Noc se zavrsava, lezite u krevetu, umoran si, ona je vec zakunjala, morate ustati za 2-3h, a ti ne mozes zaspati. I samo je gledas. Maltene ne dodirujes...samo gledas. Puls 60. Tisina kao u vasioni. Frizider je inace poprilicno glasan i blizu je, ali sada kao da nije tu. Svetlost se polako probija kroz prozor; roletna je sva nikakva, obicno te to rano Sunce probudi i iznervira, ali sada... Nisi pesnik, ne znas lepo da kazes.

Stvorenje koje će u bliskoj budućnosti nadmašiti bubašvabu u izdržljivosti i tehnikama preživljavanja.
Pošto radni vek provede na mestima koja se non stop odranjaju, zatrpavaju i obrušuju, počelo je da jede ugalj i pije malko kišnice ili vode kondenzovane na odeći i tako preživi 30 i više dana.
Kada se neko smiluje da ga iskopa, najede se, napije i odspava, a zatim sutra zorom rano ide prvo kod šefa da mu uračuna zatrpavanje u prekovremeni rad, pa natrag u rudnik.
Najbolji mogući sinonim za čeličnu volju da preživiš.

Igra koju počinješ da igraš vrlo rano, još u periodu kada nisi siguran šta bi sve tu trebalo da se radi. Igra se najčešće sa devojčicom (dečakom) iz komšiluka, godina približnih tvojim. Često se naziva i igra doktora.
Zanimljivo je da sa tim osobama sa kojima smo se igrali tate i mame vrlo često ostajemo u dobrim odnosima i kada odrastemo, ali u međusobnom razgovoru nikada ne spominjemo tu igru.
Nekada bilo. Danas se jebu u obdaništu...

Proces koji se desi kada se mala deca ukake rano ujutro, pa ih je ceo dan sramota da to kažu roditeljima, pa se tako muljaju u tim gaćama do mraka, pa još odu tako da spavaju, pa se probude sledeći dan i provedu još nekoliko sati negujući to s(t)anje, dok ne dođe vreme za tuširanje. Za to vreme, vnugo se već zapeklo na guzi i u gaćama, koje još jedino mogu da se spasu iskuvavanjem.

Dakle - nema ga. Jedva da postoji. Kost i koža. K'o da je došao iz Biafre, sačuvaj Bože. Zajeb'o anoreksičnost manekenke sa modne piste u Milanu, prepišao neuhranjenost Ješe Bloomenthal-Horowitza iz logora Aušvic. Pa još i gore. Ocrtavanje rebara, kolena i kičme na njegovom telu već je toliko izraženo da slobodno može da zameni školskog kostura u kabinetu za biologiju, što mu je, baj d vej, i verovatni nadimak. U starosti, pak, rano počne neodoljivo podsećati na iskopan leš, sve dok i sam ne postane jedan.

Produživač života
Turista koji pola dana preleži na suncu, a pola dana pliva u nedogled i nazad a zatim još i vežba. Ide rano na spavanje da bi mogao rano ustati, a sve to u tihoj nadi da bi eventualno mogao poživeti duže godinicu ili dve.

Bogati turista
Šareni petlić koji ima sve, od tuceta kupaćih gaćica, preko svih mogućih rekvizita, do jahte i hidroglisera. I u svemu tome nimalo ne uživa.

Siromašni turista
Čovek koji nema ništa osim kupaćih gaćica, a u svemu neobično uživa.

Stari, sedi bračni par
Kasna idila. Jedini oblik mirnog letovanja bračnog para. Tišina i mir.

Otac porodice
Sa ženom koja koja kraj njega nije ništa proživela, i sa bataljonom njihove dece svih veličina.

Dama
Zabrinjavajućih godina koja se iz ljubavi, svojevremeno udala za nešto mlađeg od sebe. Njena patnja je u tome što neprestano mora držati muža na lancu, ali istovremeno neprestano mora slušati kako taj lanac zvekeće. Ona, naravno ima u duši pakao, o čemu izveštava muža redovno. I danju i noću. Non stop.

Ona
Ali sa mamicom i taticom. Ona je u ludim godinama, a mamici i tatici je grozno, napate se kao nikad u životu.

Don Juan-pripravnik
Kuga i kolera svakog letovališta. Od hiljadu i hiljadu pokušaja njemu uspevaju samo dva ili tri. Krvni neprijatelj visokokvalifikovanih Don Juana koji ga smatraju štetočinom na polju zavođenja.

Ostrvo osame. Svojevrsna kazneno-popravna institucija za muškog predstavnika u jednoj emotivnoj vezi. Nedvosmisleni simbol za "vankrevetnu aktivnost". Spartanski način na koji nam žene saopštavaju da večeras nećemo jebati. Bukvalno.

Najbolji pregovarač i diplomata kojoj na ovim prostorima jedino mogu donekle da priđu Nikola Pašić i Miloš Obrenović.

GOTOVO izumrla stvar. Pored svih ovih "rijalitija", gotovo je nemoguće videti nešto pametno i korisno na tv-u. To malo što se prikaže, prikaže se posle 12 hours, i nasa napaljena omladina umesto da se samozadovoljava u kasnim satima, kao sav normalan svet, oni moraju to preko dana, gledajući Cecu,Mecu,Vendi i ostale bitches,a preko noći moraju ostati do kasno da bi pohranili svoj brain, kolko tolko, a kako sutra rano u školu?! Pa posle nam drugi krivi što smo gde smo.

Faza koja dolazi sledeceg jutra nakon velikog pijanstva. Manifestuje se tako sto onaj ko je pio ne zna ni gde se nalazi, spava mu se, a oci trlja jer su mu skroz krvave od sinocnjeg bancenja po splavovima ili zurkama. Takodje se odlikuje i gledanjem nekoga kao da ne postoji, tj. gledanja kroz njega. Takav primerak moze se videti na casovima rano ujutru u skoli ili na fakultetskim predavanjima (pod uslovom da je prethodne noci pio).

Trenuci u kojima se pitaš da li si uopšte normalan pa si pozvao drugare kad znaš da su svi do jednog idioti. Budiš se u neko doba, jes rano ali ne možeš više da spavaš jer će glava da ti pukne od pića i cigara...usput prema kujni gde planiraš da skuvaš sebi kafu, sakupljaš piksle i tacne od šoijlca za kafu koje su sinoć služile kao piksle...odjednom te obuzme hladan znoj jer se setiš da ti je ortak sinoć pao na lavabo i da ga je polomio...miliciji si jebao mater kad su pokušali da te utišaju pa te čeka i prijava...drhtavim rukama skuvaš kafu, razgrneš popijene i polupopijene čaše i flaše sa stola, srkneš kafu i pitaš se: koji li mi je kurac ovo trebalo, pa valjda znam kako smo usrali Džonijevu gajbu...

Australijsko vrapče. Najčešći kućni ljubimac ljubitelja ptica, vrsta papagaja dimenzija malo većeg domaćeg dživdžana, al' šareno i krešti malo drugačije. Ipak, od svih vrsta egzotičnih ptica, ova je najjeftinija i najpristupačnija, a samim tim i najrasprostranjenija, tako da više i nije tako egzotična. Kao i sve ptice, ne krasi ih neka inteligencija, kenjaju stalno (ali na sitno zbog vlastitih gabarita) ali su šareni i zabavni. Doduše, taj zabavni deo je manje zabavan kad se raskrešte rano ujutru, ali to se rešava zamračivanjem prostorije ili bacanjem neke krupnije tkanine preko kaveza.
Ime su verovatno dobili zbog prugastih šara na krilima, a pošto su sitni, moralo je u deminutivu. A za sličnost sa najopasnijom divljom mačkom u ženskom rodu možemo zahvaliti savršenosti našeg jezika.

Iako zvuci paradoksalno,ironicno i saljivo,to nije nista od toga.Omladina na koju PUPs racuna su pripadnici vojske i policije,koji dosta rano idu u penziju,veoma cesto sa 45-50 godina,zbog beneficiranog radnog staza.Ti ljudi koji odu u penziju,sa toliko godina,jos su u punoj snazi i odlicni su kao aktivsti zbog viska vremena sa kojim ne znaju sta ce.Vecina nije u stanju da nadje drugi posao,ili to nece ,zato sto imaju dobre penzije i zato svoju snagu stavljaju na raspolaganje Krkobabicu.

Sprava u izumiranju. Koristila se za rano budjenje i eventualno za izazivanje nervoze pri pogledu na njegove kazaljke, koje munjevitom brzinom oduzimaju sate danu.
Sada vecina populacije koristi alarm na mobilnom telefonu, po mogucstvu sa melodijom koja najvise razdrazuje. Rucni sat je u malo boljoj poziciji, jer se jos uvek koristi, ako ni zbog cega drugo, zbog mode. Mada se kod vecine ljudi izgubio i refleks da pogledaju na svoj zglob kada cuju pitanje "koliko je sati?", vec traze telefon po dubinama dzepa.

Švajcarska u pekarskom izlogu. Najneutralnije testo među pecivom, bez ukusa i mirisa, forma vode u čvrstom agregatnom stanju, a nije led. Potvrđuje samo da je čovek rob ustaljenih navika, da je prava slika i prilika Rakićevog "Dolapa". Uđeš u pekaru da zavaraš glad, ne jede ti se ništa specijalno, samo da izdržiš do ručka. Toliko toga u ponudi, toliko ovoga sa onim preliveno sa nečim, jebeni eseji a ne nazivi proizvoda. Nisi siguran šta je dobro, šta sveže, niti kakvog je ukusa a i suviše je rano (ili kasno) da počneš da istražuješ i eksperimentišeš. A potom ugledaš četiri slova, četiri stuba sigurnosti, sa crticom između. Žu-Žu. Uzimaš trista grama i čašu jogurta. Sležeš ramenima. Možda i ne sležeš, ali kao da si to uradio kad si uzeo jebeni, pomirljivi žu-žu.

Jedno od kapitalnijih dela zavetnog borca za srBsko pitanje (koje god ono bilo; prim.prev) i svojevrsna potvrda poznate maksime da "kad nešto dovoljno dugo tražiš, na kraju ćeš ga i naći". Neki bi rekla čista ezoterija, drugi rad jednog ludaka, treći, pak, APOTEOZA ISTINE, tek - ovaj opus magnum nikada prežaljenog nam profesora istorije u srednjim i stručnim školama (osnovna budući da nikada i nije bila njegov nivo, dozvolite) je delo u nastajanju, jezička Šiva koja proždire svoju decu, neobična fuzija istorije, religije, patriotizma, mitologije, galaksija, svemira, lucidnosti, par flaša vinjaka i puuuno, puno čarolije...i, kao takva, praktično nemoguća za klasifikovanje u jednu strogo utvrđenu naučnu kategoriju. Ustvari - jedino što je u celoj priči strogo jesu obrve dr.mr.sci. Deretića, podno kojih stroge oči dr.mr.sci. Deretića komanduju slovima i rečima dodbace vatikanske i ostale stege i otkriju se onakvima kakvim zaista i jesu. It's morphin' time, bičiz...uz, razume se, krajnje uverljivo istorijsko objašnjenje iza sintagme "Vasin tor" u imenu gl.grada SAD, Vašingtona. (N.B. uostalom - i reč "rendžer" potiče od starosrpske reči "rančer", odnosno "onaj koji ustaje rano, seljak", korena u vidu motiva "rano" i "černo" (crno, još je mrak, treba da se nahrani stoka))

Jer jezik je ono što definiše jedan narod a svaki jezik je - srBski. Ili je, barem, bio nekada...

Monro, naravno. Jedno vreme smatrana najlepšom i najseksepilnijom ženom. Zbog nje su mnogi uzdisali i ostajali bez daha, a često su i bildovali desnicu. Živela je burnim životom i otišla sa ovog sveta rano, ostavši tako u lepom sećanju svima. Ostaće zauvek zapamćena u crvenoj haljinici koju joj ventilacija podiže dok je ona rukama neuspešno spušta; taman je spusti sa jedne strane, ona se podigne sa druge, a cela scena odiše njenim osmehom i neslućenim erotskim nabojem. U našem narodu je, u duhu posrbljavanja, često nazivana "Merilinka", takođe u duhu ideala lepote.

Zaostali evropski narodi, ime im potiče iz toga što nam je potrebna viza da bismo ih posetili. Ona se izdaje malobrojnima jer se odatle mnogi nisu vratili.

Po mnogo čemu su različiti od nas:
- Jedu prstima, dok mi koristimo viljušku
- U saobraćaju uglavnom ćute i ne pružaju ruke kroz prozor
- Bezbrižno idu u supermarket i rasipaju se ne misleći na sutra
- Deca im nedolično rano napuštaju roditelje radi samostalnog života
- Kada jednom godišnje šetaju u kostimima duginih boja podeljeni na parove istog pola prolaznici se time oduševljavaju

Kad se probudiš ujutru da ideš na posao, pa onako izbezumljen psuješ i alarm i hladnoću i posao. Sjetiš se da te čeka šef, kojem bi najradije olovku zabio u rožnjaču, umjesto da mu je dodaješ svaki put kad ti to naredi. U tom trenutku bi se radije vratio u toplu posteljinu da nastaviš da spavaš, ali u tome te sprječava pomisao da ćeš dobiti otkaz, od tog istog šefa, kojem moraš da ljubiš dupe, samo da ti ne bi kenjao za svaku sitnicu i srušio ti , i onako, poljuljano samopouzdanje. Onda malo jebeš majku onome ko je izmislio rano ustajanje i pitaš se zašto se na posao ne ide, makar sat vremena kasnije. Tada počneš da pljuješ sebe i proklinješ dan kad si upisao fakultet. Jer da si krenuo da se baviš kriminalom, sad ne bi morao da ideš na posao, na kojem te jebu od ranog jutra ljudi, koji su postali šefovi po partijskoj liniji. I to te jebu na poslu, koji veze nema s onim što si studirao. Tada shvatiš, da nemaš petlju da budeš kriminalac, jer da je tako, ti bi jebao druge, a ne drugi tebe. Međutim, dok si razmišljao o svemu navedenom, već si se obukao i spreman si da skineš krmelje, opereš zube i odeš da narednih 8 sati razmišljaš o tome, kako jedva čekaš kraj radnog vremena i maštaš o pismu u kojem ti javljaju da ti je tetka iz Švajcarske ostavila nasljedstvo, pa da možeš da odjebeš i posao i šefa i alarm i rano ustajanje.

Specifičan način istresanja nosa u kome umesto maramice koristite svoje prste.
Primena ove tehnike se najčešće mogla videti u prepodnevnoj školskoj smeni u kojoj se prvi čas započinje upravo fizičkom nastavom, dečaci nesrpljivo trčkaraju po dvorištu čekajući da im nastavnik iznese loptu za fudbal, tada izlazi on, i dalje mamuran od vinjaka koji je juče lešio sa domarom i nadrkan što je zbog derišta moram tako rano da ustaje, umesto pozdrava deci, mučki strmekne jednu "maramicu", baci im loptu i vrati se u svoju smradom užeglu kancelariju koja i dalje isparava na jučerašnji vinjak.