Situacija za koju nikad nećeš dobiti drugu šansu.
Mi imamo zdrav odnos koji se bazira na uzajamnom razumevanju toga da je ona uvek u pravu.
Cigani koji prave sranja po gradu, ne bi li zimu proveli u zatvoru
- Ščuo šta se sinoć desilo?
- Šta?
- Mile cigan se potukao s nekim na sred centra, razbio mu flašu od glavu, dolazila policija da interveniše...
- U jebote, ja još drva nisam nabavio!!
Kakve crne svetske ekonomske krize, kakvi svinjski gripovi, kakvi bakrači? Neka se svako od nas presabere koliko je keša puk'o za meso za roštilj (svinjsko isključivo) + za ogromnu količinu alkohola (jer, pobogu, ceo dan si u prirodi, možeš i dehidrirati), pa će shvatiti da je Prvi maj definitivni dokaz da toga nema u Srbiji, a Boga mi neće ga biti još skoro.
...Javili su, kroz tri dana je smak sveta:
planeta u šoku, kolaps, pometnja.
Korak do leta u bestrag nebesa,
prognoza za sutra: 'sutra' ga nema!
Rus šljoka, Amer kuka,
Eskim ni ne zna pa ga boli (...).
U vazduhu muka, svuda gužva,
metež, tutanj, strava & užas.
Ali, avaj - gle, gle, čuda:
samo jedna zemlja još ne gubi duha,
samo za jedne je ipak žurka:
nek' ide život i sudba pusta!
Njima je smak sveta, mi smo svet Smaka:
daš nam daire i kreće vašar!
Kak'a drama, bre? Pleši sada!
Kez na lice, teraj sve u matrag!...
Dan kao i svaki drugi dan, spreman da se stvari menjanju, da se odluke donose, da se sprovode,kao i svaki drugi dan,al' ipak razlicit jer to sto se cifra promenila za jednu vise daje snagu, nadu i volju da budemo uporniji i da ce se desiti nesto drugacije,bolje, da ce se zelje ostvariti.
Kada smo kao klinci računali ko je od koga koliko stariji,taj će toliko kraće živeti.
Ulaznica u svet ekstremnih sportova.
Jedini dan u godini kad ljudi proveravaju vesti koje pročitaju.
Ustanak podignut na Vukajliji blizu Comojeva, u okolini Hatetepeova, protiv Čaka Norisa. Sastoji se u povremenom napadanju njegovih pristalica, koje šire čaknorisizam i pišu njegove dogodovštine. Smatra se da više neće nastajati pisani istorijski tragovi o njemu, već će ostati samo usmeno predanje koje će brzo biti zaboravljeno.
Šteta.
Kad prestaneš pincetom da čupaš sijede dlake, jer si se smorio od njihovog broja i konstatovao da je rat sa prirodom izgubljen.
Romantično nadjebavanje koje je u potpunosti zaslužno za nastanak situacije "Mogao-je-biti-fras-kad-sam-video-cifru" na kraju meseca kad se svode visoki računi, i to telefonski.
"Laku noć ljubavi!"
"Laku noć dušooo!"
"I fino spavaj!"
"I ti dušo..."
"Ajde, ćao...."
"Ćao...."
"........Još si tu?"
"Pa i ti si, hehe!"
"Pa ajd' ti prva!"
"Ajd' ti!"
"Ajde ti, prvi sam rekao!"
"Neću tako da se igram! Ajde ti dušo!"
"Ne, ne, ti prva !"
"Ne, ti prvi ljubavi!"
.........itd.
Dan u kojem možeš bilo kojoj osobi da kažeš da je pametna, a da je posle toga ne nosiš na duši.
Nebitno da li si mesec dana brao višnje ili nenadano završio vrlo dobar pa matori nije imao kud,tek kupovina i pokretanje prvog kompjutera je datum koji se crvenim slovima beleži u dnevniku uspomena.Odmah pored prvog rukobluda i nešto kasnije spavanja.
Dvojka,trojka ili četvorka,jebeš ga nije ni bitno.Ionako razmišljaš da li ćeš umeti da ga upališ.Kad stigne iz radnje,u sobi već čeka drugar,haker,koji ima kompjuter već 2 meseca...
Obavezno će pre tebe sesti ispred ekrana,da ga osposobi za rad...Instaliraće ti otprilike 78 programa koje ni dan danas ne znaš čemu služe.Nije ni on,ali IrfanView mora da je preko potreban.Posle toga ide kopiranje čuvenog Miksa (majmun koji piša sebi u usta i ostalo).
Kada uveče konačno ostaneš sam i klikneš na ikonicu browsera,bojažljivo ćeš kucati najbezazlenije porno pojmove - "Sex","porn" itd...Proćiće par meseci dok ne shvatiš da će google naći i "Blond midget fucking horse".
Isto toliko vremena će proći dok ne čuješ da se film zapravo može skinuti besplatno i da si džaba bacao 200 dinara na ćošku kod pirata.
Lik koji nosi krstaču ispred kolone na sahrani.
- A da požurimo malo?
- Što?
- Pa piša mi se.
- Ti nosiš krstaču, jesi lud da žuriš? Oćeš da babu srce o'kine?
- Ali moram. :ubrzava:
:neko iz kolone: Aaalo rođače, čemu trka, pa nijesmo ukrali pokojnika da ovoliko trčimo!
Moto profesionalnih tenisera i patrijarhalnih gorštaka.
Vrsta padavine poznata po tome što padne godinu dana nakon lanjskog snega.
Izvor i produkt sreće. Da nisi srećan što ih imaš, obrijao bi ih.
Jedan od par dana u godini kada se vlažnost vazduha ne meri u procentima nego u promilima.
U vremenima kada je kompjuterska industrija tek uzimala maha u Srbiji, sami kompjuteri su bili retkost, a samim tim nisu bili nimalo laki za upotrebu, bar u početku. Doduše, mlađi su se lakše hvatali u koštac od ovih starijih kojima je bio problem da savladaju čak i ''Close'', te su kompjuter smatrali zlom i koristili samo kada moraju, pa mnogi i dan danas vuku traume tih nesrećnih vremena. Ali, nisu oni krivi, oni su živeli u boljim vremenima kada ovog đubreta nije ni bilo.
Telefon, ćale: Alo, mali! Stig'o mi kompjuter na pos'o, treba da narežem neke račune. Pričaj mi kako!
Sin: 'Ajde, otvori Nero i idi na New Data Disc, ubaci šta ti treba, next-next i Burn. Odo', ćao!
Ćale: Alo, mali! Nisam ti ja mašina! Čekaj! Kako beše, Neeeero, šta dalje?
Sin, vidno iznerviran: 'Ajde sad idi na ono (slovo po slovo) N-E-V-D-A-T-A-D-I-S-K.
Ćale: Dobro, dalje...
Sin: Sad, A-D-D i izaberi fajl.
Ćale: Čekaj.-nakon dva minuta-
Ćale: Dalje!
Sin: 'Ajde sad, next dva puta.
Ćale: Dobro je, dalje!
Sin: I Burn! Ima slike šibice kako pali disk.
Ćale: Aha! Evo je! Dobro, 'aj beži!
