kada se govori o hrani obicno se misli na slaninu ili kobaju, a kad je rec o picu misli se na rakiju

Ono što je lola u predelima ispod 150 metara nadmorske visine, to je ovaj delija preko 2000. Mrčo je visok, širokih ramena, dugih gornjih ekstremiteta, koji se završavaju šakama veličine grtalice za sneg. Od malena vaspitavan spartanski, on je savršen primerak kiborg ratnika. Gorštačkog temperamenta i hedonističkog duha, preke naravi i kleckavog hoda, on je nastavljač svoje poštene loze, čuvar duha predaka i lučonoša. Pije rakiju, isključivo prepečenicu i kida dimljeni pršut zubima. Voli masan kajmak i pije mleko direkt iz kravine sise. Prezire fit jogurt i neprženi kikiriki. Ustvari, nikad nije ni čuo za te pošasti. Obožava svoje komšije, takođe mrče, i redovno se dovikuje sa njima s jednog planinskog venca na drugi. Katkad siđe u neko selo i šmeka pičke, ne bi li ih privoleo da se popnu s njim u katune. Ako li koju privoli, veže joj povez preko očiju i jebe je 3 dana. Posle 9 meseci dobija ćerku. Ako se desi da sistem (čitaj: muškarac-žena) zajebe i treći put, te mrčo dobije i trećeg naslednika bez kurca (čitaj: žensko dete), dešava se takozvano pročišćavanje jalovine. Pošto ne mogu da utvrde ko je "krivac" zbog kog ne mogu dobiti željenog naslednika s močugom, izvlače čačkalice. Ako mrčo izvuče kraću, besi se o krivu šljivu, ako pak mrčovica izvuče ovu koja nije duža, dobija malj od 60 kila po vugli. Poslednji mrčo je otišao sa lica zemlje pre oko 150 godina. Sticajem okolnosti, dobio je treću ćerku, ali je ispao kavaljer i pružio svojoj ljubi dve čačkalice iste dužine. Od tad pa do danas ostade samo maglovito sećanje na ovu čudnu sortu koja je kurac mesto kaiša koristila.

Zajebantski odgovor zajebantskom prozivanju tipa "Zašto ne napišeš roman" kada razgovaramo sa nekom osobom o temi u koju se razume kao Marica u onu stvar ili koja ga zanima koliko i Šumadinca koji peče rakiju i mezeti pihtije - proizvodnja čačkalica u Avganistanu.

To ti je kad imaš želju da odeš na senzejšn žurku a nemaš prebijen dinar i ništa drugo ti ne preostaje nego da uzmeš domaću rakiju i olešiš se ko čovek kući.

Izraz za odličnu domaću rakiju, naravno jaku, u narodu poznatiju kao ljuta. Od nje bolje nema, ona izuva. Mada u prvom trenutku u ustima ne deluje kao grom, spektakl počinje kada se spusti dole. Od njenog dejstva slepi progledaju, nemi progovore, bubrezi proklinju za čašu vode, a priča se i da ispravlja krivu kičmu.
Ma koliko bila dobra, od prevelike količine pod obavezno sledi restart, što često podrazumeva priličan broj rupa u memoriji.

Neki od nas nikad ne odbijaju kafu, rakiju, džoint, sex... i ne treba ih ni pitati hoće li... Nekima su 'oči gladne' a drugi jednostavno vole to što se deli i tu pomoći nema.

Iskusni rakijaši koriste ovaj izraz kad opisuju rakiju koja prosto klizi niz grlo, žeže tek kad legne u želudac (nikako pre!) i ne vraća im se.

Mesto gde ne bi valjalo da udjemo cisto zbog toga sto necemo biti u mogucnosti da legalno proizvodimo ajvar, dzem, rakiju, zato sto ce svi koji to proizvode morati da imaju licence.

Rečenica kojom zaključimo:
1) Ili da nam deda nudi rakiju
2) Ili da nam je deda pedofil

Ako je ova reč odgovor Vašeg gosta na pitanje da li je za rakiju ili pivo, znači da želi da se betonira i da mu duša ište i jedno i drugo.

Sugestija prenemagaču da na eks ispije rakiju koja mu i nije baš po volji, pozivajući se na činjenicu da su i medikamenti često lošeg ukusa ali ih svejedno zgutava po potrebi.

Jakša Danilović.Naš čovek koji je trbuhom za kruhom otišao u svet.Snalažlivost Danilovića ogledala se u tome što je našu domaću rakiju bojio,pakovao i prodavao ljudima širom sveta.Njegov brend je i danas poznat i jako cenjen.

Srpski old skul test ljubavi, definitivan i kapitalan korak dalje u romantičnoj vezi i ozbiljan znak da bi dve familije mogle uskoro da se oprijatelje. Gest junoše koji devojku odvaja od svih drugih šema i kombinacija i stavlja je u centar bar onog što je iole ostalo sveto nama Srbima, a sa njene strane znak istinske zainteresovanosti i hrabrosti - ko bi zbog drugog razloga izdržao snajperisanje izvršnog konzilijuma tetki i ujni, babino nazivanje snajom i štipkanje za obraz, lukava strikova pitanja o lozi prezimena u okviru interne udbaške provere je l' iz dobre kuće i kako stoje s imetkom, i đedovo pitanje jesu njeni onomad bili za Đujića ili za onu črvenu gamad.

Ako prođe test srpske slave, to je već materijal za ženidbu: prvo, jer te familija voli, tvoji su iako su daleko od savršenih, i žele ti sve najbolje, jer, jebiga upremili su rakiju za tu svadbu već iste godine kad si se rodio, a drugo - bogami, to je onda žena mnogo jakih živaca i neviđenog strpljenja kakva čoveku kroz život može biti i ljubavnica, i prijatelj, a bome i jatak.

Ozbiljan pijanac! Tip pred kojim možeš da izneseš jagnjetinu, prasetinu, roštilj i druge đakonije, njega to ne zanima. Daj mu samo rakiju. Ma neka je tu i pršut i ruska salata džaba ako ima vina i piva-hrana ga neinteresuje !!!

Specijalna vrsta rakije koju ne možete naći u skupim prodavnicama alkoholnih pića i međ' novim srpskim brendovima koji potenciraju rakiju u fensi flašama sa žigovima. Ona se nalazi samo u podrumima nečijeg dede, koji je za nju te šljive ili kajsije sam brao i probirao.

Omiljeni ćaletov izgovor da uvali sinu drndanje oko pečenja rakije. Naravno, rakiju će pošljokati sa komšijama i odneti po litru svaki put kad se ide na slavu, kod doktora, u sud i sl. I tako narednih pešes godina.

Rečenica koja se izgovara često u pijanom društvu gde jedni piju rakiju a drugi vino. Pošto vino sporije hvata, vinopije to govore kad hoće da se odbrane od optužbi da zabušavaju.

To si ljudi koji bi datum 5.2.2011. protumačili kao 5 i 2 su 7, 20 i 11 su 31, 31 i 7 su 38 , 3 i 8 su 11, što znači da danas treba popiti jedno pivo i jednu rakiju.

Čovek zasadi šljivar. Svake godine kreči stabla. Navodnjava i đubri zemlju.

Šljiva - plavka, požegača, madžarka. Nema bolje na svetu. Hoće u kazan, kao pekmez, u sušare, mišane, kao suva šljiva, u kazane, kao rakija.

Šljiva je ranocvetka. Iznenada, preko noći, ospe se cvetom. Učini se : pao sneg. Tako se zabele šljivaci.
Hoće šljiva da prerodi, pa se čovek namuči. Ne može je mlatiti. Šljivu mora da trese. I da je kupi sa zemlje. I da puni sudove. I da prepune sudove prenosi u kačaru. Da puni kace.

Čovek ispeče rakiju, napuni burad, pa burad natovari na kola, pa na železničku stanicu.
Pretovari burad u vagon, kupi kartu i za sebe i za rakiju. Sedne u voz. Ide u trgovinu. Čak u Beograd. Tamo ga čeka kupac.

Čovek proda rakiju ( pekmez, suvu šljivu). Pare stavi u unutrašnji džep kaputa. Ponovo sedne na voz. Ali, na prvoj većoj železničkoj stanici nešto mu pade na pamet. Siđe sa voza. Uđe u mehanu. Naruči kilo rakije i svirače.

Ujutru nema para ni za voz. Kući se vraća pešice. Za njim se kotrljaju prazna burad. Koja će se svake godine puniti i svake godine prevaljivati isti put.

Izgubljen slucaj, usamljeni jahac u prljavim, zarozanim farmericama i zarasle brade, uvek delimicno pijan, komarci zmure kad ga ujedaju.
Moze se videti u ranim jutarnjim casovima po pijacama ide od tezge do tezge i isprobava rakiju satro hoce da kupi.