Club "Kajlija Vu", petak od 22h promocija koktela i Slobodan Ulaz.

- Šta je tebra, opet si pao tiket na jedan par.
- Ma pusti me u pičku materinu, šta ćeš, Nada Dimić.

- Šta bi sa onom malom sinoć, a?
- Ništa, ispalila.
- Pa čoveče, ti mora da živiš u ulici Nade Dimić.

kum: Gde si Dušane, ljubi te kum.
Jovan: Jovan, kume, Jovan.
kum: Jao bre sine, davno ti beše krštenje, vidi koliki si momak, ko će još ime da pamti!

Na moru, avgust 09. , CG

Drugarica: Eeeeej, čekaj… Onaj lik tamo mi mnooogo poznat! A tebi?
Ja: Ne, prvi put ga vidim. Aj bre požuri, vidiš da sam izgorela…
Drugarica: Ma čeeeekaj da se setim…Hmmm…. Jaoooo, mislim da znam ko je to!! To je onaj Slavko Stanišić, pa prijatelji smo na fejsu, ladno! Mi se stalno kuckamo, extra je lik. Baš mi je pričao da hoće riba da ga otkači, mukica. Nismo se čuli od tada. Baš me zanima jel ga šutnula, fuksa jedna… Dal da mu priđem, a?

U zavisnosti od mesta do mesta, pitanja su manje više ista i otprilike idu ovim redosledom:
- Nešto za početak (vreme upisa)
- Prezime
- Ime
- Ime oca
- Adresa
- Da li si bio privođen do sada?
- Imaš li šta kod sebe za prijaviti?
- Čime se baviš?
- Šta radiš ovde?
- I nešto za kraj (neka sočna psovka sebi u bradu)

Akio Kurooki: Kako ćemo da damo ime detetu, ženo?
Ai Vulvasaki: Ja mislila da damo ime Horro...
Akio Kurooki: Ma kakvi, daćemo mu ime Tin Tin, jeste da ne liči na naša imena, ali ona zvuče kao da smo neke iskusne kurve.

- Jel' imaš neku slobodnu drugaricu za mene?
- Imam dve - Hanu Abdurahmani i Kristinu Živadinović.
- Hoću ovu prvu, deluje mi zanimljivije.
- Ta prva je iz Lazarevca, radi u Gradskoj čistoći i ima nausnice. Druga je lepša, studira stomatologiju i ima svoj stan na Vračaru.
- Ne verujem dok ne vidim! Zvuči kao da je obrnuto!

- Koga ćemo da zaposlimo od ove dvojice? Piler ili Kenjalo?
- Definitivno Piler, neću ni da gledam CV-je.
- Ja sam pogledao oba. Piler je mediokritet a Kenjalo magistar, sa dva završena fakulteta. Priča četiri jezika i brani doktorsku disertaciju u oktobru.
- Džabe! Vidi mu prezime! Klijenti bi se upišali od smeha da mu to pročitaju na reveru! Ne dolazi u obzir!

- Ladno smo sinoć čekali dva sata da nam donesu kinesku hranu što smo poručili telefonom. Na kraju su nam doneli nepodgrejano a u pirinču smo našli dlaku.
- Na koje prezime ste poručili?
- Kako na koje? Pa na naše, Petrović.
- Idući put naruči na mamino devojačko, Dačić, pa da vidiš kako će odmah da ti donesu, podgrejano i vrhunski spremljeno, sa sve gratis Koka-Kolom!

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

Za više informacija pogledajte:
http://en.wikipedia.org/wiki/Peder_Pedersen

Dejan : I tako ti se ja poserem ispred skupštine, i oni nas pojure...
Darko : Dostojevski ga je napisao, a Stojan ga je napravio!
Dejan : Molim?
Darko : Idiota! Jednog velikog idiota!
Dejan : Aaaaa, da, ok, ok.

Garant je Bugarin.

Kokinović Ivan

Međutim, ako je udata, postavljaju se dva pitanja:
1) Ako je uzela muževljevo prezime, zašto je to učinila
2) Ako nije uzela muževljevo prezime, zašto to nije učinila.

-Opaa! Katarina Vučetić raskinula sa Alenom Islamovićem!
-Ko je taj? Neka opaka Srbenda, a?

-Izvini te,vaše prezime?
-Hadžičučaličković,H a dž i č u č a l i č k o v i ć.

Poštovani ------- (ovde ide ime ekipe/sportiste)
Dozvolite da Vam u svoje i ime cele nacije čestitam na uspehu koji ste ostvarili na prethodnom -------- (ovde ide ime takmičenja). Time ste osvetlali obraz našeg sporta, ali i prikazali najlepše lice naše nacije. Vaš uspeh pružio je mogućnost za promociju naše zemlje u svetu.
Puno pozdrava
(ime političara)
----------- (datum)

- Dobro jutro, Pero. Kako bilo juče?
- Gadno, šefe. Zauzet dan. Uz sva ona standardna sranja što prave, imali smo i nerede na stadionu i masovnu tuču. Još da bude gore, tuča bila ispred kancelarije evropskog predstavništva za… ‘Bem li ga šta beše. Uglavnom, gledali Evropljani, pa nismo smeli onako standardno da sačekamo da se sve završi i da samo pokupimo što ostane na nogama, morali smo da se umešamo. Bogami, gusto bilo, par naših u bolnici. A aps smo napunili k’o oko. Naslagali smo ih k’o sardine.
- Ako ste ih premetrili, Pero. Uzmite im samo podatke, identifikujte i sve šalji tužiocu, pa nek’ on trlja glavu oko toga.
- Ovaj, vidite, tu imamo mali problem… To oko identifikacije… Čekamo ekipu za otiske.
- Nije valjda da niko od njih nema ličnu kartu?
- Ne baš, skoro svi imaju ličnu ili vozačku, ali nisu nam od koristi. Svi međusobno liče k’o jaje jajetu…
- Jebote, šta je to?! Vodi me da ih vidim… Pa, jebemu mater, da l’ ste normalni? Nisam li vam hiljadu puta rekao: ne po licu!!! I pogle’ sad! Svi okrugli u faci i plavi, k’o Štrumpfove da ste ‘apsili! Razmišljajte. E sad, čekajte ekipu za otiske ili da ovima splasnu otoci!
- Izvin’te, šefe. Ali znate kako… Morali smo da se umešamo u tuču, dobili malo i mi pa popizdeli. A onda došao i Mile…
- Šta će on, imao slobodno?
- Jes’, ali trebala nam pomoć, gusto bilo. A on bio nadrndan, izgleda mu žena nije dala...
- Znao sam da danas nisam trebao da dolazim na posao! Identifikacije preko glave, a osumnjičeni liče k’o Kinezi!
- E, kad već pomenuste, pokupili smo i jednog Kineza, verovatno bio u prolazu, ali bio nam pod ruku, pa ’ajde i njega. Doduše, njega ćemo lako da identifikujemo, samo da sačekamo da nešto progovori...
- Odo’ ja u obilazak, snalazite se. Ćao!