Radio stanica koja je glavni izvor "kamilske" muzike. Sami izvodjači takvih pesama su verovatno hodže bez zaposlenja, koji su uvideli da ovde ima nekih morona čiji mozak to može sažvakati, i da se od toga može sasvim solidno živeti.

Radio stanica koju mogu da uhvate samo delimično pokvareni uređaji. Najčešće je slušaju šoferi i građevinci. Na svakodnevnom repertoaru su snimci opštenarodnih veselja (svadbe, ispraćaji...), hitovi eminentnih umetnika iz Tutina, Ritopeka i sa raznih magistralnih puteva. Ponekad svoje obožavaoce obraduju sa "The Best Of Bora Drljača".

Sjajan, a pomalo zaboravljen medij, i to ne svojom već našom krivicom. Izgubili smo naviku da slušamo radio, ne zato što on nema šta da nam ponudi, već zato što smo se suviše vezali za televiziju, internet i muziku sa mp3 fajlova. Patimo od kolektivnog ADHD-a, tj. sindroma nedostatka pažnje i hiperaktivnosti, pa nam je teško opustiti se i sa pažnjom slušati muziku ili neku emisiju sa radija, više volimo besomučno mijenjati kanale ili kliktati sa jednog linka na drugi.
A evo šta nam radio nudi (ovo naravno pod uslovom da slušamo neku kvalitetnu radio stanicu, a ne lokalne džiberske stanice kod kojih se program sastoji od najgorih narodnjaka i "želja, čestitki i pozdrava"):
1. veće uživanje i prepuštanje muzici jer ne moramo praviti plejlistu
2. elemenat iznenađenja i iščekivanja, koji se samo donekle može simulirati funkcijom "shuffle"
3. mnogo veću raznovrsnost muzike nego što imamo na kompjuteru
4. djeluje pozitivno na naš muzički ukus, jer otkrivamo nove pravce i slušamo različitu muziku, a ne samo ono na šta smo se navikli
5. stalne informacije o najnovijim aktuelnostima, vijesti iz muzike, sporta, politike itd.
6. duhovite radio emisije, dovođenje zanimljivih gostiju, a s obzirom da se radi o mediju koji nije mnogo finansijski jak, i program je mnogo manje komercijalan nego na TV-u i čućemo podosta toga što i nije baš čisti mejnstrim.

Taj isti radio bi mogao sada da doživi renesansu, što se iskreno nadam, jer svi noviji mobilni telefoni imaju FM radio, a takođe na internetu su dostupni podcasti za skidanje (snimci radio emisija) svih boljih radio kuća na svijetu i tu se mogu pronaći najrazličitije emisije, a ne samo muzika.

Radio stanica u potpunosti posvećena ruralnoj narodnoj muzici.
Slušaju je svi na selu dok popravljaju traktore, uz ručak, uz kafu, uz rakiju, tokom opštenja, na svadbi, na rođendanu, tokom ispraćaja, dopraćaja, u kafani, na poljani, na kombajnu, pored elevatora, ispod prikolice, na senu i na slami...
U gradu je sluša komšija pored, eventualno dve kuće udaljen (nedovoljno udaljen u svakom slučaju), koji ima običaj rano da ustaje, kasno leže i ima problema sa sluhom (zato pojačavao radio do daske).
Muzika koja se pušta je pravljena da se sluša isključivo sa najgore brlje od tranzistora (eventualno nekog kasetofona iz 89. godine), inače zvuk nije autentičan. Glavne teme u pesmama su poljski radovi, stoka, i žena koja vara, često uz sve tri teme istovremeno ili naizmenično u istoj pesmi. Epizodni motivi su rođenje sina, ispraćaj, svadba i poneka druga kulturno-oračka manifestacija.
Na ovoj stanici nema šanse da čujete najnovije hiteve Mileta Kitića, ili Indire Radić (pogotovu ne pesme na stranim jezicima koji čekaju da budu izmišljeni).
Takođe, ova muzika je poznata po tome da ore po mozgu (brazde za to i služe, zar ne?).

Srpski naziv za veci broj radio frekvencija dodeljenih lokalnim radio stanicama i naravno ruzicastom.

Definitivno jedna od najoptimističnijih i najveselijih osoba bez obzira da li radi za Radio Beograd ili neki tamo Radio 707 iz Beočina. Čovek koji ima isti tonalitet glasa u 6 ujutru, podne i u ponoć. Jednostavno upalite radio i možete da otpišete depresiju ili nešto gore.

Jedno od najgorih imena za žensko dete, zato što stanica označava mesto gde se skupljaju ljudi svih kategorija.

mnogo dobra naprava ne mora obavezno da bude radio sa antenom od kilo i po

Jedina autobuska stanica za koju ne važe nikakvi zakoni logike. Karta za putovanje ka nekom random mestu je minimum 100 dinara skuplja, nego karta iz tog istog mesta ka Beogradu.

Ajnštajnova omiljena stanica.

Komentar na neku dobru ribu od strane lika koji nikada nijednoj ništa nije radio, niti će ikada ijednoj išta raditi.

Ima ton- nema slika. Sliku stvaramo u glavi vodjeni glasom radio komentatora. Mada vrlo često polovinu ne razumemo, a gol šanse se izdvajaju količinom buke i potrebom da se utiša radio-prijemnik. Čak sam jednom prilikom istu utakmicu pratio i na radiu i na TV-u. Kao dve potpuno različite. Mada, to ne znači da treba izbegavati radio prenos, čak naprotiv, to je odlično provedeno vreme!

Superlativ teoretičara zavere, Srbende i antiglobaliste plus komunizam.
Odnosno, svako ko je u današnjem vremenu besmisla oran i ima vremena da se bavi sitnom i krupnom politikom, filozofijom ili hermenautikom.
Fokus radio je onaj radio sa kul starim narodnjacima, ali i veoma ostrašćenom političkom koncepcijom koja je totalno čudna u vremenu kad se svi pale na toleranciju i evropu.

Old skul svetinja matoraca 60-tih i 70-tih. Sve im diraj, ali Radio Luxemburg, Mileta Lojpura i naravno Džaju, ne nikako. Ne spominji.

Čuvena krilatica iz vremena SFRJ (u ona srećna vremena), veoma popularna kod radničke klase. Ispravka, popularna kod onog neradničarskog dela radnog naroda i narodnosti SFRJ. Dok su pošteni ljudi (mislim na sve koji su živeli u toj zemlji) grcali i cimali se, oni pametnjakovići koji su dolazili na posao sa sat vremena zakašnjenja, sat vremena ranije izlazili, rešavali ukrštenice, piuli kafe, pušili pljuge, čitali novine i možda (ali samo možda) dva sata zaista radili nešto (da ne izgube kondiciju hehe) su uživali u blagodetima samoupravljanja koje im je dalo pravo (iako nikad potvrđeno zvanično) za lađenje jaja.

U manjim, seoskim sredinama, trafo-stanica prvenstveno služi kao oglasna tabla - i to za sve starosne grupe, organizacije, pripadnike ovih ili onih tabora. Stoga je ona centar i sela i univerzuma svih žitelja, jer ne samo što se na njoj mogu pročitati korisne informacije i oglasi, nego se tu čuva i arhivira hronika mesta.

virtuelni radio u igrici Grand Theft Auto-Vice City, nažalost glavni izvor muzičke edukacije nas klinaca koji nismo imali odakle da nabavimo pravu muziku, a svi mediji su bili zatrovani turbo-folkom ili nepresušnim političkim temama...

Uređaj koji na prvi pogled ne izgleda kao radio aparat, liči na zardjalog transformersa koji je zaglavio na pola transformacije, pa je samo okačen na zid. Umazan prašinom i mašinskom mašću, odaje ga jedino probušen zvučnik koji tiho ispusta muziku jer da se pušta glasnije, sigurno ne bi radio. Povezan je preko par žica sa tim komadom plastike. Antena mu je OBAVEZNO polomljena i u tu svrhu se koristi neki drugi komad metala ili obično parče žice.

Da nema radio Mileve,trebalo bi je izmisliti.Stede vas budjelar,sve cujete a da pri tom nemorate da placate troskove telefona,radia i televizije.

Mukutrpan posao za svakog voditelja ili slušaoca te radio stanice. Muzička pauza dok gospodin iz pičke materine Njemačke ne izbifla unaprijed zapisane riječi u eter radio stanice i mamurnog voditelja.