Ograničavanje devojke za druženje sa muškim društvom,javljanje svake sek,ne sme izaći ukoliko se ne javi i mora biti ženska osoba i i kada se javi dobije rafal zašto se nije javljala svake sek,javljanje tj dopisivanje putem drustvenih mreza iste sek kad momak posalje poruku jer u suprotnom "ona nesto radi lose",ubedjenje i unapred ograničavanje da kada bude tražila posao i nadje da ne sme sa muškim kolegama da pravi pauze

- Šta će nam most Dragane?
- Da narod može da pređe na drugu stranu reke, a ja preko bare.

Sta cu sad za posao?

Recimo ostrvca u Mikroneziji. 1968. godine jedan britanski istraživački brod je pristao na jedno ostrvce gde ih je iznenada napala četa japanskih vojnika. Ispostavilo se da su Japanci u stvari vojnici iz 2. Svetskog rata koji nemaju pojma da je rat završen 1945. jer radio stanica koju su imali nije hvatala nijedan signal. Bilo je potrebno oko 2 meseca ubeđivanja, bacanja letaka, novina, fotografija modernog Japana itd. da bi ih ubedili da je rat završen. Ali, pristali su da se "predaju" tek kada su njihovog generala, koji je već odavno bio u penziji, lično doveli tamo da im naredi predaju. Tako ti je to kada 23 godine posle rata živiš u vukojebini.

12:30 – Voza još uvek nema.
12:45 – Voza još uvek nema
13:00 – Voza još uvek nema
13:30 – Voz je stigao, čujete objašnjenje od konduktera da je krava stala na prugu i da su čekali da se skloni.

Konačno krećete, jeste se načekali,ali danas ste posebno pozitivni i ne dozvoljavate svom entuzijazmu da spadne.
Voz se zaustavlja negde van stanice.
Voz stoji.
Posle 45 minuta čekanja, voz kreće. Pitali ste konduktera o čemu se radi,a on Vam je rekao da je baš na tom mestu nekada davno,pre pruge, bila mašinovođina rodna kuća, pa je morao malo da da oduška svojim emocijama.
Na sledećoj stanici Vam se u kupeu pridružuju jedan vojnik, tročlana porodica i još jedan čovek. Vojnik nema kartu,daje sto dindži kondukteru. Svi su zadovoljni.
Malo posle stanice, voz je opet stao,ali, na svu sreću. ubrzo krenuo.
U Vašem kupeu počinje nepodnošljivo da smrdi, jer se Čovek ne odvaja od svoje flaše Vinjaka, dete se ukakilo,a vojnik je zaspao dok vojnički pasulj počinje da se sveti i njemu i svima u kupeu. Izlazite napolje da udahnete vazduh.
Voz je stao. Trajnje stajanja – sat vremena.. Kondukter objašnjava da je bila nesreća na pruzi i da se čeka istražni sudija da izvrši uviđaj.
Ne možete da se vratite u kupe, pa stojite u hodniku.
Entuzijazam je odavno na nuli,preovlađuje misao – Zašto mi je ovo trebalo ?
Taman pošto je krenuo voz,odjednom se naglo zaustavlja,a dva policajca počinju da otvaraju vrata svakog kupea i da viču na ljude :,,Ko je povukao ručnu ?“ ,,Si ti vuk`o ručnu ?“. Krivac je verovatno već odavno stigao tamo gde je hteo,ali će ova dvojica nastaviti da maltretiraju pošten svet,sve dok ih kondukter ne posluži domaćom ljutom, onda voz kreće. Konačno.

Stižete duboko u noć, silazite na stanicu,misleći da Vas neko moždo čeka,ali oni su se samo nasmejali kada su čuli da dolazite vozom.

Ko vam je kriv kada niste znali da možete i autobusom ?
Vožnja autobusom kroz Srbiju

Pozivaoc: I'm promoting my organization, Citizens Raging Against Phones.
Lazlow: Crap? Your organization is called CRAP? How many people are there in this crap?
Pozivaoc: Citizens are raging against phones!
Lazlow: How many people?
Pozivaoc: There are three of us. It's hard organizing meeting without the phone. We've had to resort to carrier pigeons and they keep disappearing.
Lazlow: Wait a minute, you want to stop people from using the phone? But you're calling up on a phone to tell the world about it!

Danas ,sa mozda izuzetkom 202-jke,gotovo niko ne pravi kvalitetan nocni program,vec samo naprave plejlistu u Winapmu i cepaj.....

Zna svak radan čovek kako je lepo imati posao, te uživati u plodovima koje on nosi, ali i kako je teško kada posla nema, te se tako u razmišljanju i kalkulisanju on malo pogubi, jer je logika sveta malko drugačija od logike pojedinca. Dakle, preduzeće propada jer je država zatajila, uprava (postaljena od vladajućeg partijskog rukovodstva) se bogatila, sindikalci su punili zamrzivače polutkama, a obični radnici su radili svoj deo posla i ćutali, jer su, eto, verovali da će neko tamo uraditi nešto, kao onomad osamdes' i neke kada su oprostili dugove, te će sve biti lepo, bajno i sjajno.

I tako radnik ustaje u pola šes' izjutra, vuče se ka svom radnom mestu (jerbo za klackanje u gradskom prevozu nema para), 8 sati rutinski odrađuje svoj deo posla, vazda očekujući da na oglasnoj tabli vidi obaveštenje naslovljeno "Bolji dani su došli", koje će biti kruna dugogodišnjih obećanja o tome kako će biti bolje sutra ili prekosutra. On guta sve te priče, guši se njima kao beba kada zgrabi cuclu, on kusa tu vrelu poparu, ne duva pre zalogaja, jer njemu je to hrana.

"Ma, neka nikada ni uplate te zaostale plate, samo penziono i staž neka srede i neka buduće isplate budu redovne", misli se on. Laže i truje samog sebe. Čuči tu zato što radno mesto doživljava kao dedovinu, to je njemu njegova borba dala. Propada tu jer pesma i dalje odzvanja u ušima, iako radio ne radi jer nema struje - isekli su je zbog duga, lopovi i secikese, barabe. No, on opet ustaje u pola šes' i 'ladnom se vodom brija, na suvo, kao onomad u vojsci, na jutarnjem zboru...

Dok sveopšte sivilo sveta i vremana u kome bitiše gradi kovčeg, on sam svojim delima zakucava eksere. Kad je bal, neka je maskembal, brate. Neka svet vidi, a i ostali dušmani, šta je inat, bre.

Ravan put, raspizdio si muziku, stavio naocare za sunce, jednom reciju, uzivas, boli te patka za sve.

"pppput me zoveee moram pooooci, snjeeeegovi su okoooo..RATATATATATATA BUUUUUM...ljeni!!

u momentu zalezem pod volan, i ovako sam iskompleksiran ratom, a kamoli jos to....

"voleeela sam voleeelaaa, voleeela sam gaaaa, ceka...DA PUSTAM??? PUSTAJ SINE!!..la sam cekala...."

"srce je moje violina, sto ga di...RADIO AN AN AN ANTENAAA!!!...ras kad ne znas da sviraaaas"

"poooozdravi je poooozdravi, voool..VOOOZI MISKO!!..im je ko preeee"

- Došla Nenadova sestra!
- A nisam je dugo video, čime se bavi?
- Ma čime da se bavi, završila fax i sad nema posla - dindiri-mindiri!

- Šta radiš? Kako je?
- Ma uobičajno, dindiri-mindiri!

- Predraže, koje su tvoje današnje aktivnosti?
- Kevo, nemoj da si dosadna, danas je dan za dindiri-mindiri!

-(radio): PIJEM PIVU ONA PIJE MENE
-(Ljubiša i radio zajedno): KAŽU DA ĆU POGINUT' KOD ŽENE
-(Pero): daj stari šaltaj dalje!
-(Ljubiša): Šaltaj ako ti se šalta!
-(Pero): (Šalta) khhhhhhh....pffffff...g.......šššššššppšššššššfffffffff
-(Ljubiša): hahahahaha šta sam ti rek'o!
-(Žarko): Daj Pero oladi! Ništa nema osim ''snijega'' a stvarno nemam živaca slušati ''veju veju pahulje''

Da ovo kojim slučajem djeluje, država bi uvela porez na zrak. Uskoro bi svi kupovali zrak u limenci. Postojao bi BIO zrak s certifikatom koji ne sadrži pojačivače dušika, kisika, ugljikovog dioksida. Bio bi, naravno, bar 50 posto skuplji. Cijene ulaznice u svim sportovima bi skočile u nebo s obzirom koliko sportaši koriste zraka. Obitelji bi provele pola dana u meditaciji, a ne zato što su osjetili poriv za duhovnošću, već zato što si ne mogu priuštiti dovoljno zraka. Postojala bi ilegalna pobunjenička postrojenja koja bi nastojili ekstrahirati zrak iz prdeža i fekalija. Ljudi se ne bi uzbuđivali jer i to troši više zraka od predviđenog, a daleko je 1 u mjesecu i dolazak crkavice.

- Treba da idem za Uskrs kući u Čačak
- Dobro i....
- Zanima me kakvo će vreme da bude tamo.
- Pa uključi radio sad ti ide prognoza
:radio: Kraljevo 7, Užice 6, Kragujevac 8, Požega 4 sa maglom....
- Nema Čačka?!?!?!
- Nikad nema Čačka na prognozi, mi smo ti crna rupa vremenske prognoze

15.03.2009. Selo Nova Crnja, nadomak Kikinde. 20:35 noću!

- Uf baba, mogla bi da nakokaš neke kokice, a ja idem da upalim televizor, počinje Liga šampiona za 10 minuta.
- NE! Ne diraj ništa, vrag te odneo! Ne znaš ti da rukuješ njime. Saće baba to da upali očas posla, nego trebao si da kažeš makar pola sata ranije, oće on da pišti dok se ne ugreje, vrazi ga izjeli!
- A daj bre, pa ’de ne znam da upalim televizor. Imam kući onoliku plazmu, a da ne znam ovo tvoje sokoćalo iz doba Jure da upalim.
- Ne znaš, ne znaš, veruj mi na reč! Nego, deder dodaj iz kredenca jednu čačkalicu da je zadenem za dugme, oće kurva stalno da iskače u pola programa, a za to vreme će baba da iščupa onu mađarsku antenu što vata RTL1 i DunaTV, da udenem ovu drugu što vata ove naše kanale.
- Ajde samo požuri, tekma počinje za koji minut.
- Pu majku mu, opet igra slika, deda ga već dvaput nosio na opravku kod Sime, al’ ništa. Dođi ovamo da ga opaučiš jedared, jači si. Ovde, ovde sa leve strane, malko tik iznad antene. Eto tako, radi k’o Doks’.
- Ma ’de radi bre baba, sad tek nema sliku uopšte!
- Iju! Smetla sam s’ uma. Dodaj de onaj sanovnik sa natkasne, da ga metem pod kabal od antene, da se malo podigne. Valjal čemu sad?
- Odlično baba, ništa više ne diraj, raspašće se ako mu još jednom priđeš. Sad me pusti, počela tekma!

23 minuta kasnije...

- Baaaaaaba!
- Šta se dereš koji ocov? Je l’ ti znaš da je 9 noću?! Komšiluk već zatvorio šalukatre!
- Kako bre da se ne derem, sad kad je najbitnije počela slika da sneži, ništa se ne vidi bre jebote!
- Ajde, ajde, ne galami odma. Mo’š misliti sneži! Ništa to nije, samo se neki golub opet naklatio na antenu, saće deda diziđe da zamane metlom jedared, da ga poplaši. Znam ja, to je taj isti što vole da sedi baš kod nas, na našu antenu!
- More znaš šta?! Jebo vas i golub i majstor Sima i čačkalica i sanovnik i sve u tri kurca sa ovim vudu magijama! Daj ovamo taj ključ od kapije, odo ja!
- Ta dis sad pošo u po’ noći, ko još čestit sad orca po sokaku?
- Ma idem bre u tri pičke materine! Idem da stopiram za Beograd!

- Iiii idemo još par uključenja, pa idemo na vesti pa na hit dana. Ajmo dečaci i devojčice, lep dan napolju, jedna lepa subota, na talasima vašeg omiljenog radija, radija "eMi - leva".
Imamo nekog na vezi, halo dobar dan!?
- Dobar dan Vujke majstore, ovde mala Cuca iz Turnika.
- Zdravo, zdravo Cuco, nismo se čuli već skoro dva sata. Imaš lep glas kao i malopre. Šta imaš da poručiš našim slušaocima?
- Paaa želim samo da kažem da ste mnogo kul, hihihi, i daaa... ovaj... pozdravim režiju, i celu moju školu iiii sve koji me poznaju! Jao Vujke može muzička želja?
- Naravno, kaži Cuco?
- Može ona Dženanova, ja te jebem dok me seno grebe?
- Naravno Cuco, naša verna slušateljko, ja te jebem dok me seno grebe. Hvala ti na javljanju, čujemo se kasnije nego što smo mislili, a brže nego što smo želeli. Iiidemo dalje, imamo li još nekog na vezi? Halo dobar dan!?
- Dobar dan gospodine Vujadine Krkiću, uvaženi voditelju, spikeru, gospodine. Ovde Mile.
- Ohoho, zdravo živo Mile. Kako ide IMT danas? Juče si mrzeo radikale, prekjuče žute, koga danas mrzimo?
- Danas mrzim samog sebe! Što juče nisam mrzeo i naprednjake. Možeš li ti to da zamisliš, a oni iz SPS-a su meni govorili svašta i terali me da im se priključim, vele, bićemo najjači u opštinu! Nego videh ja juče one, one, nove grisine iz Meksika! Pa možeš li ti poverovati da je to ceo dan na suncu bilo, a pitam se kako li su to Amerikanci sve pustili...
- Eto, puče veza. Šta ćete, tehnika je to. I mi smo živi ljudi. Tehnika radi a i mi radimo, a ko radi taj i greši i idemo na vesti posle Dženanovog hita i malih oglasa, želja čestitki i pozdrava.
Ostanite uz naše radio talasne frekfencije!

-Dušo, ti si izgleda pobegla iz šećerane...
-Hihihi, pa zar sam toliko slatka?
-Ovaj... i ne baš... De zaperi nekad tu potpazušnu jamu, neće te ujesti! Kandiš ko Crvenka u avgustu...