Long es fakin' tajm agou, in a taun kold.. Ops, ček, nije tako. Još ranije.
Jednostavno, definicija ovoga mora biti pokazana kroz primer.
Tamo neka godina, pedes' 'iljada i nešto pre onog pičvajza sa Isusom, navodno. I još ranije.
Dok je civilizacija još razvijala tek one osnovne fore, vatra i pičke materine za život, jedan od tih kromanjonaca je počeo da koristi i levu stranu mozga, artističku.
Pošto mu fora ''drmni je buzdovanom pa vuci do pećine'' nije palila jer je muvao neku žensku strvinu, on je odlučio da joj osvoji srce, umesto da poseduje njeno telo.Ali, nigde rešenja, šta raditi? Nije imao ideja. Skenjan i smušen, stojao je kraj svoje pećine. Nije ni primetio pterodaktila koji se tuda muvao. Pterodaktil nije ni skontao kromanjonca dole, te se taman lepo isr'o k'o pravi, tačno po njemu. Zgrožen, kromanjonac je skočio i počeo da briše ta govna sa sebe trljajući se o zid. Smrdeo je kao zver, pa je morao da se opere. Kad se, svež kao rosa, vratio do zida pećine, imao je šta da vidi. Govna koja je brisao o zid su formirala neku.. Hmm.. Recimo da je bila abstrakcija, i da je svako mogao da vidi nešto drugo.
Presrećan što je provalio način za muvanje pičaka, otrčao je po cavu koju je muvao da joj pokaže.
Njegov komšija iz susedne pećine je taman prolazio tuda, kad je ugledao novonastalu umetnost. Odmerio je, razmislio malo, zasukao brkove koji put, i, na svoj način, ocenio rad. Kao i svaki kritičar, uradio je to tako što se popišao po tudjem radu, nebitno valja li ili ne.
Ovo je recenica koju izgovara najostroumniji decak na pocetku svakog fudbala u kraju ili skolskom dvoristu!
U slučaju kršenja pravila i propisa u saobraćaju, osumnjičenom se izriče kazna u najmanjem iznosu koji osumnjičeni ponudi, a koji zadovoljava potrebe nadležnog organa koji kaznu izriče.
Nikola Grbić. Bivši odbojkaški reprezantativac i jedan od najboljih tehničara kojeg je ova zemlja imala, a Boga mi i šire.
Najpoznatiji po tome, što je u najtežim situacijama "kuvao" lopte i time psihički uništavao protivnike.
To je onaj list na kome se trudimo da pokazemo sve svoje vestine lepog pisanja...
P.S. Svi ostali su druga prica...
Izgovor napaljenog tinejdžera da jebe nevinu ali jako ružnu devojku.
jedinstveni trenutak blagostanja.
Zašto da ujutru spremam krevet kad ću i tako u njega naveče leći?Pitanje koje je otkrilo revulacioni kodeks ljenosti zbog kojeg se svaka iole pametna osoba zamislila i ostavila se
ćoravog posla-namještanja kreveta svako jutro.
Roditelji su na putu, brat na pripremama.
Spiskovi su svuda oko njega (posvećeno uključivanju mašina za veš i sudove).
Klopa je u zamrzivaču.
Piće je na sigurnom.
Sladoleda ima za pola škole.
O svemu smo se lepo dogovorili.
Ne želi da ga niko od rodbine obilazi.
Ima dovoljno para i još pride moju karticu.
I, nema razloga za brigu?!
Prvi u mesecu označava dan kada se prima plata. Pošto samo udisanje vazduha svakog meseca košta više nego pola prosečne srpske plate (komunalije, telefoni i sl.) dovodi do toga da je prosečan srpski čovek izmislio ovu izreku jer su poslednjih par dana pred primanje plate do zla Boga krvavi.
Nekim racionalnim razmišljanjem bi došli do zaključka da je ovo zamena za izreku "tako blizu, a tako daleko", ali baš nasuprot tome ova izreka se koristi za nešto što nam je isuviše daleko, skoro nedostižno.
Sin: Ćale ja položio vožnju iz prve!
Ćale: E sine alal ti vera! Evo ti i nek ti je sa srećom! Samo da znaš gorivo plaćaš sam!
Sin: Daješ mi svog stojadina? A ćale namazan si ti, sad možeš sebi da pazariš nova kola a da te keva ne smara! Taman možemo ponekad da se izmenjamo da skoknem do Beograda. Bili prekjuče Mare i Pajke, uzeše komša Ciletovu mečku! Rekoše da se proveli za sve pare, kažu lepojke same prilaze!
Ćale: Ma kakva nova kola, šta te spopade? Moja prva kola vozim i dan danas, a da ne bi pokojnog deda Mileta ni to danas ne bih vozio. Ja reko da podelim sa sinkom ono što imam, a ti tako. Nova kola, slušaj ti barabu! Imaš sreće što deda Mile nije više sa nama inače bi nas streljao oboicu! Mene ludog što ti uopšte dade te ključeve u ruke, a tebe tako nezahvalnog!
Sin: Daj ćale nemoj srat! Kako si mislio da delimo kola kad svakog radnog dana ideš za Beograd na poso, a petkom i subotom večer sa onim tvojim džiberima za Šabac u kavanu i vraćaš se tek u cik zore!
Ćale: E moj ti, ja u kola nisam seo sve do dvajespete a ti jado nemaš ni dvajes, a već si poznat u svim seoskim kavanama! Da si mrdno tom guzicom i zaradio za makar jedno pivo koje si popio sad bi znao da ceniš ono što imaš. E moj sinko ima ti još da guliš do svojih kola, a od Mercedesa si daleko k'o prvi u mesecu!
Rijaliti šou sa ubedljivo najdužim stažom u Srbiji. Već trideset godina razni fudbaleri, rukometaši i ini sportisti, glumci, političari, anonimni "kraljevi bakra", "gospodari žive", "markizi šećera" se takmiče ko će na svoju zlatnu polugu da naniže što veći broj poznatih cica sa naslovnica, čija je glavna uloga da salutante gore navedenih povremeno pohranjuju na mračnom i vlažnom mestu. Ukoliko pored tog talenta, dotične poseduju još neki, njihov vek trajanja u ovom rijalitiju je prema nepisanom pravilu, srazmerno duži s količinom sekundarnog talenta. Naravno, uvek postoje plastični primeri izuzetaka. Smena generacija takmičara se obavlja postepeno, a pretpostavlja se da je sve počelo osamdesetih transferom Zorice Brunclik i Vesne Zmijanac na Kemišovom "instrumentu".
U žiriju smo, svojevoljno ili ne, svi mi koje svakog jebenog dana bombarduju sa svih strana vestima o tome sa čijeg se pimpeka skinula Severina i na čiji je naskočila. Koga je na tom mestu zamenila i koja ju je zamenila na prethodnom mestu boravka .
Rat koji dolazi nakon Trećeg svetskog rata.
Radio je bolji od novina, televizija je bolja od radija, internet je bolji od televizije. Filmovi su bolji od muzike, sport je bolji od filmova, vesti su bolje od sporta, politika je bolja od vesti, astrolozi i lažni proroci su bolji i od politike. A ništa nije bolje od privatnog života slavnih ličnosti. U stvari ima nešto što jeste - skandali iz privatnih života slavnih ličnosti. A od svega toga su bolje telefonske 0900 kvazi-nagradne igre.
Komšinica iz solitera preko puta nema para
da ode na more, a ne bi da joj ostanu bele štrafte.
- Sereš... skroz!? I dole?!
- Skroz, bre, kad ti kažem!
Kvltna rečenica iz filma Lepa sela lepo gore koju izgovara Mica Trofrtaljka, iliti Teta Đana na ''planinarenju'' s Milanom i Halilom. U svakodnevnom životu, ove reči izgovaramo kada nekome ljubazno dajemo prvenstvo pri obavljanju neke radnje.
- Brate, šta ima novo?
- Ništa, batice. Bio na planinarenju s Balšinom ekipom.
- I kako bilo?
- Onako... Hteli smo da hvatamo prečicu preko zaleđenog jezera, ali morali smo da dignemo ruke od te zamisli.
- Što?
- Pa, došli mi do jezera i bili u fazonu ''Aj, ko će prvi da pređe?'' i niko nije hteo. Onda Kiza rek'o Balši ''Ajde, halile, ti ga prvi zalilaj'', i Balša krene, dođe do pola, pukne led i propadne u vodu.
- Ne seri? I?
- I ništa, našli su ga neki ribari tek jutros, a mi smo morali da krenemo zaobilaznim putem.
- Dakbe.
- Tako nekako i ja razmišljam.
----------------------------------------------------
- Ova mala se obeznanila od pića.
- Vidim i ja.
- Znaš šta bi' joj radio i kako bi' se njome sladio!
- Ajde da je zigujemo dok je još omamljena!
- Misliš?
- Pa, da. Nova godina je.
- Može, ko će prvi?
- Ajde, halile, ti ga prvi zalilaj.
Početak kineskog recepta.
Ljubiša Buha - Čume, prvi glas Srbije. Čovek koji peva po sudnicama.
Voditelj: Šta znate da pevate?
Čume: Sve!
Voditelj: Pa hajde, otpevajte nam nešto.
Čume: Pa ne znam šta bih, sve sam već otpevao...A imam i malo tremu pred
kamerama, ali pred sudijom sve pevam!
NIKADA ne menjati dobrog zubara i dobrog frizera.
Kad si u nedostatku čistih čarapa, primoran da posegneš na dno korpe za veš, te nađeš neke koje si bacio na pranje prije sedam dana, al' sad ti i one valjaju jer im je smrad već djelimično izlapio.
Podjebantsko pitanje krmetu kome su sudbina ražanj ili roštilj.
