko zna, možda se čitav svet jednog dana promeni i ona jedinka sa početka priče ostvari prevlast nad ovom drugom, i neki nova merila za ispravno i dobro se nametnu kao etalon ponašanja.

Svi koji su iole upoznati sa tajnovitim putevima sajber lavirinata pamte i ovu dvojicu dečaka, internet anti-heroja, starmalih vunderkinda, malenih frikova koji su svojom čudnovatom, nesvakidašnjom pojavom sablažnjavali internet javnost pre nekih šest, sedam godina i oblikovali savremenu srpsku sajber istoriju.

Dečak Vasa, aktivni politički komentator Peščanika, starmala sveznalica i frik svoje vrste, i njegov pandan Rastko Pocesta, nezaboravni dvanaestogodišnji vunderkind u odelu, borac za ljudska prava i maleni političar, u večitom sukobu sa zlim nacionalistima i vršnjacima u školi koji su na njegova neuobičajena interesovanja surovo odgovarali čvorugama, klečkama i žvakama zalepljenim u uredno zalizanu frizuru. Otišlo je to toliko daleko da je u jednom trenutku Rastko zbog pretnji i maltretiranja bio prinudjen i da promeni školu. Izazivali su svakojake reakcije uže i šire javnosti, bili predmet bezbrojnih svadja, polemika i diskusija...

A onda su obojica naprasno nestali sa javne scene. I prolazile su godine, da bi se Rastko Pocesta odjednom ponovo pojavio, čudniji nego ikad, ali sada kao navodni radikal, komunista, nacionalista i monarhista (sve u jednom), odbacujući u kopernikanskom obrtu sve što je ranije radio i zastupao. Mnogi su to shvatili kao svojevrsnu izdaju dobrih starih vremena kojih se još uvek sa izvesnom setom sećaju, ali Pocestina sadašnja pojava pokazuje da, iako stavovima drugačiji, mentalno ipak nije daleko odmakao od tamošnjih vremena i prilika. Pa ga tako često možete videti kako još uvek u odelu, koje nosi u svim prilikama i odbija da skine i po cenu života, baza beogradskim ulicama, sablažnjujući normalnan, pristojan svet i plašeći kerove i mačke koji mu se slučajno nadju na putu.

Sudbina Dečaka Vase ostala je medjutim manje poznata i obavijena velom tajne. Oglašavao se u brojnim slavnim nastupima na Peščaniku, da bi onda naprasno nestao i ostavio brojne obožavaoce da se pitaju šta se u medjuvremenu desilo sa njim. Ali poučeni primerom njegovog mentalnog brata blizanca, Rastka Poceste, možemo zaključiti samo jedno: čak i da je promenio stavove, čak i da je odjurio na kraj sveta i nastanio se u pećini, suština ipak ostaje ista. A to znači da još uvek ima nade...

Započeti dugotrajan i mukotrpan proces pregovora pri čemu se jedna strana trudi da ispuni uslove koje joj druga strana postavlja a sve u cilju ujedinjenja sa istomišljenicima i stvaranja jednog šireg entiteta u okviru kojeg će svi mnogo lakše postizati ostvarenje svih svojih, pojedinačnih, pa i nekih zajedničkih interesa, konsenzusom na najvišem nivou.

Nisu to klasični pregovori gdje su obe strane potpuno ravnopravne. Taj put jeste težak jer je strana kojoj se pristupa uvek na višem stepenu razvoja od ove druge i to više liči na otvaranje kutije prepune poklona, monetarne unije, pristupnih fondova, dobre zakonske i sudske prakse, međunarodne zaštite, sigurnosti i jednakosti. Rog izobilja, zar ne?

Odakle mi sada pade na pamet Pandorina kutija? Stvarno čudno...

Ako imaš jedno ime dugo vremena i u jednom trenutku života shvatiš da ti to ime ne odgovara, minijaturne šanse su za to da će te neko ko te poznavao zvati novim imenom.

Neočekivano osloboditi Mister Hajda koji je u tebi čamio otkad znaš za sebe. Prekipelo mu je, jebiga, dosta je trpeo sranja i packe od svih živih, ponižavanja koja su se polako skupljala pa je septička jama počela da preljeva. Što bi rekao Elis Kuper: ''No more Mr. Nice Guy!''

U osnivanje malog rok benda kreću uglavnom tinejdžeri koji inače ne poseduju harizmu dovoljnu da imaju neku važnost za svoje okruženje, pa, kada nađu još nekoliko sličnih sebi, i još da pritom sviraju neki instrument, po mogućnosti bas gitaru, bubnjeve, gitaru ili možda imaju promukli glas koji je poželjan u rok muzici. Bavili bi se oni i narodnjacima, ali, onda bi za ostale koji su kul predstavljali samo jednu grupu šabana koja pored toga što svira narodnjake uglavnom i ne zna da svira baš najbolje. Ovako, oni se bave rok muzikom i smatraju sebe avangardnim i pored toga što je žiža popularnosti rok muzike odavno prošla. Takođe, izbegavaju da sviraju domaće pesme, više vole Bon Jovi, Rollingstones, RHCP i druge, ali, ako baš zapinje, mogli bi da odsviraju nešto od Čorbe ili EKV u krajnjem slučaju. Niko nikad nije čuo za njih, sem njihovih ortaka iz škole, koji su svakodnevno smarani o bendu od strane članova istog. Nastupaju na raznim priredbama kao što je dan škole, maskenbal u obdaništu i to im je uglavnom sredila rodbina, jer da je bilo neke audicije, pre bi odabrali Sinana da peva "Enter sandman" nego njih. I tako, od silnih proba i od desetak baba i deda koji dođu da gledaju i slušaju svoje unuke, klincima udari slava u glavu. Onda je to vrhunac njihove karijere. Počnu da žive po principu: Sex, drugs and rock and roll. Idu ulicom i pored toga što ih ljudi uopšte i ne primećuju, osećaju se kao da svi samo njih gledaju. To traje neko vreme, dok ne shvate da su mladost protraćili na sviranje slatkastih pesama belosvetskih rok grupa, da su žrtvujući školu zbog muzike koju su sada batalili ostali nezaposleni i zbog silnih tetovaža, pirsinga i ostalih stvari, to njihovo stanje nema ni izgleda da se bitnije promeni u sledećih 100 godina. Na kraju, ako imaju od čega, počnu da kupuju vinjak i da se svakodnevno opijaju čekajući odlazak na večna lovišta gde će neko možda imati sluha za njihovu rok muziku ukrašenu silnim falševima.

Ja sam jako strpljiva i staložena osoba. Sve ja razumem, da ti imaš probleme, da te boli kurac što sam ti pozajmio petsto dinči pre šurnajest dana, da ti se ne žuri sa davanjem ispita, ali ne bih da izgubim onaj miran, jebački stav nedodirljivog, pa te kulturno požurujem. Nešto kao zamena za: ''požuri već jednom, vučeš se sporije od pravde''.