1983:
Skupili se omladinci da prave slet. Ima ih 20tak od toga oko 7 djevojaka. Svi su puni elana. Nada, Marko i Goran su u partiji, pa će oni završiti i nešto opreme iz gorske služe spašavanja. Milan i Sredoje navijaju za Zvezdu, od njih je gandža. Matori od Jelene suše pršut i pečenicu, a Damir ima neke rođake u Krajini koji peku strašnu rakiju. Ostali su manje-više naoružani pjesmama, dok Janko koji je završio muzičku nosi svoju gitaru. Kreću iz grada u petak poslije škole i odlučili su da će noćiti u šatorima uz muziku i alkohol. Put nije naporan, svi su mršavi i vitki, a u formi. Ko hoće da bari, to mu je najbolja prilika, rađaju se ljubavi. Druženje završava u nedjelju sabajle kada ustaju svi raspoloženi i kreću nazad kući gdje su svi već do 11 sati i pomažu roditeljima u kućanskim/okokućanskim poslovima.

2005:
Ekipa se dogovorila prije 2 sedmice da će pravit parti na vikendici kod Miloša. Miloš je iz bogate porodice i ima vilu na planini odma kraj Bregovićeve i nekog lokalnog kabadahije. Pozvano je 25 ljudi, od toga 17 djevojaka. Na kraju ih je došlo 15, sve uglavnom one koje već sa 15 godina mogu ostati noćiti kod "prijatelja" na vikendici. Nemanja, Novak i Zoran imaju auta, a Milošov ćale će ići 2 ture. Alkohol je spreman i već se hladi u vikendici, kao i električni roštilj koji ima infracrveni grijač za meso. Parti se provodi uglavnom u opijanju i slušanju majstora rektalnih traktova tipa Sinana Sakića ili Tine Ivanović. Djevojke se naizmjenično smjenjuju po sobama dok je Miloš je glavna nagrada. On će da jebe najbolju od njih, a Ana zna da on voli roze tange sa prugicama i na kraju ga osvaja tako što je upratila kada je on otišao da pusti kanarinca u WCu. U nedjelju popodne, uz Sizifove muke ustaju iz udobnog kreveta i psuju što su uopće krenuli u ovu vukojebinu te da je bilo bolje da su izašli na splavove. Milošov ćale opet vozi dvije ture.

Izbljuvan krevet jutro posle dobrog pijanstva.

Krajnji stadijum zagorelosti i nejebice kod žena.

Ova visokoškolska sado-mazo ustanova je više nego adekvatna za razvoj tvojih manijakalnih poriva. Sado-mazo, zašto? Evo odgovora: prvo, moraš biti debeo mazohista da upišeš nešto ovoga tipa, gde ćeš minimum šest najboljih godina provesti samo slušajući i štrebajući materiju koja nikog živog ne interesuje, a da je pri tom čist!
Zatim, treba ti još minimum godinu dana da ispolažeš ispite do kraja, pa onda šest meseci staža koji niko neće da ti plati, pa onda još godinu-dve traženja posla, pa nekoliko godina da sakupiš staž, e onda tek nastupa spektakl pod nazivom specijalizacija, i to ukoliko se potrefi da baš u tom domu zdravlja ili pak bolnici fali... specijalista opšte prakse!!! A ti hteo da budeš ginekolog!!! I to traje nekoliko godinica i eto! Kvalifikovao si se da od mazohiste postaneš ono za šta si se i školovao: sadista! Još ako si srećne ruke pa specijaliziraš hirurgiju, ortopediju, ginekologiju... vaaaau!
Uglavnom, dobro ćeš proći, naši ljudi mnogo vole lekare koje još i nazivaju doktorima, pa im donose rakiju, beli mrs, razne vrste pečenja, ono jagnjeće i praseće, ali i pečenje pri mokrenju i ostale vidove mita i korupcije. Ako baš nisi siguran kako će ti ležati ovo zanimanje, probaj da se obučeš u beli mantil ili zelenu bluzu razdrljenih grudi, obuj klompe i meti stetoskop oko vrata, ako izgledaš ko nadrkani kreten... zreo si za medicinu! I naravno, kad te baka pita šta ćeš da studiraš, a ti joj kažeš medicinu, njenoj sreći nema kraj. Nanin doktor, joj... on će nanu da aperiše.
A kud ćeš, nesrećniče, kad specijaliziraš ginekologiju, kud ćeš onda s babom? Šta što sam zapeo s ginekologijom? Pa svi koji upišu medicinu, krajnji cilj im je ginekologija. Ostale grane medicine su kolateralna šteta.

Najjači epitet koji postoji pri opisivanju nečega. Služi za opisivanje nečeg jakog,opasnog,veoma dobrog. Često ga stavljaju umesto sličnih prideva "jak","odličan","dobar u PM","nezdrav","fascinantan" i slično.

Usklik pri naručivanju nove ture pića u noćnom izlasku. E, kad zacrni pred očima, avanturizam će prisjesti svakome za stolom.

Parfem prefinjene seoske dame,koja je zbog premalo vremena preskočila nedeljno tuširanje,i onako napucana i utegnuta krenula u osvajanje grada ovom aromatičnom mirisnom linijom pilećeg izmeta i ustajale slame.

Seoska varijanta junaka sa najvećim njihalom strave.

Situacija koja se događa jednom u životu i to samo pravo odgojenim muškarcima. Naime, svaki normalan otac koji vodi računa da mu sin, nosilac prezimena, produžitelj loze, stekne na pravi način prvo seksualno iskustvo sa ženom, to neće prepustiti slučaju. Svaki pravi otac zna da će to iskustvo uticati na seksualni život sina, oblikovati ga kao jebača. Jer, mlad čovek u današnje vreme vrlo lako zastrani, i nedao bog jednog dana se pretvori u onog lika koji sedi u papučama sa likom Miki Mausa, dok u pozadini sluša Celin Dion, i tiho jeca dok u Opra šou gleda scenu porodične drame između Majkla i njegovog partnera Breta, koji imaju problem jer se Bret oseća povređeno što mu Majkl ne posvećuje dovoljno vremena te ne ide sa njim na salsu...

I zato pravi otac, domaćin, glava porodice, kad dođe vreme stupa u akciju. Žena donosi domaću rakiju, deset godina staru, prepečenicu žutu kao dukat. Zapoveda sinu da sedne. Seda sin, koji je još mlad i ne shvata ozbiljnost situacije. Otac vadi kesu na sto: tu su nova bela potkošulja, tri pakovanja turskih sapuna od 100 dinara, crni kaiš, crne cipele, zelena Malicija i Pino Silvestre brion. Ne štedi se - sin jedinac, rumena delija sa šakama velikim poput plećke od praseta, očeva dika, ide po prvi put da jebe, mora se urediti kao pravi preldžija. Noć pada, vreme je za polazak. Sedaju u Opel Askonu, boje više trula nego višnja, i kreću. Mater posipa za njima kofu vode, suza u oku se nazire dok joj se uzdah otima iz grudi uz pomisao "Sin će mi postati jebač..."

Askona stiže pred Stojinu birtiju, seosku kafanu Monako. Ispred parkiran traktor Ferguson, plavi Golf dvojka, i bicikl naslonjen za zid birtije. Ulaze. Na šanku tri Moldavke, polovnjače od dobrih tridesetak godina obučene u tigrasto, sa helankama i šljaštećim štiklama. Otac teškim korakom odlazi do Stoje, vlasnice birtije, polovnjače, seoske konobarice. Ozbiljnim tonom dogovara posao, vadi iz novčanika 70 evra, teško zarađenih na građevini o Ilindanskoj žezi, ali nije mu žao. Sin ide da jebe. Moldavka prilazi mladom preldžiji, sa osmehom iskusne žene koja je upoznala ironiju života, hvata ga za ruku i odvodi na sprat gore. Mladom momku srce kuca kao u zajapurenog vola dok slobodan trči ulicama Pamplone, jer shvata... Jebaće!

Otac sedi za šankom, posmatra. Dok drhtavom rukom primiče rakijicu, krišom briše suzu radosnicu koja mu teče niz naborani obraz. Ponosan je, u glavi mu misao zlatnim slovima vezena - "Sin će postati jebač!"

Kraj svake rasprave sa namazanim šankerom ili domaćinom kod kog si došao u kuću. Pićeš alkohol i tačka.

Nespremnost pojedinih vlasnika da shvate da je njihov ljubimac, zapravo, sadistički nastrojena, razmažena, zrikava greška majke prirode. Oni ovo uporno ignorišu, i, bez obzira na to da li vam je lice upravo bilo osakaćeno za sva vremena, ili je njihov novi računar rasturen u paramparčad, tretiraju svoje ljubimce kao dobrodušne male vragolane pune dobrih namera i ljubavi. Ova pojava se može sresti i između dece i njihovih roditelja, mada znatno ređe, pogotovo kod nas, gde se maloletnicima karakter gradi šljagama, a macole se dele k'o bombone.

Epitet koji mora da poseduje svako dete koje namerava da pretenduje na upis gimnazije, medicinske ili neke treće škole na glasu. Kec u rukavu naših majaka koje su dolazile na roditeljske sastanke vedre i ponosne (ne kao roditelji "one dece"), gde bi jednim adutom potopile ladje ostalih roditelja čija su deca vredna, napredna, treniraju fudbal, plivanje, umetničko klizanje..Ali su tanki sa algebrom i rukopis im nije baš najčitkiji.Pod pojmom "vukovac" valda se podrazumevalo da je dete iz vaše kuće u svet otišlo marljivo, savesno, lepo vaspitano..I da je vredelo dvanaest godina provesti sa onom pijanom budalom koja ga je napravila i podarila mu deo gena koji su samo za tu priliku čuvani.

Ne znam kako je bilo vama po gradovima, ali deca sa sela ne opstaju baš lako u društvu vršnjaka ako su primorani da budu vukovci - ne iz isključivih razloga što su ljubomorni na vaše uspehe, već zbog toga što su sela mala i svako svakog poznaje. A pošto su deca po prirodi vrlo radoznala, brzo se sazna da kod fizičara redovno pečete rakiju (pet za kraj), matematičaru ćale popravja kola za džabe (pet za kraj), keva je sa hemičarkom išla u srednju (pet za kraj), a likovno, muzičko i fizičko više nisu uslov za titulu. Na kraju zajebavanja postanu toliko nesnosna da dodje do tuče, pa mama mora kod direktora da ispravlja ocenu iz vladanja pod sumnjivim okolnostima.

Posle dodje srednja, ako imaš sreće upisao si nešto gde možeš da se zajebavaš. Ako nisi, ideš na prirodno matematički smer sa sličnima tebi. Imš pet drugara iz odeljenja koji su ozloglašeni u tvojoj kući i stavljeni na crnu listu, ne jer se drogiraju, već zato što imaju bolje ocene od tebe. Nikada nećeš otići u Tokio na medjunaodno iz matematike. Tvoj život nema smisla. Tvojoj majci preostaju još kasna trudnoća i polaganje nada u idući naraštaj.

Veoma dobra, ali i veoma jaka rakija.
Izaziva oduzimanje glasnih žica na kraći vremenski period, namigivanje u kombinaciji sa treptanjem i žmirkanjem, kao i slabije potrese mozga propraćene gubitkom svesti (u zavisnosti od količine ispijene rakije).

Nevešto, ali i lukavo prikrivanje istine od strane ćaleta. U tom trenutku je prilično opušten, jer ne želi da izaziva nikakvu svadju, a i ako je izazove, biće smiren i samo će potvrdjivati ono što keva bude besno vikala. Najčešće se može čuti u nekom svakodnevnom razgovoru.

Kad u gradu nemaš para, pa dobijaš jedino ono sa čim te prijatelji časte. Piti kad ti drugi kupi, jesti kad te drugi časti.
Može označavati i škrtu osobu, koja ne želi da se troši, pa se održava od onoga što mu drugi daju.

Lokalni samojed, vrsta koja nikada nece izumreti. Odlikuje se po tome sto poreklo vodi iz najzaguljenijeg sela u okrugu, dovoljno zaguljenog i zajebanog da na njihovu seosku slavu smeju da se zapute samo oni koji su spremni da skoncaju svoj zivot bez prava na popravni.
Lokalni samojed ustaje u 5 ujutru, prevrce govna u stali ceo dan, u stanju je da ubije i rodjenu mamu ako mu stane na zulj.
Kod sebe uvek nosi ovecu britvu kalemacicu...za svaki slucaj...kako kaze nas narod, ne lezi vraze.
Pije samo pivo i rakiju, politika ga ne zanima i nikad nije glasao na izborima. Spreman da rastrga svakog ko dodje u njegovo selo i sedne u kafanu... a oni smeliji koji naruce pesmu... O njima se bojim i da razmisljam.
Busi gume svim kolima koja vidi u svom selu, a da nisu registracija najblize opstine.
Traktorom ide kod lekara ako zatreba, ali lokalni samojed se uglavnom leci sam.
Zenu tuce samo kad zasluzi. U kafani uvek sedi sam, retko u drustvu, a niko se ne usudjuje da mu pridje. Pije i cuti. Kad se vraca kuci pijan, svi beze, narocito gore pomenuta zena, jer tada moze da se desi ono sto niko ne zeli.
Jasno porucuje svima da je njegovo selo za njega i las i vegas, i da nema tog koji ce da se siri tu!
Uvek neobrijan, masne brade, sa cackalicom u kraju usta, da ga podseca na dobar rucak, leti u beloj masnoj potkosulji, zimi u plavom kombinezonu koji smrdi na stajsko djubre. sisa se sam, jer to je bacanje para.
Ne gleda televiziju, samo psuje onu sto govori prognozu. Svoju krsnu slavu slavi po svim obicajima, puca iz puske, uvek se napije i zaspi za stolom. Niko ne sme da ga budi dok se sam ne probudi. Posle podne kada malo legne, u kuci zivot staje. Jos se nije desilo da se neko usudio da mu tada pridje.
Ima jednog pobratima slicnom njemu. Kada su zajedno, jedino ko ima pristup je sisata pevacica iz lokalne kafane. Ostali- ne uznemiravaj.

Sentenca koja se koristi u slučaju krajnjeg stupnja očaja i oduzete moći probirljivosti zbog stanja jake potrebe. U prevodu "daj šta daš!"

Prokletstvo s kojim će prosečan Petar morati da se nosi do kraja života.

U većem delu sveta predstavlja dovođenje dva majstora različitih profila u stan kad situacija zahteva prisustvo obojice.

U Srbiji ovo ne da nije nemoguće, nego je i jedino moguće, pošto je svaki majstor u isto vreme i vodoinstalater i električar i keramičar i moler i automehaničar...

Oldskul sleng koji se koristi u značenju uhvatiti nekoga ili nešto munjevitom brzinom, pre nego što shvati šta ga je snašlo i tako zbunjenog odvući negde gde će biti na milost i nemilost. Spakovati k'o taštine stvari u kofer, baciti u kola i zalupiti vratima. Najčešće se koristio u smislu uhapsiti uz primenu sile, a na veliku radost drugova organa reda i mira. U ovom slučaju se koristi i pendrek kojima crtaju modre paralele po leđima, čisto da ih ne zaboli ruka.